Institut za javno zdravlje Niš

Institut za javno zdravlje Niš je državna zdravstvena ustanova iz oblasti preventivne zdravstvene zaštite, najstarija zdravstvena ustanova ove vrste na Balkanu, nastala pre 110 godina kao Pasterov zavod u Nišu 7. juna 1900. Ovaj Institut je imao izuzetan istorijski i zdravstveno-kulturni značaj za razvoj zdravstvene zaštite, ne samo jugoistočne Srbije, već i većeg dela Balkana, i predstavljao je kamen temeljac preventivne medicine u Srbiji. Institut za javno zdravlje Niš nastao je i razvijao se kroz više od jednog veka na „temeljima“ Pasterovog zavoda u Nišu, osnovanog 7. juna 1900. kao prve preventivne zdravstvena ustanova u Kraljevini Srbiji i na Balkanu i preteče današnjeg Instituta za javno zdravlje Niš koji nastavlja tradiciju ovog poznatog i slavnog zavoda.

Naziv	Institut za javno zdravlje Niš.
Osnovan	27. decembra 2006.
Zemlja	Srbija
Direktor	dr Miodrag Stojanović
Sedište	Niš
Adresa	Bulevar dr Zorana Đinđića 50

Nazivi

Pasterov zavod u Nišu (1900—1923), Epidemiološki zavod u Nišu (1923—1826), Higijenski zavod Kraljevine Jugoslavije u Nišu (1926—1961), Zavod za zdravstvenu zaštitu u Nišu (1861—1979), Zavod za zaštitu zdravlja u Nišu (1979—1984), Samoupravno organizovana zdravstvena radna organizacija radnika povezanih zajedničkim interesima u jedinstvenom procesu rada - RO Zavoda za zaštitu zdravlja Niš (1984—1998), Institut za zaštitu zdravlja u Nišu, u sastavu SOUR Klinički centar Niš (1998—2006), Institut za javno zdravlje Niš (2006—).

Istorija

Institut za javno zdravlje Niš, imao je burnu istoriju kroz više od jednog veka postojanja i rada. Institut je nastao na „temeljima“ Pasterovog zavoda u Nišu, osnovanog 7. juna 1900. kao prve preventivne zdravstvene ustanove u Nišu, Kraljevini Srbiji i na Balkanu.

Pasterov zavod

Spomen bista Mihajla-Mike Markovića ispred zgrade Pasterovog zavoda u Nišu

U ovom prostoru 7. juna 1900. nastao je Pasterov zavod u Nišu, kao preteča Instituta za javno zdravlje Niš

Spomen bista Luju Pasteru ispred zgrada u kojoj je osnovan Pasterov zavod u Nišu

Na inicijativu pukovnika dr Mihajla-Mike Markovića, u to vreme Načelnika Sanitetskog odeljenja Ministarsva vojnog Kraljevine Srbije., zvanično, posle početnih poteškoća, dana 25. decembra 1900. odlukom Ministarstva vojske novoosnovan zavod dobija i zvanično ime Kraljevski vojni Pasterov zavod u Nišu, za spravljanje „Antirabične emulzije“ za preventivno pelcovanje protiv besnila sa odeljenjem za spravljanje „animalne limfe“ tako da je praktično zavod zvanično otvoren 1. januara 1901, Za prvog upravnika postavljen je dr Dragutin Petković.

Za malu, nerazvijenu i siromašnu zemlju kakva je Kraljevina Srbija u to vreme bila, i u kojoj je preko 80% stanovništva bilo nepismeno, osnivanje Pasterovog zavoda imalo je vaeliki značaj za dalji razvoj Kraljevine Srbije kao zemlje u kojoj se razvijala moderne zdravstvene zaštite i podizao nivoa zdravstvene kulture naroda, koji je krajem 19. veka izašao iz viševekovnog ropstva pod Turcima. Višegodišnju zaostalost u ekonomskom socijalnom i društveno razvoju Kneževine Srbije pratila je i zdravstvena neprosvećenost, i „vladavina“ brojnih zaraznih bolesti. Osnivanjem i početkom rada Pasterovog zavoda postignuti su početni, osnovni ciljevi kao što su: prekid uvoza animalne limfe uz uključivanje domaćih stručnjaka u izradi animalne limfe i lečenju ujedenih od besnih životinja korišćenjem vakcine proizvedene u domaćim uslovima.

Evo kako stanje i rad zavoda 26. juna 1902. opisuje; sa velikim oduševljenjem; njegov osnivač dr Marković, (čija bista ponosno krasi prostor ispred Pasterovoga zavoda od septembra meseca 2010. zahvaljujući inicijativi pripadnika Instituta za javno zdravlje Niš):

...„u zavodu druga druga slika. U Nišu, u Srbiji. Bolnički kaplar proziva poimence bolesnike iz glavne bolesničke knjige, redov bolničar privodi ih po redu lekaru. I lekar i bolničari imađahu na sebi čiste kao sneg bele piketske kapute zakopčane do grla. Decu je primao bolničar iz roditeljskih ruku i držao ih na svom krilu za vreme pelcovanja, pričajući im i tepajući im... Direktor (nap. dr Dragutin Petković), je ozbiljno i s najvećom pažnjom vršio pelcovanje. Iz dubine duše bio sam potresen ovim prizorom. Srce mi je igralo od radosti, jer doživeh da vidim uspešan rezultat moga zamornog i trudnog rada“...

Tokom 1904. dolazi do proširenja delatnosti Pasterovog zavoda, i te godine počelo je sa radom bakteriološko odeljenje i dezinfekciono odeljenje i održan prvi kurs za dezinfektore u Srbiji. U periodu do početka Prvog svetskog rata centaralno mesto u radu Pasterovog zavoda u Nišu zauzimala je proizvodnja vakcine protiv besnila i lečenje lica ugroženih od ove bolesti, proizvodnja animalne limfe i suzbijanje velikih boginja kao i bakteriloško-higijenski i hemijski rad.

Završetak Prvog svetskog rata Pasterov zavod u Nišu dočekao je opljačkan bez svega što je za stručni rad bilo potrebno. Zahvaljujući velikom entuzijazmu zaposlenih on vrlo brzo kreće sa intenzivnim stručnim radom, i razvija sopstvenu metodu za lečenje besnila koja je u stručnom svetu bila poznata po imenu tadašnjeg upravnika dr Gerasima Alivizatosa (metoda po Alvizatosu).

Reorganizacija 1919. - 1941.

Ukazom od 3. novembra 1918. ustanovljeno je Ministarstvo narodnog zdravlja, Kraljevine Jugoslavije koje je organizovano uredbom od 17. decembra 1920. i Zakonom o ustrojstvu ministarstva narodnog zdravlja od 25. novembra 1921.. Dana Dana 14. oktobra 1923. Pasterov zavod je prerastao u Epidemiološki zavod u Nišu, i praktično prestao da postoji. Epidemiološki zavod u Nišu koji pored preuzetih obaveza i zadataka Pasterov zavod u Nišu (proizvodnja antitifusne i anti dizenterične vakcine), obavlja i poslove na proučavanju i suzbijanju onih zaraznih bolesti koje su se često javljale u to doba u Kraljevini Jugoslaviji. U tom smislu zavod je raspolagao i opremom koja mu je omogućavala vrlo kvalitetan terenski rad.

Započinje nova reforma zdravstva koja traje do 1929. Osniva se Centralni higijenski zavod u Beogradu, kao najviši preventivnomedicinski organ a Epidemiološki zavod u Nišu u toku 1926. postao prvi Higijenski zavod u Kraljevini Jugoslaviji.

...„Kao što je Centralni higijenski zavod bio stručni organ Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja Kraljevine Jugoslavije, tako su i higijenski zavodi bili organi i ustanove socijalne i zdravstvene uprave organi kraljevskih banskih uprava. Oni su sa svim područnim higijenskim ustanovama bili potčinjeni banu. On je vršio higijensku službu posredstvom Higijenskog zavoda, a direktor Zavoda je bio stručni organza pitanja higijene pri Kraljevskoj banskoj upravi... Ban im je, ceneći lokalne prilike, mogao pridodati stanicu za suzbijanje trahoma, stanicu za suzbijanje veneričnih bolesti, stanicu za suzbijanje malarije, opštu ambulantu za siromašno stanovništvo i bolničko odeljenje “...

U delokrug poslova higijenskih zavoda pa i Niškog spadali su suzbijanje zaraznih bolesti, asanacija sela, nadzor nad namirnicama za život, kontrola lekova biološkog porekla, lična, socijalna i generativna higijena, proučavanje naroda, ispitivanje i suzbijanje zaraznih bolesti, organizacija, osnivanje i nadzor nad svim higijenskim ustanovama na području banske uprave.

Za izvršavanje ovih zadataka do 1941. Higijenski zavod je u svom sastavu imao sledeća odeljenja:

• bakteriološko-serološko,
• antirabično,
• hemijsko,
• sanitarno-tehničko i
• odeljenje za medicinsku statistiku iz koga će poteći sva dalja socijalno-medicinska delatnost.
• odeljenja za zdravstvenu zaštitu matera i dece,
• odeljenje za zdravstvenu zaštitu školske dece i
• odeljenje za suzbijanje kožnih i veneričnih oboljenja,

Higijenski zavod pred početka Drugog svetskog rata prati i rad svih domova narodnog zdravlja, antituberkuloznog dispanzera i drugih socijalno-medicinskih ustanova u Nišu i okolini.

Od Higijenskog zavoda do Instituta za javno zdravlje

Nakon okončanja Drugog svetskog rata u Jugoslaviji Higijenski zavod u Nišu se kao i ostale slične ustanove u zemlji našao u teškoj situaciji bez stručnog kadra, osnovne opreme i sredstava za rad u okruženju u kome su vladale brojne zarazne bolesti (pegavi tifus, tuberkuloza, trbušni tifus i dr.). U prvim posleratnim danima Higijenskog zavod počinje rad sa ukupno 20 radnika i samo dva lekara. Po ubrzanom postupku započelo je obučavanje i školovanje postojećeg i budućeg kadra, čemu je značajno doprinelo i otvaranje Medicinske škole „Milenko Hadžić“, u Nišu (kao riznice kadrova za popunu Higijenskog zavoda), tako da krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina 20. veka u Zavodu rade šest odeljenja:

• bakteriološko-epidemiološko,
• socijalno-medicinsko,
• sanitetsko- tehničko,
• hemijsko,
• odeljenje za za zaštitu školske dece i
• odeljenje za suzbijanje tuberkuloze.

Na kraju 1948. Higijenski zavod je postao oblasna preventivna ustanova za nišku oblast, i vodi brigu 1.079.434 stanovnika. U istoj oblasti pored Zavoda deluju i Santarno-epidemiološke stanice u Vranju, Pirotu i Leskovcu.

Oko 1950. Higijenski zavod se prostorno proširio useljenjem u novu zgradu, opremljenu novom opremom i popunjava nedostajućim tehničarima i četvoricom lekara. Ali nažalost zbog velikog interesovanja lekara za kurativne grane medicine, dolazi do osipanja kadra tako da 1952. Zavod radi samo sa četvoricom lekara. Konsolidacija osiromašene službe Zavoda trajaće oko 7 godina, nakon koje dalji rad Higijenski zavod nastavlja sa 10 lekara. Osnivanjem Medicinskog fakulteta u Nišu 1960. Higijenski zavod u Nišu postaje njihova nastavna baza, a Medicinski fakultet značajno doprinosi unapređenju rada ove ustanove kako u kadrovskom tako i u stručnom pogledu.

Direktori Zavoda od 1940. do 1960.
Za vreme Drugog svetskog rata direktor je bio dr Đorđe Guelmino, koga su Nemci zbog njegove saradnje sa partizanima odveli u logor na „Crvenom Krstu“. Zamenjuje ga dr D. Pavlović koji je na dužnosti direktora ostao do kraja rata. Od 1945. do 1960, Zavodom rukovodi dr Nikola Kocić, a od 1960. dr Žika Dimitrijević.

Na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenoj službi Narodne Republike Srbije od 23. juna 1961. Higijenski zavod u Nišu, (koji je pod tim nazivom funkcionisao od 1926, prerasta u Zavod za zdravstvenu zaštitu u Nišu i proširuje svoje epidemiološke, hemijske, mikrobiološke, virusološke, parazitološke, sanitarno-tehničke, statističko-izveštajne i socijalno-medicinske aktivnosti. Pravo osnivača Zavoda 1965. prelazi u nadležnost Medicinskog fakulteta u Nišu.

Godine 1971, Zavod je ponovo reorganizovan i podeljen u dve samostalne ustanove:

• Institut za higijenu, epidemiologiju i mikrobiologiju i
• Institut za socijalnu medicinu.

Nakon šest godina (1977) ove dve samostalne ustanove se ponovo objedinjavaju u Zavod za zdravstvenu zaštitu u Nišu.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti SR Srbije iz 1979. Zavod za zdravstvenu zaštitu prerasta u Zavod za zaštitu zdravlja u Nišu, a od 1984. radi kao samostalna Samoupravno organizovana zdravstvena radna organizacija radnika povezanih zajedničkim interesima u jedinstvenom procesu rada - RO Zavoda za zaštitu zdravlja Niš, u sastavu SOUR Klinički centar Niš.

RO Zavoda za zaštitu zdravlja Niš u sastavu SOUR Klinički centar Niš, svoju delatnost tih godina obavlja u pet sektora:

• Sektora za socijalnu medicinu,
• Sektora za epidemiologiju,
• Sektora za mikrobiologiju sa parazitologijom,
• Sektora za higijenu i zaštitu životne i radne sredine i
• Službe za zajedničke poslove.

Nakon raspada SFR Jugoslavije početkom devedesetih godina 20. veka i prelaskom nadležnosti na Ministarstvo zdravlja Vlade Srbije od 10. februara 1998. RO Zavoda za zaštitu zdravlja Niš u sastavu SOUR Klinički centar Niš prerasla je u Institut za zaštitu zdravlja u Nišu, u kome se 2003. osniva i Sektor za promociju zdravlja čime je i zdravstveno-vaspitni rad dobio formu koja omogućava moderan pristup i unapređenje ovih aktivnosti u Nišavskom i Topličkom okrugu.

Krajem 27. decembra 2006, na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 107/05), Institut za zaštitu zdravlja Niš ponovo menja svoj naziv ovoga puta u Institut za javno zdravlje Niš sa sedištem u Nišu, Bulevar dr Zorana Đinđića broj 50.

Organizaciona struktura

Organizacione jedinice	Odseci, odeljenja, službe
Centar za promociju zdravlja	Odsek za promociju zdravlja u zajednici Odsek za zdravstvenu edukaciju Odsek za promociju pravilne ishrane
Centar za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite	Odsek za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite Odsek za kvalitet i ekonomiku u zdravstvu
Centar za informatiku i biostatistiku u zdravstvu	Odsek za biostatistiku i analizu zdravstvenih pokazatelja Odsek za statistiku zdravstvene službe Odsek za zdravstvenu informatiku
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti	Odsek za kontrolu i prevenciju nezaraznih bolesti Odsek za crevne zarazne bolesti i zdravstveni nadzor Odsek za respiratorne zarazne bolesti, operativnu evidenciju i epidemiološku biostatistiku Odsek za prevenciju hospitalnih infekcija i kliničku epidemiologiju Odsek za vektorske zarazne bolesti, zoonoze i DDD poslove Odsek za sprečavanje i suzbijanje polnoprenosivih infekcije i hepatite Odsek za imunoprofilaksu
Centar za higijenu i humanu ekologiju	Služba za zdravstvenu ispravnost namirnica. Odeljenje za humanu ekologiju i Odsek za prijem uzoraka i izdavanje rezultata
Centar za mikrobiologiju	Služba za bakteriologiju, Služba za parazitologiju i mikologiju u okviru koje se obrazuju laboratorije: Služba za virusologiju u okviru koje se obrazuju laboratorije: Odeljenje za prijem materijala Odeljenje za pripremu hranljivih podloga i sterilizaciju
Služba za pravne, ekonomsko-finansijske, tehničke i druge slične poslove	Odeljenje za pravne i kadrovske i opšte poslove, Odeljenje za finansijsku operativu, knjigovodstvo i fakturisanje Odsek za tehničke i druge slične poslove Odsek za kvaslitet i nabavku Odsek za nastavu i naučnoistraživački rad

Zadaci

U okviru osnovnih zadataka u oblasti visokog školstva, zdravstvenog prosvećivanja, zdravstvene prevencije, dijagnostike i terapije zaraznih i nezaraznih bolesti, Institut za javno zdravlje Niš pruža usluge iz sledećih oblasti zdravstvene delatnosti:

• Promocije zdravlja
• Epidemiologije
• Socijalne medicine
• Mikrobiologije sa parazitologijom i virusologijom
• Higijene sa zaštitom životne i radne sredine i
• Dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije
• Naučno istraživački rad
• Izvodi teorijsku i praktičnu nastavu za studente medicine, stomatologije, farmacije i Visoke medicinske škole Medicinskog fakulteta u Nišu;
• Izvodi stručno usavršavanje zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i ostalih radnika;
• Sprovodi kontrolu i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i nadzor nad stručnim radom zdravstvenih radnika.

Vidi još

• Pasterov zavod u Nišu
• Klinički centar Niš
• Vojna bolnica Niš
• Dom zdravlja Niš

Literatura

• Institut za javno zdravlje Niš Zvanična prezentacija
• Sreten Milenković, Milorad Dimić, 125 godina Vojne bolnice u Nišu, Niš:Vojna bolnica; Zrenjanin Jugoremedija; Bečej:Proleter, (Bečej Proleter).116 str. 2004. ISBN 978-86-84819-01-9.
• Ignjatović MD. Srpsko ratno hirurško iskustvo (1876—1918) III deo - četvrt veka mira. Vojnosanitetski pregled. 2004; 61(1):95-100.
• Stanojević, V. (1957) Col. Dr. Mihajlo-Mika Marković, the founder of the Serbian Medical Corps 1911-1947. Vojnosanitetski pregled, 14(10), pp. 653–4.(in Serbian)
• Поповић М., Антић Ч., Војна болница у Нишу, Монографија, Дирекција за издавачку и библиотечко-информатичку делатност, Београд, 2010.
• Милошевић Р. Сто десет година Војне биолнице у Нишу (1878—1988). Монографија, Војна болница;1988.
• Milanović M. Eminent Serbian physicians. Belgrade: the Academy of Medical Sciences of the Serbian Medical Society; 2005.
• Milojević, V. (1990) Pasterov zavod u Nišu 1900-1985. Niš: Zavod za zaštitu zdravlja
• Stanojević, V. (1960) Col. Mihajlo-Mika Marković, 1847-1911. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, 88, pp. 230–3. (in Serbian)