Википедија

Mateuš Moravjecki

Mateuš Jakub Moravjecki (rođen 20. juna 1968) je poljski ekonomista, istoričar i političar. Ranije je bio premijer Poljske od 2017. do 2023, u kabinetu premijerke Beate Šidlo kao potpredsednik Vlade u periodu od 2015. do 2017, ministar finansija od 2016. do 2018. i ministar za razvoj između 2015. i 2018. godine. Pre svog političkog angažovanja, Moravjecki je imao uspešnu poslovnu karijeru.

Mateuš Moravjecki
Lični podaci
Puno imeMateuš Jakub Moravjecki
Datum rođenja(1968-06-20)20. jun 1968. (55 god.)
Mesto rođenjaVroclav, NR Poljska
DržavljanstvoRepublika Poljska
ObrazovanjeUniverzitet u Vroclavu (diploma); Vroclavski univerzitet nauka i tehnologija; Ekonomski univerzitet u Vroclavu (master); Univerzitet u Hamburgu; Univerzitet u Bazelu (master primenjenih nauka)
Zanimanjeekonomista; istoričar; novinar; političar
Porodica
SupružnikIvona Moravjecka
Deca4
RoditeljiKornel Moravjecki
Politička karijera
Politička
stranka		nezavisni političar (pre 2016); Pravo i pravda (2016- )
Potpredsednik Vlade Republike Poljske
16. novembar 2015 — 11. decembar 2017.
Predsednik vladeBeata Šidlo
PrethodnikTomaš Sjemonijak; Januš Pjehočinski
NaslednikBeata Šidlo
KolegaPjotr Glinski; Jaroslav Govin
Ministar za razvoj Republike Poljske
16. novembar 2015 — 9. januar 2018.
Predsednik vladeBeata Šidlo
PrethodnikMarija Vasijak
NaslednikJerži Kvječinski
Ministar finansija Republike Poljske
28. septembar 2016 — 9. januar 2018.
Predsednik vladeBeata Šidlo
PrethodnikPavel Šalamaha
NaslednikTereza Červinska
11. decembar 2017 — 13. decembar 2023.
PredsednikAndžej Duda
PrethodnikBeata Šidlo
NaslednikDonald Tusk
Zvanični veb-sajt
www.gov.pl/premier

Rođen je u Vroclavu. Moravjecki se u mladosti snažno angažovao u antikomunističkim pokretima. Pohađao je univerzitet u Vroclavu, a školovanje je nastavio na univerzitetima u Hamburgu i Bazelu . Diplomirao je umetnost, poslovnu administraciju i napredne studije. Od 1996. do 2004. godine, Moravjecki je predavao na Ekonomskom univerzitetu u Vroclavu, a od 1996. do 1998. godine na Vroclavskom univerzitetu nauka i tehnologija . Od novembra 1998. Moravjecki je radio za Bank Zachodni WBK iz grupe Santander, gde je bio i na mestu izvršnog direktora i na kraju predsedavajućeg.

Dana 11. decembra 2017. Moravjecki je imenovan za premijera Poljske (predsednik Vlade) od strane glavnog štaba vladajuće stranke Pravo i pravda .

Detinjstvo, mladost i obrazovanje uredi

Mateuš Moravjecki je rođen 20. juna 1968. u Vroclavu na jugozapadu Poljske, od oca Kornela Moravjeckog, fizičara i vođe borbe protiv solidarnosti, i majke Jadvige. Moravjecki je nemačkog porekla.[1] The Times of Israel je takođe u 2017. izvestio da Moravjecki ima "jevrejske korene", ali ta tvrdnja nije potvrđena.[2]

Moravjecki je bio aktivan u poljskom antikomunističkom pokretu od svoje 12. godine [3] kada je pomagao u kopiranju političke literature iz podzemlja. Avgusta 1980. izlepio je ulice Vroclava plakatima u kojima ja pozivao na generalni štrajk. Nakon što je 1981. proglašen Borbeni zakon, štampao je i distribuirao podzemne časopise „ Solidarnost “. U intervjuu je rekao da je bacao Molotovljeve koktele na policijske automobile,[4] a poljsku tajnu policiju često je zaustavljao i tukao (<a href="https://en.wikipedia.org/wiki/S%C5%82u%C5%BCba_Bezpiecze%C5%84stwa" rel="mw:ExtLink" title="Służba Bezpieczeństwa" class="mw-redirect cx-link" data-linkid="190">Służba Bezpieczeństwa</a>, SB). Osamdesetih je uređivao ilegalne političke novine Bilten Donje Šlezije i bio je aktivan u Nezavisnom udruženju studenata. Nastavio je da učestvuje u političkim demonstracijama sve do kasnih 80-ih i učestvovao je u okupacionim štrajkovima na Univerzitetu u Vroclavu 1988. i 1989. Suorganizirao je Klub za političku misao "Slobodno i solidarno".[5]

Moravjecki je student Univerziteta u Vroclavu (istorija, 1992), Vroclavskog univerziteta nauka i tehnologija (1993), Ekonomskog univerziteta u Vroclavu (poslovna administracija, 1995), Univerziteta u Hamburgu (evropsko pravo i ekonomske integracije, 1995–97), i Univerziteta u Bazelu ( evropske studije, 1995–97). Dok je bio na tehnološkom univerzitetu u Vroclavu, studirao je i u inostranstvu na Državnom univerzitetu Centralnog Konektikata i završio je napredni izvršni program na Kelog Školi za menadžment Severozapadnog univerziteta.[6][7]

Poslovna karijera uredi

Godine 1991. Moravjecki je započeo rad u kompaniji Cogito i stvorio je dve izdavačke firme, Reverentia i Enter Marketing-Publishing. Iste godine je bio suosnivač časopisa Dwa Dni (Dva dana), čiji je kasnije postao glavni urednik.

Godine 1995. završio je pripravnički staž u Saveznoj banci Nemačke na kreditnim analizama, finansijskom restrukturiranju, bankarskoj superviziji i nadzoru finansijskog tržišta. U periodu 1996–97. sproveo je bankarska i makroekonomska istraživanja na Univerzitetu u Frankfurtu .[8] Kao zamenik direktora Odeljenja za pregovore o pristupanju 1998. godine u Odboru za evropske integracije nadgledao je i sudelovao u brojnim oblastima, uključujući finansije, u pregovorima o pristupanju Poljske Evropskoj uniji.

Sa Frankom Emertom je ko-autor prvog udžbenika o zakonima Evropske unije, objavljenog u Poljskoj.

Od 1996. do 2004. godine Moravjecki je predavao na Ekonomskom univerzitetu u Vroclavu, a od 1996. do 1998. takođe na Tehničkom univerzitetu u Vroclavu . Bio je član u političkim odborima na mnogim visokoškolskim ustanovama. Od 1998. do 2001. bio je član nadzornih odbora kompanija Wałbrzych Power Company, Dialog (lokalni provajder telefonskih usluga) i Agencije za industrijski razvoj. Od 1998. do 2002. bio je član Regionalne skupštine Donje Šlezije .[9]

Politička karijera uredi

 
Moravjecki na otvaranju kampusa u Varšavi

Dana 16. novembra 2015. godine, predsednik Andžej Duda imenovao je Mateuša Moravjeckog za potpredsednika Vlade i ministra za razvoj u kabinetu na čijem je čelu bila premijerka Beata Šidlo.[10] (To se dogodilo ubrzo nakon što je otac Mateuša Moravjeckog, Kornel Moravjecki, izabran u donji dom poljskog parlamenta [11] a stranka Pravo i pravda pobedila na parlamentarnim izborima 2015. godine.)

U martu 2016. godine, Mateuš Moravjecki je objavio da se pridružio stranci Pravo i pravda.

Dana 28. septembra 2016. godine, pored ostalih pozicija, Moravjecki je postavljen za ministra finansija, postao je drugi najmoćniji član vlade koji nadgleda budžet, državne finansije, fondove Evropske unije i sveukupnu ekonomsku politiku.[12]

Kao ministar finansija, Moravjecki je zacrtao ambiciozan "Plan odgovornog razvoja", kolokvijalno poznat kao "Plan Moravjeckog", čiji je cilj bio podsticanje ekonomskog rasta i povećanje prihoda za velikodušne vladine planove, uključujući dečje dodatke za porodice sa dvoje ili više dece.[13] U martu 2017. učestvovao je na sastanku ministara finansija G20 u Baden-Badenu. Tada je postao prvi predstavnik Poljske na tom samitu.[14][15]

Predsednik Vlade Poljske uredi

 
Moravjecki sa liderima Višegradske grupe (V4) i predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom, Brisel 2017

U decembru 2017. godine Jaroslav Kačinjski, predsednik stranke Pravo i pravda, izjavio je da više nema poverenja u Beatu Šidlo za premijerskog kandidata te stranke, delom i zbog percipiranog sukoba između nje i ostalih lidera Evropske unije. Šidlo je bez poricanja podnela ostavku na svoj pološaj, a Moravjecki je brzo dobio odobrenje unutar stranke da bude nominovan za njenog naslednika. On je 11. decembra položio zakletvu kao poljski premijer, a odmah potom je imenovao Beatu Šidlo za svog zamenika.[16] U svom prvom većem obraćanju Sejmu obećao je "kontinuitet", a ne radikalne promene.[17]

U januaru 2018, nakon javnog rasističkog incidenta u Varšavi, Moravjecki je izjavio: "U Poljskoj nema mesta za rasizam. Napad na devojčicu zbog njene boje kože zaslužuje najoštrije osude. Učinićemo sve da Poljska bude sigurna za sve." [18]

Početkom 2018. godine oba doma poljskog parlamenta ( Sejm i Senat ) usvojili su amandmane na Zakon o Institutu za nacionalno sećanje, koji kriminalizuje pripisivanje Poljacima kolektivnog saučesništva u Drugom svetskom ratu u vezi sa jevrejskim genocidom ili drugim ratnim zločinima ili zločinima protiv čovečnosti koje su počinile Sile Osovine, i osuđuje upotrebu izraza "poljski logor smrti".[19][20][21] Zakon je izazvao krizu u odnosima Izraela i Poljske.[22]

 
Moravjecki sa Angelom Merkel, Berlin, februar 2018.

Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 17. februara iste godine, Moravjecki je rekao da "neće biti krivično reći da je bilo poljskih počinilaca, kao što je bilo i jevrejskih počinilaca, kao što je bilo i ruskih počinilaca, kao što je bilo i ukrajinskih počinilaca, a ne samo nemački počinioci." [23][24] Njegova primedba izazvala je kontroverzu i izazvala kritike istaknutih izraelskih političara, uključujući izraelskog premijera Benjamina Netanjahua [25][26] i izraelskog predsednika Rivlina Reuvena.[27] Kriza je rešena krajem juna iste godine kada su poljski i izraelski premijer objavili zajedničko saopštenje kojim su podržali istraživanje jevrejskog holokausta i osudili izraz „poljski koncentracioni logori“.[28]

U martu 2018. stupio je na snagu novi poljski zakon koji je zabranio gotovo svaku trgovinu nedeljom, pri čemu su supermarketi i većina drugih maloprodajnih lanaca zatvorili svoja vrata nedeljom, prvi put od kada su devedesetih godina doneti liberalni zakoni o kupovini. Zakon je usvojila stranka Pravo i pravda uz podršku Moravjeckog.[29][30][31][32]

 
Moravjecki sa papom Franjom, Vatikan, jun 2018.

Kao i drugi čelnici Višegradske grupe, Moravjecki se protivi bilo kojoj obaveznoj dugoročnoj kvoti EU o redistribuciji migranata. U maju 2018. godine Moravjecki je rekao: "Predlozi Evropske unije koji nam nameću kvote pogodili su same temelje nacionalnog suvereniteta." [33]

U julu 2018. Moravjecki je rekao da se "neće odmarati" dok ne bude objašnjena "cela istina" masakra iz Drugog svetskog rata u Voliniji i Istočnoj Galiciji. Između 1942. i 1945, pripadnici Ukrajinske pobunjeničke vojske (UPA) ubili su do 100 000 civila u današnjoj zapadnoj Ukrajini.[34][35]

Što se tiče Bregzita, Moravjecki je u intervjuu BBC-ju januara 2019. rekao da se sve više i više Poljaka vraća idejama iz Velike Britanije i nadao se da će ovaj trend nastaviti da jača poljsku ekonomiju.[36]

U januaru 2019. godine Moravjecki je rekao da se " Hitlerova Nemačka hranila fašističkom ideologijom. . . Ali sveo zlo je došlo iz ove (nemačke) države i to ne možemo zaboraviti, jer u protivnom zlo relativizujemo." [37]

Ostale pozicije uredi

  • Bivši član po službenoj dužnosti, Borda guvernera, Azijska investiciona banka za infrastrukturu (AIIB) [38]
  • Bivši član po službenoj dužnosti, Bord guvernera, Međunarodni monetarni fond (MMF) [39]

Počasti uredi

Godine 2008. Moravjecki je postavljen za počasnog konzula Irske u Poljskoj. Godine 2013. nagrađen je Krstom slobode i solidarnosti. Godine 2015. postao je dobitnik viteškog krsta Ordena Polonija Restituta.[40] Godine 2019. na godišnjem ekonomskom forumu u Krinici nagrađen je titulom Čovek godine .[41] Takođe je primio druga priznanja od privrednih klubova, univerziteta, izdavačkih kuća i kulturnih institucija.

Lični život uredi

Moravjecki je oženjen Ivonom Moravjeckom, sa kojom ima četvoro dece: dve kćeri (Olga i Magdalena) i dva sina (Jeremijaš i Ignjaci).[42][43]

Dve njegove tetke su se udale za jevrejske muškarce i preobratili se u judaizam . Pravedni među narodima spasao je jednu njegovu tetku za vreme jevrejskog holokausta.[44]

Reference uredi

  1. ^ „Rodzinna lustracja premiera”. Wprost. 11. 2. 2018. 
  2. ^ JTA (8. 12. 2017). „Poland appoints ex-banker with Jewish roots as prime minister”. Times of Israel. Pristupljeno 8. 11. 2019. 
  3. ^ „Kim jest kandydat na premiera Mateusz Morawiecki [SYLWETKA]”. www.gazetaprawna.pl. 
  4. ^ WPROST.pl (11. 2. 2020). „Morawiecki o czasach PRL: Rzucałem koktajlami Mołotowa (...) do tej pory koledzy wspominają moje poranione plecy”. Wprost (na jeziku: poljski). Pristupljeno 18. 2. 2020. 
  5. ^ „"W domu nigdy o tym nie opowiadał. Nie chciał martwić matki". Dzieciństwo premiera wspomina jego mama”. Pristupljeno 5. 10. 2019. 
  6. ^ „Mateusz Morawiecki”. Arhivirano iz originala 26. 12. 2019. g. Pristupljeno 5. 10. 2019. 
  7. ^ „Mateusz Morawiecki”. Pristupljeno 5. 10. 2019. 
  8. ^ „Mateusz Morawiecki”. Pristupljeno 5. 10. 2019. 
  9. ^ „I Kadencja Sejmiku Województwa Dolnośląskiego”. Arhivirano iz originala 6. 8. 2019. g. Pristupljeno 5. 10. 2019. 
  10. ^ „Oficjalna strona Prezydenta Rzeczypospolitej Polskiej / Aktualności / Nominacje / Prezydent powołał rząd”. web.archive.org. 16. 11. 2015. Arhivirano iz originala 16. 11. 2015. g. Pristupljeno 21. 7. 2019. 
  11. ^ „Kornel Morawiecki”. sejm.gov.pl. Arhivirano iz originala 10. 10. 2017. g. Pristupljeno 21. 7. 2019. 
  12. ^ „Polish reshuffle puts sights on prime minister” (na jeziku: engleski). POLITICO. 29. 9. 2016. Pristupljeno 21. 10. 2016. 
  13. ^ „Trillions needed to modernise Poland: deputy minister” (na jeziku: engleski). Radio Poland. 30. 9. 2016. Pristupljeno 21. 10. 2016. 
  14. ^ „Morawiecki wśród ministrów finansów G20 - Gospodarka - rp.pl”. Pristupljeno 31. 3. 2017. 
  15. ^ „Rzeczy, które musisz wiedzieć o szczycie G20 | Ze świata”. TVN24 BiS (na jeziku: poljski). Arhivirano iz originala 17. 03. 2017. g. Pristupljeno 31. 3. 2017. 
  16. ^ „Komitet Polityczny PiS desygnował Mateusza Morawieckiego na Premiera”. Prawo i Sprawiedliwość. Pristupljeno 7. 12. 2017. 
  17. ^ Michał Broniatowski (December 12, 2017), Poland’s new PM won’t change anything after leadership swap Politico Europe.
  18. ^ „No place for racism in Poland, says PM after attack on teen”. Radio Poland. Arhivirano iz originala 08. 01. 2018. g. Pristupljeno 7. 1. 2018. 
  19. ^ Israel and Poland try to tamp down tensions after Poland’s ‘death camp’ law sparks Israeli outrage, Washington Post, 28 January 2018
  20. ^ Israel and Poland clash over proposed Holocaust law, Reuters, 28 January 2018
  21. ^ The Controversy Around Poland’s Proposed Ban on the Term “Polish Death Camps”, Smithsonian.com, 29 January 2018
  22. ^ News, ABC. „The Latest: Party head: Israel confirms Polish view on Nazis”. ABC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 7. 2018. 
  23. ^ „"Jewish perpetrators" remark reignites Poland Holocaust dispute”. CBS News. 19. 2. 2018. 
  24. ^ „Polish MP: I hope my prime minister is being stupid and not ruthless”. The Jerusalem Post. 19. 2. 2018. 
  25. ^ „"Jewish perpetrators" remark reignites Poland Holocaust dispute” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 7. 2018. 
  26. ^ "Benjamin Netanyahu attacks Polish PM for saying Jews were among perpetrators of the Holocaust". The Independent. 18 February 2018.
  27. ^ „Polish Embassy in Israel Vandalized After Polish PM's Controversial Remarks”. VOA News. 18. 2. 2018. 
  28. ^ „The Latest: Party Head: Israel Confirms Polish View on Nazis” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 7. 2018. 
  29. ^ https://www.usnews.com/news/business/articles/2018-03-11/most-stores-shut-in-poland-as-sunday-trade-ban-takes-effect
  30. ^ „Stores shut across Poland as Sunday shopping ban takes effect”. Global News. 
  31. ^ „Sunday trading ban comes into effect in Poland”. 11. 3. 2018 — preko www.rte.ie. 
  32. ^ „Stores closed as Poland phases out Sunday shopping”. Polskie Radio dla Zagranicy. 
  33. ^ „Refugee quotas ‘hit foundations of national sovereignty’: Polish PM”. Radio Poland. 14. 5. 2018. 
  34. ^ „Polish PM pledges to fight for 'whole truth' of WWII massacres”. Radio Poland. 11. 7. 2018. 
  35. ^ „Ukrainian nationalists plan protests against Polish anti-defamation law”. Radio Poland. 5. 2. 2018. 
  36. ^ Geoghegan, Ian (24. 1. 2019). „Polish PM to UK: ‘Give us our people back’”. POLITICO. 
  37. ^ „Polish PM says Hitler's Germany responsible for Holocaust, not Nazis”. France 24. 27. 1. 2019. 
  38. ^ Board of Governors Asian Infrastructure Investment Bank (AIIB).
  39. ^ Board of Governors International Monetary Fund (IMF).
  40. ^ „Mateusz Morawiecki”. Pristupljeno 5. 10. 2019. 
  41. ^ „Forum Ekonomiczne w Krynicy-Zdroju. Mateusz Morawiecki z nagrodą Człowieka Roku”. Pristupljeno 5. 10. 2019. 
  42. ^ „Wyborcza.pl”. wroclaw.wyborcza.pl. 
  43. ^ „Oto rodzina Morawieckiego. Uchylamy rąbka tajemnicy!”. Pristupljeno 9. 12. 2017. 
  44. ^ Poland appoints ex-banker with Jewish roots as prime minister By JTA, 8 December 2017
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Матеуш_Моравјецки&oldid=26690599”