Ilija Nagulić
Ilija Nagulić (Ćuprija, 21. avgust 1923 — Beograd, 12. septembar 2007) bio je srpski neurohirurg, i prvi šef i osnivač Odeljenja za neurohirurgiju u današnjem Kliničkom centru u Nišu, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, šef Katedre za poslediplomske studije iz neurohirurgije, član Katedre za oftalmologiju i eksperimentalnu hirurgiju, komisije za magistarske i doktorske teze i učesnik u osnivanju Medicinskog fakulteta u Oranu (Alžir).[1][2]
| Ilija Nagulić | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 21. avgust 1923. |
| Mesto rođenja | Ćuprija, Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 12. septembar 2007. (84 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
| Obrazovanje | Medicinski fakultet |
| Naučni rad | |
| Polje | Neurohirurgija |
| Institucija | Univerzitet u Beogradu |
| Učenici | Danica Grujičić |
| Poznat po | Osnivač Odeljenja za neurohirurgiju u Kliničkom centru Niš |
| Nagrade | Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima |
Život i karijera
urediRođen je od oca Milutina iz Stalaća, sudije prvostepenog suda, nosioca Albanske spomenice, velikog župana Kruševačke i Moravske oblasti i pomoćnika bana (podbana) Dunavske i Moravske banovine i majke Desanke, rođene Urošević iz Vršca.[3] Imao je mlađeg brata Svetislava koji je bio takođe lekar.
Pohađao je gimnaziju u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Sremskim Karlovcima, gde je položio ispit zrelosti 1941. godine. Učio je i usavršavao francuski jezik 1936. i 1939. godine u Francuskoj (Certificat d’etudes françaises Universite de Grenoble, Faculte des lettres). U Toplički partizanski odred stupio je 1943. godine, a kraj rata dočekao kao sanitetski referent brigade. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu upisao je 1945, a završio 1952. godine.
Kao rezident neurohirurgije proveo je period od 1952. do 1957. godine. Usavršavao se; 6 meseci u Francuskoj - Lion (gde je 1960 godine stekao stepen assistant étranger) i jednu godinu u Sjedinjenim Američkim Država (1962-63). Potom je kao gostujući profesor boravio na neurohirurgiji Klinike „Rebro“ u Zagrebu 1957. u Frajburgu 1969.godine, Kingstonu i Montrealu 1970. godine, Moskvi 1974. i 1976. godine, Stokholmu i Cirihu 1976. godine, Kijevu 1986. godine i dr.
Magistrirao je na temu Oduzetosti donjih udova prouzrokovane tumorima kaude ekvine i lumbalnom diskus hernijom, 1960; a doktorirao 1980. odbranom disertacije pod nazivom Neurohirurški pristupi očnoj duplji na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Govorio je pet svetskih jezika, biran je u sva nastavna zvanja – od asistenta (1957) do redovnog profesora (1980) Medicinskog fakulteta u Beogradu; oblast rada vaskularna, funkcionalna-stereotaksična, dečija neurohirurgija; bio šef Katedre za poslediplomske studije iz neurohirurgije (1979–88), član Katedre za oftalmologiju i eksperimentalnu hirurgiju, komisije za magistarske i doktorske teze, mentor tečaja specijalizacije iz neurohirurgije (1980–88). Dr Ilija Nagulić bio je i načelnik Odeljenja B sa dečjim odsekom (1962–73), šef Odeljenja neurohirurgije i učesnik u osnivanju Medicinskog fakulteta u Oranu (Alžir) u toku pet semestara (1965–68); direktor Neurohirurške klinike u Beogradu (1973–78), član KPO i načelnik Sektora klinike sa dva odeljenja i dva odseka klinike (1978–88) i konsultant Saveznog instituta i Zavoda za rehabilitaciju (1959–89).
Delo
urediU Državnoj bolnici u Nišu, na Odeljenju hirurgije, tada mladi specijalista neurohirurgije dr Ilija Nagulić prvu neurohiruršku intervenciju izveo je, 1956. godine, ugledajući se na rad Milivoja i Slobodana Kostića i prateći razvoj neurohirurgije u Beogradu. Sledeće godine (1957) brojnim neurohirurškim operacijama u okviru niške hirurgije, dr Ilija Nagulić je doprineo osnovanju Odeljenje za neurohirurgiju, iz koga se kasnije razvila Neurohirurška klinika Kliničkog centra Niš.[4]
Stariji niški neurohirurzi pamte, kako je dr Nagulić napravio prvu Kušing iglu, od kanile koja se uvodi u kravlje vime, i koristio je za punkciju moždanih komora.[4]
Tokom svoje profesionalne karijere, prof. dr Ilije M. Nagulić je bio prvo šef Katedre "B" pedijatrijske neurologije a potom i direktor Klinike (1973-78). Osnivač je i predsednik Neurohirurške sekcije Srpskog lekarskog društva), i član Medicinske akademije Nauka, Evropskog udruženje Neurohirurškog društava, punopravni član Međunarodnog društva za neurohirurgiju u pedijatriji.
Nagulić je objavio 132 naučna rada (21 u međunarodnim časopisima), i sledeće knjige: Nurohirurgija (univerzitetski udžbenik), Funkcionalna neurohirurgiju' (monografija). Takođe je i autor posebne tehnike mini-orbitotomije.
Prof. dr Ilije M. Nagulić dao je značajan doprinos razvoju mikrohirurgije, a stekao je i značajno iskustvom u hirurških procedura na karotido-kaveroznim fistulama, koristeći njihovu embolizaciju.
On je bio prvi koji je primenio fizičku metodu hlađenja i hibernacije u toku hirurških procedura na krvnih sudova mozga; i među prvima koji je obavljaju implantaciju radioaktivnih izotopa u tkivo tumora mozga.
Preminuo je 12. septembra 2007. godine. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.[5]
Izvori
uredi- ^ Janićijević M. Neurohirurgija u Srbiji – od laičkih trepanacija do današnjih dana, Svetlost, Čačak, 2006.
- ^ „Biografski leksikon – Poznati srpski lekari“, Izdavač: Melena Milanović uz podršku Društva za očuvanje srpske baštine u Americi, Los Anđeles, SAD; Srpske nacionalne akademije, Toronto, Kanada; Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, Beograd, Srbija. Beograd, Toronto 2005.. pp. 558–559
- ^ „Periodika ➜ Pravda”. www.digitalna.nb.rs. Pristupljeno 2022-07-13.
- ^ a b Ljiljana Vujotić, Mirjana Nagulić, Doprinos dr Ilije Nagulića osnivanju klinike za neurohirurgiju u Nišu na:www.rastko.rs
- ^ „Nagulić prof. dr Ilija - www.umrlice.net”. www.umrlice.net. Pristupljeno 2021-10-17.
Literatura
uredi- Ilija Nagulić, Neurohirurgija, Beograd, 1975. pp. 848
