Лужњак
Lužnjak ili hrast lužnjak (lat. Quercus robur) je vrsta visokog listopadno drveta iz roda hrastova. Narodni nazivi za hrast lužnjak su i dub, gnjilec, lužnik, rani hrast, rošnjak, grm.
| Lužnjak | |
|---|---|
| |
| grana sa listovima i žirovima | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Kladus: | Rosids |
| Red: | Fagales |
| Porodica: | Fagaceae |
| Rod: | Quercus |
| Sekcija: | Q. sect. Quercus |
| Vrsta: | Q. robur
|
| Binomno ime | |
| Quercus robur | |
| |
| Areal rasprostranjenja lužnjaka | |
| Sinonimi | |
|
Spisak
| |
Rasprostranjenost uredi
Lužnjak je vrlo rasprostranjena evropska vrsta. Areal mu se prostire od Atlantskog okeana na zapadu, do Urala, Kavkaza i Kaspijskog jezera na istoku. Na sever se proteže do Škotske i Skandinavije (63° s.g.š.), a na jug do severa Iberijskog poluostrva, Apeninskog i Balkanskog poluostrva. Za razliku od kitnjaka ima ga i u oblastima sa kontinentalnom klimom.[1]
Izgled uredi
Hrast lužnjak može dostići visinu i do 50 m, sa stablom prečnika oko 2,5 m (zabeležena su stabla prečnika i do 6 m). To je dugovečno drvo koje može da dočeka starost i do 2.000 godina.[1]
Krošnja je široka, nepravilna i dobro razgranata, sa jakim, krivim i nepravilnim, kolenasto savijenim granama. Kora je u mladosti glatka, a sa starošću postaje debela (i do preko 10 centimetara), sivosmeđe boje i uzdužno ispucala dubljim (do 3-4 cm), a poprečno plitkim brazdama. Mlade grančice su gole ili vrlo brzo ogole. Više ili manje uglaste.[1]
Korenov sistem mu je jako razvijen. U mladosti razvija žilu srčanicu (centralni koren), koja prodire u dubinu po nekoliko metara. Kasnije se razvijaju bočni koreni u širinu.[1] Obrazuje ektotrofnu mikorizu, pa tako tartufi najbolje rastu u simbiozi sa korenjem hrasta kitnjaka i lužnjaka.[2]
Pupoljci su jajastog, okruglastog, polutupog, većinom petouglastog oblika. Pokriveni su brojnim, golim, spiralno raspoređenim ljuskama svetlosmeđe boje. Listovi su prosti, naizmenično raspoređeni na grani. Zeljasti su, ređe malo kožasti, obrnuto jajasti, na vrhu tupi, zaobljeni ili ugnuti, asimetrične osnove. Mladi listovi slabo dlakavi ali brzo ogole. S lica su tamnozeleni i sjajni, s naličja svetliji. Obod lista široko urezan sa 4-5 (ređe do 8) asimetričnih, tupih i okruglastih režnjeva. Peteljka dosta debela, gola, duga 3-5 mm (ređe i do 10 mm).[1][3]
Cvetovi su jednopolni; muške rese su viseće, duge 2-5 cm. Ženski cvetovi skupljeni su do 5 zajedno, na dugim drškama. Cveta zajedno sa listanjem, aprila-maja. Plod je žir, po veličini i obliku varijabilan. Obično je izduženo jajast, dug 2-4 cm, svetlosmeđe boje. Na svežem žiru lako se uočavaju tamnije uzdužne pruge. Kupula ("kapica") pokriva 1/3 do 1/2 žira. Ljuspe na kupuli su razmaknute, široke i slabo maljave. ima ih manje nego kod kitnjaka. Žir visi na 3-7 cm dugoj peteljci. Sazreva u septembru i oktobru.[1] Razmnožava se generativno semenom[3] i vegetativno kalemljenjem (naročito ukrasne forme).[4]
-
Listovi -
Kora -
Muške cvetne rese -
Plod - žir
_-_Noordwijk,_Coepelduynen.jpg)
Stanište uredi
Hrast lužnjak ne ide visoko kao kitnjak, ali u pojedinim delovima areala doseže 1100 (u Apeninima) do 1200 m n.v. (u Pirinejima) pa i više (u Centralnim Alpima). Ima dug vegetacioni period. raste obično u ravnicama i dolinama. Zahteva duboka, glinovita ili peskovita, plodna, sveža i vlažna zemljišta. Raste i na zemljištima koja na površini nisu plodna, ali u dubljim slojevima sadrže dovoljno hranljivih materija i vode. Teže podnosi kisela zemljišta, ali može da podnese izvesnu koncentraciju soli. Zato ga ima i na slatinama i u stepskim područjima na černozemu. Podnosi povremena plavljenja i visok nivo podzemnih voda. Ne uspeva na plitkom i suvom zemljištu. Zato su njegova staništa pretežno na aluvijalnim zemljištima, nizijskim ili blago brežuljkastim terenima. Osetljiv je na kasne mrazeve, ali podnosi visoke temperature. Otporan je prema vetru i dimu.[1]
Šume lužnjaka u Srbiji uredi
U Srbiji hrast lužnjak pokriva površinu od ukupno 32.400 ha. Ustanovljene su dve semenske regije. Posavsko-podunavska regija hrasta lužnjaka koja obuhvata područje Vojvodine, okolinu Beograda, Obrenovca, kao i šume u slivu Dunava na području Smedereva, Požarevca i Velikog Gradišta. Druga semenska regija obuhvata središnju Srbiju u kojoj hrast lužnjak raste u dolinama reka, najviše oko Morave i njenih pritoka. Najveće površine pod šumama hrasta lužnjaka nalaze se u Sremu.[5][1] Nizijske šume lužnjaka u donjem toku reke Save u Sremu izložene su negativnim uticajima, kako prirodnih, tako i antropogenih faktora. Značaj vode kao ekološkog faktora, kako biocenoze, tako i biotopa, ogleda se u oblikovanju nizijskih šuma čijim promenama se narušava ekološka ravnoteža i njihova stabilnost.[6]
Podvrsta lužnjaka stepski lužnjak (Quercus robur L. subsp. pedunculiflora (K. Koch) Menitsky) nalazi se na listi zaštićenih biljnih vrsta u Republici Srbiji.[7]
Upotreba uredi
Drvna industrija uredi
Drvo hrasta lužnjaka po svojim estetskim, fizičkim, mehaničkim, tehnološkim i upotrebnim svojstima predstavlja etalon kvaliteta drveta. Zbog izuzetnog kvaliteta drvne građe hrast lužnjak dobio je međunarodnu karakteristiku slavonska hrastovina: drvo mu je fino, podjednako uskih pravilnih godova, zlatno žute boje, lepo, trajno i lako za obradu.[8] Pod ovim pojmom se ne podrazumeva geografsko poreklo, već hrastovo drvo sa ravnomerno nizanim prstenovima prirasta širine oko 2,0 mm, određene boje, teksture, sjaja, gustine, čvrstoće i trajnosti na visokom kvalitativnom nivou. Poznato je da drvo hrasta ima veliku trajnost pod vodom i u zemlji. [9]
Koristi se za različite svrhe: kao građevinsko drvo, za železničke pragove, grede i stubove. U unutrašnjem uređenju, od hrastovine se izrađuju različite vrste podnih obloga, izrađuju se stepenice i namještaj. Visokokvalitetna hrastovina se koristi za izradu furnira, a od nje se izrađuju i burad.[3] Drvo hrasta lužnjaka bilo je na ceni i u prošlosti, ne samo zbog svog kvaliteta, već i zbog određene zakrivljenosti u građi, pogodne za izradu zakrivljenih delova broda. Poznato je da se, osim za brodogradnju, ovo drvo u Mletačkoj republici koristilo za izgradnju Venecije. Od trupaca hrasta lužnjaka izrađivani su šipovi koji su se zabijali u muljevito tlo i na njima su podignute čuvene građevine kojima se danas divimo.[10] Hrast lužnjak ima još jednu značajnu osobinu. Njegovo drvo koje provede izvesno vreme u zemlji, bilo da je tu dospelo usled prirodnih dešavanja ili usled namernog modifikovanja od strane čoveka, poprima tamniju boju, homogenizuje strukturu i postaje cenjeno u umetničkom izražavanju, posebno u rezbarstvu.[9]
Žir kao hrana uredi
Poznato je da je u doba vladavine Kneza Miloša Obrenovića "žirenje svinja" bio jedan od najčešćih načina ekstenzivnog tova svinja u Srbiji, u hrastovim i bukovim šumama.[11] Danas je ovakva vrsta ishrane naročito popularna u organskoj poljoprivredi.
Hrastov žir upotrebljavao se i u ljudskoj ishrani od najdavnijih vremena. Utvrđeno je da su se žirovi lužnjaka i kitnjaka koristili u ishrani još u neolitu. Žir mnogih vrsta hrastova, pa tako i lužnjaka, bogat je skrobom, šećerom, belančevinama, mastima, smolom i taninom. Jestivost žirova zavisi upravo od sadržaja tanina u njima. Veliki sadržaj tanina rezultira gorkim ukusom plodova i ograničava njihovu upotrebu u ljudskoj ishrani. Kitnjak spada u vrste čiji žir ima mali sadržaj tanina, a dosta skroba. Žir i danas koriste u ishrani pobornici prirodne ishrane, a može se koristiti pečen poput pitomog kestena, kao pire, samleven u brašno kao dodatak hlebu ili pržen i mleven kao zamena za kafu. U Nemačkoj je i danas poznat izraz "žirova kafa" (Eichelkaffe).[12]
Upotreba u medicini uredi
Kora hrasta kitnjaka i lužnjaka (Cortex Quercus) služi u medicini kao sredstvo za stezanje, ispiranje i zaustavljanje krvarenja.[13] Po potrebi može se upotrebiti i kao antidot kod trovanja teškim metalima. Prikuplja se u rano proleće, pre olistavanja ili u jesen, po opadanju lista i to samo sasvim glatka kora, sa mladih stabljika, letorasta ili grana.[14]
Hrastove šume uredi
Hrastove šume stanište su na kom najbolje uspevaju tartufi, što često može imati veliki ekonomski značaj. Tartufi najbolje rastu u simbiozi sa korenjem hrasta kitnjaka i lužnjaka.[2]
Značaj u ozelenjavanju uredi
Kao i većina drugih hrastova i Lužnjak se koristi u ozelenjavanju na većim površinama, pojedinačno ili u grupama, ali i u drvoredima na širokim bulevarima.[15] Poznat je veći broj ukrasnih formi ove vrste, među kojima su:[1]
- Quercus robur ’Atropurpurea’ - spororastuća forma sitnih, tamno purpurnih listova,
- Quercus robur ’Concordia’ - žute boje listova,
- Quercus robur ’Fastigiata’ - forma valjkaste krošnje čije su bočne grane usmerene ka vrhu,
- Quercus robur ’Pectinata’ - listovi perasto deljeni, usečeni skoro do glavnog nerva,
- Quercus robur ’Pendula’ - forma široke krošnje i visećih grana,
- Quercus robur ’Umbraculifera’ - forma pravilne, okruglaste krošnje.
-
Quercus robur ’Concordia’ -
Quercus robur ’Concordia’ -
Quercus robur ’Fastigiata’ -
Quercus robur ’Pectinata’
_DSC_3333_b.jpg)
Zanimljivosti uredi
- Najstarije drvo u Beogradu je upravo jedan hrast lužnjak - Hrast lužnjak na Cvetnom trgu, zakonom zaštiđen kao spomenik prirode III kategorije. Star je oko 200 godina a ostatak je nekadašnje hrastovo-jasenove šume koja se prostirala od Cvetnog trga do Manježa. Stablo je impresivnih dimenzija, visine oko 26 m i obima debla 4,0 m. dobrog je zdravstvenog stanja, a veće primarne grane u krošnji su stabilizovane i povezane metalnim sajlama i obujmicama.[16]
- Hrast lužnjak bio je i Takovski grm, čuveni hrast pod kojim je podignut Drugi srpski ustanak.
- Hrast lužnjak ili čuveni slavonski hrast dobio je svoje mesto i na hrvatskom novcu - grana lužnjaka nalazi se na naličju kovanice od 5 lipa.
- Hrast lužnjak bio je i zapis u Šaranima, posečen pri izgradnji koridora 11;[17][18] prečnik krošnje drveta bio je oko 26-27 m, dok je prečnik samo stabla bio preko 2 metra, a starost mu je procenjena na oko 600 godina.
Galerija uredi
-
List -
Quercus robur -
Q. robur -
Hrast lužnjak, Niš -
-
-
.jpg)
.jpg)
.jpg)
adrvf.jpg)
.jpg)
.jpg)
sdff.jpg)
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e ž z Vukićević, Emilija (2005). Dekorativna dendrologija. 781 (2 izd.). Beograd: Privredno finansijski vodič. str. 272—304.
- ^ a b „Tartufi”. Pristupljeno 30. 1. 2016.
- ^ a b v Lanzara, Paola (1982). Drveće. Zagreb: Mladinska knjiga.
- ^ Borzan, Želimir; Littvay, Tibor (1989). „Vegetativno razmnožavanje hrasta lužnjaka strojnim cijepljenjem” (PDF). Šumarski list. 11-12 (Savez društava inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije Hrvatske): 557—566. Pristupljeno 30. 1. 2016.
- ^ BALLIAN, Dalibor; MEMIŠEVIĆ, Mirzeta; BOGUNIĆ, Faruk; BAŠIĆ, Neđad; MARKOVIĆ, Miroslav; KAJBA, Davorin (2010). „MORFOLOŠKA VARIJABILNOST HRASTA LUŽNJAKA (Quercus robur L.) NA PODRUČJU HRVATSKE I ZAPADNOG BALKANA”. Šumarski list. 7—8: 371—386.
- ^ Nikolić, Vesna (2016). Uticaj režima vlaženja na karakteristike staništa hrasta lužnjaka (Quercus robur L.) u Ravnom Sremu (NaRDuS - National Repository of Dissertations in Serbia izd.). Beograd: Univerzitet u Beogradu, Šumarski fakultet. Pristupljeno 18. 5. 2018.
- ^ PRAVILNIK o proglasenju i zastiti zasticenih vrsta (Sl. glasnik RS", br. 5/2010 i 47/2011) - Pristupljeno 19. 12. 2016.
- ^ Klepac, Dušan (2002). „Hrast lužnjak (Quercus robur L.) - spoznaje”. Šumarski list. 7—8: 359. Pristupljeno 31. 1. 2016.
- ^ a b Šoškić, Borislav (jul—oktobar 2006). „Svojstva i upotreba hrastovog drveta Srbije”. Šumarstvo. 3: 109—124.
- ^ Lara, Černicki (jul—avgust 2012). „Dragulj sredozemne šumske vegetacije” (PDF). Hrvatske šume. 187/188: 16. Pristupljeno 31. 1. 2016.
- ^ Dušanović Pasello, Đorđo. „Žir kao dopunsko hranivo za životinje”. GAUS Agencija. Arhivirano iz originala 16. 09. 2020. g. Pristupljeno 29. 01. 2016.
- ^ Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. str. 83—85.
- ^ „Hrast”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 31. 1. 2016.
- ^ Tucakov, Jovan (1984). Lečenje biljem : fitoterapija. Beograd: Rad. str. 664—665.
- ^ Šuster, Lidija. „Fenologija i bioekološke karakteristike hrasta lužnjaka (Quercus robur L.) u Novom Sadu” (PDF). Poljoprivredni fakultet Univerziteta u novom Sadu. Pristupljeno 31. 1. 2016.
- ^ „Zaštićena prirodna dobra-pojedinačna stabla”. zelenilo.rs. "Zelenilo - Beograd". Arhivirano iz originala 27. 7. 2018. g. Pristupljeno 1. 2. 2016.
- ^ TUŽAN PRIZOR Tri radnika posekla drvo staro šest vekova: Radile tri testere, nikada veći hrast nismo posekli! („Blic“, 23. jul 2015)
- ^ Posle sat i po testerisanja hrast se predao („Politika“, 23. jul 2015)
Literatura uredi
- Tucakov, Jovan (1984). Lečenje biljem : fitoterapija. Beograd: Rad. str. 664—665.
- Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. str. 83—85.
- Nikolić, Vesna (2016). Uticaj režima vlaženja na karakteristike staništa hrasta lužnjaka (Quercus robur L.) u Ravnom Sremu (NaRDuS - National Repository of Dissertations in Serbia izd.). Beograd: Univerzitet u Beogradu, Šumarski fakultet. Pristupljeno 18. 5. 2018.
- Lanzara, Paola (1982). Drveće. Zagreb: Mladinska knjiga.
- Vukićević, Emilija (2005). Dekorativna dendrologija. 781 (2 izd.). Beograd: Privredno finansijski vodič. str. 272—304.
- Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. str. 83—85.
Spoljašnje veze uredi
- Hrast lužnjak - Pristupljeno 31. 1. 2016.
- Quercus robur – Hrast lužnjak
- Hrast lužnjak – Quercus robur
- Hadžić, B. „Dva veka hrasta na Cvetnom trgu”. Večernje novosti online. Pristupljeno 31. 1. 2016.
- Jokić, Dobrinka; Nikolić, Vladimir (2012). „STABLA-ZAPISI”. Jutro.[mrtva veza]