Lil

Лил метрополия

Lil (fr. Lille, hol. Rijsel) grad je u severnoj Francuskoj. To je glavni grad departmana Sever i regiona O de Frans. Po podacima iz 2011. godine broj stanovnika u gradu je bio 227.533.

Lil
fr. Lille
Trg u Lilu
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Francuska
RegionO de Frans
DepartmanNor
Stanovništvo
Stanovništvo
 — 2011..227.533 [1]
 — gustina6.532,67 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate50° 37′ 57″ S; 3° 04′ 14″ I / 50.63250° S; 3.07048° I / 50.63250; 3.07048
Vremenska zonaUTC+1, leti UTC+2
Aps. visina21 m
Površina34,83 km2
Lil na karti Francuske
Lil
Lil
Lil na karti Francuske
Ostali podaci
GradonačelnikMartin Obri
Poštanski broj59000, 59033, 59777, 59800
INSEE kod59350
Veb-sajt
mairie-lille.fr

Geografija

uredi

Grad leži na reci Deul, u blizini granice sa Belgijom, u francuskoj Flandriji. Treća je po veličini rečna luka Francuske. Ka Lilu gravitiraju i obližnji belgijski gradovi Kortrijk i Turne.

Klima

uredi

Klima u oblasti grada je umerena okeanska: temperature ne odskaču mnogo tokom godine, a kiše su prisutne u sva četiri godišnja doba.

Klima (Lil)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Srednji maksimum, °C (°F) 6
(43)
6,9
(44,4)
10,6
(51,1)
14,1
(57,4)
17,9
(64,2)
20,6
(69,1)
23,3
(73,9)
23,3
(73,9)
19,7
(67,5)
15,2
(59,4)
9,8
(49,6)
6,4
(43,5)
14,5
(58,1)
Prosek, °C (°F) 3,6
(38,5)
4,1
(39,4)
8,6
(47,5)
9,8
(49,6)
13,4
(56,1)
16,2
(61,2)
18,6
(65,5)
18,5
(65,3)
15,5
(59,9)
11,6
(52,9)
7,1
(44,8)
4,1
(39,4)
10,8
(51,4)
Srednji minimum, °C (°F) 1,2
(34,2)
1,3
(34,3)
3,6
(38,5)
5,4
(41,7)
8,9
(48)
11,7
(53,1)
13,8
(56,8)
13,6
(56,5)
11,2
(52,2)
8,1
(46,6)
4,4
(39,9)
1,9
(35,4)
7,1
(44,8)
Količina padavina, mm (in) 60,5
(23,82)
47,4
(18,66)
58,3
(22,95)
50,7
(19,96)
64
(25,2)
64,6
(25,43)
68,5
(26,97)
62,8
(24,72)
61,6
(24,25)
66,2
(26,06)
70,1
(27,6)
67,8
(26,69)
742,5
(292,32)
[traži se izvor]

Istorija

uredi
 
Pariska kapija u Lilu, 1685/92, predstavlja glorifikaciju Luja XIV, koji je 1667. pripojio Lil Francuskoj

Ime Lil potiče od činjenice da se grad nalazi na rečnom ostrvu (francuski: Lille = L'Île - ostrvo), (holandski: Rijsel = Ter ijsel - na ostrvu).

Lil se prvi put pominje 1054, a lokalna legenda kaže da je grad osnovan 640. Grad su najpre kontrolisali grofovi Flandrije, a Flandrija je u to doba predstavljala jednu od najrazvijenijih regija u Evropi. Lil je nakon rata Flandrije i Francuske došao pod vlast Francuske između 1304. i 1369. Od 1369. Lil pripada vojvodstvu od Burgundije. Burgundija je u to doba Stogodišnjega rata postala moćna država, a Lil je pored Brisela i Dižona bio najvažniji grad. U vreme burgundijskoga vojvode Filipa Dobroga Lil je postao administrativni i finansijski centar vojvodstva. Pošto se nakon smrti posljednjega burgundskoga vojvode Marije od Burgundije udala za Maksimilijana I Habzburškoga Flandrija je postala habsburški feud, a nešto kasnije pripala je španskim Habzburgovcima, odnosno Španiji za vreme Filipa II od Španije. Grad je za vreme najvećega uspona tekstilne industrije pogodila kuga u 16. veku. Sredinom 16. veka deo stanovništva prihvata kalvinizam, pa od 1555. dolazi do žestokoga obračuna sa njima. Francuski kralj Luj XIV je nakon jednogodišnje opsade 1668. zauzeo Lil i anektirao ga Francuskoj. Čuveni francuski graditelj tvrđava Voban izgradio je tvrđavu u Lilu do 1670. Za vreme Rata za špansko nasleđe od 1708. do 1713. Holanđani su okupirali grad. Austrijanci su u pokušaju da ponište efekte Francuske revolucije 1792. napali i opsedali Lil, ali nisu ga uspeli zauzeti. Za vreme Napoleona i tokom 19. veka u gradu ponovo jača tekstilna industrija, pa se grad ubrzano razvija.

 
Dvorište „Stare berze“ (Vieille Bourse)

Geografija

uredi

Klima

uredi
Klima (Lil)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Srednji maksimum, °C (°F) 6
(43)
6,9
(44,4)
10,6
(51,1)
14,1
(57,4)
17,9
(64,2)
20,6
(69,1)
23,3
(73,9)
23,3
(73,9)
19,7
(67,5)
15,2
(59,4)
9,8
(49,6)
6,4
(43,5)
14,5
(58,1)
Prosek, °C (°F) 3,6
(38,5)
4,1
(39,4)
8,6
(47,5)
9,8
(49,6)
13,4
(56,1)
16,2
(61,2)
18,6
(65,5)
18,5
(65,3)
15,5
(59,9)
11,6
(52,9)
7,1
(44,8)
4,1
(39,4)
10,8
(51,4)
Srednji minimum, °C (°F) 1,2
(34,2)
1,3
(34,3)
3,6
(38,5)
5,4
(41,7)
8,9
(48)
11,7
(53,1)
13,8
(56,8)
13,6
(56,5)
11,2
(52,2)
8,1
(46,6)
4,4
(39,9)
1,9
(35,4)
7,1
(44,8)
Količina padavina, mm (in) 60,5
(23,82)
47,4
(18,66)
58,3
(22,95)
50,7
(19,96)
64
(25,2)
64,6
(25,43)
68,5
(26,97)
62,8
(24,72)
61,6
(24,25)
66,2
(26,06)
70,1
(27,6)
67,8
(26,69)
742,5
(292,32)
[traži se izvor]

Demografija

uredi
Demografija
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
193.096190.546172.280196.705198.691212.597226.014227.533 sansdoublescomptes= 1.962

U širem području, u koje spadaju susedni gradovi Rube i Turkoan, i satelitski grad Vilnev Dask, osnovan 1970, živi više od 1,1 miliona stanovnika (1999). Po tome je područje Lila četvrta najveća aglomeracija Francuske.

Lil je grad sa najvećim brojem studentskog stanovništva u Francuskoj, između 90.000 i 150.000.

Privreda

uredi
 
Trgovinska komora u Lilu

Oblast gradova Lil, Rube i Turkoing je tradicionalno poznata po tekstilnoj industriji.

U Lilu postoji 8.341 preduzeća (31.496 u širem području), od kojih je 57% posluje u oblasti usluga, 34% u trgovini, a 9% u industriji. Među njima dominiraju (90%) mala preduzeća sa manje od 10 zaposlenih.

Saobraćaj

uredi
 
Položaj Lila u evropskoj mreži železnica

Lil je važna raskrsnica u evropskoj mreži brzih vozova (TGV). Grad leži na liniji Eurostara ka Londonu i Talisa prema Amsterdamu i Kelnu. Voz Talis na liniji Pariz-Brisel ne staje u Lilu.

Lil poseduje jednu od prvih i najdužih linija automatskog metroa na svetu.

Znameniti građani

uredi

Partnerski gradovi

uredi

Reference

uredi

Spoljašnje veze

uredi