Википедија

Zauzimanje Donjecka

сукоб украјинских и проруских снага из априла 2014.

Zauzimanje Donjecka je rezultat eskalacije Proruskih protesta u Ukrajini 2014. čime su započeli oružani sukobi u Donbasu.

Zauzimanje Donjecka
Deo Proruskih nemira u Ukrajini 2014. i Rata u Donbasu

Miting kod osvojene zgrade Donjecke oblasne državne administracije, koji se održao 7. aprila 2014. (kao simbole učesnici koriste zastave Donjecke oblasti, Rusije, Zastava RSFSR, kao i zastava organizacije "Donjecka republika")
Vreme6. april – 30. april 2014.
Mesto
Donjeck
Donjecka oblast, Ukrajina
Ishod

Pobeda proruskih snaga

Sukobljene strane
Ukrajina
Donjecka Narodna Republika
Komandanti i vođe
Viktor Muženko
Jevgeni Mojsjuh
Oleg Kuzminih
Valeri Rud
Ruslan Prusov
Dmitro Jaroš		 Aleksandar Zaharčenko
Denis Pušilin
Mihail Tolstih
Arsen Pavlov
Aleksandar Hodakovski
Žrtve i gubici
oko 20 oko 13

Pozadina uredi

Glavni članci: Evromajdan i Revolucija dostojanstva

Krajem novembra 2013. u Ukrajini su počeli masovni protesti izazvani odbijanjem vlade Mikole Azarova da potpiše sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom. Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je 21. februara 2014. potpisao sporazum sa opozicijom o rešavanju krize u Ukrajini[1]. Istog dana Janukovič je napustio Kijev. Sutradan je Vrhovna rada, u kojoj su bivša opozicija i pojedini poslanici iz drugih frakcija činili antipredsedničku većinu, usvojila rezoluciju[2] u kojoj se navodi da se Janukovič „neustavno povukao iz vršenja ustavnih ovlašćenja“ i da ne ispunjava njegove dužnosti. Rada je novom predsedniku Aleksandru Turčinovu poverila dužnost predsednika Ukrajine, a zakazala je i vanredne predsedničke izbore za 25. maj 2014. godine[3].

Pod uticajem događaja na Krimu, gde je pokrenut proces otcepljenja od Ukrajine i prisajedinjenja Rusiji, počeli su protesti u jugoistočnim regionima Ukrajine protiv novog rukovodstva zemlje. Demonstranti su odbili da priznaju nove ukrajinske vlasti, zalagali su se za federalizaciju Ukrajine i protivili se novim guvernerima, čije se imenovanje smatralo nelegitimnim[4][5][6][7], izabranim „narodnim liderima“ svojih regiona.

Protesti na Istoku Ukrajine uredi

Glavni članci: Antimajdan i Proruski nemiri u Ukrajini 2014.
 
Veterani Avganistanskog rata pevaju pesme u znak podrške demonstrantima

U Donjecku su demonstranti izabrali za sebe „narodnog guvernera“ – komandanta „Narodne milicije Donbasa“ Pavla Gubareva[8].

1. marta, na vanrednoj sednici Gradskog veća Donjecka, poslanici su odlučili da podrže inicijative lokalnog stanovništva, izražene na mitinzima u Donjecku, i predložili da regionalni savet odmah održi referendum „o budućnosti Donbasa“. Gradsko veće je takođe odlučilo da ruski jezik smatra zvaničnim na nivou ukrajinskog i da zahteva od poslanika Donjeckog regionalnog saveta da donesu odgovarajuće odluke. Odlučeno je da se Rusija smatra strateškim partnerom Donbasa. „Da bi se obezbedio mir građana na teritoriji Donjecka i zaštitili od mogućih agresivnih manifestacija radikalnih nacionalističkih snaga“, odlučeno je da se stvori opštinska policija, a „do legitimiteta zakona koje je usvojila Vrhovna Rada Ukrajine je razjašnjeno i novim državnim organima se priznaje puna odgovornost za životno održavanje teritorija koje se poveravaju organima lokalne samouprave“[9].

Ujutro 5. marta, policija Donjecka je proterala demonstrante iz prostorija regionalne administracije pod izgovorom navodno postavljene bombe[10]. Istog dana u 16 ​​časova, proruski aktivisti, čiji se broj u izveštavanju različitih medija kretao od 1 do 15 hiljada, koji su se okupili na mitingu ispred regionalne administracije, ponovo su zauzeli zgradu Donjecke regionalne uprave. Saveta, u kome se nalazi i regionalna državna uprava, kao i zgrade Državnog trezora i TRK Donbas[11][12][13][14].

Službenici SBU su 6. marta pritvorili Pavela Gubareva na osnovu sudske odluke u otvorenom krivičnom postupku po članovima „Povreda teritorijalnog integriteta Ukrajine“, „Radnje usmerene na nasilnu promenu ili rušenje ustavnog poretka“ i „Oduzimanje državne ili javne zgrade ili strukture[15][16][17]”.

Masovni protesti u regionu Donjecka nastavljeni su tokom marta. Odeljenje Ministarstva unutrašnjih poslova za Donjecku oblast je 4. aprila izvestilo da je tokom prethodnog meseca u regionu održano oko 200 akcija u kojima je učestvovalo više od 130 hiljada ljudi. Protiv učesnika skupova pokrenuto je 46 krivičnih postupaka po osnovu „prekršaja učinjenih u toku skupova“, koji potpadaju pod čl. Krivičnog zakonika o masovnim neredima, huliganstvu, grupnom narušavanju javnog reda i mira, oduzimanju državnih ili javnih objekata ili strukture, ometanje profesionalne delatnosti novinara, nasilje nad službenicima za sprovođenje zakona, itd[18][19].

Početak sukoba uredi

Preuzimanje državnih institucija uredi

Njegovi učesnici su 6. aprila, posle još jednog protestnog mitinga, zauzeli zgradu regionalne državne administracije, nad njom podigli rusku zastavu i zahtevali hitno sazivanje vanredne sednice Donjeckog oblasnog saveta na kojoj bi se odlučilo o održavanju referenduma o priključenju Rusiji. Ispred zgrade je podignuta barikada od automobilskih guma u ​​ljudski rast, ulaz u zgradu je bio ograđen bodljikavom žicom.

Učesnici antivladine akcije su 7. aprila, ne čekajući sazivanje sednice regionalnog saveta, usvojili Deklaraciju o suverenitetu Donjecke Narodne Republike (Akt o Deklaraciji o državnoj nezavisnosti Donjecke Narodne Republike)[20][21]. U usvojenom dokumentu je proklamovano: „Narod Donjecke Narodne Republike ima isključivo pravo posedovanja zemlje, njenog podzemlja, vazdušnog prostora, vode i drugih prirodnih resursa. Republika samostalno utvrđuje svoj ekonomski status, formira sopstveni državni budžet. Deklaracija važi od trenutka donošenja i predstavlja osnovu za donošenje Ustava Donjecke Narodne Republike.

Demonstranti su formirali svoje telo – Donjecko republikansko Narodno veće, koje je odlučilo da se referendum o samoopredeljenju DNR održi najkasnije 11. maja 2014. godine, dok je navedeno da je ovaj datum dogovoren sa Luganskom i Harkovskom oblasti[22][23].

Istog dana i o tome, predsednik Ukrajine Turčinov je u svom televizijskom obraćanju izjavio da će vlasti zemlje sprovesti „antiterorističke mere“ protiv ljudi koji su uzeli oružje u ruke administrativnih institucija u Lugansku, Donjecku i Harkovu[24].

Narodno veće je 8. aprila počelo da formira privremenu narodnu vladu. Na sednici Narodnog veća, između ostalog, saopšteno je da nova ukrajinska vlada nije priznata, da su razrešeni svi čelnici agencija za sprovođenje zakona regiona koje je ona imenovala i guverner Sergej Taruta, kao i da je referendum o samoopredeljenju Donbasa bilo je zakazano za 11. maj[25].

Predsedavajući privremene vlade DNR Denis Pušilin je 10. aprila najavio početak formiranja sopstvene narodne armije „za zaštitu naroda i teritorijalnog integriteta republike“[26]. Njen prvi komandant bio je Igor Hakimzjanov; predloženo je pridruživanje narodnoj vojsci bivšim i sadašnjim oficirima i aktivistima snaga samoodbrane koje su stvorili demonstranti[27][28][29][30].

U noći između 11. i 12. aprila grupa naoružanih aktivista na čelu sa Igorom Strelkovim prešla je ukrajinsku granicu</ref>[31]. Ujutro 12. aprila, grupa Strelkova zauzela je strateški važnu tačku – grad Slavjansk, koji je od tog dana postao centar sukoba pobunjenika i vladinih trupa u Donjeckoj oblasti.

U subotu, 12. aprila, podrška DNR proglašenoj u Donjecku prijavljena je iz Slavjanska, Mariupolja, Jenakijeva, Kramatorska i niza malih gradova u regionu[32][33][34]. Pristalice federalizacije Ukrajine delovale su po jednom scenariju, preuzimajući kontrolu nad organima gradske (okružne) vlasti i policijskim stanicama i oko njih podizajući barikade od guma, džakova peska i bodljikave žice. Nad osvojenim objektima su se vijorile crno-plavo-crvene zastave Donjecke Republike i zastave Rusije. Napadači gotovo da nisu naišli na odbijanje organa za provođenje zakona: neki od policajaca su prešli na njihovu stranu, ostali su otišli ​​kućama[35][36]. Situacija je počela da izmiče kontroli ukrajinskih vlasti.

12. aprila u Slavjansk je stigao oružani odred pod komandom Igora Strelkova, ujedinjen sa lokalnim narodnim odredom. Njegovom pojavom ovde formiran je jedan od čvorova buduće konfrontacije sa centralnim vlastima. Već sledećeg dana prolivena je prva krv na kontrolnim punktovima postavljenim oko Slavjanska: ubijeni su oficir SBU i pobunjenik iz Donbasa[37]. Kasnije je SBU okrivila za smrt svog oficira „rusku izviđačko-diverzantsku grupu pod komandom oficira specijalnih snaga GRU Ruske Federacije“ Igora Strelkova[38].

Aleksandar Turčinov nije ulazio u pregovore sa predstavnicima DNR. Umesto toga, 13. aprila v.d Predsednik Ukrajine je u televizijskom obraćanju rekao da je u vezi sa događajima na istoku zemlje Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine odlučio da pokrene antiterorističku operaciju velikih razmera u kojoj učestvuju oružane snage[39][40][41][42][43].

Antiteroristička operacija i eskalacija u rat uredi

Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine saopštio je 13. aprila odluku o pokretanju antiterorističke operacije (ATO) na istoku Ukrajine uz učešće oružanih snaga. U svojoj video poruci narodu Ukrajine i. O tome. Predsednik Oleksandar Turčinov je izjavio[44]:

Učinili smo sve da izbegnemo ljudske žrtve. Ali spremni smo da oružjem u ruci odbijemo sve pokušaje invazije, destabilizacije i terorističkih akcija. Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu odlučio je da pokrene antiterorističku operaciju velikih razmera u kojoj učestvuju Oružane snage Ukrajine. Nećemo dozvoliti Rusiji da ponovi krimski scenario u istočnom regionu Ukrajine.

Istovremeno je napomenuo da neće biti kažnjeni oni koji polože oružje i napuste zauzete prostorije pre 14. aprila ujutru[45][46]. Sutradan, 14. aprila, Oleksandar Turčinov je svojim ukazom stavio na snagu odluku Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu o sprovođenju antiterorističke operacije[47]. Turčinov je lično vodio štab za specijalnu operaciju, kontrola nad sprovođenjem odluke Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu poverena je sekretaru Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Andriju Parubiju, a direktno sprovođenje je povereno prvom zameniku šefa SBU Vasiliju Krutovu[48]. Turčinov je lično vodio štab za specijalnu operaciju, kontrola nad sprovođenjem odluke Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu poverena je sekretaru Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Andreju Parubiju, a direktno sprovođenje je povereno prvom zameniku šefa SBU Vasil Krutov[49].

Parubij je 15. aprila izvestio da je „prvi bataljon Nacionalne garde, formiran od dobrovoljaca Samoodbrane Majdana, otišao na liniju fronta“[49].

Pristalice DNR su 18. aprila podigle njenu zastavu na aerodromu u Donjecku[50].

Donjecka regionalna državna televizijska kompanija je 27. aprila prešla pod kontrolu pristalica DNR. U zgradu je uneta dodatna oprema za televizijsko emitovanje DNR, a obnovljen je i rad ruskih TV kanala[51].

U Donjecku je 28. aprila održan miting pristalica teritorijalnog integriteta Ukrajine „Donjeck je Ukrajina“[52]. Tokom marša koji je usledio, demonstrante su napali proruski aktivisti[53]. Posledično su bilo kakve akcije pod ukrajinskim zastavama postale nemoguće zbog zastrašivanja i fizičkog nasilja od strane pristalica DNR[54].

Oleksandr Turčinov je 30. aprila priznao da su ukrajinske vlasti izgubile kontrolu nad Donjeckom i delom Donjecke oblasti[55][56].

Posledice uredi

Petro Porošenko je 30. aprila 2018. objavio završetak antiterorističke operacije u Donbasu i početak Operacije združenih snaga (JFO) u regionu: „Završava se antiteroristička operacija velikih razmera na teritoriji Donjecke i Luganske oblasti. Sada počinjemo vojnu operaciju koju predvode Oružane snage Ukrajine da bi se obezbedila zaštita teritorijalnog integriteta“[57][58].

Porošenko je 26. novembra 2018. godine nakon incident u Kerčkom moreuzu potpisao ukaz o uvođenju vanrednog stanja u nizu regiona Ukrajine (uključujući Donjecku i Lugansku oblast) na period od 30 dana.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Obnarodovan tekst Soglašeniя ob uregulirovanii krizisa v Ukraine. UNIAN, 21.02.2014
  2. ^ „Pro samousunennя Prezidenta Ukraїni vіd vikonannя konstitucійni...” (na jeziku: ukrajinski). Verhovnaя Rada Ukrainы. Pristupljeno 2014-02-23.  Nepoznati parametar |description= ignorisan (pomoć); Nepoznati parametar |datepublished= ignorisan (pomoć)
  3. ^ Rada otstranila Яnukoviča i naznačila vыborы Prezidenta na 25 maя 2014 g. RBK Ukraina, 22.02.2014
  4. ^ „Storonniki federalizacii Ukrainы sobralisь v centre Harьkova na miting” (na jeziku: ruski). RIA Novosti. 2014-04-12. 
  5. ^ „Donbass vosstal protiv Ukrainы. Burlit vesь Юgo-Vostok”. Moskovskiй komsomolec. 2014-04-06. 
  6. ^ Miting v podderžku federalizacii Ukrainы prodolžaetsя v Harьkove
  7. ^ «Doneckaя respublika» nazvala usloviя osvoboždeniя zdaniй
  8. ^ Doneckiй gorsovet potreboval nemedlenno naznačitь referendum o dalьneйšeй sudьbe regiona. Kommersant.ru, 01.03.2014
  9. ^ Vostočnuю Ukrainu ohvatila «voйna flagov» — KommersantЪ. Korrespondent.net, 03.03.2014
  10. ^ „«Moя populяrnostь — эto ih glupostь» Intervью s «narodnыm gubernatorom» Doneckoй oblasti Pavlom Gubarevыm”. Lenta.RU (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-03-21. 
  11. ^ „Prorossiйskie aktivistы napali na mirnыh graždan v Donecke i sprovocirovali draku”. novosti.dn.ua (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-03-21. 
  12. ^ „Russkiй i bessmыslennый Posledniй denь «narodnogo gubernatora» Doneckoй oblasti: reportaž «Lentы.ru»”. Lenta.RU (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-03-21. 
  13. ^ „V Donecke vzяli šturmom OGA s krikami "Berkut" i "Rossiя"”. www.unian.net (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-03-21. 
  14. ^ „Prorossiйskie aktivistы v Donecke vorvalisь v goskaznačeйstvo i na TRK "Donbass"”. LB.ua. Pristupljeno 2022-03-21. 
  15. ^ SBU zaderžala samoprovozglašennogo gubernatora Doneckoй oblasti
  16. ^ Zaderžan «narodnый gubernator» Doneckoй oblasti Lenta.ru 06.03.2014
  17. ^ Sud arestoval doneckogo «narodnogo gubernatora» Lenta.ru 07.03.2014
  18. ^ „Po besporяdkam na doneckih mitingah vozbuždeno 46 ugolovnыh del — Doneck.comments.ua”. Arhivirano iz originala 2014-04-13. g. Pristupljeno 2019-05-30.  Nepoznati parametar |deadlink= ignorisan [|dead-url= se preporučuje] (pomoć)
  19. ^ Načalьnik Doneckoй milicii rasskazal ob arestah učastnikov prorossiйskih mitingov
  20. ^ „Doneck provozglasil sebя suverennoй respublikoй”. Interfaks. 2014-04-07. 
  21. ^ Doneck podal zaяvku na respubliku. Vostok Ukrainы hočet pomenяtь svoй status // Gazeta «Kommersantъ» № 59 ot 08.04.2014
  22. ^ „Deputatы Doneckogo oblastnogo soveta obъяvili o nezavisimosti Doneckoй Narodnoй Respubliki” (na jeziku: ruski). ITAR-TASS. 2014-04-07. 
  23. ^ „Protestuющie v Donecke ustanovili kontrolь nad zdaniem obladministracii” (na jeziku: ruski). Vzglяd.ru. 2014-04-06. 
  24. ^ „Turčinov otvetit antiterrorističeskoй operacieй na volneniя vostoka Ukrainы” (na jeziku: ruski). Interfaks. 2014-04-07. 
  25. ^ „Mitinguющie v Donecke formiruюt vremennoe narodnoe pravitelьstvo” (na jeziku: ruski). ITAR-TASS. 2014-04-08. 
  26. ^ «Doneckaя narodnaя respublika» obъяvila o sozdanii «narodnoй armii» | RIA Novosti
  27. ^ „Glavnokomanduющiй Narodnoй armii Doneckoй respubliki Igorь Hakimzяnov naznačaet štab i formiruet oficerskiй sostav”. mir-politika.ru. 2014-04-11. Arhivirano iz originala 2015-07-13. g. Pristupljeno 2014-04-15.  Nepoznati parametar |deadlink= ignorisan [|dead-url= se preporučuje] (pomoć)
  28. ^ „Mitinguющie v Donecke rešili sozdatь sobstvennuю «narodnuю armiю»” (na jeziku: ruski). ITAR-TASS. 2014-04-10. 
  29. ^ „«Doneckaя Narodnaя Respublika» rešila sozdatь svoю armiю” (na jeziku: ruski). Lenta.ru. 2014-04-10. 
  30. ^ „«Doneckaя Narodnaя Respublika» obъяvila o sozdanii «narodnoй armii»” (na jeziku: ruski). RIA Novosti. 2014-04-10. 
  31. ^ „Igorь Strelkov: v nočь s 11 na 12 aprelя mы peresekli granicu”. Arhivirano iz originala 2017-09-28. g. Pristupljeno 2017-04-16.  Nepoznati parametar |deadlink= ignorisan [|dead-url= se preporučuje] (pomoć)
  32. ^ „Slavяnsk vzяt: Gosučreždeniя zahvačenы v Krasnom Limane, Krasnoarmeйske i Kramatorske” (na jeziku: ruski). Moskovskiй komsomolec. 2014-04-12. Arhivirano iz originala 2014-04-13. g.  Nepoznati parametar |deadlink= ignorisan [|dead-url= se preporučuje] (pomoć)
  33. ^ „Doneckaя Narodnaя Respublika zahvatila eщё odin gorod” (na jeziku: ruski). ura.ru. 2014-04-13. 
  34. ^ „Slavяnsk - simvol russkogo antibanderovskogo soprotivleniя v Doneckoй Narodnoй Respublike” (na jeziku: ruski). KPRF. 2014-04-13. 
  35. ^ Viktor Яnukovič: «Ukraina odnoй nogoй vstupila v graždanskuю voйnu». Čto proishodilo na vostoke stranы v vыhodnыe // «Kommersantъ» ot 12.04.2014
  36. ^ Proщanie Slavяnska. Юgo-vostok Ukrainы vыhodit iz-pod kontrolя Kieva // Gazeta «Kommersantъ» № 63 ot 14.04.2014
  37. ^ Avakov soobщil o pogibših «s obeih storon» v Slavяnske
  38. ^ SBU obvinila rossiйskih razvedčikov v rasstrele svoego boйca v Slavяnske
  39. ^ „Načalo vooružennogo konflikta v Donbasse v 2014-om bыlo neizbežno, - Turčinov”. FOKUS (na jeziku: ruski). 2017-04-14. Pristupljeno 2022-03-19. 
  40. ^ „Aleksandr Turčinov: "Naša zadača - prodvigatьsя na vostok"”. BBC News Ukraїna. Pristupljeno 2022-03-19. 
  41. ^ „Aleksandr Turčinov podpisal ukaz o načale specoperacii na vostoke Ukrainы”. www.kommersant.ru (na jeziku: ruski). 2014-04-14. Pristupljeno 2022-03-19. 
  42. ^ „Turčinov o načale ATO: Я prikazal pograničnikam strelяtь”. Ukrainskaя pravda (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-03-19. 
  43. ^ Svяtoslav Homenko, Vяčeslav Šramovič. „Aleksandr Turčinov: zadača - prodvigatьsя na vostok, no ne proskočitь granicu”. DELFI. Pristupljeno 2022-03-19. 
  44. ^ SNBO načinaet masštabnuю ATO s privlečeniem Vooružёnnыh Sil — Turčinov | Ukrainskaя pravda
  45. ^ SNBO rešil načatь antiterrorističeskuю operaciю s privlečeniem VSU, — Turčinov — Aleksandr Turčinov — Ukraina | RBK Ukraina
  46. ^ „SNBO prinяl rešenie privlečь voйska k antiterrorističeskoй operacii na vostoke - Turčinov”. // Ukrіnform. 2014-04-13. Arhivirano iz originala 2014-04-21. g.  Nepoznati parametar |deadlink= ignorisan [|dead-url= se preporučuje] (pomoć)
  47. ^ Ukaz Prezidenta Ukrainы № 405/2014
  48. ^ Aleksandr Turčinov podpisal ukaz o načale specoperacii na vostoke Ukrainы. I. o. prezidenta lično vozglavil štab po eё provedeniю // «Kommersantъ» ot 14.04.2014
  49. ^ a b Sekretarь SNBO Ukrainы: batalьon nacgvardii otbыl na «peredovuю» // RIA Novosti, 15.04.2014
  50. ^ V Donecke podnяt flag samoprovozglašёnnoй Doneckoй Narodnoй Respubliki. Pervый kanal
  51. ^ „Doneckie opolčencы vernuli rossiйskoe televidenie v oblastь” (na jeziku: ruski). OAO «Izdatelьskiй dom «Gudok». 2014-04-27. Arhivirano iz originala 2014-05-03. g. Pristupljeno 2014-05-03.  Nepoznati parametar |deadlink= ignorisan [|dead-url= se preporučuje] (pomoć)
  52. ^ „Na marš za edinuю Ukrainu prišla uže tыsяča dončan (foto, video)”. Arhivirano iz originala 18. 05. 2015. g. Pristupljeno 25. 03. 2022. 
  53. ^ „Separatistы v Donecke krovavo razognali miting za edinstvo Ukrainы (foto, video)”. 2014-04-28. 
  54. ^ „Kak v Donecke god nazad načinalasь voйna”. Arhivirano iz originala 2015-05-09. g. Pristupljeno 2015-04-30. 
  55. ^ „Turčinov priznal poterю kontrolя nad Doneckom” (na jeziku: ruski). Lenta.ru. 2014-04-30. 
  56. ^ „Turčinov zaяvlяet, čto vlastь ne kontroliruet situaciю v Donecke” (na jeziku: ruski). UNIAN. 2014-04-30. 
  57. ^ Porošenko obъяvil o načale operacii obъedinёnnыh sil v Donbasse
  58. ^ 30 kvіtnя rozpočalasь operacія Ob’єdnanih sil іz vіdsіčі ta strimuvannя zbroйnoї agresії Rosії na Donbasі — Prezident pіdpisav UkazŠablon:Ref-uk

Spoljašnje veze uredi

 
Zauzimanje Donjecka na Vikimedijinoj ostavi.
 

Ovaj članak vezan za ratove i bitke je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Заузимање_Доњецка&oldid=26884943”