Marija Mandl
Marija Mandl (nem. Maria Mandl; 10. januar 1912 — 24. januar 1948) bila je austrijski SS-Helferin („SS pomagač”) poznata po svojoj ulozi u Holokaustu kao najviši zvaničnik u logoru za istrebljenje Aušvic-Birkenau, gde se veruje da je direktno bila saučesnik u smrti preko 500.000 zatvorenika. Pogubljena je zbog ratnih zločina.
Marija Mandl | |
|---|---|
 Marija Mandl posle hapšenja 1945. godine | |
| Nadimak | Marija Mandel |
| Datum rođenja | 10. januar 1912. |
| Mesto rođenja | Minckirhen, Austrougarska |
| Datum smrti | 24. januar 1948. (36 god.) |
| Mesto smrti | Krakov, Poljska |
| Uzrok smrti | Smrtna kazna (vešanje) |
| Zanimanje | Zatvorski čuvar |
| Delovanje | Nacistička partija |
Život
urediMandl je rođena u Minckirhenu, Gornja Austrija, tada deo Austrougarske, kao ćerka obućara.
Rad u kampu
urediNakon anšlusa od strane Trećeg rajha, Mandl se preselila u Minhen, i 15. oktobra 1938. pridružuje se osoblju logora u Lihtenburgu, ranom nacističkom koncentracionom logoru u pokrajini Saksonija,kao Aufseherin, i radi sa pedeset drugih SS žena. Dana 15. maja 1939, zajedno sa drugim stražarima i zatvorenicima, Mandl je poslata u novootvoreni koncentracioni logor Ravensbrik u blizini Berlina. Ubrzo je impresionirala svoje pretpostavljene i, nakon što se pridružila Nacističkoj partiji 1. aprila 1941, podignuta je u čin SS-Oberaufseherin u aprilu 1942. Nadzirala je svakodnevne prozivke, zadatke za Aufseherine i kazne kao što su premlaćivanje i bičevanje.
Dana 7. oktobra 1942, Mandl je raspoređena u Aušvic II-Birkenau, nasledivši Johanu Langefeld na mestu SS-Lagerfirerin ženskog logora pod SS-komandantom Rudolfom Hesom. Kao žena, nikada nije mogla da nadmaši muškarca, ali njena kontrola i nad zatvorenicima i nad njenim podređenim ženama je bila apsolutna. Jedini čovek kome je Mandl izveštavala bio je komandant. Ona je kontrolisala sve ženske logore u Aušvicu i ženske podlogorove, uključujući Hincenburg, Lihteverden i Raisko.
Mandl je promovisala Irmu Grize u šeficu mađarskog ženskog kampa u Birkenau. Prema nekim pričama, Mandl je često stajala na kapiji Birkenaua i čekala da se zatvorenik okrene i pogleda je: svako ko jeste bio je izvučen iz reda i više se nije čuo. U Aušvicu, Mandl je bila poznata kao Zver, a naredne dve godine učestvovala je u selekcijama za smrt i druga dokumentovana zlostavljanja. Ona je potpisivala spiskove zatvorenika, šaljući oko pola miliona žena i dece na smrt u gasnim komorama Aušvica I i II.[1]
Mandl je stvorila Ženski orkestar Aušvica da prati prozivke, pogubljenja, selekcije i transporte. Zatvorenica iz Aušvica, Lusija Adelsberger, kasnije je to opisala u svojoj knjizi Auschwitz: Ein Tatsachenbericht:
"Žene koje su se iscrpljene vraćale sa posla morale su da marširaju u taktu uz muziku. Naručivana je muzika za sve prilike, za adrese komandanta logora, za transporte i kad god bi ko bio obešen."
Za svoje zasluge Mandl je odlikovana krstom za ratne zasluge 2. klase. U novembru 1944. raspoređena je u potlogor Mildorf u koncentracionom logoru Dahau, a Elizabet Volkenrat je postala šefica Aušvica, koji je oslobođen krajem januara 1945. U maju 1945. Mandl je pobegla iz Mildorfa u planine južne Bavarske u svoje rodno mesto, Munckirchen.
Izveštaj iz prve ruke o Mandlovom postupanju sa zatvorenicima
urediSledi izveštaj iz prve ruke o Mandlovom postupanju sa zatvorenicima po dolasku u Aušvic, koji je jevrejski zatvorenik Sala Feder dao 1. decembra 1947. Okružnom sudu u Krakovu:
"U avgustu 1943. deportovana sam sa svojom porodicom (27 ljudi, uključujući devetoro dece uzrasta od jednog meseca do jedanaest godina) iz geta u Sroduli kod Sosnovjeca u Aušvic, u transportu od oko 5.000 ljudi.
Na rampi u Birknau, transport je čekao okrivljenu Mandl u pratnji esesovke Margo Drešel, a čim je transport stigao, Mandl je izvršila selekciju, šaljući otprilike 90 odsto transporta u automobile koji su prevozili ove ljude, do obližnjeg krematorijuma.
[...] Tokom ovih selekcija, optužena Mandl je na svirep način mučila zatvorenike, tukla žene, muškarce i decu bičevima i. Ona bi decu kidala iz zagrljaja njihovih majki, a kada bi majke pokušavale da priđu deci i brane ih, Mandl bi ih strašno tukla i udaraka nogama. Videla sam – odmah pored sebe – mladu, dvadesetogodišnju majku, koja je pokušala da priđe svom dvogodišnjem detetu bačeno u auto, a Mandl ju je šutirala i tukla tako surovo da nije ustala više.
[...] Držao sam svoje četvorogodišnje dete za ruku. Okrivljena Mandl mi je prišla, otrgnula mi dete i bacila ga u još prazan auto tako da se dete ranilo u lice i počelo da plače i da me doziva, ali sam ja stavljen u stranu u grupu koja nije bila utovarena u kola. Kada sam, plačući na autu, pokušao da dođem do deteta, Mandl je počela da me tuče tako surovo da sam pao. Mandl je nastavila da me udara nogama iako sam ležao na zemlji, a ona mi je cipelom izbila skoro sve zube.
Izveštaj Sale Feder[2] nastavlja se opisom masovnog mučenja žena koju je Margo Drešel umešaka u zloglasni Blok 25 u Aušvicu:
"U mom bloku [Blok 15] izabrano je 700 žena od 1.000; u celom logoru (odnosno u lageru A gde smo boravili u tzv. karantinu) Mandl je odabrala nekoliko hiljada žena, i sve su – gole – bile nagurane u jedan blok br. 25,[3] gde su ostali sedam dana i noći bez hrane i vode. U noći 27. septembra prevezeni su u krematorijum.
Za ovih sedam dana čuli smo užasne jauke i jauke iz tog bloka, a kada su žene odvedene u krematorijum, rekla nam je starešina bloka, Slovakinja po imenu Ćila (kojoj je već suđeno u Čehoslovačkoj). da je posle tih sedam dana u tom bloku bilo više leševa nego živih ljudi i da su skoro svi grizli prste i grudi i čupali oči.
Tokom ovih sedam dana, ako je neki zatvorenik hteo da donese vodu ili hranu u taj blok, ona bi tamo bila hapšena i stradala zajedno sa ostalima. Gore opisanu selekciju izvršio je lično okrivljena Mandl, uz pomoć kapoša: Stenije , Lea i Marije, svi okrutni i navikli da na stravičan način muče zatvorenike."
Hapšenje i streljanje
uredi
Vojska Sjedinjenih američkih država je uhapsila Mandl 10. avgusta 1945. Ispitivanja su navodno pokazala da je veoma inteligentna i posvećena svom radu u logorima. Neko vreme je bila u zatvoru Dahau, a snimila ju je američka vojska u maju 1946. kako deli ćeliju sa Elizabet Rupert.[4] Mandl je predata Poljskoj u novembru 1946. godine, a u novembru 1947. suđeno joj je u sudnici u Krakovu na suđenju u Aušvicu i osuđena na smrt vešanjem .
Stanislava Račvalova (Poljakinja koja je preživela Aušvic, koja je bila zatvorenik pod Mandlovom upravom, a posle rata su je poljske posleratne komunističke vlasti uhapsile kao „antikomunističku aktivistkinju“) bila je zatvorena u ćeliji pored Marije Mandl i Tereze Brandl. Račvačova je dovoljno poznavala nemački da bi prevodila za upravnike. Ona je izjavila da su je poslednji put kada su se ona i dva nemačka ratna zločinca sreli – nakon što su osuđeni na smrt i neposredno pre pogubljenja – oboje zamolili za oproštaj. Mandl je obešena 24. januara 1948. u 36. godini.[1]
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ a b „Maria Mandel”. www.jewishvirtuallibrary.org. Pristupljeno 2022-03-05.
- ^ Tribunal, Supreme National (1945-01-17). „Files in the criminal case of the former members of the SS crew at Auschwitz-Birkenau concentration camp”.
- ^ „Virtual Tour - Block 25 in sector Bia”. Auschwitz-Birkenau Wirtualne zwiedzanie. Pristupljeno 2022-03-05.
- ^ Department of Defense. Department of the Army. Office of the Chief Signal Officer. (9/18/1947 - 3/1/1964) (1946-05-14). SS BUNKER, DACHAU SS COMPOUND, PRISON FOR MALMEDY MASSACRE DEFENDANTS, DACHAU, GERMANY ; MUNICH. [No.] 193, LANDSBERG (DACHAU) HANGINGS, LANDSBERG, GERMANY. Series: Moving Images Relating to Military Activities, 1860 - 1985. Arhivirano iz originala 05. 03. 2022. g. Pristupljeno 05. 03. 2022.
