Википедија

Европски бизон

Evropski bizon[2] ili zubr[a] ili visent[b] (Bison bonasus) je sisar iz reda papkara (Artiodactyla) i porodice šupljorožaca (Bovidae). To je jedna od dve postojeće vrste bizona, pored američkog bizona. Evropski bizon je najteža divlja kopnena životinja u Evropi, čiji su primerci u prošlosti biti veći od savremenih životinja. Tokom kasne antike i srednjeg veka, bizon je izumro u većem delu Evrope i Azije, preživevši u 20. veku samo u severnoj i centralnoj Evropi i na severnom Kavkazu. U prvim godinama 20. veka bizoni su lovljeni do potpunog izumiranja u divljini. Vrsta - koja sada broji nekoliko hiljada i koja je vraćena u divljinu programima uzgoja u zatočeništvu - više nije u neposrednoj opasnosti od izumiranja, ali ostaje odsutna u većini svojih istorijskih područja. Njih ne treba mešati sa turovima (Bos primigenius), izumrlim pretkom domaćeg goveda, sa kojim je nekada koegzistirao.

Evropski bizon
Mužijak bizona tokom linjanja (mijenjanja dlake)
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Artiodactyla
Porodica: Bovidae
Potporodica: Bovinae
Rod: Bison
Vrsta:
B. bonasus
Binomno ime
Bison bonasus
Podvrste
Sinonimi

Bos bonasus Linnaeus, 1758

Osim ljudi, bizoni imaju malo predatora. U 19. veku bilo je mestimičnih izveštaja o vukovima, lavovima, tigrovima i medvedima u lovu na bizone. U prošlosti, naročito u srednjem veku, bizone su obično ubijali zbog kože i mesa, kao i zbog proizvodnje rogova za piće. Evropski bizon je lovljen do izumiranja u divljini početkom 20. veka, pri čemu su poslednje divlje životinje podvrste B. b. bonasus ustreljene u Bjalovješkoj šumi (na današnjoj granici Belorusije i Poljske) 1921. godine, a poslednji primerci od kavkaske podvrste (B. b. caucasicus) na severozapadnom Kavkazu 1927.[3] Karpatski bizon (B. b. hungarorum) lovljen je do potpunog izumiranja sredinom 1800-ih. Bjalovješki ili nizinski evropski bizon je održan u zatočeništvu, i od tada je ponovo uveden u nekoliko evropskih zemalja. Godine 1996, Međunarodna unija za zaštitu prirode je klasifikovala evropskog bizona kao ugroženu vrstu, koja više nije izumrla u divljini. Njen status se od tada poboljšao, te je promenjen u ranjivi, a kasnije u skoro ugrožen.

Evropske bizone prvi je naučno opisao Karl Line 1758. Neki kasniji opisi tretiraju evropskog bizona kao kospecifičnog sa američkim bizonom. Tri podvrste evropskih bizona postojale su u nedavnoj prošlosti, ali je samo jedna, nominovana podvrsta (B. b. bonasus), preživela do danas. Analiza mitohondrijskih genoma i nuklearne DNK otkrila je da je evropski bizon teoretski potomak vrste nastale kao rezultat hibridizacije između izumrlog stepskog bizona (Bison priscus) i predaka tura (Bos primigenius), budući da njihov genetski materijal sadrži do 10% turovih DNK sekvenci; mogući hibrid, koji je sada izumro, neformalno se naziva Higsov bizon, doskočica u kontekstu na Higsovog bozona.[4] Alternativno, pleistocenski šumski bizon je predložen kao predak vrste.[5][6]

Evropski bizon je jedna od nacionalnih životinja Poljske i Belorusije.[7][8]

Etimologija uredi

Stari Grci i stari Rimljani prvi su imenovali bizone kao takve; autori iz 2. veka nove ere Pausanije i Opijan su ih pominjali kao helenistički grčki βίσων, romanizovano bisōn.[9] Ranije, u 4. veku pre nove ere, tokom helenističkog perioda, Aristotel je bizona nazvao βόνασος, bónasos.[9] Takođe je primetio da su ga Peonijci nazvali μόναπος (monapos).[10] Klaudije Elijan, koji je pisao u kasnom 2. ili ranom 3. veku nove ere, takođe je označavao ovu vrstu kao βόνασος, a i Prirodna istorija Plinija Starijeg i Gaj Julije Solin koristili su lat. bĭson i lat. bonāsus.[9] Marsijal i Seneka mlađi pominju lat. bison (pl. lat. bisontes).[9] Kasniji latinični izrazi ovog termina uključivali su lat. visontes, lat. vesontes, i lat. bissontes.[9]

Opis uredi

 
Bočni pogled na evropskog bizona
 
Lobanja evropskog bizona

Evropski bizon je najteža preživela kopnena životinja u Evropi. Slično njihovim američkim rođacima, evropski bizoni su istorijski bili veći od preostalih potomaka;[11] moderne životinje su dugačke oko 2,8 do 3,3 m (9,2 do 10,8 stopa), ne računajući rep od 30 do 92 cm (12 do 36 in), visinu od 1,8 do 2,1 m (5,9 do 6,9 ft), i težinu od 615 do 920 kg (1.356 do 2.028 lb) za mužjake, i oko 2,4 do 2,9 m (7,9 do 9,5 ft) u dužini tela bez repa, 1,69 do 1,97 m (5,5 do 6,5 ft) u visinu, i 424 do 633 kg (935 do 1.396 lb) u težini za ženke.[11] Telad je pri rođenju prilično mala, teška između 15 i 35 kg (33 i 77 lb). U slobodnoj populaciji Bijalovieza šume u Belorusiji i Poljskoj, telesna masa odraslih (u dobu od 6 i više godina) u proseku iznosi 634 kg (1,398 lb) kod mužjaka, a 424 kg (935 lb) kod ženki.[12][13] Povremeno veliki bik evropskog bizona može težiti do 1.000 kg (2,200 lb) ili više,[14][15][16] dok su prema starim zapisima nekad bikovi težili od 1,900 kg (4,200 lb) u nizinskom regionu i 1.000 kg (2,200 lb) na Kavkazu.[11]

U proseku je manje telesne mase, mada nešto viši u ramenu, od svojih američkih rođaka, šumskog bizona (Bison bison athabascae) i ravničarskog bizona (Bison bison bison).[17] U poređenju sa američkom vrstom, mužjak ima kraću dlaku na vratu, glavi i prednjim nogama, ali duži rep i rogove. Pogledajte razlike od američkog bizona.

Evropski bizon ispušta različite glasove u zavisnosti od svog raspoloženja i ponašanja, ali kada je uznemiren, emituje zvuk nalik režanju, poznat na poljskom kao chruczenie ([xrutʂɛɲɛ]). Ovaj zvuk se takođe može čuti od mužjaka tokom sezone parenja.[18]

Rasprostranjenje uredi

Areal vrste pokriva srednji broj država. Prisutna je u sledećim državama: Rusija, Poljska, Ukrajina, Belorusija, Litvanija, Slovačka i Rumunija. Ponovo je veštački uvedena u Kirgistan.[1]

2022 godine, posle dva veka Srbiji je donirala Poljska evropskog bizona, reč je o jednom mužjaku i četiri ženke koji žive u svom novom staništu na Fruškoj gori u karantinskom delu koji je bio unapred pripremljen za njihovo puštanje i adaptaciju.

Stanište uredi

Staništa vrste su šume, planine i travna vegetacija.

Podvrste uredi

Ugroženost uredi

Ova vrsta se smatra ranjivom u pogledu ugroženosti vrste od izumiranja.[1]

Napomene uredi

  1. ^ A less commonly used name for the European bison in English, borrowed from Polish. Previously also used to refer to one race of the species. See zubr and żubr for more info.
  2. ^ Borrowing from the German Wisent. See wisent and Wisent for etymology.

Reference uredi

  1. ^ a b v Plumb, G.; Kowalczyk, R.; Hernandez-Blanco, J.A. (2020). „Bison bonasus”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2020: e.T2814A45156279. Pristupljeno 9. 1. 2021. 
  2. ^ „Filogenija sisara” (PDF). katedre.vet.bg.ac.rs. str. 176. slajd. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 08. 2019. g. Pristupljeno 09. 08. 2019. 
  3. ^ „70 years Wisent in the Caucasian mountains”. www.lhnet.org. Arhivirano iz originala 5. 9. 2015. g. Pristupljeno 13. 8. 2015. 
  4. ^ The Higgs Bison – mystery species hidden in cave art, The University of Adelaide, 19. 10. 2016, Pristupljeno 13. 1. 2017 
  5. ^ Palacio, Pauline; Berthonaud, Véronique; et al. (1. 1. 2017). „Genome data on the extinct Bison schoetensacki establish it as a sister species of the extant European bison (Bison bonasus)”. BMC Evolutionary Biology. 17 (1): 48. ISSN 1471-2148. PMC 5303235  . PMID 28187706. doi:10.1186/s12862-017-0894-2. 
  6. ^ Marsolier-Kergoat, Marie-Claude; Palacio, Pauline; et al. (17. 6. 2015). „Hunting the Extinct Steppe Bison (Bison priscus) Mitochondrial Genome in the Trois-Frères Paleolithic Painted Cave”. PLOS ONE. 10 (6): e0128267. Bibcode:2015PLoSO..1028267M. ISSN 1932-6203. PMC 4471230  . PMID 26083419. doi:10.1371/journal.pone.0128267  . 
  7. ^ „Poland”. All About Bison. Pristupljeno 30. 11. 2019. 
  8. ^ Wójcik, Wojciech (director & script); Zielonka, Tomasz (lead) (2. 11. 2019). Las bliżej nas – Polskie żubry [The Forest Closer to Us – Polish Bison] (Documentary). Poland: Telewizja Polska. 
  9. ^ a b v g d bison, n. Oxford English Dictionary (online 2nd izd.). 2011 [1989]. Pristupljeno 11. 1. 2021. 
  10. ^ Αριστοτέλης 4th century BC: Των περί τα ζώα ιστοριών.
  11. ^ a b v Semenov U.A. of WWF-Russia, 2014, "The Wisents of Karachay-Cherkessia", Proceedings of the Sochi National Park (8), pp.23–24, ISBN 978-5-87317-984-8, KMK Scientific Press
  12. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 21. 8. 2012. g. Pristupljeno 24. 8. 2012. 
  13. ^ „European Bison: The Animal Files”. 
  14. ^ „torontozoo.com (2011).”. Arhivirano iz originala 15. 10. 2011. g. Pristupljeno 22. 9. 2011. 
  15. ^ Boitani, Luigi, Simon & Schuster's Guide to Mammals. Simon & Schuster/Touchstone Books (1984), ISBN 978-0-671-42805-1
  16. ^ Burnie D and Wilson DE (Eds.), Animal: The Definitive Visual Guide to the World's Wildlife. DK Adult (2005), ISBN 0789477645
  17. ^ Gennady G. Boeskorov, Olga R. Potapova, Albert V. Protopopov, Valery V. Plotnikov, Larry D. Agenbroad, Konstantin S. Kirikov, Innokenty S. Pavlov, Marina V. Shchelchkova, Innocenty N. Belolyubskii, Mikhail D. Tomshin, Rafal Kowalczyk, Sergey P. Davydov, Stanislav D. Kolesov, Alexey N. Tikhonov, Johannes van der Plicht, 2016, "The Yukagir Bison: The exterior morphology of a complete frozen mummy of the extinct steppe bison, Bison priscus from the early Holocene of northern Yakutia, Russia", pp.7, Quaternary International, Vol.406 (25 June 2016), Part B, pp.94–110
  18. ^ „The royal European bison”. Łowiec Polski. 2016. Arhivirano iz originala 31. 01. 2021. g. Pristupljeno 2. 12. 2019. 

Spoljašnje veze uredi

 
Evropski bizon na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku European bison.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Европски_бизон&oldid=25914075”