Maks Vinše

Maks Vinše (nem. Max Wünsche; Kitlic, 20. april 1915 — Minhen, 17. april 1995) je bio SS-Standartenführer (ekvivalent pukovnik), pukovski komandant u 1. SS oklopnoj diviziji „telesna garda Adolfa Hitlera“ i 12. SS oklopnoj diviziji „Hitlerjugend“.

Maks Vinše
Maks Vinše
Lični podaci
Puno ime	Maks Vinše
Datum rođenja	(1915-04-20)20. april 1915.
Mesto rođenja	Kitlic, Nemačko carstvo
Datum smrti	17. april 1995.(1995-04-17) (79 god.)
Mesto smrti	Minhen, Nemačka

Rani period

Maks Vinše je rođen 20. aprila 1915. u Kitlicu, Gornji Lauzic, Nemačka. Završava gimnaziju u Baucenu i tokom 1928. godine zapošljava se u poljoprivrednom institutu, a istovremeno predaje dokumenta za trgovačku školu. Kraće vreme radi kao upravnik poljoprivrednog imanja, a kasnije postaje načelnik odeljenja u jednoj računovodstvenoj firmi. Novembra 1932. godine postaje član Hitlerjugenda, a u julu 1933. godine i član SS-a. Nakon 5 meseca obuke za podoficira u trenažnom logoru u Jiterbogu, Vinše rešava da postane oficir i kandiduje se za SS-Junker školu u Bad Telc, koju završava 1936. godine. Proizveden je u oficira 20. aprila 1936. godine i SS-Untersturmführer Vinše je prebačen u "Telesnu gardu Adolfa Hitlera“ gde služi kao komandir voda u 9. četi.

Kasnije tog meseca Vinše je prebačen u 17. četu gde ostaje do 1. oktobra 1938. godine kada je postavljen u Begleitkommando des Führers (lična oružana pratnja Hitlera), kao dežurni oficir. On ostaje na toj dužnosti i u vreme okupacije Poljske, da bi 2. februara 1940. godine bio premešten nazad u „Telesnu gardu Adolfa Hitlera“ gde je postavljen za komandira 1. voda u 15. motorizovanoj četi kojom je komandovan Kurt Majer.

Drugi svetski rat

Kada je krenula kampanja na zapadu, Vinše se i dalje nalazio na mestu komandira 1. voda. Međutim već 15. maja 1940. godine je ranjen u Holandiji (okrznut kuršumom u luđa) da bi 16. ili 17. maja na njegovo mesto došao SS-Obersturmführer Gustav Knitel. Zamena je planirana za 10. maj, ali je odložena zbog početka napada na Belgiju, Holandiju i Francusku. Vinše je premešten na mesto oficira za specijalne instrukcije u "Telesnoj gardi Adolfa Hitlera“ i kao takav vodi 15. motorizovanu četu u borbu kod Bolezela, pošto je komandir četa Kurt Majer ranjen.

Dana, 1. juna 1940. godine, Vinše se ponovo vraća u ličnu oružanu pretnju Hitlera. Nakon beznačajnog skandala, u kojem se Hitlerov ekonomist žalio na nekorektno ponašanje dežurnog oficira, Vinše je oslobođen dužnosti i 5. decembra 1940. godine vraćen u "Telesnu gardu Adolfa Hitlera“ kao ađutant generala Jozefa Ditriha. Nakon rata Vinše će se prisećati Ditriha kao čoveka, koji je ostavio najveći uticaj na njega.

Uprkos što je Vinše služio pod Ditrihom i u vreme ratnih operacija na Balkanu, on se istakao tek pri invaziji na Sovjetski Savez - operacija Barbarosa. Na istočnom frontu "telesna garda Adolfa Hitlera“ nalazila se u sastavu 3. korpusa generala Eberharda fon Mekenzena - grupa armija Jug. Prvih nekoliko dana invazije "telesna garda Adolfa Hitlera“ naišla je na oštar otpor, međutim već krajem juna ona se probija kroz sovjetsku odbranu i zaobilazeći hvata kao u klopci veći broj sovjetskih jedinica. Mnogo puta Vinše pravi izviđačke akcije prelečući neprijateljsku teritoriju avionom Fizeler Fi 156 Roda. Dana, 31. jula 1941. godine, Vinšeove misije izviđanja pokazale su svoju važnost, jer su zahvaljujući podacima koje je Vinše dostavio, Nemci zauzeli Novoarhangelsk i opkolili nekoliko sovjetskih divizija u takozvanom Umanskom džepu.

Prodorom sve više u južnu Ukrajinu i dolaskom do Krima (zemljouz Perekop), Vinše je primoran nekoliko puta da zameni SS-Hauptsturmführer-a Rudolfa Lemana pri komandovanju divizijskom prvom četom. To se dešavalo u slučajevima kada je Leman morao da menja u komandovanju SS-Sturmbannführer-a Vilhelma Kajlhausa. Kasnije pri borbama kod Berdjanska, Marijupolja i Taganroga, Vinše preuzima komandu nad različitim jedinicama, koje su izgubile svoje komandire u borbi i svaki put on „je pokretač glavnog uspeha“. Uprkos tome, on je oficijelno još uvek bio divizijski ađutant.

Dana, 15. februara 1942. godine, Vinše je postavljen za komandandira Sturmgeschützabteilung-a (bataljon naoružan jurišnim topovima Šturmgešic III u 1. SS diviziji „Telesna garda Adolfa Hitlera“), sa kojim je odbacio sve pokušaje proboja sovjeta u poslednjoj nedelji februara. Važan uspeh Vinšea je utvrđivanje mostobrana Mius, odakle su odbijeni svi pokušaji sovjetske vojske da dođu do linije gde su se nalazile ukopane 73. pešadijska i 13. oklopna divizija. Vinše 1. juna 1942. godine napušta front i odlazi u vojnu školu u Berlinu, gde uspešno završava tromesečni kurs obuke za načelnika štaba a ujedno dobija i čin SS-Sturmbannführer (ekvivalent major). Vraća se 1. septembra na mesto komandanta jurišnih topova u „Telesnoj gardi Adolfa Hitlera“, da bi već 22. oktobra bio postavljen za komandira 1. bataljona novoformiranog oklopnog puka u 1. SS diviziji „telesna garda Adolfa Hitlera“. Formiranje oklopnog puka započeto je početkom januara 1942. godine i završeno je sredinom januara 1943. godine. Početkom februara 1943. godine oklopni puk odlazi za Harkov.

Odmah po dolasku SS-Sturmbannführer Maks Vinše i njegova jedinica su uvučeni u bitku. Borba se odvijala pri temperaturi od više stepeni ispod nule, velikom snegu i jakom vetru - to je bio tek početak borbe za koju će kasnije Vinše da kaže kako mu je to bila najteža bitka koju je vodio u ratu. Dana, 9. februara nakon jedne manevarske odbrane, 1. oklopni bataljon zaustavlja napad sovjeta, nanoseći im velike gubitke i zauzima Meref. Napad Vinšea 10. februara, imao je samo jedan cilj: da se uspostavi komunikacija za snabdevanje izviđačkog bataljona Kurta Majera. Sledeća dva dana (11. i 12. februar) nastupanje je produženo u dubini sovjetske linije. Vinšeov 1. oklopni bataljon za to vreme uspeva da uništi 16 protivtenkovskih oruđa, uprkos dubokom snegu i niskoj temperaturi. U noći 13. februara, i pored užasnik klimatskih uslova i teško prohodnim terenom, SS-Sturmbannführer Maks Vinše i njegov 1. oklopni bataljon uspevaju da se probiju do opkoljene vojske Kurta Majera i spašavaju ih sigurnog zarobljavanja ili smrti. Vojnici iz 1. oklopnog bataljona sjedinjuju se sa vojskom izviđačkog bataljona, formirajući Kampfgruppe (borbena grupa), koja razbijajući 6. gardijski konjički korpus 15. februara se izvlači iz okruženja. Tog dana je i Harkov napušten od strane Nemaca. Do 22. februara, usled lokalnih uspeha, Nemci ponovo preuzimaju inicijativu i okreću se prema gradu kojeg su izgubili svega nedelju dana ranije - Harkov. Vinše je 25. februara nagrađen zlatnim nemačkim krstom za gore spomenuti uspeh spasavanja izviđačkog bataljona, a samo par dana kasnije dobiće još jedno odlikovanje - ovog puta zasluge će biti dostojne Viteškog krsta.

Izviđači borbene grupe Vinšea otkrivaju dobro utvrđene neprijateljske jedinici usmerene ka južnom krilu. Po sopstvenoj inicijativi, bez čekanja na naređenje, Vinše izdaje zapovest da se neprijarelj okruži na severu u okolini Jeremejvka. Borbena dejstva su bila veoma uspešna - uništena su čak 54 sovjetska oruđa (dva topa 122mm lično je uništio sam Vinše), a izbačeno je iz borbe i preko 900 sovjetskih vojnika. Za taj uspeh Vinše je nagrađen 28. februara 1943. godine Viteškim krstom. Dana, 15. marta završena je treća bitka za Harkov - njegov „Crveni trg“ je preimenovan u trg „Telesne garde Adolfa Hitlera“ i grad se nalazio čvrsto u rukama II. SS oklopnog korpusa. Sledilo je kratko zatišje tokom aprila, koje su vojnici koristili da poprave odbrambene objekte u okolini grada. Tokom juna 1943. godine SS-Sturmbannführer Maks Vinše dobija naređenje da se premesti u novoformiranu 12. SS oklopnu diviziju „Hitlerjugend“, gde je postavljen za komandanta oklopnog puka.

Dana, 6. juna 1944. godine savezničke snage su započele najveću desantnu operaciju, poznata u istoriji kao operacija „Overlord“. Nakon uspešnog iskrcavanja na obali, saveznici kreću polako sa nastupanjem ka unutrašnjosti Normandije. Međutim britanski i kanadski vojnici već 7. juna nailaze na 12. SS oklopnu diviziju „Hitlerjugend“ i bivaju zaustavljeni. U borbama koje su trajale sve do sredine jula, oklopni puk Vinšea je uništio 219. neprijateljskih tenkova. Za tu bitku i odlično lidersko vođstvo, Vinše je odlikovan Hrastovim lišćem za Viteški krst 11. avgusta 1944. godine. Svega nekoliko dana kasnije saveznička vojska opkoljava veliki broj nemačkih vojnika u Falezkom džepu, a među njima i Maksa Vinšea.

Noć 20. avgusta 1944. godine davala je dobre izglede da se Vinše sa ađutantima SS-Hauptsturmführer-om Izekeom i SS-Untersturmführer-om Frajtagom kao i ranjenim vojnim lekarom izvuku iz obruča. Kreću ći se peške naleću na savezničku patrolu, gde je lekar zarobljen a Vinše ranjen u list noge. Izeke se 24. avgusta odvaja od grupe i malo kasnije biva zarobljen. Poslednja dvojica u grupi, Vinše i Frajtag nailaze na nemačko vozilo u dobrom stanju i sa njim prolaze kroz Sen Lamber naočigled kanadskih vojnika koji se tu nalaze. Po izlasku iz Sen Lambera doživljavaju udes i probaju da se sakriju u obližnje žbunje kako bi sačekali noć, ali pre pada mraka bivaju zarobljeni od strane savezničkih vojnika.

Nakon rata

Nakon završetka rata Vinše postaje upravnik jednog industrijskog kombinata u Vupertalu, Nemačka. Umire u 80. godini života u Minhenu 17. aprila 1995. godine.

Spoljašnje veze

• Max Wünsche (jezik: francuski)