Irina Antanasijević
Irina Antanasijević (Severodonjeck, 27. jun 1965) ruski je i srpski filolog, književni kritičar, prevodilac.[1] Doktor filoloških nauka od 2002. i profesor od 2004. godine. Počasni doktor Tjumenjskog univerziteta. Naučna interesovanja: folklor i postfolklor, vizuelna književnost i vizuelni tekst, poetika stripa, ilustracija, književnost za decu, istorija ruske emigracije.
Irina Antanasijević | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 27. jun 1965. |
| Mesto rođenja | Severodonjeck, Luganska oblast, Ukrajinska SSR, SSSR |
| Prebivalište | Beograd |
| Državljanstvo | Srbija |
Biografija uredi
Rođena u gradu Severodonjeck, Luganska oblast, Ukrajinska SSR, SSSR. Po dolasku u Jugoslaviju živela je u Splitu, a od 1991. do 1999. u Prištini. Radila je kao lektor, a zatim asistent za rusku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Prištini. Tezu „Pejzaž u ruskom i srpskom epskom“ odbranila tokom bombardovanja Jugoslavije, 1999. godine.
Napustila Prištinu nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma (jun 1999) i preselila se u Niš. Radila je kao profesor ruske književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu, a nastavila da radi na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini (sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici). Godine 2002. odbranila doktorsku tezu „Poetika tužbalice“. Inicijator otvaranja Odeljenja za slavistiku sa balkanistikom na Filološkom fakultetu u Nišu (od 2002. godine Odeljenje za ruski jezik i književnost).
Profesor ruske književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Član Uređivačkog Odbora časopisa Gradina do 2009. Član Uređivačkog Odbora časopisa Facta universitatis do 2010. Član Uređivačkog Odbora časopisa Slavistika. Član Uređivačkog Odbora časopisa Naučnый rezulьtat, Seriя Socialьnыe i gumanitarnыe issledovaniя.
Bibliografija uredi
- Monografije
- Pejzaž u ruskoj i srpskoj narodnoj epici, Prosveta, Niš. . 2005. ISBN 978-86-7455-658-0. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) 126 s. - Poetika ruskih tužbalica, Niš, Prosveta. . 2003. ISBN 978-86-7455-601-6. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) 210 s. - Folьklor i avangard: simvolы i яvleniя, Niš, Gradac: Despot Book. . 2011. ISBN 978-86-88877-04-6. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) 253 str. - Russkiй komiks Korolevstva Юgoslaviя, Novi Sad, Komiko. . 2014. ISBN 978-8687-919-36-5. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) 340 str.
- Russkaя klassika v kartinkah, Belgrad: Filologičeskiй fakulьtet Belgradskogo universiteta, 2015 (Belgrad : Belpak), Biblioteka Яzыk i literatura. Seriя Russkaя эmigraciя v Belgrade ; kn. . 7. ISBN 978-86-6153-322-8. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar|title=(pomoć)
- Rečnici
- Leksikon opštih reči i izraza, Budva, Kuća knjige. . 2007. ISBN 978-9940-519-01-8. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć)753 s. - Rečnik rusko-srpski srpsko-ruski, Budva, Kuća knjige. . 2007. ISBN 978-9940-519-00-1. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) 832 s. - Razgovornik rusko-srpski srpsko-ruski, Budva, Kuća knjige. . 2007. ISBN 978-9940-519-00-1. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć)192 s.
- Udžbenici i priručnici
- Ruski jezik za studente biologije i ekologije, Niš — Srpsko Sarajevo. . 2002. ISBN 978-86-83481-04-0. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć)190 s.
- Ruski jezik za studente fizike, Niš — Srpsko Sarajevo, 2001, UDK: 808. 2:53(075. 8), 185 s.
Priznanja uredi
- Zvanje Gospa od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[2]
- Medalja Puškina (Ruska Federacija, 2021) – za veliki doprinos promociji ruskog jezika i ruske kulture u Srbiji[3][4].
Reference uredi
- ^ „Biografija na USUS”. Arhivirano iz originala 19. 05. 2017. g. Pristupljeno 16. 05. 2017.
- ^ Udruženje stripskih umetnika Srbije.„Dve gospe, sedamdeset vitezova i 6.000 ulazaka u plemeniti svet stripa: Izveštaj sa prvog Gašinog sabora, 26. april — 11. maj 2018.” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. maj 2018), 17. maj 2018.
- ^ „Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 24.11.2021 № 671 "O nagraždenii gosudarstvennыmi nagradami Rossiйskoй Federacii"”. Oficialьnый internet-portal pravovoй informacii. Pristupljeno 28. 11. 2021.
- ^ S., M. (28. 11. 2021). „Puškinova medalja za profesorku Irinu Antanasijević”. Politika. Pristupljeno 6. 12. 2021.
Spoljašnje veze uredi
- Irina Antanasijević, bio-bibliografija, Projekat Rastko - Rusija, elektronska boiblioteka rusko-srpskih kulturnih veza
- „Irina Antanasijević: U Srbiji je pravo zadovoljstvo biti Rus“, razgovarala Rina Bikova, Ruska reč, 23. januar 2017.
- Lična strana na Akademija.edu
