Irina Antanasijević

Irina Antanasijević (Severodonjeck, 27. jun 1965) ruski je i srpski filolog, književni kritičar, prevodilac.[1] Doktor filoloških nauka od 2002. i profesor od 2004. godine. Počasni doktor Tjumenjskog univerziteta. Naučna interesovanja: folklor i postfolklor, vizuelna književnost i vizuelni tekst, poetika stripa, ilustracija, književnost za decu, istorija ruske emigracije.

Irina Antanasijević
Datum rođenja(1965-06-27)27. jun 1965.(59 god.)
Mesto rođenjaSeverodonjeck, Luganska oblastUkrajinska SSR, SSSR
PrebivališteBeograd
DržavljanstvoSrbija

Biografija

uredi

Rođena u gradu Severodonjeck, Luganska oblast, Ukrajinska SSR, SSSR. Po dolasku u Jugoslaviju živela je u Splitu, a od 1991. do 1999. u Prištini. Radila je kao lektor, a zatim asistent za rusku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Prištini. Tezu „Pejzaž u ruskom i srpskom epskom“ odbranila tokom bombardovanja Jugoslavije, 1999. godine.

Napustila Prištinu nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma (jun 1999) i preselila se u Niš. Radila je kao profesor ruske književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu, a nastavila da radi na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini (sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici). Godine 2002. odbranila doktorsku tezu „Poetika tužbalice“. Inicijator otvaranja Odeljenja za slavistiku sa balkanistikom na Filološkom fakultetu u Nišu (od 2002. godine Odeljenje za ruski jezik i književnost).

Profesor ruske književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Član Uređivačkog Odbora časopisa Gradina do 2009. Član Uređivačkog Odbora časopisa Facta universitatis do 2010. Član Uređivačkog Odbora časopisa Slavistika. Član Uređivačkog Odbora časopisa Naučnый rezulьtat, Seriя Socialьnыe i gumanitarnыe issledovaniя.

Bibliografija

uredi
Monografije
  1. Russkaя klassika v kartinkah, Belgrad: Filologičeskiй fakulьtet Belgradskogo universiteta, 2015 (Belgrad : Belpak), Biblioteka Яzыk i literatura. Seriя Russkaя эmigraciя v Belgrade ; kn. . 7. ISBN 978-86-6153-322-8.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
Rečnici
  • Leksikon opštih reči i izraza, Budva, Kuća knjige. . 2007. ISBN 978-9940-519-01-8.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)753 s.
  • Rečnik rusko-srpski srpsko-ruski, Budva, Kuća knjige. . 2007. ISBN 978-9940-519-00-1.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) 832 s.
  • Razgovornik rusko-srpski srpsko-ruski, Budva, Kuća knjige. . 2007. ISBN 978-9940-519-00-1.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)192 s.
Udžbenici i priručnici
  • Ruski jezik za studente biologije i ekologije, Niš — Srpsko Sarajevo. . 2002. ISBN 978-86-83481-04-0.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)190 s.
  1. Ruski jezik za studente fizike, Niš — Srpsko Sarajevo, 2001, UDK: 808. 2:53(075. 8), 185 s.

Priznanja

uredi
  • Zvanje Gospa od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[2]
  • Medalja Puškina (Ruska Federacija, 2021) – za veliki doprinos promociji ruskog jezika i ruske kulture u Srbiji[3][4].

Reference

uredi
  1. ^ „Biografija na USUS”. Arhivirano iz originala 19. 05. 2017. g. Pristupljeno 16. 05. 2017. 
  2. ^ Udruženje stripskih umetnika Srbije.„Dve gospe, sedamdeset vitezova i 6.000 ulazaka u plemeniti svet stripa: Izveštaj sa prvog Gašinog sabora, 26. april — 11. maj 2018.” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. maj 2018), 17. maj 2018.
  3. ^ „Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 24.11.2021 № 671 "O nagraždenii gosudarstvennыmi nagradami Rossiйskoй Federacii". Oficialьnый internet-portal pravovoй informacii. Pristupljeno 28. 11. 2021. 
  4. ^ S., M. (28. 11. 2021). „Puškinova medalja za profesorku Irinu Antanasijević”. Politika. Pristupljeno 6. 12. 2021. 

Spoljašnje veze

uredi