Magnezijum-oksid
(preusmereno sa Магнезијум оксид)
Magnezijum-oksid (MgO), je beli prah. Njegova temperatura topljenja iznosi oko 2.800°C, a na višoj temperaturi on sublimuje. Na temperaturi do 900°C lako se rastvara u kiselinama i veoma brzo prelazi u magnezijum-hidroksid koji je veoma jaka baza. Posle prženja on postaje neaktivan.[6][7]
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Magnezijum-oksid
| |
| Identifikacija | |
| ECHA InfoCard | 100.013.793 |
| E-brojevi | E530 (regulator kiselosti, ...) |
| RTECS | OM3850000 |
| Svojstva | |
| MgO | |
| Molarna masa | 40,3044 g/mol |
| Agregatno stanje | Beli prah |
| Miris | bez mirisa |
| Gustina | 3,58 g/cm³ |
| Tačka topljenja | 2.852 °C (5.166 °F; 3.125 K) |
| Tačka ključanja | 3.600 °C (6.510 °F; 3.870 K) |
| 0,0086 g/100 mL (30 °C) | |
| Rastvorljivost | Rastvoran u kiselinama, amonijaku nerastvoran u alkoholu |
| Kiselost (pKa) | 10,3 |
| Energijska barijera | 7,8 eV[3] |
| Toplotna provodljivost | 45–60 W·m−1·K−1[4] |
| Indeks refrakcije (nD) | 1,736 |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | Halit (kubni), cF8 |
| Kristalografska grupa | Fm3m, No. 225 |
| Geometrija molekula | Oktaedarna (Mg2+); oktaedarna (O2–) |
| Termohemija | |
Standardna molarna
entropija (S |
27 J·mol−1·K−1[5] |
Standardna entalpija
stvaranja (ΔfH |
−602 kJ·mol−1[5] |
| Opasnosti | |
| Glavne opasnosti | Groznica metalnog dima, Iritant |
| R-oznake | R36, R37, R38 |
| NFPA 704 | |
| Tačka paljenja | Nije zapaljiv |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Magnezijum sulfid |
Drugi katjoni
|
Berilijum-oksid Kalcijum-oksid Stroncijum-oksid Barijum-oksid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Magnezijum-oksid se u prirodi javlja kao mineral periklaz. Dobija se paljenjem magnezijuma ili prženjem magnezita (magnezijum karbonata) ili dolomita (usled prženja dolomita nastaje i kalcijum-oksid). Koristi se za pravljenje cementa, posuđa. Koristi se i u medicini kao lek za trovanje i na prekiselost. Takođe se koristi i u bibliotekarstvu za zaštitu knjiga.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Taurian, O.E.; Springborg, M.; Christensen, N.E. (1985). „Self-consistent electronic structures of MgO and SrO” (PDF). Solid State Communications. 55 (4): 351—5. Bibcode:1985SSCom..55..351T. doi:10.1016/0038-1098(85)90622-2. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 28. 12. 2013.
- ^ Application of magnesium compounds to insulating heat-conductive fillers Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. decembar 2013). konoshima.co.jp
- ^ a b Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles (6th izd.). Houghton Mifflin Company. str. A22. ISBN 978-0-618-94690-7.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
Literatura uredi
- Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles (6th izd.). Houghton Mifflin Company. str. A22. ISBN 978-0-618-94690-7.
