Википедија

Liskuni

Група филосиликатних минерала која обухвата неколико минерала савршене базалне цепљивости. Сви кристалишу моноклинично и имају сличан хе

Liskuni ili tinjci su grupa plošastih silikatnih (filosilikatnih) minerala koja obuhvata nekoliko srodnih materijala sa skoro perfektnom kalavošću. Svi su monoklinični, sa tendencijom prema pseudoheksagonalnim kristalima, i slični su u pogledu hemijske kompozicije. Liskun je uobičajen u magmatskim i metamorfnim stenama i povremeno se nalazi kao male ljuspice u sedimentnoj steni.[5] Posebno je istaknut u mnogim granitima, pegmatitima i škriljcima,[6] a „gromade“ (veliki pojedinačni kristali) liskuna nekoliko stopa u prečniku pronađene su u nekim pegmatitima.[7] Skoro perfektna kalavost, koja je najprominentnija karakteristika liskuna, se objašnjava heksagonalnim aranžmanom atoma koji je nalik na ploče.

Liskuni
Opšte informacije
KategorijaFilosilikati
FormulaAB2–3(X, Si)4O10(O, F, OH)2
Identifikacija
Bojaljubičasta, ružičasta, srebrna, siva (lepidolit); tamnozelena, braon, crna (biotit); žuto-braon, zeleno-bela (flogopit); bezbojna, providna (muskovit)
Cepljivostskoro savršena
Prelompahuljast
Tvrdoća po Mosu2,5–4 (lepidolit); 2,5–3 biotit; 2,5–3 flogopit; 2–2,5 muskovit
Sjajnostbiserna, staklasta
Ogrebbela, bezbojna
Specifična težina2,8–3,0
Znaci prepoznavanjacepljiv
Reference[1][2][3][4]
Linskunske ploče
Fotomikrografije tankih sekcija koje sadrže flogopite. Pod unakrsno polarizovanom svetlosšu sa leve strane, i ravnomerno polarizovanom svetlošću sa desne strane.
Tamni liskun iz istočnog Ontarija

Liskuni se koriste u mnoštvu produkata u širokom opsegu kijim su obuhvaćene gipsane ploče, boje, punioci, posebno za automobilske delove, krovni materijali i šindre, elektronika etc.[8]

Engleski naziv mica je izveden od latinske reči mica, sa značenjem mrvica, i verovatno je bio pod uticajem pojma micare, „blistati”.[9]

Klasifikacija uredi

Hemijski, liskunima se može dati opšta formula[10]

X2Y4–6Z8O20(OH, F)4,

u kojoj

X je K, Na, ili Ca ili ređe Ba, Rb, ili Cs;
Y je Al, Mg, ili Fe ili ređe Mn, Cr, Ti, Li, etc.;
Z je uglavnom Si ili Al, ali isto tako može da obuhvata Fe3+ ili Ti.

Strukturno, liskuni se mogu klasifikovati kao dioktaedralni (Y = 4) i trioktaedralni (Y = 6). Ako je X jon K ili Na, liskun je obični liskun, dok ako je X jon Ca, liskun se klasifikuje kao krti liskun.

Dioktaedralni liskuni uredi

Trioktaedralni liskuni uredi

Česti liskuni:

Krti liskuni:

Međuslojno-deficijentni liskuni uredi

Veoma sitnozrnasti liskuni, koji obično pokazuju više varijacija u sadržaju jona i vode, neformalno se nazivaju „glinski liskuni”. To uključuje:

  • Hidro-mukovit sa H3O+ zajedno sa K u X poziciji;
  • Avalit sa K nedostatkom u X poziciji i korespondirajuće više Si u Z poziciji;
  • Fengit sa Mg ili Fe2+ zamenom za Al u Y poziciji i korespondirajućim uvećanjem sadržaja Si u Z poziciji.

Sericit je ime za veoma fina, rapava zrna i agregate belog (bezbojnog) liskuna.

Pojava i proizvodnja uredi

Linskun ugrađen u metamorfni kamen

Liskun je široko rasprostranjen i javlja se u magmatskim, metamorfnim i sedimentnim režimima. Veliki kristali liskuna koji imaju razne vidove primena obično se vade iz granitnih pegmatita.

Sve do 19. veka, veliki kristali liskuna bili su prilično retki i skupi usled ograničenog snabdevanja u Evropi. Međutim, njihova cena drastično je opala kada su tokom 19. veka pronađene i iskopavane velike rezerve u Africi i Južnoj Americi. Najveći dokumentovani pojedinačni kristal liskuna (flogopita) pronađen je u rudniku Lejsi, Ontario, Kanada; njegove razmere su bile 10 m × 43 m × 43 m (33 ft × 141 ft × 141 ft) i težio je oko 330 t (320 long tons; 360 short tons).[12] Kristali slične veličine pronađeni su u Kareliji, Rusija.[13]

Britanski geološki pregled je izvestio da je prema podacima iz 2005, okrug Koderma u državi Džarkand u Indiji imao najveći depozit liskuna na svetu. Kina je bila vodeći proizvođač liskuna sa gotovo trećinom globalnog udela, čemu blisko slede SAD, Južna Koreja i Kanada. Velika ležišta liskuna su korištena u Novoj Engleskoj od 19. veka do 1970-ih. Veliki rudinici su postojali u Konektikatu, Nju Hempširu i Mejnu.

Otpadni i ljuskasti liskun se proizvodi širom sveta. Godine 2010, glavni proizvođači bili su Rusija (100.000 tona), Finska (68.000 tona), Sjedinjene Države (53.000 tona), Južna Koreja (50.000 tona), Francuska (20.000 tona) i Kanada (15.000 tona). Ukupna svetska proizvodnja bila je 350 000 tona, iako podaci za Kinu nisu bili dostupni. Najviše listastog liskuna proizvedeno je u Indiji (3.500 t) i Rusiji (1.500 t).[14] Ljuskasti liskun dolazi iz više izvora: metamorfne stene nazvane škriljac kao nusproizvod obrade feldsparskih i kaolinskih resursa, iz rečnih depozita i pegmatita. Pločasti liskun je znatno manje izovilan od ljuskastog i otpadnog, i povremeno se nalazi pri iskopavanju ljuskastog i otpadnog liskuna. Najvažniji izvori pločastog liskuna su naslage pegmatita. Cene ploča liskuna variraju u zavisnosti od razreda i mogu se kretati od manje od $1 po kilogramu za liskun niskog kvaliteta do više od $2.000 po kilogramu za najkvalitetniji.[15]

Na Madagaskaru se liskun takođe zanatski vadi, u lošim radnim uslovima i uz pomoć dečijeg rada.[16]

Rana istorija uredi

 
Ruka isklesana u liskunu iz Houpvelske tradicije.

Ljudska upotreba liskuna datira još iz praistorije. Liskun je bio poznat drevnoj indijskoj, egipatskoj, grčkoj, rimskoj i kineskoj civilizaciji, kao i civilizaciji Asteka Novog sveta.[17]

Nekoliko kilometara severoistočno od Meksiko Sitija nalazi se drevni lokalitet Teotihuakan. Liskun je pronađen u kompleksu plemićke palate „Vikinška grupa“ tokom iskopavanja koje je vodio Pedro Armilas između 1942. i 1944. godine.[18][19] Kasnije je drugi depozit lociran u kompleksu Ksala,[19] još jednoj palatinsoj strukturi istočno od Ulice mrtvih. Postoji tvrdnja da je liskun pronađen unutar piramide sunca, a potiče od Pitera Tompkinsa u njegovoj knjizi Misterije meksičkih piramida.[20] Ali to još nije dokazano.

Pahuljice liskuna (koji se na urdu jeziju nazivaju abrak i pišu kao ابرک) su se takođe koriste u Pakistanu za ulepšavanje ženske letnje odeće, posebno dupata (dugačke lagane marame, često šarene i odgovaraju haljini).[21][22]

Liskun prah uredi

 
Kirazurska štamparska tehnika dodaje prah liskuna u rastvor želatina kao lepak, ovde odštampano na pozadini.[23]

Prah liskuna se takođe koristi kao dekoracija u tradicionalnom japanskom štampanju drvenim blokovima,[24] jer kada se nanese na vlažno mastilo sa želatinom kao zgušnjivačem tehnikom kirazuri i ostavi da se osuši, iskri i reflektuje svetlost. Raniji primeri su pronađeni među papirnim ukrasima, sa delima kao što su Niši Hongandžijevih 36 kolekcija pesama, kodeksima iluminiranih rukopisa. Za metalični sjaj, Ukijo-e otisci su koristili veoma gust rastvor bilo sa ili bez pigmenta u boji nanesenih na ukosnice, oštrice mačeva ili riblje krljušti na šaranskim trakama šaranskim trakama (鯉のぼり, Koinobori).

Zemljište oko Nišija u centralnom Japanu bogato je naslagama liskuna, koji je iskopavan već u periodu Nara. Jacuomotsko posuđe je vrsta lokalne japanske grnčarije iz tog predela. Posle incidenta na planini Jacuomote, bi bilo ponuđeno malo zvonce da umiri kamije. Kato Kumazo je započeo lokalnu tradiciju gde su mala keramička zodijačka zvona (きらら鈴) pravljena od lokalnog liskuna umešanog u glinu, a nakon pečenja u peći, zvono bi davalo prijatan zvuk kada bi se zazvonilo.[25][26][27]

Medicina uredi

Ajurveda, hinduistički sistem drevne medicine koji je preovladavao u Indiji, uključuje prečišćavanje i obradu liskuna u pripremanju Abraka basme, za koju se tvrdi da je lek za bolesti respiratornog i digestivnog trakta.[28][29]

Reference uredi

  1. ^ "Mica" Arhivirano 2015-01-16 na sajtu Wayback Machine. Minerals Education Coalition.
  2. ^ "The Mica Group" Arhivirano 2015-03-02 na sajtu Wayback Machine. Rocks And Minerals 4 U.
  3. ^ "Mica" Arhivirano 2015-03-17 na sajtu Wayback Machine. mineralszone.com.
  4. ^ "Amethyst Galleries – THE MICA GROUP" Arhivirano 2014-12-30 na sajtu Wayback Machine. galleries.com.
  5. ^ Nesse, William D. (2000). Introduction to mineralogy. New York: Oxford University Press. str. 244–249. ISBN 9780195106916. 
  6. ^ Nesse 2000, str. 245–246, 248.
  7. ^ Jahns, R.H. (1946). „Mica deposits of the Petaca district, Rio Arriba County, New Mexico” (PDF). New Mexico Bureau of Mines and Mineral Resources Bulletin. 25: 60. Pristupljeno 29. 6. 2021. 
  8. ^ „CFR – Code of Federal Regulations Title 21”. U.S. Food and Drug Administration. U.S. Food and Drug Administration. 20. 7. 2022. Pristupljeno 1. 11. 2022. 
  9. ^ Kirkpatrick, E. M., ur. (1983). Chambers 20th Century Dictionary. Schwarz, Davidson, Seaton, Simpson, Sherrard (New izd.). Edinburgh: W & R Chambers Ltd. str. 793. ISBN 0550102345. 
  10. ^ W. A. Deer, R. A. Howie and J. Zussman (1966) An Introduction to the Rock Forming Minerals, Longman. ISBN 0-582-44210-9.
  11. ^ a b „Mineralogy: Phyllosilicates”. Colgate University. 1997. Arhivirano iz originala 19. 9. 2015. g. Pristupljeno 18. 4. 2016. 
  12. ^ Rickwood, P. C. (1981). „The largest crystals” (PDF). American Mineralogist. 66: 885—907. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 08. 2013. g. Pristupljeno 13. 06. 2020. 
  13. ^ „The giant crystal project site”. Arhivirano iz originala 4. 6. 2009. g. Pristupljeno 6. 6. 2009. 
  14. ^ Mica Arhivirano 2011-10-30 na sajtu Wayback Machine, USGS Mineral Commodity Summaries 2011
  15. ^ Dolley, Thomas P. (2008) "Mica" Arhivirano 2011-10-30 na sajtu Wayback Machine in USGS 2008 Minerals Yearbook.
  16. ^ Mica mined by children from Madagascar without hindrance in everyday products
  17. ^ Haze, Xaviant (2016-11-21). Ancient Giants of the Americas: Suppressed Evidence and the Hidden History of a Lost Race (na jeziku: engleski). Red Wheel/Weiser. ISBN 9781632659323. 
  18. ^ Acosta, Jorge R. (1970). „Archaeological Explorations in Teotihuacan”. Artes de México (134): 12. ISSN 0300-4953. JSTOR 24316098. 
  19. ^ a b Cowgill, George L. (2015). Ancient Teotihuacan : early urbanism in Central Mexico. New York, NY. str. 180. ISBN 978-0-521-87033-7. OCLC 898206006. 
  20. ^ Tompkins, Peter (1987). Mysteries of the Mexican pyramids. Harper & Row. str. 202. OCLC 1150839351. 
  21. ^ Dehlvi, Sadia (14. 10. 2007). „Tradition and modernity”. Dawn.com. Arhivirano iz originala 20. 10. 2013. g. 
  22. ^ Ramzi, Shanaz (31. 3. 2005). „Fashion through the ages”. Dawn.com. Arhivirano iz originala 20. 10. 2013. g. 
  23. ^ 喜多川歌麿筆, Kitagawa Utamaro (1790s), „茶托を持つ難波屋おきた” [Okita of Naniwaya with a tea cup], Colbase – Tokyo National Museum 国立博物館所蔵品統合検索システム (na jeziku: japanski), Pristupljeno 2019-11-28 
  24. ^ ビクセン（Vixen） | 総合光学機器メーカー. „浮世絵 > 雲母摺と空摺 (Ukiyoe > Kirazuri and karazuri)”. 単眼鏡が広げる美術鑑賞の世界 | Mono-scope enhances appreciation of art world (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2019-11-28. 
  25. ^ „きらら鈴 | 愛知県”. 
  26. ^ „きらら鈴とは”. コトバンク. 
  27. ^ „「きらら鈴」を受け継ごうとする"お母さん"たちがいます | 旬な地元ネタ!!| まいぷれ[西尾・碧南・高浜]”. 
  28. ^ "Abhraka Bhasma Preparation, Indications and Properties" Arhivirano 2015-10-05 na sajtu Wikiwix|Wikiwix "Ayurmedinfo.com".
  29. ^ "Abhraka Bhasma Properties and uses" Arhivirano 2015-10-04 na sajtu Wayback Machine "ayurtimes.com"

Literatura uredi

  Ovaj članak sadrži materijal u javnom vlasništvu United States Geological Survey sa veb-sajta http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/mica/.

Spoljašnje veze uredi

 
Liskuni na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лискуни&oldid=27676805”