Kenej

Kenej (grč. Καινεύς) je u grčkoj mitologiji bio jedan od Lapita.

Kenej se bori sa kentaurom, atički lekit ukrašen bojom, 500-490. p. n. e., Luvr.

Etimologija

Ime Kenej ili Kajnej ima značenje „nov“.

Mitologija

Kenej je bio sin Lapita Elata i Hipije ili mu je otac bio Atraks (ili Atrant). Odlikovao se izuzetnom snagom i neranjivošću. Kada je nastao sukob između Lapita i kentaura, ubio je veliki broj protivnika, sve dok ga kentauri nisu zatrpali stablima jele, sabili u zemlju i ugušili. Prema kasnijem mitu, Kenej je bio rođen kao devojčica, Kenida. U nju se bio zaljubio Posejdon i kako bi zadobio njenu ljubav, obećao joj je da će joj ispuniti jednu želju. Ona je poželela da postane muškarac, moćan neranjivi ratnik. On je ispunio svoje obećanje. Sa Posejdonom je imala decu, Korona, Foka i Prijasa, mada neki izvori navode da je Korona dobila kao muškarac. Kasnije, na Piritojevoj svadbi, gde su se lapiti borili sa kentaurima, Kenej je savladao petoricu kentaura, ali su oni ipak uspeli da ga uguše drvećem i kamenjem. Iz te gomile izletela je ptica za koju je prorok Mops rekao da je preobraženi Kenej. Prema drugoj verziji, Kenej je postao obestan i na trgu je postavio koplje, zahtevajući od naroda da tom koplju prinose žrtve i da ga slave kao božanstvo, te zapostave prava božanstva. To je izazvalo Zevsov gnev koji je nahuškao kentaure na njega. Kenej je učestvovao u pohodu argonauta i lovu na Kalidonskog vepra. O Keneju su pisali Apolodor, Hesiod, Higin, Antonin Liberal, Statije, Vergilije u „Enejidi“ i Ovidije u „Metamorfozama“.

Tumačenje

Prema Robertu Grevsu, ovaj mit u sebi sadrži tri različita motiva. Prvi je običaj koji je kasnije zabeležen i u Albaniji da se devojka pridruži ratničkoj družini obučena u muško odelo. Ovo je izazivalo iznenađenje među neprijateljima kada joj otkriju pol prilikom njene pogibije. Drugi je odbijanje Lapita da prihvate Helene kao gospodare, o čemu govori koplje pobodeno da bi mu se prinosile žrtve. Ovo koplje je izgleda bilo majsko drvo, koje je u vezi sa engleskom tradicijom, pobodeno u čast nove Mesečeve Boginje Kenide, ili Elate, a kojoj je posvećena jela. Ipak, Lapiđane su potukli Eolci iz Jolka, a uz pomoć svojih saveznika Kentaura, te ih prisilili da se pokore njihovom bogu Posejdonu. Pri tome su im nametnuli, kao i u Argu, običaj da ženske plemenske poglavice nose lažnu bradu kako bi potvrdile svoje pravo da budu vojskovođe i sudije. Zbog toga je Kenida u mitu promenila pol. I napokon, treći motiv je ritual oslikan na posudi za ulje, na kojoj se vide nagi muškarci, naoružani batinama, kako tuku po glavi lik majke zemlje, da bi, kako su verovali, oslobodili Koru. Ovo je u skladu sa značenjem imena Kenej, a koji predstavlja duh Nove godine. Ptica koja se vinula iz mrtvog tela, prema Grevsu je najverovatnije bila kukavica, ako se obred vršio u proleće.

Umetnost

Na atičkom crvenofiguralnom stamnosu iz 490-480. p. m. e. koji se pripisuje slikaru Kleofradu, prikazano je kako kentauri pobeđuju Keneja. Ovaj eksponat se čuva u muzeju u Luvru.

Druge ličnosti

• Prema Apolodoru i Higinu, sin Lapita Korona, koji je učestvovao u pohodu argonauta.
• Prema Vergilijevoj „Enejidi“, bio je Enejin vojnik u Italiji. Ubio je Ortigija, a njega je ubio Turno.
• Prema Statiju, bio je jedan od ratnika u pohodu sedmorice protiv Tebe. Ubio ga je Hem.
• Kenej je takođe bio nadimak boga Zevsa, prema Apolodoru i Ovidiju. Ovaj nadimak je dobio po rtu Kenejum u Eubeji gde se nalazio hram ovog boga. Za razliku od svih prethodno navedenih junaka čije se ime na latinskom piše Caeneus, u ovom slučaju je Cenaeus.