Marti Ahtisari
Marti Oiva Kalevi Ahtisari (fin. Martti Oiva Kalevi Ahtisaari; Viborg, 23. jun 1937 — Helsinki, 16. oktobar 2023) bio je predsednik Finske, diplomata i medijator Ujedinjenih nacija.[1] Bio je i specijalni izaslanik UN za status Kosova i Metohije. Poznat je po svom planu koji je predviđao faktičku nezavisnost Kosova i Metohije.
| Marti Ahtisari | |||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Ahtisari 2007. godine | |||||||||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||||||||
| Datum rođenja | 23. jun 1937. | ||||||||||||||||||
| Mesto rođenja | Viborg, Finska (danas Rusija) | ||||||||||||||||||
| Datum smrti | 16. oktobar 2023. (86 god.) | ||||||||||||||||||
| Mesto smrti | Helsinki, Finska | ||||||||||||||||||
| Državljanstvo | Finska | ||||||||||||||||||
| Narodnost | Finac | ||||||||||||||||||
| Univerzitet | Univerzitet u Oulu | ||||||||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||||||||
| Politička stranka | Socijaldemokratska partija Finske | ||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
| Potpis |  | ||||||||||||||||||
Marti Ahtisari je dobio Nobelovu nagradu za mir 2008. godine „za višedecenijsko angažovanje i posredovanje u uspostavljanju mira i rešavanju konflikta na više kontinenata“.[2] Ahtisari je počasni doktor više poznatih univerziteta, među kojima su Moskovski univerzitet i Kijevski univerzitet.
Biografija uredi
Rođen je 23. juna 1937. godine u Vipuriju (Viipuri), današnji Viborg (Vyborg), gradu koji je 1944. godine anektirao SSSR. Njegov otac, poreklom Norvežanin, bio je oficir. Diplomirao je na univerzitetu u Oslu, opredelio se za karijeru nastavnika u Pakistanu.
Marta 2020. godine je testiran pozitivan na virus korona, ali se kasnije oporavio.[3] Iste godine mu je i dijagnostikovana Alchajmerova bolest.[4]
Preminuo je 16. oktobra 2023. godine u Helsinkiju.
Diplomatska karijera uredi
Marti Ahtisari je poznat među svetskim političarima, diplomatama i analitičarima. Reputaciju je stekao kao diplomata u Ministarstvu inostranih poslova Finske, a posle kao diplomata koji je posredovao, ocenjivao, dogovarao i presuđivao na mnogim „spornim tačkama“ (u Izraelu je ispitivao akcije izraelskih snaga u izbegličkim logorima, a u Severnoj Irskoj se infiltrirao u tajne baze IRA).
Pre toga, Ahtisari je bio ambasador Finske u Tanzaniji, Mozambiku, Zambiji i Somaliji.
Tada je obavljao više važnih funkcija u institucijama koje su se bavile ekonomskom pomoći zemljama u razvoju, a 1987. godine postaje podsekretar u Ujedinjenim nacijama. U Namibiji je bio specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija od 1978. godine do ranih 90-ih. U Namibiji su pregovori o nezavisnosti trajali više od deset godina: Ahtisari piše da je najteže bilo da ljudi koji su učestvovali u pregovorima shvate da im ništa povoljnije neće biti ponuđeno ni kasnije.
Namibija je u znak priznanja i zahvalnosti Ahtisarija proglasila počasnim građaninom. Sledeće godine postaje ministar inostranih poslova Finske, a 1992–1993. godine predsedava međunarodnom konferencijom o SFRJ. On je bio specijalni predstavnik generalnog sekretara UN-a.
Maja 1999. godine dobrovoljno se ponudio da bude neutralni predstavnik u razgovorima o okončanju rata u SRJ. Posredovao je između ruskog predstavnika Viktora Černomirdina i njegovog američkog kolege Stroba Talbota.
Predsednik Finske uredi
Iako nikada nije bio aktivan na domaćoj političkoj sceni, kao kandidat Socijaldemokratske parije pobeđuje u februaru 1994. godine na predsedničkim izborima. Postaje prvi predsednik Finske koji je izabran na direktnim izborima glasovima svih birača. Na položaju predsednika ostaje do 2000. godine. Ponajviše zahvaljujući njegovoj politici i njegovom ličnom angažmanu, Finska zvanično postaje član Evropske unije 1995. godine. U Finskoj je stekao veliku popularnost zbog uspešnih diplomatskih misija, ali i otvorenih kritika rata u Persijskom zalivu, zbog čega je izgubio naklonost SAD.
Specijalni izaslanik za Kosmet uredi
Bivši generalni sekretar UN-a Kofi Anan imenovao ga je za specijalnog izaslanika UN za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije. Njegov plan je, iako odbačen od strane Saveta bezbednosti i Srba, postao osnova za proglašenje nezavisnosti Kosova. Dana 8. avgusta je izjavio da su Srbi krivi kao narod.[5] Krajem juna i početkom jula 2007. godine u mnogim srpskim glasilima se pojavila vest da je Ahtisari primao mito od albanske mafije[6]. Cifre se kreću od 2 do 40 miliona evra[6]. Krajem juna 2007. godine prvu vest o mitu je demantovala kancelarija Martija Ahtisarija[6], ali već početkom jula navode nemačke obaveštajne službe BND da je Ahtisari primio mito je potvrdio i Globalni informativni sistem[7]. I predsednik američkog saveta za KiM – Džim Džatras je potvrdio da ima saznanja o primanju mita od strane Ahtisarija.
Kontroverza oko Nobelove nagrade uredi
Godine 2008. dobio je Nobelovu nagradu za mir. Dodeljivanje Nobelove nagrade bivšem finskom predsedniku Martiju Ahtisariju je skandalozno jer se radi o „arhitekti” nasilne secesije Kosova i Metohije od Srbije, ocenio je švedski institut „TFF”. TFF, jedan od vodećih svetskih instituta za mirovne studije, ocenio je da „izbor Martija Ahtisarija ne zadovoljava ni jedan od kriterijuma koji se nalaze u zavetu Alfreda Nobela, a to su : doprinos prijateljstvu u svetu, smanjenje vojski i stvaranje mirovnih konferencija”. „Ahtisari je uporno funkcionisao kao 'tvorac mira' za zapadne političke elite. On je 1999. ubedio srpsku državu da odustane posle 78 dana bombardovanja koji je preduzeo NATO, najbrutalnijeg događaja u Evropi nakon 1945. godine koje je učinjeno bez mandata Saveta bezbednosti UN”, dodaje se u saopštenju prosleđenom Tanjugu.
TFF dalje navodi kako je Ahtisari zatim izabran za „arhitektu” plana o secesiji „nezavisnog” Kosova, koje se nakon bombardovanja otcepilo od Srbije… a nezavisno Kosovo danas priznaje samo 25% država sveta”. „Dakle, Ahtisari je čovek koji je svojim 'posredništvom' pomagao 'mir' koji je postignut militarističkim načinom i kršenjem međunarodnog prava, a ne prateći normu UN 'do mira mirnim putem'“, ocenio je švedski institut.[8]
Martiju Ahtisariju treba dati Nobelovu nagradu za podsticanje separatizma, izjavio je Andrej Klimov, zamenik predsednika Komiteta za međunarodne odnose Državne dume Rusije komentarišući dodeljivanje Nobelove nagrade za mir finskom političaru. „Ako je i zaslužio nagradu, onda je to za podstrekavanje rata i podsticanje separatizma”, smatra Klimov i dodaje da u svetskoj javnosti ne postoji jedinstveno mišljenje o zakonitosti plana kojim je Ahtisari hteo da reši probleme na Balkanu.[9]
Reference uredi
- ^ „The Nobel Peace Prize 2008”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-03.
- ^ Ahtisariju Nobelova nagrada za mir. Radio-televizija Srbije, 10. oktobar 2008, Pristupljeno 10. 10. 2008.
- ^ „Ahtisari pozitivan na korona virus”. Politika Online. Pristupljeno 2020-07-25.
- ^ Nedeljnik.rs (2021-09-02). „Marti Ahtisari se povlači jer boluje od Alchajmerove bolesti”. Nedeljnik (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-02.
- ^ Krivi mu svi Srbi | Politika | Novosti.rs[mrtva veza], Pristupljeno 12. 4. 2013.
- ^ a b v Vest na „RTS-u“ od 22. juna - Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. jun 2007), Pristupljeno 12. 4. 2013.
- ^ Članak u „Presu“ - „Ahtisari uzeo mito“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2007), Pristupljeno 12. 4. 2013.
- ^ Ahtisari dobitnik Nobelove nagrade za mir 11. 9. 2008. rtv.rs
- ^ Nobelova nagrada za rasturanje Srbije : Svet : POLITIKA, Pristupljeno 12. 4. 2013.
Spoljašnje veze uredi
- Zaslepljeni Ahtisari
- Ahtisari i CMI internet prezentacija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. oktobar 2013)
