Evolucija čoveka

Evolucija čoveka je multidisciplinarno polje naučnog istraživanja koje nastoji da shvati i opiše poreklo i razvoj ljudskog roda. Evolucija čoveka obuhvata i druge značajne naučne discipline kao što su antropologija i genetika čoveka. Termin čovek, u kontekstu evolucije čoveka, odnosi se na rod Homo, ali proučavanje evolucije čoveka obično obuhvata i čovekove pretke hominide (što je izraz za biološku familiju Hominidae), kao na primer australopitekusa (rod Australopithecus).

Paleoantropologija

Kaže se da moderna paleoantropologija počinje od otkrića neandertalca i dokaza o postojanju drugih „pećinskih ljudi“ tokom 19. veka. Ideja da su ljudi slični nekim velikim majmunima bila je već neko vreme u opticaju, ali ideja o biološkoj evoluciji vrsta nije bila zvanično razmatrana sve dok Čarls Darvin nije objavio Poreklo vrsta 1859. godine. S obzirom na to, da u svojoj prvoj knjizi o evoluciji nije doticao pitanje evolucije čoveka ("poreklo čoveka i njegov razvoj će biti naknadno objašnjeni“ bilo je sve što je Darvin napisao o tome), njegovim savremenicima je bilo jasno o čemu se radi. Tomas Haksli i Ričard Oven su raspravljali o evoluciji čoveka, a Darvin je uskoro objavio knjigu o tom pitanju naslovljenu kao Nastanak čoveka, koja uskoro postaje dobro poznat, ali i prilično kontroverzan prikaz njegove teorije. Čak su i mnoge prvobitne Darvinove pristalice (kao npr. Alfred Rasel Volas i Čarls Lajel) odbacile ideju o tome da bi ljudska bića mogla razviti skoro neograničene mentalne sposobnosti i moralni kodeks samo putem prirodne selekcije.

Još od vremena Linea smatralo se, na osnovu morfološke sličnosti, da su veliki majmuni čoveku najsrodnije životinje. U 19. veku smatralo se da su gorile i šimpanze naši najbliži živi rođaci te se, na osnovu činjenica da su živeli u Africi, pretpostavljalo da će se i fosili čovekovog pretka sigurno pronaći u Africi i da i afrički majmun i čovek imaju zajedničkog pretka.

Međutim, do dvadesetih godina 20. veka nisu, osim neandertalca, pronađeni nikakvi drugi fosili čoveka. Godine 1925. Rejmond Dart opisuje „afričkog australopiteka“ (Australopithecus africanus). Bio je to primerak vrste znan kao dete iz Tonga, dete australopiteka pronađeno u Tongu, Južna Afrika. Radilo se o vrlo dobro očuvanim ostacima lobanje i moždane ovojnice. Iako je mozak bio malen (410 kubnih cm), bio je, za razliku od mozga gorila i šimpanzi, okrugao poput mozga današnjeg čoveka. Takođe, na fosilu su pronađeni kratki očnjaci, dok je položaj foramen magnuma (otvora na bazi lobanje) bio dokaz bipedalizma (kretanja na dve noge). Svi ovi dokazi su naveli Darta na zaključak da je „dete iz Tonga“ dvonožni čovekov predak, odnosno, prelazni oblik od „majmuna“ ka čoveku. Trebalo je da protekne dvadesetak godina da bi se Dartove tvrdnje počele uzimati ozbiljno u naučnim krugovima, a uskoro su usledila otkrića mnogih sličnih fosila. U to vreme preovlađivalo je mišljenje da se veliki mozak razvio pre sposobnosti kretanja na dve noge (bipedalizma). Smatralo se, analogno današnjem čoveku, da je inteligencija preduslov za bipedalizam.

Danas se smatra da je australopitek direktni predak roda Homo, kome pripada čovek. I australopitek i „homo“ pripadaju porodici hominida, međutim, noviji podaci dovode u sumnju mišljenje da je A. africanus direktan predak današnjeg čoveka. Za australopiteke se u početku mislilo da su u podjednakom broju bili i krhke i snažne telesne građe. Varijetet australopiteka snažne telesne građe je uskoro klasifikovan kao parantropus. (Taj termin je korišćen u tridesetim godinama dvadesetog veka kada je ovaj varijetet prvi put opisan. Šezdesetih godina taj se varijetet ponovo počeo označavati kao australopitek, dok se u poslednje vreme ponovo klasifikuje kao zaseban rod).

Pre roda Homo

• Najstariji hominidi
  • Egyptopithecus
  • Sahelanthropus tchadensis
  • Orrorin tugenensis
  • Ardipithecus ramidus
• Rod australopitekus Australopithecus
  • A. anamensis
  • A. afarensis
  • A. africanus
  • A. garhi
• Rod Parantropus Paranthropus
  • P. aethiopicus
  • P. boisei
  • P. robustus

Rod Homo

U savremenoj taksonomiji, Homo sapiens je jedina preživela vrsta roda Homo. Sve savremene studije o poreklu vrste Homo sapiens uglavnom pokazuju da su postojale i druge vrste istog roda, ali da su sve izumrle. Dok bi neke od ovih vrsta mogle biti i direktni preci savremenog čoveka, mnoge od njih su verovatno naši „rođaci“ koji su se u određenom trenutku evolucione istorije odvojili od filogenetičke linije koja vodi ka nama. Još uvek ne postoji slaganje o tome koje bi od ovih grupa trebalo ubrojati u posebne vrste, a koje u podvrste. Jedan od razloga neslaganja je manjkavost pronađenih fosila, a drugi - vrlo fine distinkcije koje se koriste za razlikovanje vrsta u rodu Homo .

Homo je latinska reč za „osobu“, a prvi put kao naziv biološkog roda čovek ju je upotrebio Line u svom klasifikacionom sistemu.

Homo habilis

Živeo je od pre 2,4 miliona godina pa do pre 1,5 miliona godina. H. habilis, prva vrsta roda Homo, razvio se pre 2,5 - 2 miliona godina u južnoj i istočnoj Africi u kasnom pliocenu ili ranom pleistocenu kada se odvojio od australopiteka. H. habilis je imao manje kutnjake i veći mozak od australopiteka i pravio je oruđe od kamena a možda i od životinjskih kostiju.

Homo Habilis je oštrim kamenom mogao da razbije orahovu ljusku ili kornjačin oklop, da otvori školjku ili da ubije glodara, ali ne i da lovi veće životinje. Zato se u glavnom hranio biljkama i jestivim plodovima, puževima i skakavcima ili ostacima uginulih životinja. Stalno je bio u pokretu tragajući za hranom. Nije imao stanište, a u slučaju nepogode sklanjao se pod prirodne zaklone, kao što su nadstrešnice od stenja ili je sam pravio zaklone od granja. U pećine nije ulazio jer su ih naseljavali jači od njega - pećinski lav, sabljasti tigar i drugi mesožderi.

Homo Habilis je koristio vatru za grejanje i odbranu od životinja, ali samo ako bi je našao u prirodi. Pravio je ognjišta i trudio se da je sačuva pošto sam nije umeo da je „proizvede“. Kretao se u grupama, čija je veličina zavisila od raspoložive hrane. Prve ljudske zajednice sastojale su se verovatno od 15 do 20 članova. U zajednicama Homo Habilisa, hordama, je kao i kod mnogih životinja, važilo pravo jačeg; vođa je uvek bio najsnažniji muškarac.

Homo erectus

Živeo pre oko 1,8 miliona godina (računajući i ergastera) ili pre 1,25 miliona godina (ne računajući ergastera) pa sve do pre 0,07 miliona godina. U ranom pleistocenu, pre 1,5 do 1 milion godina, u Africi, Aziji i Evropi, kod dotadašnjih predstavnika vrste Homo habilis došlo je do povećanja mozga te je počeo izrađivati složenije kameno oruđe; ove, kao i neke druge razlike bile su dovoljne antropolozima da ga klasifikuju kao novu vrstu H. erectus. Najpoznatiji primerak H. erectus je pekinški čovek; ostali primerci pronađeni su u Indoneziji (javanski čovek) i na nekim lokacijama u Africi i Evropi.

Homo ergaster

Živeo od pre 1,8 miliona godina pa do pre 1,25 miliona godina. Takođe poznat i kao Homo erectus ergaster.

Homo heidelbergensis

Poznat i kao (hajdelberški čovek). Živeo od pre 500.000 godina pa do pre 300.000 godina. Drugi nazivi: Homo sapiens heidelbergensis i Homo sapiens palaeohungaricus.

Homo sapiens idaltu

Živeo pre oko 160.000 godina i smatra se za podvrstu. Najstariji savremeni čovek poznate anatomije.

Homo floresiensis

Živeo pre 12.000 godina (objavljeno 2004). Zbog niskog rasta znan i kao hobit.

Homo neanderthalensis

Živeo od pre 250.000 godina pa do pre 30.000 godina. Poznat i kao Homo sapiens neanderthalensis. Još uvek traju rasprave o tome da li "neandertalac" spada u posebnu vrstu, H. neanderthalensis, ili u podvrstu H. sapiens. Dok debate i dalje traje, najnovije preliminarne analize mitohondrijske DNK i DNK iz Y hromozoma pokazuju da nema genetičke povezanosti između vrsta H. neanderthalensis i H. sapiens, te ih, stoga, treba smatrati dvema zasebnim vrstama. Godine 1997. dr Mark Stounking, tada profesor antropologije na univerzitetu Pen Stejt, konstatuje: „Ovi rezultati [na osnovu mitohondrijske DNK iz kosti neandertalca] pokazuju da neandertalci nisu preneli mitohondrijsku DNK današnjem čoveku; neandertalci nisu naši preci“. Naredna ispitivanja DNK neandertalca iz drugi izvora potvrdila su ove nalaze. Mora se, međutim, naglasiti da je u istraživanju bio nebalansiran uzorak - korišćeno je mnogo manje DNK neandertalca nego savremenog čoveka.

Homo sapiens

Ova vrsta živi na planeti Zemlji od pre oko 200.000 godina pa do danas. Sredinom perioda koji obuhvata vreme od pre 400.000 godina i drugo međuledeno doba srednjeg pleistocena, (otprilike pre 250.000 godina), naglo se ubrzao razvoj mozga i veština izrade kamenog oruđa, čime su bili stvoreni uslovi za prelaz od H. erectus ka savremenom čoveku. Neki nalazi sugerišu da je H. erectus migrirao iz Afrike, a da se zatim H. sapiens razvio od H. erectus u Africi. (Slabi su dokazi da se ovaj evolucioni skok dogodio na nekom drugom mestu). Noviji dokazi takođe ne isključuju ni mogućnost multiregionalnog nastanka vrste. Ovo je jedna od „vrućih tema“ u paleoantropologiji. "Sapiens" znači „pametan“ ili „razuman“.

Dodatne napomene

Poreklo čoveka često je predmet žučnih političkih i verskih rasprava. Vidi: kreacionizam.

Klasifikacija čoveka i njegovih srodnika značajno se menjala tokom vremena. Vidi: istorija taksonomije humanida.

Spekulacije o daljoj evoluciji čoveka često se koriste u naučnoj fantastici. U nekim slučajevima se zamišlja čisti duh kao krajnja tačka evolucije, a ponekad dalje povećanje broja ljudskih vrsta s obzirom na zauzimanje određenih ekoloških staništa.

Evolucija čoveka dostigla je interesantnu tačku. Čovekovo racionalno razumevanje njegovog fizičkog okruženja i njegovo umeće primene naučnih saznanja daju mu neslućene mogućnosti za prilagođavanje okoline njegovim željama i potrebama (npr. poljoprivreda). Mnogi veruju da ove sposobnosti umanjuju ili čak sprečavaju delovanje nekih mehanizama za koje se, teoretski, veruje da uzrokuju evoluciju. Svakako, radi se o prilično pojednostavljenom stanovištu. Istina je da se borbi za opstanak (u odnosu na sazrevanje) u industrijalizovanim društvima daje mnogo veći značaj u tehnološkom i sociološkom smislu, čime se smanjuje uticaj selekcionih faktora koji su postojali u ranijim okruženjima, ali, isto tako, opstanak nije jedini kriterijum selekcije tako da faktori kao što su uspešnost reprodukcije (tj. polna evolucija) još uvek variraju usled mnoštva mogućih razloga.

Ostali faktori, kao što je kompaktnost ljudske populacije, takođe imaju trend da spreče delovanje mehanizama kao što je kladogeneza (evoluciono grananje), redukujući biodiverzitet, no, međutim, ostali mehanizmi kao npr. genetičke promene te smanjenje broja selekcionih faktora mogu dovesti do anageneze(direktne evolucije). Mnoge od prirodnih promena po svoj prilici će imati obeležja prilagođavanja sa negativnim predznakom (npr.miopija postaje sve uobičajenija pojava zahvaljujući manjem broju selekcionih pritisaka za boljim vidom) ali, ovde se radi o tipično ljudskoj definiciji promene koja je zasnovana na postavljenim ciljevima i vrednosnim sistemima.

Napretkom nauke i tehnologije sasvim je moguće da će ljudska vrsta biti sposobna ne samo da svesno prilagođava okolinu svojim sopstvenim potrebama nego da isto tako prilagođava sam genetički materijal. Ovakav novi način 'kontrolisane evolucije' mogao bi ublažiti posledice nestajanja prirodnih mehanizama evolucije. Štaviše, čovečanstvo bi moglo odbaciti biološke mehanizme transhumanizam u zamenu za potpuno artificijelne sisteme. Međutim, posledice ranijih pokušaja nekontrolisanog menjanja genetičke strukture (kao što su američki eugenički programi sa početka 20. veka ili isto takvi programi nacističke Nemačke) dovode sve priče o „poboljšanju“ u kontroverzan i prilično neugodan kontekst.

Vidi još

• teorije o poreklu čoveka
• arheogenetika
• evoluciona medicina
• FOXP2
• Homo neanderthalensis
• multiregionalno poreklo
• hipoteze o jedinstvenom poreklu
• fizička antropologija

Literatura

• Aiello, Leslie; Dean, Christopher (1990). An Introduction to Human Evolutionary Anatomy. London; San Diego: Elsevier Academic Press. ISBN 978-0-12-045591-1. LCCN 95185095. OCLC 33408268. 
• American Heritage Dictionaries (2006). More Word Histories and Mysteries: From Aardvark to Zombie. Boston, MA: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-618-71681-4. LCCN 2006020835. OCLC 70199867. 
• Bogin, Barry (1997). „The Evolution of Human Nutrition”. Ur.: Romanucci-Ross, Lola; Moerman, Daniel E.; Tancredi, Laurence R. The Anthropology of Medicine: From Culture to Method (3rd izd.). Westport, CT: Bergin & Garvey. ISBN 978-0-89789-516-3. LCCN 96053993. OCLC 36165190. 
• Bown, Thomas M.; Rose, Kenneth D. (1987). Patterns of Dental Evolution in Early Eocene Anaptomorphine Primates (Omomyidae) From the Bighorn Basin, Wyoming (PDF). Memoir (Paleontological Society). 23. Tulsa, OK: Paleontological Society. OCLC 16997265. 
• Boyd, Robert; Silk, Joan B. (2003). How Humans Evolved (3rd izd.). New York: W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-97854-4. LCCN 2002075336. OCLC 49959461. 
• Brues, Alice M.; Snow, Clyde C. (1965). „Physical Anthropology”. Ur.: Siegel, Bernard J. Biennial Review of Anthropology 1965. Biennial Review of Anthropology. 4. Stanford, CA: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-1746-5. ISSN 0067-8503. LCCN 59012726. OCLC 01532912. 
• Bryson, Bill (2004) [Originally published 2003]. „The Mysterious Biped”. A Short History of Nearly Everything. Toronto: Anchor Canada. ISBN 978-0-385-66004-4. LCCN 2003046006. OCLC 55016591. 
• Cameron, David W. (2004). Hominid Adaptations and Extinctions. Sydney, NSW: UNSW Press. ISBN 978-0-86840-716-6. LCCN 2004353026. OCLC 57077633. 
• Cochran, Gregory; Harpending, Henry (2009). The 10,000 Year Explosion: How Civilization Accelerated Human Evolution. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-00221-4. LCCN 2008036672. OCLC 191926088. 
• Curry, James R. (2008). Children of God: Children of Earth. Bloomington, IN: AuthorHouse. ISBN 978-1-4389-1846-4. OCLC 421466369. 
• Darwin, Charles (1981) [Originally published 1871; London: John Murray]. The Descent of Man, and Selection in Relation to Sex. Introduction by John Tyler Bonner and Robert M. May (Reprint izd.). Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02369-4. LCCN 80008679. OCLC 7197127. 
• Dawkins, Richard (2004). The Ancestor's Tale: A Pilgrimage to the Dawn of Evolution. Boston, MA: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-618-00583-3. LCCN 2004059864. OCLC 56617123. 
• DeSalle, Rob; Tattersall, Ian (2008). Human Origins: What Bones and Genomes Tell Us About Ourselves. Texas A&M University Anthropology Series. 13 (1st izd.). College Station, TX: Texas A&M University Press. ISBN 978-1-58544-567-7. OCLC 144520427. 
• Diamond, Jared (1999). Guns, Germs, and Steel: The Fates of Human Societies. New York: W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-31755-8. LCCN 2005284124. OCLC 35792200. 
• Freeman, Scott; Herron, Jon C. (2007). Evolutionary Analysis (4th izd.). Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice Hall. ISBN 978-0-13-227584-2. LCCN 2006034384. OCLC 73502978. 
• Galinon-Melenec, Béatrice (2015). „From "Traces" and "Human Trace" to "Human–Trace Paradigm"”. Ur.: Parrend, Pierre; Bourgine, Paul; Collet, Pierre. First Complex systems Digital Campus World E-Conference. Tempe, Arizona: Springer. 
• Johanson, Donald; Edey, Maitland (1981). Lucy, the Beginnings of Humankind. St Albans: Granada. ISBN 978-0-586-08437-3. 
• Montgomery, William M. (1988) [Originally published 1974]. „Germany”. Ur.: Glick, Thomas F. The Comparative Reception of Darwinism. Chicago, Illinois: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-29977-8. LCCN 87035814. OCLC 17328115.  "The Conference on the Comparative Reception of Darwinism was held in Austin, Texas, on April 22 and 23, 1972, under the joint sponsorship of the American Council of Learned Societies and the University of Texas at Austin"
• Kondo, Shiro, ur. (1985). Primate Morphophysiology, Locomotor Analyses, and Human Bipedalism. American Journal of Physical Anthropology. 70. Tokyo: University of Tokyo Press. str. 278—279. ISBN 978-4-13-066093-8. LCCN 85173489. OCLC 12352830. doi:10.1002/ajpa.1330700214. 
• Leakey, Richard E. (1994). The Origin of Humankind. Science Masters Series. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-03135-1. LCCN 94003617. OCLC 30739453. 
• M'charek, Amade (2005). The Human Genome Diversity Project: An Ethnography of Scientific Practice. Cambridge Studies in Society and the Life Sciences. Cambridge; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83222-9. LCCN 2004052648. OCLC 55600894. 
• Martin, Robert D. (2001). „Primates, Evolution of”. Ur.: Smelser, Neil J.; Baltes, Paul B. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (1st izd.). Amsterdam; New York: Elsevier. str. 12032—12038. ISBN 978-0-08-043076-8. LCCN 2001044791. OCLC 47869490. doi:10.1016/B0-08-043076-7/03083-7. 
• Maxwell, Mary (1984). Human Evolution: A Philosophical Anthropology. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-05946-6. LCCN 83024005. OCLC 10163036. 
• McHenry, Henry M. (2009). „Human Evolution”. Ur.: Ruse, Michael; Travis, Joseph. Evolution: The First Four Billion Years. Foreword by Edward O. Wilson. Cambridge, Massachusetts: Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03175-3. LCCN 2008030270. OCLC 225874308. 
• Ramachandran, Sohini; Hua Tang; Gutenkunst, Ryan N.; Bustamante, Carlos D. (2010). „Genetics and Genomics of Human Population Structure”. Ur.: Speicher, Michael R.; Antonarakis, Stylianos E.; Motulsky, Arno G. Vogel and Motulsky's Human Genetics: Problems and Approaches (4th completely rev. izd.). Heidelberg; London; New York: Springer. ISBN 978-3-540-37653-8. LCCN 2009931325. OCLC 549541244. doi:10.1007/978-3-540-37654-5. 
• Robinson, J.T. (2008) [Originally published 1963; Chicago, Illinois: Aldine Transaction]. „Adaptive Radiation in the Australopithecines and the Origin of Man”. Ur.: Howell, F. Clark; Bourlière, François. African Ecology and Human Evolution. New Brunswick, NJ: Transaction Publishers. ISBN 978-0-202-36136-9. LCCN 2007024716. OCLC 144770218. 
• Srivastava, R.P. (2009). Morphology of the Primates and Human Evolution. New Delhi: PHI Learning Private Limited. ISBN 978-81-203-3656-8. OCLC 423293609. 
• Stanford, Craig; Allen, John S.; Antón, Susan C. (2009). Biological Anthropology: The Natural History of Humankind (2nd izd.). Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice Hall. ISBN 978-0-13-601160-6. LCCN 2007052429. OCLC 187548835. 
• Strickberger, Monroe W. (2000). Evolution (3rd izd.). Sudbury, MA: Jones and Bartlett Publishers. ISBN 978-0-7637-1066-8. LCCN 99032072. OCLC 41431683. 
• Stringer, Chris B. (1994) [First published 1992]. „Evolution of Early Humans”. Ur.: Jones, Steve; Martin, Robert D.; Pilbeam, David. The Cambridge Encyclopedia of Human Evolution. Foreword by Richard Dawkins (1st paperback izd.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32370-3. LCCN 92018037. OCLC 444512451. 
• Swisher, Carl C., III; Curtis, Garniss H.; Lewin, Roger (2001) [Originally published 2000]. Java Man: How Two Geologists Changed Our Understanding of Human Evolution. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-78734-3. LCCN 2001037337. OCLC 48066180. 
• Tishkoff, S.A.; Reed, F.A.; et al. (2009). „The Genetic Structure and History of Africans and African Americans”. Science (објављено 22. 5. 2009). 324 (5930): 1035—1044. Bibcode:2009Sci...324.1035T. PMC 2947357 . PMID 19407144. doi:10.1126/science.1172257. 
• Trent, Ronald J. (2005). Molecular Medicine: An Introductory Text (3rd изд.). Burlington, MA: Elsevier Academic Press. ISBN 978-0-12-699057-7. LCCN 2004028087. OCLC 162577235. 
• Trevathan, Wenda R. (2011) [Originally published 1987; New York: Aldine De Gruyter]. Human Birth: An Evolutionary Perspective. New Brunswick, NJ: Transaction Publishers. ISBN 978-1-4128-1502-4. LCCN 2010038249. OCLC 669122326. 
• Ungar, Peter S.; Teaford, Mark F., ур. (2002). Human Diet: Its Origin and Evolution. Westport, CT: Bergin & Garvey. ISBN 978-0-89789-736-5. LCCN 2001043790. OCLC 537239907. 
• Walker, Alan (2007). „Early Hominin Diets: Overview and Historical Perspectives”. Ур.: Ungar, Peter. Evolution of the Human Diet: The Known, the Unknown, and the Unknowable. Human Evolution Series. Oxford; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-518346-7. LCCN 2005036120. OCLC 132816551. 
• Wallace, David Rains (2004). Beasts of Eden: Walking Whales, Dawn Horses, and Other Enigmas of Mammal Evolution. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-24684-3. LCCN 2003022857. OCLC 53254011. 
• Webster, Donovan (2010). Meeting the Family: One Man's Journey Through His Human Ancestry. Foreword by Spencer Wells. Washington, DC: National Geographic Society. ISBN 978-1-4262-0573-6. LCCN 2009050471. OCLC 429022321. 
• Wood, Bernard A. (2009). „Where Does the Genus Homo Begin, and How Would We Know?”. Ур.: Grine, Frederick E.; Fleagle, John G.; Leakey, Richard E. The First Humans: Origin and Early Evolution of the Genus Homo. Vertebrate Paleobiology and Paleoanthropology. Dordrecht, the Netherlands: Springer Netherlands. стр. 17–28. ISBN 978-1-4020-9979-3. ISSN 1877-9077. LCCN 2009927083. OCLC 310400980. doi:10.1007/978-1-4020-9980-9_3.  "Contributions from the Third Stony Brook Human Evolution Symposium and Workshop October 3–7, 2006."
• Alexander, Richard D. (1990). How Did Humans Evolve? Reflections on the Uniquely Unique Species (PDF). Special Publication. Ann Arbor, MI: Museum of Zoology, University of Michigan. стр. 1—38. LCCN 90623893. OCLC 22860997. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 25. 07. 2019. 
• Barton, Nicholas H.; Briggs, Derek E.G.; Eisen, Jonathan A.; et al. (2007). Evolution. Cold Spring Harbor, NY: Cold Spring Harbor Laboratory Press. ISBN 978-0-87969-684-9. LCCN 2007010767. OCLC 86090399. 
• Enard, Wolfgang; Przeworski, Molly; Fisher, Simon E.; et al. (22. 8. 2002). „Molecular evolution of FOXP2, a gene involved in speech and language”. Nature. 418 (6900): 869—872. Bibcode:2002Natur.418..869E. ISSN 0028-0836. PMID 12192408. doi:10.1038/nature01025. 
• Flinn, Mark V.; Geary, David C.; Ward, Carol V. (јануар 2005). „Ecological dominance, social competition, and coalitionary arms races: Why humans evolved extraordinary intelligence” (PDF). Evolution and Human Behavior. 26 (1): 10—46. ISSN 1090-5138. doi:10.1016/j.evolhumbehav.2004.08.005. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 06. 2007. г. Приступљено 5. 5. 2015. 
• Gibbons, Ann (2006). The First Human: The Race to Discover our Earliest Ancestors (1st изд.). New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-51226-8. LCCN 2005053780. OCLC 61652817. 
• Hartwig, Walter C., ур. (2002). The Primate Fossil Record. Cambridge Studies in Biological and Evolutionary Anthropology. 33. Cambridge; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66315-1. LCCN 2001037847. OCLC 47254191. 
• Heizmann, Elmar P.J.; Begun, David R. (новембар 2001). „The oldest Eurasian hominoid”. Journal of Human Evolution. 41 (5): 463—481. ISSN 0047-2484. PMID 11681862. doi:10.1006/jhev.2001.0495. 
• Hill, Andrew; Ward, Steven (1988). „Origin of the hominidae: The record of African large hominoid evolution between 14 my and 4 my”. American Journal of Physical Anthropology. 31 (59): 49—83. ISSN 0002-9483. doi:10.1002/ajpa.1330310505. 
• Hoagland, Hudson (1964). „Science and the New Humanism”. Science. 143 (3602): 111—114. Bibcode:1964Sci...143..111H. PMID 17781189. doi:10.1126/science.143.3602.111. 
• Ijdo, Jacob W.; Baldini, Antonio; Ward, David C.; et al. (15. 10. 1991). „Origin of human chromosome 2: An ancestral telomere-telomere fusion” (PDF). Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 88 (20): 9051—9055. Bibcode:1991PNAS...88.9051I. ISSN 0027-8424. PMC 52649 . PMID 1924367. doi:10.1073/pnas.88.20.9051. Приступљено 5. 5. 2015.  – two ancestral ape chromosomes fused to give rise to human chromosome 2
• Johanson, Donald; Wong, Kate (2010). Lucy's Legacy: The Quest for Human Origins. New York: Three Rivers Press. ISBN 978-0-307-39640-2. LCCN 2010483830. OCLC 419801728. 
• Jones, Steve; Martin, Robert D.; Pilbeam, David, ур. (1994) [First published 1992]. The Cambridge Encyclopedia of Human Evolution. Foreword by Richard Dawkins (1st paperback изд.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32370-3. LCCN 92018037. OCLC 444512451.  (Note: this book contains very useful, information dense chapters on primate evolution in general, and human evolution in particular, including fossil history).
• Leakey, Richard E.; Lewin, Roger (1992). Origins Reconsidered: In Search of What Makes us Human. New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-41264-3. LCCN 92006661. OCLC 25373161. 
• Lewin, Roger (1997). Bones of Contention: Controversies in the Search for Human Origins (2nd изд.). Chicago, Illinois: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-47651-3. LCCN 97000972. OCLC 36181117. 
• Morwood, Mike; van Oosterzee, Penny (2007). A New Human: The Startling Discovery and Strange Story of the 'Hobbits' of Flores, Indonesia (1st Smithsonian Books изд.). New York: Smithsonian Books/HarperCollins. ISBN 978-0-06-089908-0. LCCN 2006052267. OCLC 76481584. 
• Oppenheimer, Stephen (2003). Out of Eden: The Peopling of the World. london: Constable & Robinson. ISBN 978-1-84119-697-8. LCCN 2005482222. OCLC 52195607. 
• Ovchinnikov, Igor V.; Götherström, Anders; Romanova, Galina P.; et al. (30. 3. 2000). „Molecular analysis of Neanderthal DNA from the Northern Caucasus”. Nature. 404 (6777): 490—493. ISSN 0028-0836. PMID 10761915. doi:10.1038/35006625. 
• Roberts, Alice M. (2009). The Incredible Human Journey: The Story of How We Colonised the Planet. London: Bloomsbury Publishing. ISBN 978-0-7475-9839-8. OCLC 310156315. 
• Shreeve, James (1995). The Neandertal Enigma: Solving the Mystery of Modern Human Origins. New York: Morrow. ISBN 978-0-688-09407-2. LCCN 95006337. OCLC 32088673. 
• Stringer, Chris B. (2011). The Origin of Our Species. London: Allen Lane. ISBN 978-1-84614-140-9. LCCN 2011489742. OCLC 689522193. 
• Stringer, Chris B.; Andrews, Peter (2005). The Complete World of Human Evolution. London; New York: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-05132-0. LCCN 2004110563. OCLC 224377190. 
• Stringer, Christopher; McKie, Robin (1997). African Exodus: The Origins of Modern Humanity (1st American izd.). New York: Henry Holt and Company. ISBN 978-0-8050-2759-4. LCCN 96037718. OCLC 36001167. 
• Tattersall, Ian (2008). The Fossil Trail: How We Know What We Think We Know About Human Evolution (2nd izd.). New York: Oxford University. ISBN 978-0195367669. LCCN 2008013654. OCLC 218188644. 
• van Oosterzee, Penny (1999). Dragon Bones: The Story of Peking Man. St Leonards, New South Wales: Allen & Unwin. ISBN 978-1-86508-123-6. LCCN 00300421. OCLC 45853997. 
• Wade, Nicholas (2006). Before the Dawn: Recovering the Lost History of Our Ancestors. New York: Penguin Press. ISBN 978-1-59420-079-3. LCCN 2005055293. OCLC 62282400. 
• Walker, Alan; Shipman, Pat (1996). The Wisdom of the Bones: In Search of Human Origins. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-81670-6. OCLC 35202130. 
• Weiss, Mark L.; Mann, Alan E. (1985). Human Biology and Behavior: An Anthropological Perspective (4th izd.). Boston: Little Brown. ISBN 978-0-316-92894-6. LCCN 85000158. OCLC 11726796.  (Note: this book contains very accessible descriptions of human and non-human primates, their evolution, and fossil history).
• Wells, Spencer (2003) [Originally published 2002; Princeton, NJ: Princeton University Press]. The Journey of Man: A Genetic Odyssey (Random House trade paperback izd.). New York: Random House Trade Paperbacks. ISBN 978-0-8129-7146-0. LCCN 2003066679. OCLC 53287806. 

Spoljašnje veze

• Povezanosti Homo sapijensa
• Hominidne vrste
• DNK pokazuje da neandertalci nisu bili naši preci Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. oktobar 2005)
• Neandertalci na „suđenju"
• Postanje čoveka
• Drvo života
• FOXP2 i evolucija jezika
• DNK pokazuje da neandertalci nisu bili naši preci Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. oktobar 2005)