Википедија

Masakri u ratu na Kosovu i Metohiji

списак на Викимедији
(preusmereno sa Масакри у Рату на Косову и Метохији)

Kosovski masakri jednim imenom obuhvataju seriju pokolja koje su izvršile policija, vojne i paravojne snage nad albanskim stanovništvom na Kosovu tokom Rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Ubistva su vršena paralelno sa masovnim progonima i deportacijama civila.

Kanadski forenzičari kopaju masovnu grobnicu na Kosovu.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju presudio je da su snage Srbije i SRJ tokom 1999 . sprovele raširenu i organizovanu kampanju terora, uključujući i masovna ubistva.[1] Sudsko veće je utvrdilo da su zločini nad Albancima počinjeni organizovano, uz značajnu upotrebu državnih resursa, a da su VJ i policijske snage izvršile „široko rasprostranjene i sistematske napade na kosovske Albance“.

Utvrđeno je da su srpske snage krajem marta 1999. godine počinile masovna ubistva stotina Albanaca, uključujući i žene i decu, u Beloj Crkvi, Đakovici, Maloj Kruši, Suvoj Reci i Celinama. [2] Malo je pouzdanih dokaza koji OVK povezuju sa nekim od sela u kojima su se dogodili masakri. [3] Tela nekih žrtava kasnije su pronađena u masovnoj grobnici u Batajnici i drugim grobnicama u unutrašnjosti Srbije.[4]

Pozadina uredi

Za više informacija pogledajte: Operacija Potkovica, Rat na Kosovu i Metohiji i Ratni zločini u Ratu na Kosovu i Metohiji

U proleće 1999. godine, Vojska Jugoslavije i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije su „organizovano, uz značajnu upotrebu državnih resursa“ sproveli široku kampanju nasilja nad albanskim civilima, sa ciljem da ih proteraju sa Kosova i tako održe političku kontrolu Beograda nad pokrajinom.[4]{Gbq|Sve te slike su mi i dalje pred očima. Još uvek vidim te nevine ljude kako umiru. Vidim borca (Vojske Jugoslavije) kako ubija ženu pred očima njenog muža i deteta. To je nešto što nikada neću moći da zaboravim.[5]|Bivši pripadnik specijalne taktičke jedinice Treće armije VJ o zločinima.|source=}}Prema konačnoj presudi Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, VJ i MUP Srbije sistematski su napadali albanska naselja, maltretirali, pljačkali i ubijali civile u opštinama širom Kosova nakon početka NATO bombardovanja SRJ 24. marta 1999, naređujući im da napuste Kosovo i odu u Albaniju ili Crnu Goru, paleći im kuće i uništavajući imovinu. [2] Tokom ove kampanje nasilja, Albanci su masovno proterivani iz svojih domova, ubijani, seksualno zlostavljani, a njihove verske zgrade su uništavane. Snage VJ i MUP-a Srbije počinile su brojne ratne zločine tokom „udruženog zločinačkog poduhvata“ čiji je cilj bio izmena etničkog sastava Kosova kroz nasilno primoravanje i zastrašivanje značajnog broja kosovskih Albanaca da napuste svoje domove, odu preko granice, kako bi državne vlasti zadržale kontrolu nad Kosovom.[4]Etničko čišćenje albanskog stanovništva odvijalo se prema sledećem modelu: prvo bi vojska okružila mesto, zatim bi usledilo granatiranje, zatim bi policija ušla u to mesto, a često i vojska sa njima, a zatim su sledili zločini (ubistva, silovanja, premlaćivanja, proterivanja. . . ).

Spisak pokolja uredi

Sledi nepotpuna lista masakra koje su počinili srpska policija, Jugoslovenska vojska i paravojne jedinice tokom rata na Kosovu:

  • 28. februara 1998, masakr u Likošanima - Srpska policija je van suda pogubila nekoliko članova porodice Ahmeti. [6]
  • 28. februara i 1. marta 1998, masakr u Ćirezu - Srpska policija je van suda pogubila nekoliko članova porodice Sejdiu. [7] [8]
  • 5. marta 1998., masakr u Prekazu - Specijalna antiteroristička jedinica ubila je u sukobima Adema Jašarija , lidera OVK, zajedno sa više od 50 članova njegove porodice, uključujući žene i decu.
  • 25. maja 1998, masakr u Ljubeniću - Srpska policija je van suda pogubila devet osoba, uglavnom članova porodice Hamza.
  • 26. septembra 1998, masakr u Gornjem Obrinju - specijalne policijske jedinice ubile su preko 20 članova porodice Deljijaj, uglavnom žena, dece i starih.
  • 26. septembra 1998, masakr u Golubovcu - policija je van suda pogubila trinaest pritvorenika. [9]
  • 15. januara 1999. godine, masakr u Račku - Specijalne policijske snage ( SAJ i JSO) ubile su 45 meštana tokom napada na selo.
  • 29. januara 1999, masakr u Rogovu - srpska policija ubila je 24 Albanca koji su navodno bili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova.
  • 25. marta 1999, masakr u Trnju - srpske snage ubile su između 24 i 36 meštana.
  • 25. marta 1999. godine, masakr u Velikoj Kruši - specijalne policijske jedinice ubile su preko 90 muških stanovnika zatvorenih u štali, nakon čega su tela spaljena.
  • 25. marta 1999., masakr u Beloj Crkvi - srpske snage su po kratkom postupku pogubile više od 60 kosovskih Albanaca, uključujući 20 članova porodice Popaj i 24 člana porodice Žunići. [10] [11] [12]
  • 26. marta 1999, masakr u Suvoj Reci - policija je zaključala sve članove porodice Beriša u piceriji i ubila ih bombama i automatskim oružjem. Ubijeno je 48 civila, među njima mnogo dece. Tela su potom tajno prebačena u Batajnicu i sahranjena u masovne grobnice.
  • 28. marta 1999. godine, masakr u Podujevu - pripadnici Škorpiona i Specijalne antiterorističke jedinice ubili su 19 ljudi, uglavnom žena i dece. [13] [14] [15]
  • 28. marta 1999. godine, masakr u Izbici - Policijske snage ubile su preko stotinu muškaraca, odvojenih od grupe izbeglica u kosovskom selu Izbica.
  • 31. marta 1999, masakr u Ljubiždi - Snage bezbednosti ubile su oko 14 civila u selu Ljubižda, severozapadno od Prizrena. [16]
  • 31. marta 1999., masakr u Pustom Selu - Snage bezbednosti pogubile su po kratkom postupku više od stotinu kosovskih Albanaca. [17] Ubrzo nakon sahrane, tela su ekshumirana iz masovne grobnice i odneta.
  • 5. aprila 1999, masakr u Rezali - srpske snage napale su albansko selo i nasumično ubile meštane. [18]
  • 17. aprila 1999, masakr u Pokleku - Specijalna policija zaključala je najmanje 47 ljudi u jednu sobu i ubila ih rafalnim pucnjavama. Među žrtvama je bilo i 23 dece mlađe od petnaest godina.
  • 17. aprila 1999. godine, masakr u Čikatovu - srpske snage ubile su 24 člana porodice Morina.
  • 27. aprila 1999, masakr u Meji - masovne pucnjave oko 300 albanskih civila od strane srpskih snaga u znak odmazde za pet srpskih policajaca koje je ubila Oslobodilačka vojska Kosova .
  • 2. maja 1999. godine, masakr u Vučitrnu - Srpska policija i paravojne formacije ubijaju više od 120 kosovskih izbeglica u blizini Vučitrna .
  • 14. maja 1999. godine, masakr u Ćuški - policija i paravojne formacije okupili su meštane u tri seoske kuće, ubili ih automatskim oružjem i zapalili. Imenom i prezimenom poznata je 41 žrtva masakra.
  • 22. maja 1999., masakr u zatvoru u Dubravi - Zatvorske vlasti i posebna jedinica MUP-a ubili su oko 70 albanskih zatvorenika nakon što je NATO bombardovao zatvor.

Uklanjanje leševa uredi

„Dokazi o namernom i planskom uništavanju tragova zločina su dokazi da su ti zločini isto tako – namerno i planski – počinjeni.[19]”

— Zamenik tužioca Haškog tribunala Grejem Blit

Ubrzo nakon što je NATO započeo bombardovanje Jugoslavije, Slobodan Milošević je naredio da se uklone svi leševi na Kosovu koji bi mogli biti od interesa za Haški tribunal. [20] Prema izjavama, vojska je sistematski prevozila leševe Albanaca do rudarskog kompleksa Trepča kod Kosovske Mitrovice, gde ih je spaljivala. [21] Na taj način je, prema jednom izvoru, u Trepči uništeno između 1.200 i 1.500 leševa. Zločini su prikriveni tajnim transportom tela ubijenih civila sa Kosova u unutrašnjost Srbije. [4] Jedan od vozača javno je izjavio da mu je kao rezervisti dodeljen prevoz hladnjače sa Kosova i da ju je desetak puta vozio rutom Kosovo - Bor u okviru kompanije Poverljivo!

„Uvek sam vozio sa Kosova za Bor noću; kamion sam predavao policajcima na ulazu u topionicu bakra u kompleksu Rudarsko-topioničkog bazena Bor.[22]”

— Jedan od vozača

Vozač pretpostavlja da su leševi spaljivani u pećima za topljenje rude bakra (temperatura topljenja bakra je 1083 °C) ili da su možda zakopani negde na teritoriji rudnika. Hladnjak sa prizrenskim tablicama i oko 80 leševa je 6. aprila 1999. godine isplivao iz Dunava u Kladovu.

„U momentu kada smo mi to privukli do obale, onda je došlo do konsultacije da li da otvorimo, da vidimo šta je to toliko teško da ne možemo kamion da dignemo. Kada smo otvorili vrata, ukazao se jeziv prizor, a to su bili leševi. Mi nismo znali onda ni čiji su, ni šta je, kasnije se to saznalo.[23]”

— Jedan od ronilaca

Nekoliko dana kasnije, policija je pozvala ljude koji su radili na uklanjanju hladnjače i rekla im da su u pitanju Kurdi, šverceri, koji su pokušali da pređu u Rumuniju, pa su se utopili. Meštaninu koji je otkrio da su pronađena tela Albanaca sa Kosova, a ne Kurda, pretile su Crvene beretke, a kasnije je pronađen mrtav. Uništen je kamion iz Prizrena, a policijski general Vlastimir Đorđević naredio je da se tela prebace drugim kamionom u Beograd . [24] Mnogi ubijeni Albanci sahranjeni su u masovnim grobnicama u blizini Beograda. [25] Tužilac Tribunala, Čester Stemp, izjavio je da je najmanje šest šlepera odvozilo tela Albanaca ubijenih u više zločina u različitim delovima Kosova samo do kraja Batajnice krajem aprila 1999. godine. [26]

U maju 2001. god . godine, zahvaljujući naporima Zorana Đinđića [27], srpska vlada je saopštila da je tokom rata na Kosovu u Dunav u Srbiji bačen kamion pun leševa Albanaca (ukupno 86 tela). [21] U maju 2001. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da je prevoz tela ubijenih civila i njihovo sahranjivanje na tajnim lokacijama u unutrašnjosti Srbije dogovoreno u kancelariji bivšeg predsednika Slobodana Miloševića u martu 1999. godine. [28] Otvorena je istraga koju je vodio inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Dragan Karleuša.

Posle više od četiri meseca iskopavanja, srpski zvaničnici rekli su da je u centralnoj Srbiji bilo najmanje sedam masovnih grobnica sa oko 430 tela. Te lokacije uključuju grobnice na poligonu policije Batajnica u blizini Beograda, u Petrovom Selu u istočnoj Srbiji i u blizini brane Perućac u zapadnoj Srbiji. [29] Najviše tela pronađena je na policijskom strelištu u Batajnici kod Beograda - 980, zatim na poligonu specijalnih policijskih jedinica u Petrovom Selu u istočnoj Srbiji - 77, i na jezeru Perućac, u blizini granice sa Bosnom - 48. [28] Pronađena su tela žena i dece, primetno je odsustvo vojnih uniformi, a pronađeni predmeti su lične karte i lične stvari, poput „pisane vežbe iz istorije“, lekova, češljeva, cucli, amajlija itd. [30] Prema izveštaju Međunarodne komisije za nestale osobe, većina grobnica pokazuje tragove daljeg mehaničkog uništavanja tela (bagerima) i spaljivanja. [31] Do 2008. godine oko 800 posmrtnih ostataka Albanaca ubijenih i sahranjenih u masovnim grobnicama širom Srbije ekshumirano je i vraćeno porodicama. [32]

Kao svedok na suđenju osmorici policajaca za zločine nad albanskim civilima tokom masakra u Suvoj Reci, Dragan Karleuša, penzionisani inspektor MUP-a Srbije, svedočio je da u Albaniji ima više grobnica sa albanskim ostacima i da iz jezera Perućac još nisu izvađena sva tela koja je srpska policija ubacila tokom NATO bombardovanja. [33] Rekao je da su tela prevezena po nalogu vrha MUP-a. [34] Zbog istrage koju je vodio, dobio je nekoliko anonimnih pretnji da je „izdajnik srpskog naroda“ i pretnji na račun porodice. [35]

Još jedna grobniza pronađena je 10. maja 2010 u Rudnici kod Raške, sa oko 250 tela kosovskih Albanaca. Grobnica se nalazi u dvorištu preduzeća "Kosmet put". To je šesta masovna grobnica pronađena u Srbiji i druga po veličini. [36] Prema preliminarnim podacima, pripadnici Jugoslovenske vojske učestvovali su u prenošenju ostataka iz primarne grobnice u okolini Drenice u maju ili početkom juna 1999. godine u masovnu grobnicu nedaleko od Raške. [37]

Suđenja za ratne zločine uredi

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je 27. maja 1999. godine podigao optužnicu protiv Slobodana Miloševića i još četvorice visokih zvaničnika zbog ubistava, progona i proterivanja na Kosovu, koja je kasnije proširena. Nakon rata, mnogim srpskim političkim i vojnim liderima suđeno je za ubistva, deportacije i masovne progone civilnog stanovništva Kosova:

  • Slobodan Milošević, predsednik Jugoslavije, vrhovni komandant Vojske Jugoslavije, preminuo je u pritvoru 2006. godine pre nego što je osuđen.
  • Dragoljub Ojdanić, načelnik Generalštaba - osuđen na 15 godina zatvora.
  • Nebojša Pavković, komandant Treće armije, odgovorne za Kosovo, osuđen je na 22 godine zatvora.
  • Vladimir Lazarević, komandant Prištinskog korpusa Treće armije koji je delovao na Kosovu - osuđen je na 15 godina zatvora.
  • Vlajko Stojiljković, ministar unutrašnjih poslova i komandant srpske policije, počinio je samoubistvo 2002. godine nakon donošenja zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.
  • Sreten Lukić, šef kabineta MUP-a Srbije na Kosovu i Metohiji - osuđen na 22 godine zatvora.
  • Nikola Šainović, potpredsednik vlade Jugoslavije - osuđen na 22 godine zatvora.
  • Milan Milutinović, predsednik Republike Srbije - oslobođen.

Nikola Šainović, Nebojša Pavković i Sreten Lukić osuđeni su kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, dok su ostali osuđeni za pomaganje i podržavanje krivičnog dela. [38]

Srbija je osudila neke od policajaca koji su učestvovali u ratnim zločinima, uprkos činjenici da je u narodu nakon rata bilo zastupljeno mišljenje da zločina nije ni bilo i da su se srpski policajci samo herojski borili protiv separatizma. [39] [40] Smatra se da je istraga u Srbiji spora jer su neki počinioci krivičnih dela još uvek u redovima policije. [28]

Izvori uredi

  1. ^ Zločinački poduhvat protiv Albanaca državnim resursima[mrtva veza] (dobavljeno 6.12.2009)
  2. ^ a b Presude "kosovskoj šestorki" (dobavljeno 28.12.2009.)
  3. ^ Human Right Watch, Po naređenju: ratni zločini na Kosovu
  4. ^ a b v g Zločinački poduhvat protiv Albanaca državnim resursima[mrtva veza] (dobavljeno 6.12.2009)
  5. ^ Po naređenju: ratni zločini na Kosovu (Izveštaj Human Right Watch-a)
  6. ^ „Natasa andic, The disturbing truth”. Arhivirano iz originala 17. 08. 2017. g. Pristupljeno 03. 04. 2021. 
  7. ^ „Drenica Region Massacres (Feb-March 1998)”. Arhivirano iz originala 12. 01. 2010. g. Pristupljeno 03. 04. 2021. 
  8. ^ „Milosevic trial”. Arhivirano iz originala 22. 05. 2009. g. Pristupljeno 24. 05. 2021. 
  9. ^ A Week of Terror in Drenica: Humanitarian Law Violations in Kosovo
  10. ^ Milosevic Indictment
  11. ^ Kosovo War Crimes Chronology
  12. ^ „Massacre of Over Sixty Villagers Near Bela Crkva”. Arhivirano iz originala 07. 03. 2001. g. Pristupljeno 03. 04. 2021. 
  13. ^ Massacre described at Kosovo war crimes trial
  14. ^ „Podujevo massacre survivor testifies”. Arhivirano iz originala 09. 03. 2014. g. Pristupljeno 03. 04. 2021. 
  15. ^ "Serb jailed for Kosovo killings ", BBC News, March 17, 2004.
  16. ^ „Federal Republic of Yugoslavia (Kosovo): After tragedy, justice?”. Arhivirano iz originala 20. 07. 2012. g. Pristupljeno 03. 04. 2021. 
  17. ^ Human Right Watch, Po naređenju: ratni zločini na Kosovu
  18. ^ Human Right Watch: Drenica Region
  19. ^ Leševi iz hladnjače zakopani na "13.maju"
  20. ^ THE KOSOVO COVER-UP: Milosevic's Order
  21. ^ a b „Under Orders: War Crimes in Kosovo”. Human Rights Watch. Pristupljeno 15. 10. 2009. 
  22. ^ Mrtvi putuju...
  23. ^ Beograd i Priština zajednički na pronalasku masovne grobnice
  24. ^ Selektivna empatija - samo za naše, nikad za njihove[mrtva veza]
  25. ^ „The charges against Milosevic”. Arhivirano iz originala 30. 01. 2016. g. Pristupljeno 03. 04. 2021. 
  26. ^ Slučaj Milutinović i drugi[mrtva veza]
  27. ^ „Memoari Karle Del Ponte III”. Arhivirano iz originala 31. 08. 2021. g. Pristupljeno 03. 04. 2021. 
  28. ^ a b v Zlocini u Suvoj Reci: Tajni Gresi Srpske Policije
  29. ^ THE KOSOVO COVER-UP: A Signal Date
  30. ^ Tragovi prikrivene smrti
  31. ^ Selektivna empatija - samo za naše, nikad za njihove[mrtva veza]
  32. ^ „Azem Vlasi, Srbija zagorčava život Kosovu”. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 03. 04. 2021. 
  33. ^ „Tajne grobnice u Srbiji”. Arhivirano iz originala 22. 11. 2009. g. Pristupljeno 03. 04. 2021. 
  34. ^ Vrh MUP-a odlučivao o "hladnjači"
  35. ^ Rođa znao za hladnjaču
  36. ^ Masovna grobnica kod Raške
  37. ^ Tela prebacivali pripadnici Vojske[mrtva veza]
  38. ^ Presuda Haškog suda Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2021) (dobavljeno 28.12.2009.)
  39. ^ Serbia jails ex-policemen for Kosovo massacre
  40. ^ Serbia detain nine in Kosovo massacre

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Масакри_у_рату_на_Косову_и_Метохији&oldid=26930231”