Википедија

Krov

Krov je gornji, završni deo građevine, koji je štiti od atmosferskih uticaja.[1] Sastoji se od krovne konstrukcije, koja može biti od drveta, opeke, kamena, čelika i armiranog betona, i od pokivača - od daščica, šindre, trske, slame, keramičkog ili betonskog crepa, pljosnatih kamenih ploča, plastičnih prozirnih ploča ili kupola, zemlje (zeleni krov) i dr. Gornja horizontalna linija krova je sleme, a donja streha.[2]

Krov s crepom iz Dubrovnika.
Krovovi starog grada Lijanga u Kini.
Krov pokriven tegolom.

Krov je prema obliku: jednovodni, dvovodni ili viševodni; kos (skošen), polu-kos, složen, šatorast, ljuskast, kupolast, toranjski, ravan, mansardni, ovešeni i sl.[3]

Nagib krova i njegova konstrukcija određeni su vrstom krovnog pokrivača (iako se često misli da se na severu prave strmi krovovi zbog snega, to nije istina - krovovi su strmi tamo gde krovni pokrivač to zahteva kako bi se sprečili prokišnjavanje zbog vetra, a u većini krajeva sa obiljem snega teži se krovovima blažeg nagiba, kako bi se sneg zadržao što duže i tako štitio kuću od mraza), klimatskim uslovima, namenom tavanskog prostora i estetskim uslovima.[4]

Istorija uredi

U Mesopotamiji i Egiptu krov je bio položen na ravne grede koje su nosili zidovi i stubovi.

U grčkoj, etrurskoj i rimskoj arhitekturi redovno preovladava strmi krov. Krovnu konstrukciju je sakrivao kasetirani plafon koji se posle primenjivao od romanike do renesanse. Kao bitan arhitektonski element krov je davao pojedinim evropskim stilovima glavne odlike (strmi krovovi davali su gotici vitkost), a na Dalekom istoku krov je redovno bio bogato oblikovan, naročito na budističkim hramovima, pagodama i palatama u Kini i Japanu.

Danas se pomoću laganih, različitih građevinskih materijala (aluminijum, čelične i armiranobetonske ljuske) mogu podići najmaštovitije krovne konstrukcije.

Forme uredi

 
Terminologija delova krova
Glavni članak: Spisak krovnih oblika

Oblik krovova se znatno razlikuje od regiona do regiona. Glavni faktori koji utiču na oblik krovova su klima i dostupni materijali za krovnu strukturu i spoljašnji pokrivač.[5]

Osnovni oblici krovova su ravan, uniformno nagnuti, zabat, kosi, leptirasti, lučni i kupolasti. Postoji mnoštvo varijacija tih tipova. Krovovi izgrađeni od ravnih sekcija koje su nagnute nazivaju se kosi krovovi (generalno ako je ugao veći od 10 stepeni).[6] Kosi krovovi, uključujući zapate i uniformno nagnute, sačinjavaju najveći broj kućnih krovova. Neki krovovi slede organske oblike, bilo po arhitektonskom dizajnu ili zbog fleksibilnog materijala kao što je slamna krovina korištena u izgradnji.

Krovni pokrivači uredi

 
Krov od crepa

U zavisnosti od raspoloživog materijala krovni pokrivač može biti od sledećih materijala:[7]

Slama uredi

Slama kao krovni pokrivač se koristila ranije kada ljudi nisu imali na raspolaganju drugi materijal za pokrivanje kuće. Pored toga ona se i u skorije vreme koristila (negde i danas) za pokrivanje privremenih objekata od drveta ili kamena, koji se grade u planinskim područjima. Slama se koristi naročito za pokrivanje koliba u šumi. Pored toga koriste je pastiri za pokrivanje svojih koliba ili za pokrivanje torova za čuvanje ovaca.

Brvno uredi

Brvna ili neobrađena debla drveta koriste se najčešće u planinama i šumama gde ima dovoljno drveta. Za izradu brvnara koriste se brvna ili debla i za izradu nosećih zidova i za pregradne zidove ali i za izradu krova. U novije vreme se koriste brvna za izgradnju kuća za odmor (vikendica) ili za izradu planinarskih kućica ili lovačkih domova. Da bi kuće (i krovovi na brvnarama) bile dugotrajnije koriste se posebni postupci za zaštitu drveta od nagrizanja. Nedostatak krova od drveta i slame je što su ovi materijali veoma zapaljivi.

Kamen uredi

Kamen su ljudi odvajkada koristili za pokrivanje kuća. Kamen je kao materijal svuda dostupan i jeftin. Problem je sa kamenom da je slaba toplotna izolacija. Ukoliko nema dovoljne količine pljosnatog kamenja za izradu krova onda je potrebna obrada postojećeg kamenja što je ranije bio dugotrajan i mukotrpan posao. Kameni krovovi se naročito koriste u primorskim krajevima i planinskim oblastima gde nema drugog materijala a kamenja ima u velikim količinama. U savremenom građevinarstvu postoje mašine za brzu i jednostavnu obradu kamena tako da se kamen može koristiti za izradu krova. Kamen se više koristi kao ukras krova i za izradu ravnih a ne za izradu kosih krovova.

Trska uredi

Trska se ranije mnogo koristila za pokrivanje kuće odnosno za izradu krovova. Danas se trska koristi samo kod „etno“ naselja ili lovačkih kućica. Trska se i danas veoma mnogo koristi u siromašnim i močvarnim krajevima Azije, Afrike i Južne Amerike. U močvarnim i tropskim krajevima trska je jeftin materijal za izradu krovova i dovoljan za tamošnje vremenske i temperaturne uslove.

Funkcije uredi

Krovni sklop ima više od jedne funkcije. Može da obezbedi bilo koju ili sve od sledećih funkcija:

  • Odbacivanje vode, odnosno sprečavanje da voda stoji na površini krova. Voda koja stoji na površini krova povećava živo opterećenje na krovnoj konstrukciji, što predstavlja sigurnosni problem. Stajaća voda takođe doprinosi prevremenom propadanju većine krovnih materijala. Garancije nekih proizvođača krovova su poništene zbog stajaće vode.
  • Zaštita unutrašnjosti zgrade od uticaja vremenskih uslova kao što su kiša, vetar, sunce, toplota i sneg.
  • Obezbeđivanje toplotne izolacije. Većina modernih komercijalnih/industrijskih krovnih sklopova uključuje izolacione ploče ili izolaciju. U većini slučajeva, Međunarodni građevinski kodeks i Međunarodni stambeni kodeks utvrđuju minimalnu R-vrednost potrebnu za krovni sklop.
  • Trajanje tokom očekivanog radnog veka. Svi standardni krovni materijali su uspostavili istoriju svog životnog veka, na osnovu anegdotskih dokaza. Većina krovnih materijala će trajati dugo nakon isteka garancije proizvođača, uz adekvatno tekuće održavanje i odsustvo oštećenja od oluje. Metalni i crepni krovovi mogu trajati pedeset godina ili više. Asfaltne šindre mogu trajati 30-50 godina. Krovovi od katrana mogu trajati četrdeset ili više godina. Jednoslojni krovovi mogu trajati dvadeset ili više godina.
  • Obezbeđivanje željenog, besprekornog izgleda. Neki krovovi se biraju ne samo zbog gore navedene funkcije, već i zarad estetike, slično zidnoj oblozi. Premijum cene se često plaćaju za određene sisteme zbog njihovog atraktivnog izgleda i „privlačnosti“.

Izolacija uredi

S obzirom da je svrha krova da zaštiti ljude i njihovu imovinu od klimatskih uslova, izolaciona svojstva krova se uzimaju u obzir u njegovoj strukturi i izboru krovnog materijala.

Neki krovni materijali, posebno oni od prirodnog vlaknastog materijala, kao što je slama, imaju odlična izolaciona svojstva. Za one koji to ne čine, dodatna izolacija se često postavlja ispod spoljašnjeg sloja. U razvijenim zemljama većina stanova ima plafon koji se postavlja ispod konstruktivnih elemenata krova. Svrha plafona je da izoluje od toplote i hladnoće, buke, prljavštine i često od izmeta i vaški ptica koje često biraju krovove za gnežđenje.

Betonske pločice se mogu koristiti kao izolacija. Kada se instaliraju ostavlja prostor između pločica i površine krova, koji može smanjiti zagrevanje izazvano suncem.

Oblici izolacije su filc ili plastična folija, ponekad sa reflektujućom površinom, postavljena direktno ispod pločica ili drugog materijala; sintetičke pene postavljene iznad plafona i proizvodi od recikliranog papira i drugi takvi materijali koji se mogu ubrizgati ili prskati u krovne šupljine. Hladni krovovi postaju sve popularniji,[11] a u nekim slučajevima ih nalažu lokalni zakoni. Hladni krovovi se definišu kao krovovi sa visokom refleksivnošću i visokom toplotnom emitacijom.[11]

Odvodnjavanje uredi

Primarni zadatak većine krovova je da spreče prodor vode. Velika površina krova odbija mnogo vode, koja se mora usmeriti na neki pogodan način kako ne bi izazvala štetu ili neprijatnost.

Ravni krovovi stanova od ćerpiča uglavnom imaju veoma mali nagib. U zemljama Bliskog istoka, gde se krov može koristiti za rekreaciju, često je zazidan i moraju se obezbediti drenažni otvori kako bi se sprečilo nakupljanje vode i prodiranje kroz porozni krovni materijal.

Sa sličnim problemima, iako mnogo većeg obima, suočavaju se graditelji modernih poslovnih objekata koji često imaju ravne krovove. Zbog velike površine takvih krovova, neophodno je da spoljna obloga bude od visoko nepropusnog materijala. Većina industrijskih i komercijalnih objekata ima konvencionalne krovove niskog nagiba.

Generalno, nagib krova je proporcionalan količini padavina. Kuće u oblastima sa malim padavinama često imaju krovove niskog nagiba, dok one u područjima sa velikim padavinama i snegom imaju strme krovove. Duge kuće Papue Nove Gvineje, na primer, predstavljaju arhitekturu kojom dominiraju krovovi, a visoki krovovi sežu skoro do zemlje. Visoki strmi krovovi Nemačke i Holandije tipični su za regione sa snežnim padavinama. U delovima Severne Amerike kao što su Bafalo, Njujork, ili Montreal, Kvebek, Kanada, potreban je minimalni nagib od 6 prema 12 (1:2, nagib od 30°).

Galerija oblika krovova uredi

Galerija značajnih krovova uredi

Reference uredi

  1. ^ Harris, Cyril M. (editor). Dictionary of Architecture and Construction, Third Edition, New York, McGraw Hill, 2000, p. 775
  2. ^ „Značenje pojma streha”. Arhivirano iz originala 11. 11. 2013. g. Pristupljeno 11. 11. 2013. 
  3. ^ „Roofing Materials to Protect You From the Elements”. HuffPost (na jeziku: engleski). 12. 1. 2016. Pristupljeno 2018-11-07. 
  4. ^ „Valovite ploče za krov: kako odabrati”. 
  5. ^ „Roofing Materials to Protect You From the Elements”. HuffPost (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 11. 2018. 
  6. ^ C.M.Harris,Dictionary of Architecture & Construction
  7. ^ Construction and Roofing company Contractors in Canada. Pricedsales review (Izveštaj). Pristupljeno 2022-04-15. 
  8. ^ „Grading and Manufacturing | Products | Cedar Shake and Shingle Bureau”. www.cedarbureau.org. Arhivirano iz originala 08. 11. 2015. g. Pristupljeno 2015-10-28. 
  9. ^ „2018 INTERNATIONAL BUILDING CODE (IBC) - CHAPTER 15”. International Code Council. Pristupljeno 29. 3. 2021. „1507.2.2 Slope. asphalt shingles shall only be use on roof slopes of two units vertical in 12 units horizontal (17-percent slope) or greater.” 
  10. ^ „Concrete Roof Systems Part 1: Precast/Prestressed Constructions” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 26. 5. 2015. g. Pristupljeno 26. 5. 2015. 
  11. ^ a b Farhan, Syed Ahmad; Ismail, Fouad Ismail; Kiwan, Osamah; Shafiq, Nasir; Zain-Ahmed, Azni; Husna, Nadzhratul; Hamid, Afif Izwan Abd (2021). „Effect of Roof Tile Colour on Heat Conduction Transfer, Roof-Top Surface Temperature and Cooling Load in Modern Residential Buildings under the Tropical Climate of Malaysia”. Sustainability. 13 (9): 4665. doi:10.3390/su13094665  . 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Krov na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кров&oldid=27554774”