Droga
Droga je prirodna ili sintetička hemijska supstanca koja utiče na promene u fiziološkim i psihičkim (intelektualnim, emocionalnim i motivacionim) funkcijama, bitno menja ponašanje. Višekratna upotreba dovodi do navikavanja ili stvaranja (psihičke i/ili fizičke) zavisnosti. Uzimanje nekih droga (heroin, krek, kokain) dovodi brzo do stvaranja zavisnosti, a kada se naglo prestane s njihovim uzimanjem dolazi do apstinencijalnog sindroma.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji droga je "svaka supstanca, koja je u stanju da, kada se nađe u živom organizmu, modifikuje njegovu jednu ili više funkcija i da nakon ponovljene upotrebe dovede do psihičke ili fizičke zavisnosti". Droge su različite prirodne ili hemijski sintetizovane supstance koje imaju psihoaktivni učinak. One prvenstveno deluju na vegetativni nervni sistem. Neke od njih pri produženom konzumiranju stvaraju težu ili lakšu zavisnost i imaju razne posledice na zdravlje konzumenta.
Bolest zavisnosti od droga se naziva narkomanija. 1957. godine Svetska zdravstvena organizacija definisala je narkomaniju kao: „stanje periodične ili hronične intoksikacije izazvano ponovljenim unošenjem droge“. Možemo razlikovati tri vrste zavisnosti: psihičku, fizičku i stanje tolerancije.
Mnoge današnje droge tokom istorije su se koristile kao lekovi (heroin, marihuana, hašiš, kokain). Sumeri, Kinezi, Asteci i drugi narodi starog doba koristili su opijum, kokain i halucinogene gljive za uklanjanje bola, radi pojačanja fizičke izdržljivosti ratnika, u religiozne i druge slične svrhe.
Pojedine droge kao što su kokain ili heroin se često mješaju sa nekim drugim supstancama opasnim po čoveka (nišador, gips, razne vrste otrova za insekte, brašno, ...)
Podela droga uredi
Svetska zdravstvena organizacija uredi
SZO je dala sledeću podelu psihoaktivnih droga:
- alkohol (alkoholna pića, napici i kokteli)
- amfetamini
- barbiturati, hipnotici, sedativi i trankvilizanti (sredstva za smirenje uopšte)
- halucinogeni (LSD-25, meskalin, psilocibin, DOI i dr.)
- kanabis (marihuana, gandža i hašiš)
- kokain (čista materija i lišće biljke koke)
- opijati (sirovi opijum, heroin, morfijum, kodein, sintetički preparat metadon i petantin)
- isparljiva sredstva i lekovi bogati organskim rastvaračima (aceton, gasolin, etar, hloroform...)
- droge pojedinih regija ili nove droge (krek, ekstazi...)
Legalnost uredi
Prema načinu na koji su droge tretirane u zakonskim odredbama, možemo ih podeliti na legalne i ilegalne. U legalne droge spadaju alkohol i nikotin, kao i mnogi lekovi (poput lekova za smirenje, protiv bola, za spavanje).
Po dejstvu uredi
Prema psihoaktivnim učincima, droge se mogu podeliti na:
- opijate koji uključuju opijumove derivate kao što su heroin, morfijum i kodein kao i sintetički proizvodi slični morfijumu, poput metadona; male doze izazivaju efekte slične depresantima, ali sa manjim uticajem na motoriku i intelektualni proces;
- depresante - sedative ali ovde takođe spadaju i barbiturati i kanabis; male doze dovode do osećanja opuštenosti i udružene su sa slabljenjem intelektualne funkcije i koncentracije;
- stimulante kao što su amfetamin, kokain, kofein i slične; male doze izazivaju osećaj živahnosti i energije, 'podižu' raspoloženje i smanjuju apetit;
- halucinogene droge kao LSD i meskalin koje izazivaju halucinacije ili iluzije koje su povezane s promenom raspoloženja ili misli pa tako sigurno izazivaju promene u opažanju, mislima i osećanjima.
Po zavisnosti uredi
Prema zavisnosti koju izazivaju, droge takođe delimo na "teške" (opijum, morfijum, kodein, heroin, kokain, amfetamin...) i "lake" (marihuana, hašiš, psilocibin, meskalin, LSD...).
Tipovi zavisnosti mogu biti:
- Jatrogeni pacijent - koji je na preko recepta dobio lek od lekara, u cilju ublaživanja psihičkih i telesnih tegoba, pa je tako vremenom, nevoljno postao zavisan od njega.
- Neterapijski pacijent - osoba koja je samoinicijalno počela da konzumira psikoaktivne supstance.
Prema vrsti psihoaktivne supstance, postoje zavisnici od: depresora centralnog nervnog sistema - opijuma i njegovih derivata, sedativa (hipnotika, anksiolitika), neurostimulansa, halucinogena, kanabisa i njegovih derivata, kokaina, duvana, alkohola i sintetičkih droga.[4]
Kriterijum procene zloupotrebe i zavisnosti psihoaktivnih supstanci uredi
Sledeći dijagnostički kriterijumi karakterišu sindrom zavisnosti od psihoaktivnih supstanci:
- Osoba uzima veće količine psihoaktivne supstance od planiranih, ili ih u dužem vremenskom periodu.
- Posojanje snažne želje za konzumiranjem supstance, uz jedan ili više neuspešnih pokušaja da se ista ostavi i prestane s konzumacijom.
- Osoba u velikoj meri ulaže sebe, svoju psihičku energiju, materijalna sredstvai sl., uz veliki utrošak vremena na nabavljanje i konzumaciju droge. Uz potreban duži vremenski period "normalizacije" ličnosti posle konzumacije.
- Korišćenje psihoaktivne supstance ima jak uticaj na socijalni život i osnovne obaveze individue. Tako osoba počinje da konzumira supstancu u školi, na poslu, kod kuće i sl., a njena upotreba se odražava smanjenim kapacitetom za rad, smanjenjem opšteg stepena funkcionalnosti i produktivnosti individue. Počinju da se javljaju znaci apstinencijalne krize.
- Prethodno stanje se pogoršava, tako da dolazi do napuštanja veoma važnih aktivnosti i obaveza usled želje za konzumacijom supstance.
- Osoba usled saznanja i svesnosti o štetnim posledicama supstance koju koristi i njenog uticaja na celokupni život individue, i dalje nastavlja da je koristi.
- Postoji povećana tolerancija na datu supstancu. Sada je osobi, da bi dostigla isti stepen intoksikacije i subjektivnog osećaja koji priželjkuje, potrebno i do 50% više, odnosno veće količine supstance, nego kada je krenula sa konzumacijom.
- U naporima da se prestane s konzumacijom psihoaktivne supstance, javljaju se karakteristični znaci apstinencijalne krize, koji karakterišu datu supstancu.
- Psihoaktivna supstanca se koristi u cilju umanjenja apstinencijalnog sindroma, ili da bi se sprečio njegov nastanak.
Da bi se govorilo o zavisnosti, najmanje tri od prethodno navedenih simptoma moraju trajati minimum mesec dana, ili se ponavljatiu dužem vremenskom periodu. Ukoliko taj kriterijum nije zadovoljen, već postoji samo kontinuirana upotreba droge, uz znanje o njenoj štetnosti, i problemima koje izaziva u mentalnoj, telesnoj, profesionalnoj sveri, ili ponavljano uzimenje psihoaktivne supstance u situacijama koje bi mogle da ugroze život, onda se govori o zloupotrebi, ali ne i o zavisnosti.[4]
Vidi još uredi
Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
Reference uredi
- ^ Deutscher Kaffeeverband (4. 5. 2001). „Kaffee-Text 1/99” (PDF) (na jeziku: German). Arhivirano iz originala (PDF) 29. 2. 2008. g. Pristupljeno 14. 12. 2007.
- ^ Prema statistikama "Food and Agriculture Organization", proizvodnja kafe u 2006. godini je bila 7,8 miliona tona, a duvana 6,7 miliona tona.
- ^ Lingeman, Drugs from A-Z A Dictionary, Penguin. ISBN 978-0-7139-0136-8
- ^ a b Goran Z. Golubović. Osnovi opšte psihopatologije. Unigraf Niš, 2008
Literatura uredi
- Goran Z. Golubović. Osnovi opšte psihopatologije. Unigraf Niš, 2008;
- Martin, Christopher S.; Chung, Tammy; Langenbucher, James W. (2017). „Part 1: Defining and Characterizing the Nature and Extent of Substance Use Disorders – Historical and Cultural Perspectives on Substance Use and Substance Use Disorders”. Ur.: Sher, Kenneth J. The Oxford Handbook of Substance Use and Substance Use Disorders: Volume 1. Oxford Library of Psychology. Oxford and New York: Oxford University Press. str. 27—59. ISBN 9780199381678. LCCN 2016020729. doi:10.1093/oxfordhb/9780199381678.013.001.
- Anthony, James; Barondess, David A.; Radovanovic, Mirjana; Lopez-Quintero, Catalina (2017). „Part 1: Psychiatric Comorbidity – Polydrug Use: Research Topics and Issues”. Ur.: Sher, Kenneth J. The Oxford Handbook of Substance Use and Substance Use Disorders: Volume 2. Oxford Library of Psychology. Oxford and New York: Oxford University Press. str. 27—59. ISBN 9780199381708. LCCN 2016020729. doi:10.1093/oxfordhb/9780199381708.013.006.
- Hernández-Serrano, Olga; Gras, Maria E.; Font-Mayolas, Sílvia; Sullman, Mark J. M. (2016). „Part VI: Dual and Polydrug Abuse – Chapter 83: Types of Polydrug Usage”. Ur.: Preedy, Victor R. Neuropathology of Drug Addictions and Substance Misuse, Volume 3: General Processes and Mechanisms, Prescription Medications, Caffeine and Areca, Polydrug Misuse, Emerging Addictions and Non-Drug Addictions. Cambridge, Massachusetts: Academic Press, imprint of Elsevier. str. 839—849. ISBN 978-0-12-800634-4. doi:10.1016/B978-0-12-800634-4.00083-4.
- Outsiders: Studies in the Sociology of Deviance, New York: The Free Press, 1963, ISBN 978-0-684-83635-5
- Eva Bertram, ed., Drug War Politics: The Price of Denial, University of California Press, 1996, ISBN 0-520-20309-7.
- James P. Gray, Why Our Drug Laws Have Failed and What We Can Do About It: A Judicial Indictment of the War on Drugs Temple University Press, 2001, ISBN 1-56639-859-2.
- Richard Lawrence Miller, Drug Warriors and Their Prey, Praeger, 1996, ISBN 0-275-95042-5.
- Dan Baum, Smoke and Mirrors: The War on Drugs and the Politics of Failure, Little Brown & Co., 1996, ISBN 0-316-08412-3.
- Alfred W. McCoy, The Politics of Heroin: CIA Complicity in the Global Drug Trade, Lawrence Hill Books, 1991, ISBN 1-55652-126-X.
- Clarence Lusane and Dennis Desmond, Pipe Dream Blues: Racism and the War on Drugs, South End Press, 1991, ISBN 0-89608-411-6.
- Healy, Gene (2008). „Drug Prohibition”. Ur.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE; Cato Institute. str. 128—29. ISBN 978-1-4129-6580-4. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n81.
- United Nations Office on Drugs and Crime, Colombian Survey, June 2005.
- Office of National Drug Control Policy, National Drug Control Strategy, March 2004.
- David F. Musto, The American Disease, The Origins of Narcotics Controls, New Haven: Yale University Press, 1973, p. 43
- Why Is Drug Use Forbidden? by François-Xavier Dudouet
- Re-thinking drug control policy – Historical perspectives and conceptual tools by Peter Cohen
- Policy from a harm reduction perspective (journal article)
- Global drug prohibition: its uses and crises (journal article)
- Self-administration behavior is maintained by the psychoactive ingredient of marijuana in squirrel monkeys (journal article)
- Should cannabis be taxed and regulated?[mrtva veza] (journal article)
- Learning from history: a review of David Bewley-Taylor's The United States and International Drug Control, 1909–1997 (journal article)
- Shifting the main purposes of drug control: from suppression to regulation of use
- Prohibition, pragmatism and drug policy repatriation
- Challenging the UN drug control conventions: problems and possibilities
- The Economics of Drug Legalization
- Britain on drugs (journal article)
- Laws and the Construction of Drug- and Gender-Related Violence in Central America by Peter Peetz
