Википедија

Zozovača

ракија произведена од метанола

Zozovača, poznata još i kao Guslar, bilo je alkoholno piće koje se prodavalo u formi lozove rakije. Tokom 1998. godine je otkriveno da su od posledica izazvanih njegovom konzumacijom smrtno stradale 43 osobe, dok je kod većeg broja ljudi prouzrokovalo trajne zdravstvene probleme.

Etiketa koja je lepljena na flaše

Proizvodnja i posledice uredi

Miroslav Živadinović, poznat pod nadimkom Zoza, tvrdio je u svom iskazu da mu je Anđelko Bitević isporučio 2000 litara alkohola koji je kasnije iskorišćen kao sirovina za pravljenje rakije. S njim je prethodno, u oktobru 1997. godine, sklopio poslovni aranžman otkupivši proizvodnu liniju uz otplatu u gotovim alkoholnim pićima. Dejan Rašić, tada Živadinovićev uposlenik,[1] rekao je na saslušanju da je u januaru stigao kamion s prašnjavim burićima pojedinačne zapremine 50 litara bez oznaka i da je u laboratoriji u Malči utvrđeno da je tečnost jačine 98 stepeni. Bitević je, negirajući svoju odgovornost, iskazao da je alkohol testirao u Novom Miloševu i da je isti bio pogodan za proizvodnju deterdženata. Sporna rakija proizvođena je bez profesionalnog tehnologa i degustirana je pre pakovanja.[2] Nakon puštanja u prodaju, tokom poslednje sedmice januara 1998. u Nišu je zabeleženo ukupno devetoro preminulih i jedna oslepela osoba,[3] dok je više njih zadržano na kliničkom lečenju.[1] Od posledica konzumacije zvanično su preminule ukupno 43 osobe a još 13 zadobilo trajna oštećenja vitalnih organa.[4] Jedan od izvora navodi da je pod uticajem bilo više od 90 ljudi.[5] To je bilo najveće masovno trovanje u Srbiji zabeleženo posle Drugog svetskog rata.[6] U jednom od slučajeva, kasnije opisanom u medijima, dogodilo se da je nakon smrti čoveka prisutnima na pomenu poslužena ista rakija od koje je preminuo.[3][7] Utvrđeno je da je u proizvodnji 7400 litara rakije korišćen metanol. Tekst nedeljnika Vreme navodi da je Živadinoviću dopremljeno 2300 litara metil-alkohola u 46 buradi, dok su Večernje novosti pisale da je upotrebljeno 1200 litara.[8][9][10] U uzorcima je izmereno od 40 do 75,5 procenata tog otrovnog alkohola.[11][12][2] Prema pisanju Politike, na tržište Srbije je početkom 1998. isporučeno oko 1500 litara na taj način proizvedene rakije i da je pored 43 preminule osobe još 25 pretrpelo posledice zbog kojih im je trajno narušeno zdravlje.[13]

Piće, koje se legalno prodavalo pod nazivom Lozovača - domaća rakija proizvedena od najboljih sorti grožđa iz južne Srbije, imalo je znatno nižu cenu od ostalih lozovih rakija te je, prema svedočenjima porodica stradalih, bilo pristupačnije za kupovinu.[2] Bilo je prozvano Guslar zbog etikete na flaši na kojoj se nalazio lik brkatog guslara,[12] dok je nakon afere i hapšenja osumnjičenih najčešće upotrebljavan termin Zozovača po nadimku vlasnika proizvodnog pogona.[10]

Magacin na Matejevačkom putu, kojim je raspolagao Živadinović, obijen je 2002, što su u kasnim popodnevnim satima 26. novembra te godine službenici policije primetili prilikom patrole. Javnost je upozorena na mogućnost da su NN počinioci odneli izvesnu količinu uskladištene robe i da istu ne kupuju i ne konzumiraju ukoliko se nađe u prometu.[14] Uviđajem koji je usledio pronađeno je 4066 litara alkoholnog pića, od čega 2508 litara Lozovače, 1426 litara Kalvadosa original i 123 litra Kruškovače. Tržišna inspekcija je oduzela piće i prebacila ga u magacin na niškom aerodromu.[15] U dokumentaciji je navedeno da je u kruševačkoj toplani iste godine uništeno 4102 litra rakije proizvođača PTP „Živadinović”.[4] Ostatak od 738 boca bio je zaključan u zgradi Centra za vinogradarstvo i voćarstvo od 1998. godine.[16][17] Prema rešenju iz 2009, takođe je bio otpremljen na spaljivanje u Kruševac, ali je tamošnji ekološki inspektor zahtevao izradu studije uticaja na životnu sredinu. Zbog nedostatka materijalnih sredstava za izradu elaborata, kontigent je vraćen u Niš.[10] Magacin objekta u kom je čuvan obijen je 2013. godine kada je ukradeno deset boca zaplenjenog pića.[12] Nedugo zatim, u Nišu su zabeleženi slučajevi trovanja rakijom, ali je utvrđeno da nisu kontaminirani metanolom.[18][19][20] Preostalu količinu flaširane tečnosti preuzela je i uskladištila niška policija.[21] Iz Ministarstva zaštite životne sredine tada je najavljeno uništenje otrovnog sadržaja nakon prikupljanja zakonski propisane dokumentacije.[22]

Presude uredi

Afera „Zozovača”, kako je tada prozvana, otkrivena je početkom februara 1998. godine.[3] Živadinović je tada lišen slobode i do prvog ročišta je u pritvoru proveo osam meseci. U novembru iste godine osuđen je na 15 godina zatvora zbog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi i stavljanja u promet škodljivih namirnica. Žalio se na presudu ali je zahtevao da odmah bude upućen na izdržavanje kazne. Premešten je u KPZ Niš gde je bio do kraja maja 2001. kada je ukinuta prva presuda. Živadinović je nakon toga vraćen u pritvor, a presuda je iz Beograda u niški Okružni sud stigla u avgustu 2002.[23] U međuvremenu je usvojen novi Zakon o krivičnom postupku.[24] Ubrzo nakon Živadinovića i Dejana Rašića privedeno je i troje poljoprivrednih inspektora zbog utvrđivanja moguće odgovornosti.[1] Vrhovni sud Srbije je u obrazloženju presude naglasio da prilikom prvobitne odluke niškog suda nisu saslušani svi oštećeni te je osporeno da su sva lica preminula od istog uzroka. Prvom presudom su Anđelko Bitević, suvlasnik firme „ANB” iz Ečke,[25] odnosno Miladin Radić, vlasnik preduzeća „Rojal-eksport” iz Srbobrana od kog je na ime duga pribavio metanol, oslobođeni krivice. Zaključkom sudije Stojadina Jovanovića, Bitević je tada oslobođen optužbi jer je više puta upozorio Živadinovića da prekontroliše sadržaj buradi, dok se za Radića navodi da sirovinu nije prodao već da ju je Bitević preuzeo bez njegovog znanja. Pored preduzetnika optuženi su bili i poljoprivredni inspektori Marica Živković i Borivoje Dokić. Oslobođeni su optužbi, uz obrazloženje da su prilikom poslednje kontrole utvrdili da rakija nije škodljiva po zdravlje ljudi.[2] Vrhovni sud je poništio oslobađajuće presude Biteviću i Radiću.[23]

Novo suđenje počelo je u novembru 2002. godine, a Živadinović se izjasnio da nije kriv za masovno trovanje i da nije znao da mu je isporučen metanol. Njegovi branioci zahtevali su da se utvrdi poreklo sirovine, na čemu se ranije nije insistiralo, te da su dopremljena burad bila bez zakonom propisanih oznaka za opasne materije.[8] Živadinović, koji se neko vreme branio sa slobode,[24] prema pisanju Večernjih novosti, otvorio je ugostiteljski objekat u Nišu.[9] Bitevića su sredinom marta 2004. uhapsili operativci Bezbednosno-informativne agencije, istog dana su pripadnici te službe uhapsili i sudiju Jovanovića.[26][24] Njima su na teret stavljene koruptivne radnje, zbog sumnje da je Jovanović od Bitevića na poklon dobio stan u Budvi. Međutim, prisluškivani razgovori izuzeti su iz dokaznog materijala na suđenju u januaru 2005. godine jer su pribavljeni na nezakonit način pošto nije bio potpisan sporazum između BIA i MUP-a.[27] Odbrana je navela da su Jovanović i Bitević postali prijatelji tek nekoliko godina nakon suđenja u vezi sa slučajem „Zozovača” te da je Jovanović Biteviću više puta pozajmljivao novac a zauzvrat na ime duga dobio stan.[28] Živadinović je nepravosnažnom presudom u novembru 2005. ponovo osuđen na 15 godina zatvora, Bitević na 9 zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti, dok je Radiću određeno 18 meseci zbog neovlašćenog prometa otrova.[11] Posle žalbi Vrhovnom sudu, kazne su smanjene u julu 2007. Živadinoviću je zatvorska kazna umanjena na dvanaest, Biteviću na šest godina, a Radiću na šest meseci.[13] Presuda je potvrđena godinu dana kasnije.[29] Bitević je 2006. uhapšen u okviru akcije Stečajna mafija,[30] a dve godine kasnije pod sumnjom finansijskih malverzacija.[31] Iz zatvora je podneo krivičnu prijavu protiv 12 sudija koje nisu ponovo izabrane, a odlučivale su u prvom i drugom stepenu o predmetima koji su ga se ticali.[32] Okružni sud u Zrenjaninu oslobodio ga je opužbi za davanje mita u novembru 2008.[33] U maju 2011. zajedno sa Stojadinom Jovanovićem oslobođen je optužbi za korupciju pravosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu.[34] U intervjuu za List Zrenjanin 2016. godine, Bitević je rekao da je oštećenima isplatio po 10 hiljada evra na ime odštete. Negirao je svoju krivicu u Aferi „Zozovača”, tvrdeći da je ceo slučaj imao političku pozadinu. Naveo je i da je odbio da uplati od njega traženi novac određenim ljudima kako bi tada prvostepena oslobađajuća presuda bila potvrđena.[25]

Trovanja metanolom u Srbiji uredi

Radenko Tošić je u tekstu iz 2011. godine, za časopis Nova srpska politička misao, pomenuo slučaj iz 1951. kada je u stolarskoj zadruzi u Vojvodini od rakije spravljene od metil-alkohola preminulo oko 20 radnika i razbolelo se približno 200.[35] Trovanje i smrt četiri radnika zabeleženi su u mladenovačkoj livnici „Petar Drapšin” u martu 1996. godine. Obdukcijom je utvrđeno da su svi imali visok procenat metil-alkohola u krvi.[36] Broj umrlih je porastao na 10,[37] a u jednom od izvora navodi se da je koncentracija otrovnog alkohola bila 90 procenata.[38] Nezvanične tvrdnje o poreklu velike količine metanola koji je tokom 90-ih godina 20. veka uvezen na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije ukazuju na to da je proizveden u Istočnom Sarajevu pre Rata u Bosni i Hercegovini.[8][6] Tokom marta 2011. godine potvrđeno je trovanje metanolom, a potom i smrt dvojice ljudi.[39][40] Potom je ustanovljeno je da je rakija proizvođača Skaid iz Subotice sadržala deset puta veći udeo metil-alkohola od dozvoljenog.[41][42] Proizvodni pogon koji se nalazio u Prigrevici je iste godine zatvoren, a preduzeće izbrisano iz registra proizvođača alkoholnih pića.[43][44][45] Podneto je više krivičnih prijava.[46]

Kao učestali problem u Srbiji primećena je prodaja falsifikovanog pića na nelegalnom tržištu pod etiketama poznatih brendova.[47][48][49]

Ova tema pominje se u prvoj sezoni televizijske serije Poziv iz 2023. godine.[50][51]

Vidi još uredi

Референце uredi

  1. ^ а б в Ристић, Ж. (3. 2. 1998). „Приведена три пољопривредна инспектора”. Борба. istorijskenovine.unilib.rs. стр. 2. Приступљено 4. 2. 2024. 
  2. ^ а б в г Tufegdžić, Vojislav (2. 6. 2019). „Masovni ubica na oglasnoj tabli”. ekspres.net. Приступљено 30. 10. 2022. 
  3. ^ а б в Kosanovic, Z. (2. 2. 1998). „Za sedam dana devetoro preminulih”. Naša borba. yurope.com. Приступљено 7. 2. 2023. 
  4. ^ а б „Како је заборављена опасна "Зозовача"”. Радио-телевизија Србије. 4. 4. 2013. Приступљено 30. 10. 2022. 
  5. ^ Zhang, Crews, Wiseman, Bates, Hovda, Archer & Dargan 2012, стр. 10/85.
  6. ^ а б „Lozu pili, pa umirali”. CrnaHronika.rs. 29. 4. 2009. Архивирано из оригинала 29. 4. 2009. г. Приступљено 7. 1. 2023. 
  7. ^ Lazić, Miloš Ž. (9. 10. 2022). „Smrtonosna „Zozovača“ ubila 43 osobe, gljive otrovale 10 pacijenata: Ovo su najstrašnija masovna trovanja u Srbiji”. Нова С. Приступљено 30. 10. 2022. 
  8. ^ а б в Ристовић, М. (18. 3. 2004). „Порекло нису ни поменули”. Вечерње новости. Приступљено 30. 10. 2022. 
  9. ^ а б „Брља трује и празни касу”. Вечерње новости. 21. 7. 2012. Приступљено 30. 10. 2022. 
  10. ^ а б в Lazić, J. (4. 4. 2013). „»Guslar« na slobodi”. Време. Приступљено 30. 10. 2022. 
  11. ^ а б „Za 'zozovaču' 15 godina”. Блиц. 29. 11. 2005. Приступљено 30. 10. 2022. 
  12. ^ а б в Glavonjić, Zoran (2. 4. 2013). „Srbija ponovo u strahu od "zozovače"”. Радио Слободна Европа. Приступљено 30. 10. 2022. 
  13. ^ а б Д, М. (5. 7. 2007). „Смањене казне актерима "афере зозовача"”. Политика. Приступљено 30. 10. 2022. 
  14. ^ Ј, С. В. (29. 11. 2002). „Смртоносна “зозовача” још у оптицају”. Борба. istorijskenovine.unilib.rs. стр. 4. Приступљено 4. 2. 2024. 
  15. ^ Ристовић, М. (2. 4. 2013). „Зозовача 15 година стоји у магацину”. Вечерње новости. Приступљено 7. 2. 2023. 
  16. ^ Micić, Maja (1. 4. 2013). „Ukradena otrovna “Zozovača””. Јужне вести. Приступљено 30. 10. 2022. 
  17. ^ „Otrovna „zozovača“ još uvek u magacinu”. Данас. JužnaSrbija.Info. 4. 4. 2013. Приступљено 7. 2. 2023. 
  18. ^ „Zozovača ponovo truje Srbe? Dva muškarca otrovana rakijom!”. Телеграф. 3. 4. 2013. Приступљено 30. 10. 2022. 
  19. ^ D, M. (3. 4. 2013). „Ni traga od zozovače”. Курир. Приступљено 30. 10. 2022. 
  20. ^ Janačković, B. (4. 4. 2013). „„Zozovača“ izaziva slepilo i smrt!”. Ало!. Архивирано из оригинала 30. 10. 2022. г. Приступљено 30. 10. 2022. 
  21. ^ „"Зозовача" под полицијским надзором”. Радио-телевизија Србије. 5. 4. 2013. Приступљено 18. 1. 2024. 
  22. ^ „„Zozovača“ će biti uništena nakon 15 godina”. citysmart.media. 5. 4. 2013. Приступљено 7. 2. 2023. 
  23. ^ а б Ристовић, Миша (27. 9. 2003). „Зозовача јесте јача”. Вечерње новости. Приступљено 30. 10. 2022. 
  24. ^ а б в Јовић, С. В. (20—21. 3. 2004). „"Зозовача" отвара нове сумње”. Борба. istorijskenovine.unilib.rs. стр. 24. Приступљено 4. 2. 2024. 
  25. ^ а б Bjelogrlić, A. (5. 8. 2016). „Anđelko Bitević o urušenoj poslovnoj imperiji, političkim krvopijama, hapšenjima i zatvorskim danima u zloglasnom Sedmom paviljonu”. listzrenjanin.com. Приступљено 7. 2. 2023. 
  26. ^ „"Zozovača" opet aktuelna”. Новинска агенција Бета. Глас јавности. 17. 3. 2004. Приступљено 7. 2. 2023. 
  27. ^ Šper, Darko (15. 4. 2008). „Mito, biznismen i sudije (1)”. Борба. istorijskenovine.unilib.rs. стр. 2. Приступљено 4. 2. 2024. 
  28. ^ Šper, Darko (10. 5. 2008). „Mito, čast i transkripti”. ЦИНС. Приступљено 30. 10. 2022. 
  29. ^ „Potvrda presude za aferu "zozovača"”. Новинска агенција Бета. Б92. 4. 7. 2008. Приступљено 30. 10. 2022. 
  30. ^ „Uhapšen Anđelko Bitević, akter afere 'zozovača'”. Радио-телевизија Србије. balkaniyum.tv. 26. 9. 2006. Приступљено 7. 2. 2023. 
  31. ^ Вукосављевић, Данијела (17. 1. 2008). „Анђелко Битевић четврти пут ухапшен”. Политика. Приступљено 30. 10. 2022. 
  32. ^ „Presude neizabranih sudija nisu sporne”. Дневник холдинг. uts.org.rs. 19. 2. 2010. Приступљено 7. 2. 2023. 
  33. ^ „Битевић ослобођен оптужби за мито”. Радио-телевизија Војводине. 20. 11. 2008. Приступљено 7. 2. 2023. 
  34. ^ Miladinović, Z. (23. 5. 2011). „Tačka na aferu „Zozovača“”. Данас. Приступљено 30. 10. 2022. 
  35. ^ Тошић, Раденко (4. 4. 2011). „Срби и ракија која убија”. Нова српска политичка мисао. Приступљено 7. 2. 2023. 
  36. ^ Markovic, S. D. (4. 2. 1998). „Istraga (jos uvek) bez rezultata”. Naša borba. yurope.com. Приступљено 7. 2. 2023. 
  37. ^ „"Ko dobro pije dobro spava" Stručnjak otkrio kako da izračunate vašu smrtnu dozu: Kvalitet pića na crnom tržištu vrlo upitan”. Курир. 17. 1. 2023. Приступљено 7. 2. 2023. 
  38. ^ „Po ceni se prepoznaje falsifikat”. Блиц. Vesti.rs. 18. 4. 2002. Приступљено 2. 4. 2020. 
  39. ^ B, P. (21. 3. 2011). „Dvoje mrtvo zbog loše rakije”. Јужне вести. Приступљено 7. 2. 2023. 
  40. ^ „Istražuje se smrt dvoje ljudi zbog rakije subotičkog Skaida”. Независне новине. 22. 3. 2011. Приступљено 7. 2. 2023. 
  41. ^ „MUP: Ne kupujte SCAID rakiju!”. RTV Yueco. Subotica.com. 22. 3. 2011. Приступљено 7. 2. 2023. 
  42. ^ „Метанол из ракије узрок смрти”. Политика. 22. 3. 2011. Приступљено 7. 2. 2023. 
  43. ^ „Ухапшени творци отровне ракије "Скаид"”. Радио-телевизија Војводине. 25. 3. 2011. Приступљено 7. 2. 2023. 
  44. ^ Вукосављевић, Д. (25. 3. 2011). „Потрага за одбеглим власником „Скаида””. Политика. Приступљено 7. 2. 2023. 
  45. ^ Marković Subota, T.; Šolaja, D. (26. 3. 2011). „Prigrevčani tvrde da je i ranije bilo trovanja rakijom "skaid"”. Блиц. Приступљено 7. 2. 2023. 
  46. ^ „Leskovac: Još jedna žrtva rakije Skaid”. Новинска агенција Бета. Блиц. 21. 7. 2011. Приступљено 7. 2. 2023. 
  47. ^ „Lažno piće u originalnoj ambalaži”. BIZLife. 24. 7. 2012. Приступљено 7. 2. 2023. 
  48. ^ Kocić, Danilo (26. 7. 2012). „Leskovac: nepoznato poreklo smrtonosne rakije”. Јужне вести. Приступљено 7. 2. 2023. 
  49. ^ „EP078: Ilija Malović”. pojacalo.rs. 13. 9. 2020. Приступљено 26. 1. 2024. „Kaže: “Ja sam bio tu da priča o zozovači nikad ne prođe.”, koja je bila pre 25 g. Znači, nije samo… nego postoji kampanja da se, u stvari, rakija predstavi u što negativnijem svetlu da bi se uvozni proizvodi prodavali, jer su oni, zaboga, sigurni i sa njima nema greške, itd.” 
  50. ^ Cukić, Mona (8. 11. 2023). „Misteriozno trovanje trojice dečaka, ekološki skandal i kriminalne grupe: Serija „Poziv“ s Mirjanom Joković stiže na male ekrane”. Нова С. Приступљено 12. 12. 2023. 
  51. ^ „Masovno trovanje rakijom potreslo je Srbiju pre 26 godina: Zozovača je ubila 43 osobe, a neki koji su preživeli oslepeli su”. mondo.rs. Курир. 12. 12. 2023. Приступљено 18. 1. 2024. 

Литература uredi

Спољашње везе uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зозовача&oldid=27681569”