Erzjani
Erzjani, ili narod Erzja[1][2] (erz. эрзят; rus. эрзяне, ili narod эрзя), su podgrupa (pleme) ugro-finskog naroda Mordvina (Mordovaca, Mordva).[3][4] Erzjani govore erzjanski jezik mordovske podgrupe, uralske porodice jezika, i žive uglavnom u Republici Mordoviji i drugim delovima srednjeg područja reke Volge u Rusiji. Mordvini kao jedni od većih starosedelačkih naroda Rusije se sastoje od dve podgrupe (plemena) Erzjani i Mokšani.
 Zastava Erzjana | |
 Erzjanke u narodnoj nošnji, Penzenska oblast | |
| Ukupna populacija | |
|---|---|
| 517.575 | |
| Regioni sa značajnom populacijom | |
 Rusija | 440.000 |
| Jezici | |
| erzjanski (govori oko 280.000), ruski | |
| Religija | |
| hrišćanstvo (Ruska pravoslavna crkva) | |
| Srodne etničke grupe | |
| Mokšani (Mokša) | |
Mesto rasprostranjenja uredi
Manje od polovine naroda Erzja živi u Republici Mordovija u Ruskoj Federaciji, na reci Suri i na reci Volgi. Ostali Erzjani su rasprostranjeni po ruskim oblastima Samara, Penza, Orenburg, Tatarstan, Čuvašija, Baškortostan, Sibir, na Dalekom istoku, u Jermeniji i SAD.
Značajan deo populacije Erzja živi na drevnoj etničkoj teritoriji:
- istočna grupa Erzjana (svi okruzi istočnog dela Mordovije, Alatir, Poretski i Ibresinski okrug Čuvašije);
- severna grupa Erzjana (Gaginski, Lukojanovski, Sergahski, Shatkovski, Pilninski okrug Nižnjeg Novgoroda, Bolšeignatovski okrug Mordovije);
- grupa Ezjana severoistočnih regija Penza regije (Gorodiščenski, Nikolski, Penza, Sosnovoborski okruzi).
Jezik uredi
Erzjanski jezik je jezik koji se govori u Rusiji, u severnom, istočnom i severozapadnom delu Mordovije i susednim regijama Nižnji Novgorod, Čuvašiji, Penzi, Samari, Saratov, Orenburg, Uljanovsk, Tatarstan i Baškortostan i u susednim republikama Rusije kao i u bivšim zemljama Sovjetskog Saveza, gde žive pripadnici etničke zajednice Mordvini (Mordvinci, Mordovani, Mordovci). Jezik govori oko 260.000 ljudi. Spada u mordovske jezike, zajedno s mokšanskim jezikom. Ta dva jezika su vrlo povezana i slična, ali se ipak razlikuju po fonetici, morfologiji i rečniku. Erzjanski jezik se piše ćirilicom, varijantom ćiriličnog pisma koju koristi ruski jezik (bez ikakvih izmena). U Mordoviji, erzjanski jezik je zvanični jezik, zajedno s mokšanskim i ruskim jezikom. Zapadni Erzjani se zovu Šokša (ili Šokšo). Oni su izolovani od većine Erzjana i njihov dijalekt tj. jezik pod uticajem je mokšanskih dijalekata.
Književnost Erzjana, pisana ćirilicom, doživela je renesansu 1920-ih i 1930-ih godina. Posle raspada Sovjetskog Saveza, Mordvini, poput drugih autohtonih naroda Rusije, doživeli su porast nacionalne svesti.
Odeća uredi
Govoreći o nacionalnom kostimu, etnografi se okreću kostimu seljačkog okruženja. Ceo život bilo kojeg seljaka ili seljanke, od rođenja do smrti, bio je povezan sa različitim obredima i ritualima, a kostim je igrao ogromnu ulogu u tome. Posebno je bilo značajno u proslavnim ritualima. Nacionalna kostim Erzja nastao je u centralnom delu evropskog dela Rusije. U kostim su ulazile i brojne dekoracije. Stari narodni kostim i dalje se može videti, posebno među ženama, čije su obilno vezene suknje, velike naušnice i brojne ogrlice razlikovale ih od Rusa. Zajedno sa odećom Erzjanke su nosile pokrivače - prяvelьtяvks (doslovno "ono što pokriva glavu"), koje su se promenile kada su se venčale. Na osnovu toga, bilo je očigledno da li je žena bogata. Devojčice su ostavljale jednu vezicu kose, koja je bila spuštena na leđima. Kosa venčanih žena bila je upletena u dve pletenice i sakrivena ispod kape. Kao što pišu raniji autori, žene Erzja, posebno devojke, na glavi su plele pletenice. Neveste, prema Majnovu, imale su 25 pletenica, a na krajevima su bile postavljene vunene niti sa svim vrstama ukrasa. Poredeći odeću Erzja i Mokše od ruskih, tatarskih, čuvaških, mari i odeće drugih susednih naroda, u njemu se mogu naći mnogi slični elementi. Dakle, prisustvo zajedničkih elemenata odeće u Ugro-finskim narodima i blizina njihovih kultura ukazuje na niz detalja o nacionalnoj nošnji, načinu njenog dizajna.
Značajni Erzjani uredi
- Avvákum Petróv ili Avvakým Petróvič - vođa starih vernika, unutar Ruske pravoslavne crkve, živi u Pustozersku.
- Erzyan: Эrzяmassonь Olёna, Russian: Alёna - ženski vojni vođa Erzijana iz 17. veka, herojina građanskog rata.
- Stepán Dmítrievič Э́rьzя (Nefёdov) - vajar
- Fёdor Alekseevič Vidяev - komandant podmornice i ratni heroj iz Drugog svetskog rata
- Tatyana Ovechkina (Tatjana Ovečkina) - dvostruki olimpijski prvak u košarci
- Aleksandr Georgievič Šaronov - filolog, pesnik, pisac
- Kuzьma Alekseev
Reference uredi
Literatura uredi
- Gl. red. S. A. Kuznecov. „Bolьšoй tolkovый slovarь russkogo яzыka”. Pervoe izdanie: SPb.: Norint, 1998.
- Otv. red. V. V. Lopatin. „Russkiй orfografičeskiй slovarь Rossiйskoй akademii nauk”. 2007
- Pod red. E. M. Žukova. 1973—1982. „Эrzя” // „Sovetskaя istoričeskaя эnciklopediя”. — Moskva: Sovetskaя эnciklopediя.
- „Эrzя” // „Эnciklopedičeskiй slovarь”. 2009.
