Википедија

Kaspijsko jezero

највеће језеро на Земљи

Kaspijsko jezero (kod Parsa i turkijskih naroda nazvano Hazarsko more) je najveće jezero na Zemlji iz tog razloga neki ga nazivaju i Kaspijsko more (rus. Каспийское море),[1][2] između Evrope i Azije, s površinom od 371 000 km².[3] Severni deo jezera je plitak oko 22 m, jer ga popunjavaju nanosi reke Volge, a južni je dublji, do 995 m. Površina jezera je 28 m ispod nivoa mora (svetskog okeana). U jezero se ulivaju reke Volga, Ural, Terek i Kura,[4] međutim priliv slatke vode je manji od količine vode koja ispari. Rezultat je negativni vodni bilans koji je vidljiv u površini jezera koje je 1930. godine bilo 442.000 km², a 1980. godine 368.000 km².[4]

Kaspijsko jezero
Kaspijsko jezero snimljeno iz svemira
Koordinate41° 40′ 01″ S; 50° 40′ 01″ I / 41.667° S; 50.667° I / 41.667; 50.667
41° 40′ 01″ S; 50° 40′ 01″ I / 41.667° S; 50.667° I / 41.667; 50.667
PritokeVolga, Ural, Terek, Kura
Otokenema
Zemlje basena Rusija  Kazahstan
 Iran
 Azerbejdžan
 Turkmenistan
Maks. dužina1030 km
Maks. širina435 km km
Površina371.000 km2
Pros. dubina211 m
Maks. dubina955 m
Zapremina78200 km3
Dužina obale17000 km
Nad. visina−28 m
Kaspijsko jezero na karti Azije
Kaspijsko jezero
Kaspijsko jezero
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi
1 Shore length is not a well-defined measure.
Za razliku od Sredozemnog i Crnog mora, Kaspijsko nije bilo istraženo i mapirano sve do XVI veka. Na slici mapa iz 1570. koju je nacrtao Fernan Vaz Duradu (Fernão Vaz Dourado).

Kaspijsko jezero je slano i u stvari je zatvoreno more. Salinitet varira i iznosi od 0,05 ‰ na ušću Volge do 11—13 ‰ na jugoistoku. Međutim i to je svega trećina saliniteta morske vode.[5]

Na obalama Kaspijskog jezera nalaze se države:[6]

Severno i istočno od jezera nalaze se stepe srednje Azije. Na istočnoj obali se nalazi zaliv Kara-Bogaz Gol. Saobraćaj na Kaspijskom jezeru je dobro razvijen, a važan je i ribolov. Kaspijski basen spada u najveće svetske rezerve nafte i gasa.

Fizičke karakteristike uredi

Formiranje uredi

Kaspijsko jezero, poput Crnog mora, Namak jezera, i Urmijskog jezera, je ostatak drevnog Paratetiskog mora. Do njegovog potpunog okruživanja kopnom je došlo pre oko 5,5 miliona godina usled tektonskog podizanja i pada nivoa mora. Tokom toplih i suvih klimatskih perioda, more okruženo kopnom se skoro isušilo, deponujući evaporitske sedimente kao što je halit koji su bili pokriveni vetrom nanesenim depozitima i bili su zapečaćeni kao evaporatne depresije kad su hladne, vlažne klime ponovno napunile bazen. (Uporedivi evaporatni slojevi leže pod Mediteranom.) Usled konstantnog priliva sveže vode, Kaspijsko more je slatkovodno jezero u svojim severnim delovima, i najveći deo soli je na iranskim obalama, gde sliv ima mali pritok.[7] U današnje vreme, prosečni salinitet Kaspijskog jezera je na nivou jedne trećine Zemljinih okeana. Kara-Bogaz Gol zaliv se isušio kad je voda iz glavnog tela Kaspijskog jezera bila blokirana tokom 1980-ih, ali je od tada zalib bio obnovljen, mada rutinski desetostruko premašuje okeanski salinitet.[1]

Geografija uredi

 
Mapa Kaspijskog jezera, žuto osenčeni deo označava drenažni sliv Kaspijskog jezera. (Od kada je mapa napravljena, okolina Aralskog jezera je znatno umanjena.)

Kaspijsko jezero je najveće kopneno vodeno telo na svetu i sačinjava 40 do 44% ukupnih jezerskih svetskih voda.[8] Obale Kaspijskog jezera dele Azerbejdžan, Iran, Kazahstan, Rusija, i Turkmenistan. Kaspijsko jezero je podeljeno na tri različite fizičke regije: severnu, središnju i južnu.[9] Severno–središnja granica je Mangušlaški prag, koji ide preko Čečenskog ostrva i Tiub-Karaganskog rta. Središnjo–južna granica je Apšeronski prag, vodeni prag tektonskog porekla između Evroazijskog kontinenta i okeanskih ostataka,[10] koji ide kroz Zilojsko ostrvo i rt Kuuli.[11] Kara-Bogaz Gol zaliv je slana istočna uvala Kaspijskog jezera, koja je deo Turkmenistana. Taj zaliv je više puta bio samostalno jezero usled tesnaca koji ga odsecaju od Kaspijskog jezera.

Razlike između tri regiona su dramatične. Severno Kaspijsko jezero obuhvata samo Kaspijski prag,[12] i veoma je plitko; ono sačinjava manje od 1% ukupne vodene zapremine sa prosečnom dubinom od samo 5—6 m (16—20 ft). Jezero se primetno spušta idući prema središnjem delu, gde je prosečna dubina 190 m.[11] Južno Kaspijso jezero je najdublje, sa okeanskim dubinama od preko 1000 m, što znatno nadmašuje dubinu drugih regionalnih mora, kao što je Persijski zaliv. Srednje i južno Kaspijsko jezero sačinjavaju 33% i 66% ukupne vodene zapremine.[9] Severna porcija Kaspijskog jezera se tipično zaleđuje tokom zime, a tokom hladnijih zima se led formira i na jugu.[13]

Preko 130 reka se uliva u Kaspijsko jezero, pri čemu je Volga najveća. Njoj slede reka Ural, koja teče sa severa, i reka Kura koja teče sa zapada. U prošlosti, Amu Darja (Oksus) iz centralne Azije na istoku često je menjala kurs i ulivala se u Kaspijsko more kroz sada isušeno rečno korito zvano reka Uzboj, kao što je slučaj i sa rekom Sir Darja dalje na sever. Kaspijsko jezero ima mnoštvo manjih ostrva; ona su prvenstveno locirana na severu i imaju kolektivnu kopnenu površinu od oko 2.000 km2 (770 sq mi). U susedstvu Kaspijskog mora je Kaspijska depresija, nisko ležeći region 27 m ispod nivoa mora. Centralno Azijske stepe protežu se duž severoistočne obale, dok Kavkaske planine grle zapadnu obalu. Biomi na severu i istoku su karakterisani hladnim, kontinentalnim pustinjama. Za razliku od toga, klima na jugozapadu i jugu je generalno topla sa neravnomernom elevacijom usled mešavine visoravni i planinskih masiva. Drastična promena klime duž Kaspijskog jezera je dovela do znatne biološke raznovrsnosti u regionu.[1]

Kaspijsko jezero ima brojna ostrva, ali su sva u blizini obala, i ni jedno nije u dubljim delovima jezera. Ada Ogurdža je najveće ostrvo. Ono je 37 km dugo. Na njemu se slobodno kreću gazele. U severnom Kaspijskom jezeru, većina ostrva su mala i nenaseljena, poput Tjulenijskog arhipelaga, jedne važne oblasti za ptice (IBA), mada neka od njih imaju ljudske naseobine.

Hidrologija uredi

 
Kaspijsko jezero u blizini grada Aktau, Mangistauski region, Kazahstan

Kaspijsko jezero ima karakteristike mora i jezera. Ono se često navodi kao najveće jezero na svetu, mada ono nije slatkovodno jezero. Ono sadrži oko 3,5 puta više vode, po zapremini, od svih pet severno američkih Velikih jezera zajedno. Kaspijsko jezero je jednom bilo deo okeana Tetis, ali je postalo okruženo kopnom pre oko 5,5 miliona godina usled tektonike ploča.[8] Reka Volga (oko 80% priliva) i reka Ural se ulivaju u Kaspijsko jezero, ali ono nema prirodnog odliva osim putem evaporacije. Stoga je kaspijski ekosistem zatvoreni sliv, sa svojom sopstvenom istorijom nivoa mora koja je nezavisna od eustatičkog nivoa svetskih okeana.

Nivo Kaspijskog jezera je padao i rastao, često brzo, mnogo puta tokom vekova. Neki ruski istoričari navode da je srednjovekovno podizanje nivoa Kaspijskog jezera, možda uzrokovano time što je Amu Darja menjala svoj dotok od 13. do 16. veka, uzrokujući da obalski gradovi Hazarije, kao što je Itil, budu poplavljeni. Godine 2004, nivo vode je bio 28 m ispod nivoa mora.

Tokom vekova, nivoi Kaspijskog mora su se menjali u skladu sa procenjenim ulivima Volge, koji su zavisili od količine padavina u njenom ogromnom sabirnom slivu. Precipitacija je povezana sa varijacijama u količini severno atlantskih depresija koje dosežu u unutrašnjost, a na njih utiču ciklusi oscilacija severnog Atlantika. Stoga su nivoi Kaspijskog jezera povezani sa atmosferskim uslovima u Severnom Atlantiku, hiljadama kilometara na severozapadu.

Zadnji kratkotrajni ciklus nivoa mora je započeo sa padom morskog nivoa od 3 m od 1929 do 1977, čemu je sledio porast od 3 m 1977 do 1995. Od tada je došlo do manjih oscilacija.[14]

Degradacija životne sredine uredi

 
Kaspijsko jezero i obala Kazahstana.

Reka Volga, koja je najveća u Evropi, drenira 20% Evropske zemljišne površine i izvor je 80% kaspijskog uliva. Njeni donji tokovi su veoma razvijeni sa brojnim neregulisanim ispuštanjima hemijskih i bioloških zagađenja. Iako su postojeći podaci su retki i sumnjivog kvaliteta, postoji dovoljno dokaza koji sugerišu da je Volga jedan od glavnih izvora prekomernog zagađenja u Kaspijskog jezera.

Magnituda ekstrakcije fosilnih goriva i transportne aktivnosti na Kaspijskom jezeru predstavljaju rizik za životnu sredinu. Ostrvo Vulf u blizini Bakua, na primer, je pretrpelo ekološku štetu usled petrohemijske industrije; time je znatno smanjen broj vrsta morskih ptica u toj oblasti. Postojeći i planirani naftovodi i gasovodi ispod mora dodatno povećavaju potencijalne pretnje životnoj sredini.[15]

Polje Vladimir Filanovski u ruskoj sekciji vodenog tela je utvrđeno da ima bogate zalihe nafte 2005. godine. To se smatra najvećim otkrićem nafte u zadnjih 25 godina. Oktobra 2016 je objavljeno da će Lukoil početi sa produkcijom u tom regionu.[16]

Fauna uredi

Flora i Fauna Kaspijskog jezera i okolina raznolika je i izuzetno zanimljiva. Na ovom jezeru staništa imaju kaspijski galebovi[17] i kaspijska čigra.[18] Ovde prolaze svetske maršrute migracije ptica selica a nalaze se i mnoge jedinstvene vrste životinja kao što je kaspijska foka.[19] Kako je jezero jako dugo bilo izolovano, razvile su se mnoge endemske vrste riba među kojima su najpoznatije različite vrste drevne jesetre, kaspijska bela riba,[20] kaspijski losos i plavi cipal. Kaspijski crni kavijar jedan je od najpoznatijih specijaliteta, izuzetno tražen i cenjen i u drugim delovima sveta.[21]

  • Carstvo kavijara i jesetra jedna od najstarijih vrsta riba[22]

Jesetre naseljavaju Kaspijsko jezero u velikom broju. Jesetra je tipična po isturenom kljunu i nazupčenim leđima (podseća na kečigu samo što može da bude mnogo veća). [21] Najveće zalihe ove ribe su upravo u Kaspijskom jezeru, gde se nalazi oko 90% svetske populacije jesetri.[23] Najbolji kavijar, biserno-crne boje dobija se od ikre jesetre, ribe kojom obiluje Kaspijsko jezero. Kavijar je Rusiji poznat odvajkada, tamošnji ribari su naučili da ga prave još u 12. veku.[24]Crni kavijar se smatrao nacionalnim simbolom Rusije. Za vreme cara Ivana Groznog on je, kao i jesetra postao obavezni atribut carske trpeze. A od 16. veka, pošto ju je probao papa Julije II,[25] kavijar se pojavio i na stolovima evropskih careva.[26] Sa razvojem Ruskog carstva ulazi kao moda u ishranu širom Evrope i Amerike. Kaspijski crni kavijar jedan je od najpoznatijih specijaliteta,[27] izuzetno tražen i cenjen u drugim delovima sveta. Dvadeset šest vrsti jesetre neposredni su genetski naslednik praistorijskih riba[28] i mogu da žive do sto godina. Njihovo meso je vrlo ukusno i traženo, a ikra se već vekovima služi na istočnjačkim trpezama. Stanovnici oko kaspijskog jezera strpljivo čekaju, da im moćno kaspijsko jezero podari ikru jesetre. Kažu da je potrebno mnogo strpljenja da se dočeka trenutak da se mresti riba.

  • Zebrasta školjka - (Dreissena polymorpha)

Ova školjka poreklom je iz jezera južne Rusije.[29] Pretpostavlja se da se proširila putem stranih brodova. Može da postigne brojnost do 700.000 pojedinaca po metru kvadratnom. Nastanjuje se na tvrdim predmetima, koje u potpunosti pokriva. Vrlo često se zakači na neku domaću školjku i prosto je uguši. Hvataju se na čvrste predmete i stvaraju probleme kod brana i cevi koje su potopljene u vodi. Veličine je nokta ili do 2 cm. Ime je dobila zbog prugastih šara i umnogome liči na neke vrste morskih školjki. Ima ih u tri boje.[29]

  • Kaspijska foka - (Pusa caspica)

Kaspijska foka je jedini morski sisar pronađen u Kaspijskom jezeru i nigde više na svetu.[30] Pošto je severni basen svega nekoliko metara dubok i zamrzava tokom zime, čini odlično stanište foka sa svojim ledenim površinama na vodi. Za razliku od druge vrste, ove foke ne kopaju jazbine za mladunce jer obično nema dovoljno snega za to.

  • Kaspijski tigar

Poslednji put je viđen krajem pedesetih godina prošlog veka, tako da se to računa kao period njihovog izumiranja, iako postoje tvrdnje da su i kasnije viđani.[31] Nekada, oko Kaspijskog jezera, mogao je da se vidi ovaj jedinstven tigar kako dolazi na pojilo. Još uvek postoje priče očevidaca da tigrovi postoje u šumama Turkmenistana, ali te priče nisu potvrđene činjenicama. Tri podvrste tigra - tigar sa Balija, sa Jave i kaspijski tigar - su nestale u poslednjih 70. godina, a opstanak još šest nije siguran.[32] Kosti i delovi tela tigra koriste se u tradicionalnoj medicini Dalekog istoka. Stručnjaci su smatrali da uopšteno svi divlji tigrovi bi mogli da nestanu ukoliko se ne preduzmu mere za zaštitu njihovih staništa.[33] Međutim danas situacija sa tigrovima u velikoj meri je poboljšana.[34]

  • Ekološke opasnosti po jezero

U Kaspiju postoje tri ekološke opasnosti. Prva su lovokradice, uništavanje ribe, u prvom redu jesetre, i kaspijske foke. Njena brojnost se smanjila u postsovjetsko vreme deset puta. Druga je to što na njegovim obalama i na dnu postoje nafta i gas. Kompanije teže da ih vade, a troškove eksplantacije, pre svega zagađenje da otpisuju na strane konkurente. Nafta se razliva po moru, a gas sadrži mnogo sumpora. Trovanje vode i vazduha sumporom je veliko i time se ne ugrožavaju samo foke. Treća pretnja je globalno zagrevanje i uvećanje isušivanja onih mesta odakle prema moru teku reke. Umanjenje sliva će značiti da će jezero postati pliće, time i pojave bivšeg dna po kojem vetar tera gomile soli. Problemi Kaspija zahtevaju napore ne prosto regionalne, već globalne.

Reference uredi

  1. ^ a b v „Caspian Sea – Background”. Caspian Environment Programme. 2009. Arhivirano iz originala 3. 7. 2013. g. Pristupljeno 11. 9. 2012. 
  2. ^ „ESA: Observing the Earth – Earth from Space: The southern Caspian Sea”. ESA.int. Pristupljeno 25. 5. 2007. 
  3. ^ „Unique Facts about Asia: Caspian Sea”. Sheppard Software. Pristupljeno 19. 12. 2017. 
  4. ^ a b Lake Profile: Caspian Sea. LakeNet.
  5. ^ Lake Basin Management Initiative - The Caspian Sea (2004)
  6. ^ „Države koje izlaze na jezero”. Source.ba. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  7. ^ „Sea Facts”. Casp Info. Pristupljeno 25. 2. 2017. 
  8. ^ a b „Caspian Sea”. Iran Gazette. Arhivirano iz originala 22. 1. 2009. g. Pristupljeno 17. 5. 2010. 
  9. ^ a b Amirahmadi 2000, str. 112
  10. ^ Khain, E. V.. Gadjiev A. N. Kengerli T. N. (2007). „Tectonic origin of the Apsheron Threshold in the Caspian Sea”. Doklady Earth Sciences. 414: 552—556. doi:10.1134/S1028334X07040149. 
  11. ^ a b Dumont, Shiganova & Niermann 2004
  12. ^ A. G. Kostianoi; A. Kosarev (2005). The Caspian Sea Environment. Birkhäuser. ISBN 978-3-540-28281-5. Pristupljeno 20. 5. 2012. 
  13. ^ „News Azerbaijan”. ann.az. Arhivirano iz originala 12. 05. 2013. g. Pristupljeno 9. 10. 2015. 
  14. ^ „Welcome to the Caspian Sea Level Project Site”. Caspage.citg.tudelft.nl. Arhivirano iz originala 24. 7. 2011. g. Pristupljeno 17. 5. 2010. 
  15. ^ „Caspian Environment Programme”. caspianenvironment.org. Arhivirano iz originala 13. 4. 2010. g. Pristupljeno 30. 10. 2012. 
  16. ^ „LUKOIL starts up V.Filanovsky in the Caspian Sea”. 31. 10. 2016. 
  17. ^ Keith Pritchard and Martin Cade (27. 2. 2008). „Kaspijski galeb”. Portlandbirdobs.org.uk. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  18. ^ Čeština. „Kaspijska čigra”. En.wikipedia.org. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  19. ^ „Jedinstvena kaspijska foka”. Amlramzes.blog.rs. 21. 3. 2012. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  20. ^ „Kaspijska bela riba”. En.wikipedia.org. 17. 2. 2014. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  21. ^ a b Petrović, Jasna (23. 5. 2011). „Kaspijski kavijar i odlike jesetre”. Politika.rs. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  22. ^ „Jedna od najstarijih vrsta riba”. Vostok.rs. 16. 7. 2012. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  23. ^ „90% od svetske populacije jesetri se nalazi u Kaspijskom jezeru”. Serbian.ruvr.ru. Arhivirano iz originala 01. 02. 2014. g. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  24. ^ „Ribari na Kaspiju znaju za kavijar od 12 veka” (PDF). Aah.rs. 7. 2. 2013. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 02. 2018. g. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  25. ^ „Papa probao kavijar”. Vostok.rs. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  26. ^ „Kavijar za vreme careva”. Vesti.rs. 10. 6. 2011. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  27. ^ „Kavijar specijalitet” (PDF). Srpskikod.org. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  28. ^ Ivanov, P. V.. (2012). Rыbы Kaspiйskogo morя (sistematika, biologiя, promыsel). Astrahanь: Izd-vo AGTU. 
  29. ^ a b „Školjke”. Gimnazijaso.edu.rs. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  30. ^ „Jedinstvena Kaspijska foka”. Amlramzes.blog.rs. 21. 3. 2012. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  31. ^ „Izumrle životinje”. Opusteno.rs. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  32. ^ „Tri podvrste tigrova nestale”. Banjalukain.com. 21. 11. 2010. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  33. ^ „Nestanak tigrova”. B92.net. 22. 11. 2010. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  34. ^ „Broj tigrova se povećava”. Amlramzes.blog.rs. 17. 11. 2011. Pristupljeno 28. 2. 2014. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Kaspijsko jezero na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Каспијско_језеро&oldid=27734389”