Majkl Džekson

Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Majkl Džekson (višeznačna odrednica).

Majkl Džozef Džekson (engl. Michael Joseph Jackson; Geri, 29. avgust 1958 — Los Anđeles, 25. jun 2009) bio je američki muzičar, tekstopisac, filantrop i jedan od komercijalno najuspešnijih i najuticajnijih muzičara i zabavljača svih vremena. Njegovi doprinosi muzici, plesu i modi, zajedno sa privatnim životom praćenim jakim publicitetom, činili su ga značajnom figurom u popularnoj kulturi četiri decenije. Majkl Džekson je jedna od najvećih zvezda popularne kulture dvadesetog veka. Zbog velike slave i talenta koji je imao, postao je poznat kao kralj pop muzike. Solo karijeru je započeo 1971. godine nakon debija na profesionalnoj sceni 1964. kao vodeći i najmlađi član grupe Džekson 5.

Majkl Džekson
Džekson (1988)
Lični podaci
Ime po rođenju	Majkl Džozef Džekson
Datum rođenja	(1958-08-29)29. avgust 1958.
Mesto rođenja	Geri, SAD
Datum smrti	25. jun 2009.(2009-06-25) (50 god.)
Mesto smrti	Los Anđeles, SAD
Muzički rad
Aktivni period	1964—2009
Žanrovi	ritam i bluz pop hard rok rok soul dens disko nju džek sving fank
Instrumenti	klavijature perkusije gitara vokal
Izdavačka kuća	Motaun Epik
Ostalo
Povezani članci	Džekson 5
Veb-sajt	www.michaeljackson.com
Potpis

Početkom 1980-ih Džekson je postao dominantna figura u pop muzici. Njegov šesti studijski album „Thriller”, izdat 1982. godine, najprodavaniji je album svih vremena. Četiri od ostalih njegovih izdanja, „Off the Wall” (1979), „Bad” (1987), „Dangerous” (1991) i „HIStory: Past, Present and Future, Book I” (1995), takođe spadaju među najprodavanijim muzičkim materijalima na svetu. Nastupima i spotovima, Džekson je popularizovao nekoliko kompleksnih plesačkih tehnika kao što su robot i mesečev hod. Široko se navodi kao najzaslužniji za preobražaj muzičkih spotova iz promotivne alatke u umetničku formu sa spotovima pesama: „Beat It”, „Billie Jean” i „Thriller”, koji su ga učinili prvim afroameričkim izvođačem sa snažnim publicitetom na Muzičkoj televiziji (engl. Music Television, skr. MTV). Njegov jedinstven muzički zvuk, vokalni stil i koreografije su inspirisale brojne pop, rok, ritam i bluz i hip hop izvođače, rušeći kulturne, rasne i generacijske barijere. Dva puta uvršten u „Rokenrol kuću slavnih”, njegova ostala dostignuća su mnogi Ginisovi rekordi, uključujući i rekord za „Najuspešnijeg zabavljača svih vremena”, 15 Gremi nagrada, 26 američkih muzičkih nagrada, 13 br. jedan singlova, i procenjena prodaja od preko 750 miliona albuma širom sveta. Bio je istaknut filantrop i humanitarac koji je zaradio i donirao milione dolara podržavši 39 akcija i osnovavši svoju fondaciju.

Džeksonov privatni život je izazivao kontroverze godinama. Promena njegove pojave se primećivala od kraja 1970-ih i početkom 1980-ih, sa promenama oblika njegovog nosa i boje njegove kože koje su rezultovale široko medijsko izveštavanje. Godine 1993. okrivljen je za seksualno zlostavljanje deteta iako nije bio optužen. Dva puta se ženio, prvo 1994. a zatim i 1996, postajući otac troje dece. Jedno dete je rodila surogat majka. Godine 2005. je zvanično optužen za maltretiranje deteta i zatim ponovo oslobođen optužbi. Dok se spremao za svoju poslednju koncertnu turneju 2009, pedesetogodišnji Džekson je preminuo usled predoziranja lekovima za uspavljivanje i smirenje. Njegova komemoracija je prikazivana uživo širom sveta i posmatralo ju je oko milijardu ljudi.

Život i karijera

Mladost i Džekson 5 (1958—1975)

Majkl Džozef Džekson je rođen u Geriju, Indijana 29. avgusta 1958. godine. Sin je Džozefa Voltera i Ketrin Ester (rođene Skrus). Osmi je od desetoro dece. Ostatak porodice čine: Rebi, Džeki, Džekson, Džermejn, Latoja, Marlon, Brandon, Rendi i Dženet. Džozef je radio u fabrici čelika i nastupao je u ritam i bluz bendu zvanom Falkoni (engl. The Falcons) sa svojim bratom Luterom. Majkl je odrastao pod velikim uticajem svoje majke, koja je bila član Jehovinih svedoka.

Još od detinjstva Džeksona je otac fizički i mentalno zlostavljao. Tokom dugotrajnih uvežbavanja i proba često je tučen i vređan. Maltretiranje u ovom dobu ostavilo je posledice na njegov život. Jednom prilikom Džozef se popeo u dečju sobu ušavši kroz prozor. Upao je dok su deca spavala sa zastrašujućom maskom na licu urlajući iz sveg glasa jer, kako je kasnije objašnjavao, hteo je da ih nauči da ne ostavljaju prozor otvorenim kada odu na spavanje. Godinama kasnije, Majkl je imao košmare u kojima je kidnapovan iz svoje sobe. Godine 2003. Džozef je priznao televiziji Bi-Bi-Si da je tukao svoju decu. Džekson je prvi put otvoreno pričao o zlostavljanju kojem ga je otac podvrgavao u intervjuu sa Oprom Vinfri 1993. godine. Rekao je da je tokom detinjstva često plakao jer se osećao usamljenim i da bi mu često pozlilo čim bi ugledao svog oca. U intervjuu sa Martinom Baširom, poznatom kao „Život sa Majklom Džeksonom” (engl. Living with Michael Jackson, snimljenom 2003), gorko je zaplakao tokom razgovora o svom detinjstvu. Izjavio je da se još uvek seća kako je Džozef sedeo u fotelji sa kaišem kojim bi tukao svoju decu kad god ne bi dobro vežbali, objasnivši: „Kad ne bi odradio kako treba, pocepao bi te”.

Džekson je svoj muzički talenat pokazao veoma rano, nastupajući kao petogodišnjak na božićnim koncertima. Godine 1964. zajedno sa bratom Marlonom pridružio se grupi Braća Džekson (engl. The Jackson Brothers), koju su činili njihova braća Džeki, Tito i Džermejn. Na početku, svirali su kongo i tamburinu. Mladi Majkl je zatim počeo da nastupa kao prateći vokal i da pleše, a kada je napunio osam godina, on i Džermejn postali su vodeći vokali. Tada je naziv grupe promenjen u Džekson 5 (engl. The Jackson 5). Bend je nastupao po srednjem Zapadu od 1966. do 1968. Često je nastupao i u klubovima za odrasle. Godine 1966. pobedili su na najznačajnijem lokalnom muzičkom takmičenju izvevši pesmu Džejmsa Brauna „I Got You (I Feel Good)”.

Nakon učešća na pomenutom takmičenju, Džekson 5 je snimio nekoliko pesama, uključujući i debitantski singl „Big Boy” za izdavačku kuću Stiltaun 1967. Iduće godine su potpisali ugovor sa Motaun rekordsom. Magazin „Roling stoun” je opisao mladog Majkla kao čudo sa ogromnim muzičkim darom ističući da je brzo postao frontmen i vodeći vokal u grupi: „Iako je imao dečji piskav glas, plesao je kao odrastao i pevao je sa kraljevima ritma, bluza i gospela kao što su Sem Kuk, Džejms Braun, Rej Čarls i Stivi Vonder.” Grupa je postavila rekord kada su njena četiri singla („I Want You Back”, „ABC”, „The Love You Save” i „I‘ll Be There”) dospela jedan za drugim na čelo liste „Bilbord hot 100”. Tokom ranih godina grupe, tim za odnose s javnošću izdavačke kuće tvrdio je da je Majkl imao devet godina, dve manje nego što je zapravo imao, da bi publici izgledao ljupkiji. Između 1972. i 1975. godine Džekson je izdao ukupno četiri solo studijska albuma za Motaun, među kojima i „Got to Be There” i „Ben”. Oni su objavljivani pod franšizom Džekson 5 i sa njih su izdati uspešni singlovi poput „Got to Be There”, „Ben” i „Rockin' Robin”. Prodaja albuma grupe je počela padati 1973. godine, a Motaun joj je striktno zabranio da snima ili objavi bilo kakav materijal. I pored toga bend je postigao nekoliko top 40 hitova, uključujući i top 5 disko singl „Dancing Machine” i top 20 hit „I Am Love”.

Prelazak u Epik i „Off the Wall” (1976—1981)

Džekson 5 je napustio Motaun 1975. da bi zatim potpisao ugovor sa Si-Bi-Es rekordsom u junu iste godine, pridružujući se Internešenl rekordsu iz Filadelfije a zatim i Epik rekordsu. Po završetku pravnog postupka, grupa je preimenovana u Džeksonovi (engl. The Jacksons). Nakon promene naziva, bend je nastavio sa nastupima objavljujući još šest albuma između 1976. i 1984, u toku kojih je Majkl bio njegov glavni tekstopisac. Napisao je hitove „Shake Your Body (Down the Ground)”, „This Place Hotel” i „Can You Feel It”. Godine 1978, tumačio je ulogu Strašila u filmskom mjuziklu „The Wiz”. Snimanja je zakazivao Kvinsi Džons sa kojim se sprijateljio tokom produkcije filma. Tom prilikom Kvinsi je pristao da bude producent pevačevog narednog solo albuma, „Off the Wall”. Godine 1979, Džekson je polomio nos za vreme jedne kompleksne plesačke rutine. Operacija nosa koja je sledila nije bila u potpunosti uspešna. Džekson se žalio na poteškoće koje je imao tokom disanja. Drugu operaciju nosa, kao i sve ostale, obavio je dr Stiven Hoeflin.

Džons i Džekson su zajednički producirali album. Pored pevača, tekstopisci su bili i Rod Temperton, Stivi Vonder i Pol Makartni. Izdat 1979. godine, „Off the Wall”, bio je prvi album koji je objavio četiri američka top 10 hita od kojih su se dva našla na vrhu liste „Bilbord hot 100”, „Don't Stop 'til You Get Enough” i „Rock With You”. Nalazio se na trećem mestu „Bilbordovih 200 najboljih albuma”. Zvanično, prodat je u sedam miliona kopija u Americi od dvadeset miliona širom sveta. Na dodeli Američkih muzičkih nagrada 1980, osvojio je tri nagrade: za najbolji soul i ritam i bluz album, najboljeg muškog soul i ritam i bluz izvođača i za najbolji ritam i bluz singl („Don't Stop 'Til You Get Enough”). Te godine, postao je vlasnik Bilbordove muzičke nagrade za najbolji album jednog crnog izvođača i Gremi nagrade za najbolje muško ritam i bluz vokalno izvođenje (za „Don't Stop 'Til You Get Enough”). Uprkos komercijalnom uspehu, Džekson je smatrao da je album trebalo da ima mnogo veći uticaj i bio je odlučan u tome da nadmaši svoja dostignuća sledećim izdanjem. Godine 1980, Džekson je zarađivao najviše novca u muzičkoj industriji u odnosu na ukupan profit svog albuma i to 37 procenata.

„Thriller” i „Motaun 25” (1982—1983)

Džekson je 1982. snimio pesmu „Someone in the Dark" koja je bila deo muzike za film I-Ti: Vanzemaljac. Pesma se našla na ploči koja je osvojila Gremi za najbolji album za decu. Iste godine, izvođač je objavio svoj drugi album za Epik, „Thriller”. „Thriller” se nalazio na „Bilbordovoj listi 200 najboljih albuma” 80 uzastopnih nedelja od kojih je 37 bio na vrhu. Prvi je album koji je lansirao sedam top deset singlova među kojim i „Billie Jean” i „Beat It”. Odlikovan je dvostrukim dijamantskim tiražom za prodaju od oko 29 miliona kopija u Sjedinjenim Američkim Državama. Trenutno je najprodavaniji album u Sjedinjenim Državama i na svetu svih vremena sa procenjenom prodajom između 47 miliona i 110 miliona kopija iako svojevremeno nije imao gotovo nikakvu promociju.

Džeksonov pravni zastupnik Džon Branka je isticao da je njegov klijent finansijski stekao najviše priznanje u muzičkoj industriji. Skoro dva dolara mu je pripadalo za svaki prodati album. Džekson je takođe rekordno profitirao od kompakt-diskova i prodaje dokumentarca The Making of Michael Jackson‘s Thriller koji je producirao sa Džonom Lendisom. Dokumentarac, finansiran od strane Muzičke televizije, prodat je u preko 350 hiljada kopija za par meseci. Tadašnji period je beležio proizvodnju lutki sa Džeksonovim likom koje su se pojavile u prodavnicama u maju 1984. sa cenom od dvanaest dolara. Biograf Rendi Taraboreli je napisao: „U nekom trenutku, „Thriller” se prestaje prodavati kao magazin, igračka ili ulaznica za hit film a onda se počinje prodavati kao kućna potrepština.” Gil Frizen, predsednik Ej-End-Em rekordsa je rekao da „cela industrija ima interes u ovom uspehu.” Neobično za to vreme, sa albuma je objavljeno sedam singlova. „Tajm” magazin je objavio da je „Thriller” pružio (muzičkom) biznisu najbolje godine još od 1978. kada je njegov domaći godišnji dohodak u Sjedinjenim Američkim Državama bio preko četiri milijarde dolara. Magazin je nazivao Džeksona: „Kraljem ploča, radija, spotova. Čovekom koji sam spašava muzički biznis. Tekstopiscem koji stvara bitove za dekadu. Plesačem sa najelegantnijim stopalom na ulici. Pevačem koji prekida sve granice ukusa, stila i boja takođe.”

Džekson prikazuje svoj simbolični pokret po prvi put na Motaunu 25.

„Njujork tajms” ga naziva „muzičkim fenomenom” ističući da „u svetu pop muzike, tu je Majkl Džekson i tu su svi ostali.” „Vašington post” je objavio da je album otvorio put do slave drugim izvođačima među kojim i Princu.

Džeksonova popularnost još više raste nakon 25. marta 1983. godine i nastupa na proslavi 25 godina postojanja Motauna poznatoj kao „Motaun 25: Juče, danas, zauvek” (engl. „Motown 25: Yesterday, Today, Forever”). Prvo je nastupio sa svojom braćom, a zatim i samostalno izvodeći pesmu „Billie Jean”. Tada je prvi put izveo svoj prepoznatljivi pokret, mesečev hod. Nastup je posmatralo oko 47 miliona televizijskih gledalaca (ovoliki broj gledalaca nije bio zabeležen od nastupa Elvisa Preslija i Bitlsa u emisiji Eda Salivana). „Njujork tajms” je objavio: „Mesečev hod koji je uradio je prepoznatljiva metafora njegovog plesačkog stila. Kako to radi? Kao tehničar, sjajan je iluzionista i jedinstven mimičar. Njegova veština da drži jednu nogu pravu dok drugom klizi, iziskuje savršen tajming.”

Pepsi, „We Are the World” i biznis karijera (1984—1985)

Džekson i predsednički bračni par Regan, ispred Bele kuće 1984

Godine 1984. Džekson je snimao reklamu za Pepsi kolu koja je predstavljala simulirani koncert gde on nastupa sa svojom braćom pred par hiljada ljudi. U toku snimanja, neko ga je iz publike pogodio vatrometom u glavu. Opekotine koje je pretrpio bile su drugog i trećeg stepena. Pepsi mu je osiguranje otplatio bez suđenja. Od otplaćenog novca, Džekson je 1,5 milion dolara dao jednom centru koji se bavio pomaganjem ljudima sa opekotinama. Docnije je imao svoju treću operaciju nosa. Iste godine 14. maja, pozvan je da dođe u Belu Kuću da primi nagradu koju će mu uručiti američki predsednik Ronald Regan. Nagrada mu je data zbog podrške humanitarne akcije za odvikavanje vozača od alkohola i droga. Te 1984. je osvojio i rekordnih osam Gremi nagrada. Za razliku od ostalih albuma, „Thriller” nije imao zvaničnu turneju kojom bi se promovisao. Ipak, Džekson se pridružio svojoj braći na turneji albuma „Victory” na kojoj je prikazao dosta svog novog solo materijala. Turneju je ukupno posmatralo više od dva miliona Amerikanaca. Pevač je donirao svojih pet miliona dolara zarađenih na turneji u humanitarne svrhe. Džekson akcije nastavlja pesmom „We Are the World” koju je napisao sa Lajonelom Ričijem. Kao singl, pesma je objavljena 1985. godine širom sveta. Osnovni cilj je bio da se pomogne siromašnima u Africi i Sjedinjenim Američkim Državama. Njih dvojica su bili jedni od 39 slavnih ličnosti čiji su vokali bili na ploči. Singl je postao jedan od najprodavanijih svih vremena sa oko 20 miliona prodatih kopija.

Dok su Džekson i Pol Makartni radili na dva hit singla, „The Girl Is Mine” i „Say Say Say”, sprijateljili su se. Često su se posećivali, a u jednom od razgovora Makartni je pomenuo Džeksonu milione dolara koje zarađuje od vlasništva nad autorskim pravima za muzička dela. Zarađivao je blizu četrdeset miliona dolara godišnje od prava nad pesmama drugih izvođača. Sam Džekson je zatim započeo svoju biznis karijeru, prodajući i kupujući prava distribucije muzike od mnogih izvođača. Malo kasnije, „Northern Song”, muzički katalog koji sadrži hiljade pesama među kojim i pesme Bitlsa, bio je na prodaji. Džekson je odmah pokazao interesovanje za katalog. Izjavio je: „Ne zanima me. Hoću te pesme. Donesi mi te pesme Branka (njegov pravni zastupnik).” Branka je zatim kontaktirao Makartnijevog zastupnika koji je odgovorio da njegovog klijenta licitacija ne zanima. Nakon što je Džekson započeo pregovore, Makartni je promenio mišljenje i pokušao je da ubedi Joko Ono da mu se pridruži na licitaciji što je ona odbila tako da je i on sam odustao. Džekson je pobedio ostatak konkurencije u pregovorima koji su trajali deset meseci. Kupio je katalog za 47,5 miliona dolara. Povodom toga, Makartni je izjavio: „Mislim da je lukavo uraditi tako nešto.” Reagujući na izjavu, biograf Rendi Taraboreli je kazao: „Makartni je zarađivao milione dolara od muzike drugih ljudi. Imao je više novca od Džeksona u tom trenutku tako da je mogao licitirati i otkloniti brigu hoće li njegov prijatelj kupiti.”

Pojava, tabloidi i „Bad” (1986—1987)

Glavni članak: Zdravlje i pojava Majkla Džeksona

Džekson, dve godine nakon što mu je dijagnoziran vitiligo

Džeksonova koža je bila tamnosmeđe boje tokom njegove mladosti ali je postajala tokom osamdesetih godina prošlog veka sve svetlija. Ova promena je dobila rasprostranjeno medijsko izveštavanje i glasine da Džekson izbeljuje svoju kožu. Sredinom osamdesetih mu je dijagnoziran vitiligo i lupus. Obe bolesti su ga činile osetljivim na Sunčevu svetlost. Ovu dijagnozu potvrdio je Arnold Klajn, Džeksonov dugogodišnji dermatolog. Tretmani koje je koristio zajedno sa šminkom su zajednički stvorili njegovu pojavu drugačijom. Struktura njegovog lica se isto tako promenila. Nekoliko hirurga je nagađalo da je imao više operacija i to: nosa, čela, usana i jagodica.

Promene na njegovom licu bile su delom uslovljene gubitkom težine. Džekson je gubio težinu početkom osamdesetih zbog promena dijeta i želje za „telom plesača”. Pojedini svedoci koji su ga viđali, tvrdili su da je imao česte vrtoglavice i anoreksiju nervoze. Neki lekari su izjavili da veruju da pevač ima dismorfofobiju, odnosno da je preokupiran strahom da je njegova pojava ružna ili defektna. Džekson je tvrdio da mu je nos dva puta operisan i da nije imao kakvih drugih operacija iako je jednom izjavio da mu je napravljen mali rascep kod podbratka.

Tabloidi su 1986. tvrdili da Džekson spava u hiperbaričnoj komori kako bi usporio proces starenja. Objavljena je fotografija gde on leži u velikom staklenom sanduku. Iako je tvrdnja bila netačna, pevač je nije demantovao. Džekson je zatim kupio šimpanzu imena Babls sa kojim je počeo da se druži što je još više izrazilo njegovu ekscentričnu pojavu. Godine 2003. je izjavio da je Babls koristio njegov toalet i da mu je sređivao sobu. Kasnije je bilo objavljeno da je Džekson kupio kosti Džozefa Merika (poznatog zbog svoje defektne građe). Tu glasinu je tek 1993. demantovao u intervjuu sa Oprom Vinfri. Sve ove priče i mnoge druge su mu nadenule nadimak Ćaknuti Džeko (engl. Wacko Jacko) za koji je rekao da ga prezire. Shvatajući svoju grešku, prestao je da se bavi pričama koje se vrte u medijima. Kako god, na kraju su sami mediji počeli da objavljuju svoje priče.

Zašto ne biste ljudima rekli da sam vanzemaljac sa Marsa? Recite im da jedem žive kokoške i da u ponoć izvodim vudu ples. Oni Vam veruju šta god da kažete, zato što ste Vi novinar. Ali ako bih ja, Majkl Džekson, rekao: „Ja sam vanzemaljac sa Marsa i jedem žive kokoške i u ponoć izvodim vudu ples”, rekli bi: „Čoveče, taj Majkl Džekson je poludeo. Kakva budala. Ti ne bi mogao poverovati jednu jedinu reč koja izlazi na njegova usta.”
— Majkl Džekson

Džekson je zatim promovisao svoj predstojeći film Kapetan IO. Film je režirao Fransis Ford Kopola. Bio je najskuplji producirani film po minutu i prikazivan je u Diznijevim parkovima. Sa prvim albumom u pet godina, industrija je iščekivala još jedan veliki hit. Džeksonov sedmi studijski album, „Bad”, imao je slabije prodajne karakteristike u odnosu na „Thriller” ali je zabeležio solidan komercijalan uspeh. U Sjedinjenim Državama je lansirao sedam hit singlova od kojih su pet („I Just Can‘t Stop Loving You”, „Bad”, „The Way You Make Me Feel”, „Man in the Mirror” i „Dirty Diana”) dosegli prvo mesto na „Bilbordu hot 100”, što ga čini albumom sa najviše br.1 singlova ikada. Prvi je album ikada koji je dospeo na prvom mestu top-listi u dvadeset i pet zemalja i bio je najprodavaniji album u svetu 1987. i 1988. godine. Do 2008. je prodat u osam miliona kopija u Sjedinjenim Državama i u 30 miliona širom sveta.

Godine 1987. Džekson je odlučio da ne bude više član Jehovinih svedoka zbog njihovog negodovanja spota pesme „Thriller”. Svetska turneja albuma je trajala od 12. septembra 1987. do 14. januara 1989. Samo u Japanu, bilo je održano 14 rasprodatih koncerata na kojim je prisustvovalo oko 570 hiljada gledalaca. Džekson je postavio Ginisov rekord kada ga je posmatralo više od 504 hiljade ljudi na sedam koncerata na Vembli stadionu. Nastupio je na 123 koncerta sa ukupnom posetom od 4,4 miliona ljudi. Još jedan Ginisov rekord je postavio zaradom 125 miliona dolara na turneji. Tokom putovanja je davao donacije bolnicama i sirotištima.

Autobiografija, imanje i „krunisanje Kralja popa” (1988—1990)

Džekson izvodi „The Way You Make Me Feel”

Džekson je 1988. godine izdao svoju prvu autobiografiju, „Moon Walk” (srp. „Месечев ход”), koju je pisao četiri godine. U njoj govori o svom detinjstvu, iskustvima sa Džekson 5 i zlostavljanju kada je bio dečak. Takođe je pisao o svojim plastičnim operacijama, opisao je promenu strukture lica u pubertetu, gubitak težine, striktnu vegetarijansku dijetu, promene frizura i nastupe. Knjiga je dosegla prvo mesto na listi bestselera magazina „Njujork tajms”. Kasnije, Džekson je izdao film „Moonwalker” koji u uvodu sažeto hronološki prikazuje događaje iz njegove karijere da bi zatim i film u kojem su on i Džon Peski glavne uloge. Moonwalker se odmah po svom izdanju našao na vrhu „Bilbordove” liste najboljih spotova na kaseti gde je ostao 22 nedelje. Ironično, film je smenio sa tog mesta spot Michael Jackson: The Legend Continues.

U martu 1988, Džekson je kupio zemljište blizu Santa Injeza, Kalifornija gde je sagradio ranč nazvavši ga Neverlendom (srp. Недођија). Imanje površine 11 km² i vrednosti 17 miliona dolara je obezbeđivalo 40 čuvara. Na njemu se nalazi zabavište, bioskop i menažerija. Vrednost Neverlenda je 2003. godine procenjena na skoro 100 miliona dolara. Godine 1989, Džeksonova zarada od prodaja albuma, koncerata i drugog bila je oko 125 miliona dolara. Kasnije, pevač je postao prvi zapadnjak koji se pojavio na televizijskoj reklami u Sovjetskom Savezu.

Uspesi tokom osamdesetih su mu dodelili titulu „kralja popa”. Tako ga je predstavila glumica i njegova prijateljica Elizabet Tejlor kada mu je uručivala nagradu za izvođača decenije 1989. i pritom ga nazvala „pravim kraljem popa, roka i soula”. Predsednik Džordž H. V. Buš uručio je pevaču u Beloj kući nagradu za izvođača decenije zbog njegovih dostignuća tokom osamdesetih. Od 1985. do 1990, Džekson je poklonio 500 hiljada dolara jednoj dobrotvornoj organizaciji koja pomaže crncima, a svu zaradu od svog singla „Man in the Mirror” dao je u humanitarne svrhe. Njegovo izvođenje pesme „You Were There” 1990. godine na proslavi 60. rođendana Semija Dejvisa Džuniora bilo je nominovano Emi nagradom.

„Dangerous”, fondacija i XXVII Superbol (1991—1993)

U martu 1991, Džekson je obnovio ugovor sa Sonijem za rekordnih 100 miliona dolara. Svoj osmi album, „Dangerous”, izdao je iste godine. Do 2008, „Dangerous” je prodat u oko sedam miliona primeraka u Sjedinjenim Državama i u 32 miliona kopija širom sveta. Najuspešniji je nju džek sving album svih vremena. U Sjedinjenim Državama, albumov prvi singl „Black or White” je bio njegov najveći hit, dostigavši prvo mesto na „Bilbordu hot 100” listi i bivajući na toj poziciji sedam nedelja. Drugi singl, „Remember the Time”, je bio osam nedelja među pet najboljih singlova iste liste (odnosno na trećem mestu). Tu pesmu je 1993. Džekson izvodio na dodeli Soul trejn nagrada sedeći u invalidskim kolicima. Povodom toga je izjavio da je povredio nogu na probi. U Ujedinjenom Kraljevstvu i u ostalim delovima Evrope, „Heal the World” je bio najveći hit sa albuma, prodat u 450 hiljada kopija u Britaniji gde je bio pet nedelja na drugoj poziciji.

Džekson je 1992. godine osnovao Heal the World fondaciju (srp. Излечи свет). Humanitarna organizacija je dovodila neprivilegovanu decu na pevačevo imanje da vide i iskuse sve ono što do tada nisu mogla. Fondacija je slala milione dolara širom sveta za pomoć ugroženoj deci. Svetska turneja albuma „Dangerous” je počela 27. juna 1992. i završila se 11. novembra 1993. Džekson je održao 67 koncerata na kojim ga je posmatralo ukupno 3,5 miliona ljudi. Svi profiti od koncerata su otišli ka pomenutoj fondaciji. Prava prikazivanja turneje su prodata Ejč-Bi-Ou televiziji za rekordnih 20 miliona dolara. Nakon bolesti i smrti Rajana Vajta, pevačevog prijatelja, Džekson je doprineo tome da javnost nešto više sazna o sidi koja joj tada nije bila u potpunosti poznata. Na jednoj svečanosti koju je priredio tadašnji američki predsednik Bil Klinton, javno je sve zamolio da doniraju novac organizacijama koje se bave preventivom i lečenjem ove zaraze.

Kasnije, posetio je nekoliko afričkih zemalja, među kojima i Gabon i Egipat. Po dolasku u Gabon, dočekalo ga je oko 100 hiljada ljudi. Neki od njih su nosili natpise „Dobrodošao kući, Majkl”. Prilikom boravka u Obali Slonovače, Džeksona je kao kralja Sanija krunisao jedan plemenski starešina. Džekson se zahvalio velikodostojnicima na francuskom i engleskom da bi zatim potpisao zvanična dokumenta formalizujući svoje veličanstvo. Na kraju je seo na zlatni presto i odgledao ceremonijalne plesove. Jedan od najpriznatijih njegovih nastupa je bio tokom poluvremena 27. Superbola. Tom prilikom je izveo nekoliko svojih pesama uz pratnju vatrometa i mnogih specijalnih efekata. Nastup je posmatralo oko 135 miliona Amerikanaca. Inače to je prvi Superbol gde je publika u toku poluvremena bila jedan od izvođača. Na 35. dodeli Gremi nagrada u Los Anđelesu, Džeksonu je dodeljena nagrada „Živa legenda” (engl. Living Legend Award). „Black or White” je bio nominovan za najbolje vokalno izvođenje. „Jam” je bio nominovan u dvema kategorijama: za najbolje ritam i bluz vokalno izvođenje i za najbolju ritam i bluz pesmu.

Prve optužbe i prvo venčanje (1993—1994)

Glavni članak: Prve optužbe protiv Majkla Džeksona za seksualno zlostavljanje

Vinfri i Džekson

Džekson je 1992. godine dao intervju Opri Vinfri koji je trajao 90 minuta. To je bio njegov prvi televizijski intervju od 1979. godine. Pričao je o svom detinjstvu i o maltretiranjima koje je morao da trpi od svog oca. Verovao je da je izgubio mnogo toga kao dete i dodao je kako često plače zbog toga. Demantovao je tvrdnje tabloida da je kupio kosti Čoveka slona ili da je spavao u hiperbaričnoj komori. Izvođač je prvi put pričao o promeni boje svoje kože govoreći da ima oboljenje zvano vitiligo. Intervju je gledalo oko 90 miliona Amerikanaca čime je zauzeo četvrto mesto na listi najgledanijih neprofitnih programa u istoriji američkih televizija. Tada je takođe započeta i javna debata na temu vitiliga, bolesti koja do tada je bila malo poznata. Album „Dangerous” je ponovo izdat i ponovo se probio među deset najboljih na listama širom sveta.

Džekson je 1993. godine optužen za seksualno maltretiranje trinaestogodišnjeg Džordana Čendlera i to neposredno od samog deteta i njegovog oca Ivana Čendlera. Tada se, logično, prijateljstvo između Džeksona i Čendlera završilo. Vremenom kasnije Ivan je u snimanim razgovorima izjavljivao da ako prođe kroz ovo, „uzeće velike pare”, i da nema šansi da će izgubiti. Dodao je i da će proći kroz sve da bi Džeksonova karijera bila gotova. Godinu kasnije su se sreli. Džordan je rekao svom ocu da je Džekson dodirivao njegov penis. Ivan Čendler i Džekson su posredstvom svojih pravnih timova započeli neuspešne pregovore oko finansijskog dogovora; inicirao ih je Ivan a izvođač je dao nekoliko ponuda. Džordan Džendler je rekao psihijatru i kasnije policiji da ga je Džekson prinuđivao na ljubljenje, masturbaciju i oralni seks. Navodno je dao detaljan opis pomenutog.

Zvanična istraga je počela. Neverlend je istražen, deca koja su bila tamo i članovi porodice su snažno demantovali priče da je Džekson pedofil. Njegova slika u javnosti je pogotovo okaljana kada ga je sestra Latoja optužila da je pedofil da bi taj stav kasnije opovrgla. Džekson je pristao na svlačenje dogovoreno na imanju. Istraga je vođena radi poređenja tela sa opisom koju je dečak dao. Doktori su izjavili da postoji dosta sličnosti između opisanog i viđenog ali da to ne može biti definitivno jer je bilo pitanje da li ono dečak što je opisao video ili je dobio informacije od nekog drugog. Džekson je davao emocionalne izjave na raznim događajima, govorio je da je nevin, kritikovao je kroz šta je sve prošao kao i svlačenje koje je morao vršiti.

Džekson je počeo uzimati lekove za smirenje, valijum, ksanaks i ativan da bi prebrodio stres u toku istrage. U toku jeseni 1993. godine postao je zavisan na droge. Njegovo zdravstveno stanje je bilo toliko narušeno da je odložio svetsku turneju i imao je višemesečno odvikavanje od droga. Zbog stresa prestao je da se hrani i time je izgubio veliki deo težine. Videvši da je nemoguće da nastavi proces, prijatelji i javni predstavnici su ga predstavljali tako da je većinu kasnijeg toka propustio.

Reakcije medija su stavile Džeksona u nezavidnu poziciji. Navođeno je da novcem „krije” svoja dela dajući velike svote. Prvog januara 1994. godine, Džeksonovi zastupnici su se sastali sa porodicom Džendler i njihovim timom van suda i isplatili 22 miliona dolara. Nakon toga, Džordan Čendler je odbijao da nastavi krivični postupak. Džekson više nije bio optužen, dokaza nije bilo dovoljno i država je zatvorila slučaj. U jednom intervjuu koji je dao sa svojom budućom ženom Lisom Meri Presli, izjavio je da nije nikada povredio dete kao i da je platio zato što je slučaj mogao da traje i do sedam godina i da je tako učinio uslugu ocu deteta koje je navodno zlostavljao. Nakon Džeksonove smrti 2009. godine, Džordan je priznao da je pod pritiskom optužio pevača kao i da nije bio zlostavljan.

Kasnije, iste godine, Džekson je oženio Lisu Meri Presli, jedinu ćerku Elvisa Preslija. Prvi put su se sreli 1975. godine za vreme posete Džeksonove porodice Em-Dži-Em Grand hotelu da bi ponovo 1993. godine pomoću zajedničkog prijatelja. Bili su u kontaktu svakog dana preko telefona. Kada su optužbe sa uznemiravanje deteta postale javne, Džekson se vezao za Presli zbog podrške koju mu je pružala. Ona je govorila da ne veruje da je bilo šta loše uradio i da se zaljubljuje u njega. Dodala je da ga želi spasiti i da misli da može to uraditi. Kada je Džekson razgovarao sa njom telefonom jeseni 1993. godine, zaprosio ju je pitanjem: „Ako bih te pitao da se udaš za mene, da li bi pristala?” Venčali su se u Dominikanskoj Republici u tajnosti. Nakon manje od dve godine, razveli su se ostavši prijatelji.

„HIStory”, drugo venčanje i očinstvo (1995—1999)

Džekson na Kanskom filmskom festivalu, 1997. godine

Džekson je 1995. godine ujedinio svoj katalog „Northern Songs” sa jednim Sonijevim izdavačkim odeljenjem stvorivši „Sony/ATV Music Publishing”. Tako je postao vlasnik pola kompanije zarađujući 95 miliona dolara i dobijajući prava na još više pesama. Nakon toga, objavio je album na dva diska „HIStory: Past, Present and Future, Book I”. Prvi disk, „HIStory Begins”, kompilacija je petnaest najvećih pesama; 2001, taj disk je ponovo izdat, pod imenom „Greatest Hits: HIStory Vol. I”. Drugi disk, „HIStory Continues”, sadrži petnaest novih pesama. Album je debitovao na prvom mestu u Sjedinjenim Državama gde je prodat u 7 miliona kopija. „HIStory” je najprodavaniji svih vremena na svetu u kategoriji albuma koji se sastoje od dva ili više diskova i to u 20 miliona kopija (odnosno 40 miliona diskova). Bio je nominovan za Gremi nagradu za najbolji album. Prvi izdati singl sa albuma je bio „Scream/Childhood”. „Scream” je duet Džeksona i njegove najmlađe sestre, u to vreme najplaćenije i najpopularnije pevačice, Dženet Džekson. Singl je prvi u istoriji liste „Bilbord hot 100” koji je debitovao na petom mestu i bio je nominovan Gremijem za najbolju pop vokalnu saradnju. „You Are Not Alone” je bio drugi singl. Drži Ginisov rekord kao prva pesma ikada koja je debitovala na prvom mestu pomenute liste. Pesma je nominovana Gremijem za najbolje pop vokalno izvođenje. Krajem 1995. godine, Džekson je prebačen u bolnicu nakon gubitka svesti tokom probe za jedan televizijski nastup; razlog tome je bio napad panike. „Earth Song” je bio treći singl sa albuma i našao se na vrhu u Ujedinjenom Kraljevstvu gde je prodat u oko milion kopija što ga čini pevačevim komercijalno najuspešnijim u toj zemlji.

Svetska turneja albuma „HIStory” je počela 7. septembra 1996. i završila se 15. oktobra 1997. godine. Džekson je održao 82 koncerta na pet kontinenata, u 35 zemalja tj. u 58 gradova pred ukupno više od 4,5 miliona ljudi što tu turneju čini njegovom najposećenijom. Tokom turneje u Australiji, pevač se oženio dermatološkom sestrom Debrom Džin Rouv sa kojom je dobio sina, Majkla Džozefa Džeksona Juniora (poznat kao Princ) i ćerku, Paris Majkl Ketrin Džekson. Par se prvi put sreo sredinom osamdesetih kada je pevaču dijagnoziran vitiligo. Debra mu je pomagala godinama pri lečenju bolesti i pružala mu emocionalnu podršku. Stvorili su jako prijateljstvo da bi se onda zaljubili jedno u drugo. Prvobitno nisu planirali da se venčaju ali nakon saznanja Debrine trudnoće, Džeksonova majka je zahtevala venčanje. Par se razveo 1999. godine, a Debra je prepustila Džeksonu puno starateljstvo nad decom i ostala je sa njim prijatelj.

Godine 1997, izdat je album „Blood on the Dance Floor: HIStory in the Mix”. Sadrži remikse hit singlova sa albuma „HIStory” i pet novih pesama. Do 2007. godine album je prodat širom sveta u 6 miliona kopija čime je i najprodavaniji remiks albuma svih vremena. Bio je na prvom mestu u Ujedinjenom Kraljevstvu kao i njegov naslovni singl. U Sjedinjenim Državama, bio je platinastog tiraža iako se našao tek na 24. mestu po prodaji.

Tokom juna 1999, Džekson je bio uključen u niz humanitarnih akcija. Zajedno sa Lučanom Pavarotijem je prisustvovao na dobrotvornom koncertu u Modeni, Italija. Koncert je podržala neprofitna organizacija Vorčajld sa ciljem da pomogne izbeglicama sa Kosova kao i nezbrinutoj deci iz Gvatemale. Kasnije istog meseca, Džekson je organizovao dva koncerta pod nazivom „Majkl Džekson i prijatelji” (engl. Michael Jackson & Friends), od kojih se po jedan održao u Nemačkoj i u Koreji. Drugi izvođači koji su nastupali, bili su: Sleš, Skorpions, Luter Vandros, A. R. Rahman, Prabu Deva Sundaram, Šobana Ćandrakumar, Andrea Bočeli i Pavaroti. Sav zarađen novac je prosleđen Crvenom krstu, organizaciji Deca Nelsona Mendele i Unesku.

Konflikt, „Invincible” i treće dete (2000—2003)

Džekson je 2000. godine postao vlasnik još jednog Ginisovog rekorda. Drži rekord kao slavna ličnost koja je podržala najviše humanitarnih akcija, ukupno 39. Džekson je čekao dozvolu da mu budu vraćene matrice njegovih albuma što bi mu omogućilo da vrši promociju svog prethodnog materijala. Time bi sprečio Soni da učestvuje u raspodeli profita od njegovog starog materijala. Pevač je očekivao da se ovo desi početkom novog milenijuma, međutim, zbog sitnih slova i različitih odredbi ugovora, odgovor na njegov zahtev je još uvek godinama daleko. Pokrenuo je istragu. Ispostavilo se da je advokat koji ga je zastupao u ovom poslu, predstavljao kompaniju Soni i na takav način stvorio sukob interesa. Džekson je bio zabrinut zbog još jednog sukoba interesa. Soni je godinama pregovarao o kupovini njegovog muzičkog kataloga. Ukoliko bi se Džeksonova karijera ili finansijska situacija pogoršala, izvođač bi bio prinuđen da proda svoj katalog. Međutim, ukoliko bi Soni posedovao ovaj katalog, to bi omogućilo toj kompaniji da ostvari zaradu na propasti Džeksonove karijere. Ove sukobe, Džekson je upotrebio kako bi raskinuo saradnju. Pre izdanja predstojećeg albuma, Džekson je obavestio tadašnjeg vodećeg čoveka Sonija, Tomija Motolu, da će napustiti njegovu kompaniju. Nakon izdavanja albuma, predviđeni singlovi, spotovi i promocije su otkazani. Pevač je izjavio u julu 2002. da je Motola đavo i rasista koji ne podržava afroameričke izvođače, nego ih koristi isključivo zbog svoje lične koristi. Optužio ga je da je rekao za njegovog kolegu Irva Gotija da je „debeli crnja”. Soni je osporavao sve navedene tvrdnje ističući da je Džekson odbio da održi turneju u Sjedinjenim Američkim Državama. Džekson je krivio Soni i muzičku industriju za rasizam optužujući ih za aktivnu kampanju koja je vršena protiv njega.

Šest godina nakon svog poslednjeg studijskog albuma i nakon provođenja dosta vremena krajem devedesetih i početkom novog milenijuma u javnosti, Džekson je izdao svoj deseti studijski album, „Invincible”. Da bi ga promovisao što bolje, organizovao je dva specijalna koncerta u Medison skver gardenu povodom trideset godina svoje solo karijere. Koncerti su održani u septembru 2001. godine, a Džekson se pojavio na bini zajedno sa braćom prvi put od 1984. Osim njih, nastupili su: Ašer, Mija, Vitni Hjuston, En Sink, Sleš i mnogi drugi. Ubrzo posle napada 11. septembra 2001. godine, Džekson je doprineo organizaciji humanitarnog koncerta „Ujedinjeni stojimo: Šta još mogu dati” (engl. United We Stand: What More Can I Give) koji se održao u Vašingtonu 21. oktobra iste godine. Kraj koncerta su obeležili mnogi izvođači predvođeni njim i pesmom koju je napisao, „What More Can I Give”. „Invincible” je bio komercijalni uspeh debitujući na prvom mestu u 13 zemalja. Prodat je u 13 miliona kopija širom sveta. U Americi je odlikovan duplim platinastim tiražom. Kako god, prodaje albuma su bile izrazito niže u odnosu na prodaje pevačevih prethodnih izdanja kako zbog oslabljenje muzičke pop industrije i oskudne promocije, tako zbog spora sa Sonijem i turneje koja nije održana. Sa albuma su izdata tri singla: „You Rock My World”, „Cry” i „Butterflies”.

Džeksonovo treće dete, Princ Majkl Džekson II (poznat kao Blenket), rođeno je 2002. godine. Džekson nije otkrio identitet detetove majke ali je rekao da je ono rođeno putem vantelesne oplodnje. Iste godine u novembru, pokazao je fanovima Princa držeći ga na balkonu jedne hotelske sobe u Berlinu. S obzirom da ga je držao preko ograde i to na četvrtom spratu, mediji širom sveta su ga negativno kritikovali. Kasnije, Džekson se izvinio za incident nazivajući ga užasnom greškom. Soni je 2003. godine izdao kompilaciju Džeksonovih hitova na kompakt disku i na DVD formatu. U Sjedinjenim Državama, album je zauzimao 13. poziciju gde je odlikovan platinastim tiražom. U Ujedinjenom Kraljevstvu je odlikovan za prodaju od najmanje 1,2 miliona kopija.

Dokumentarac i suđenje (2003—2005)

Glavni članak: Druge optužbe protiv Majkla Džeksona za seksualno zlostavljanje

Godine 2003, televizija Granada je snimila dokumentarac pod imenom „Život sa Majklom Džeksonom”. U njemu, pevač je snimljen dok se drži za ruke i priča o deljenju kreveta sa mladim Gavinom Arvizom koji ga je kasnije tužio za seksualno maltretiranje. U istom dokumentarnom filmu, prilikom snimanja je trošio velike svote novca tako da bi nekad samo u jednoj ekskluzivnoj robnoj kući potrošio više miliona američkih dolara. Kratko nakon što se film počeo prikazivati, Džeksona je pomenuti dečak optužio za pedofiliju i davanje alkohola. U to vreme dečak je imao 14 godina.

Džekson je demantovao sve optužbe govoreći da ta spavanja nisu bila seksualne prirode. Njegova prijateljica Elizabet Tejlor ga je branila govoreći da je bila tu kada su njih dvojica: „... bili u krevetu i gledali televiziju. Tu nije bilo ništa nenormalno. Nije bilo dodira. Smejali smo se kao deca i gledali smo dosta toga od Volta Diznija.” Za vreme istrage, Džeksonov profil je istraživao doktor Sten Kec. Bilo mu je potrebno nekoliko sati da to obavi i sa tužiocem. Njegov zaključak je bio da je Džekson postao regresivni desetogodišnjak i da se ipak ne podudara sa karakteristikama pedofila.

Pre suđenja, Džekson je postao zavisan od morfina i demerola, ponovo posle skoro jedne decenije. Suđenje je započeto dve godine nakon podnesenih tužbi. Trajalo je pet meseci, do kraja maja 2005. godine. Za vreme suđenja, pevač je bio pod jakim stresom i izgubio je mnogo na težini što je dodatno uticalo na njegovu pojavu. U junu, oslobođen je svih optužbi. Nakon suđenja, Džekson se preselio na jedno ostrvo u Bahreinu gde ga je pozvao šeik Abdulah. Medijski cirkus je pratio događaje.

Poslednje godine (2006—2009)

Soni je 2006. izdao kompilaciju video singlova „Visionary: The Video Singles” na evropskom tržištu. U Sjedinjenim Državama taj set je izdat 14. novembra 2006. Tokom te godine Džekson je često imao finansijskih problema, pogotovo nakon gubitka vlasništva nad Neverlendom. Da bi ih se rešio, polovinu svog dela kataloga je prodao Soniju. Nakon tog poslovnog poduhvata, njemu je ostalo 25% kataloga, a Soniju 75%. Jedan od prvih snimljenih njegovih javnih pojavljivanja od suđenja je bio iste godine u novembru kada je posetio London da bi se sastao sa predstavnicima Ginisovih rekorda. Oni su mu uručili priznanja za osam rekorda među kojim za prvog zabavljača koji je zaradio više od 100 miliona dolara za godinu dana i za najuspešnijeg zabavljača svih vremena. Džekson je nagrađen Dijamantskom nagradom 15. novembra 2006. za prodaju više od 100 miliona albuma na dodeli Svetskih muzičkih nagrada. Odmah nakon smrti Džejmsa Brauna, vratio se u Sjedinjene Države. On i osam hiljada drugih poštovalaca su mu odali poslednju počast na sahrani 30. decembra. Krajem 2006. godine, Džekson se složio da podeli starateljstvo nad svoje prvo dvoje dece sa bivšom ženom Debrom Rouv. Sa Sonijem je 2007. godine kupio katalog „Famous Music LLC”. Ovo poslovanje mu je donelo prava nad pesmama Eminema, Šakire, Beka i drugih.

U muzičkoj industriji sam od svoje šeste godine. Kao što je Čarls Dikens rekao: „Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena.” Ali ne bih ni za šta menjao svoju karijeru. Dok neki namerno pokušavaju da me povrede, ja krupno koračam zato što imam prelepu porodicu, snažnu veru i predivne prijatelje i obožavaoce koji su me podržavali i koji me i dalje podržavaju.”
—  Majkl Džekson

Da bi proslavio dvadeset i pet godina od izdanja albuma „Thriller”, Džekson je objavio „Thriller 25”, specijalno izdanje najprodavanijeg albuma svih vremena koja se sastoji od svih pesama sa prvobitnog albuma, remiksa, nove pesme „For All Time” i spotova. Sa reizdanja su izdata dva singla kako bi se modernizovao uspeh: „The Girl Is Mine 2008” i „Wanna Be Startin‘ Somethin‘ 2008”. „Thriller 25” je bio komercijalno uspešan nalazeći se pritom na prvom mestu u osam evropskih zemalja. Dosegao je broj dva u Sjedinjenim Državama, broj tri u Ujedinjenom Kraljevstvu i neko od prvih deset mesta na više od 30 nacionalnih lista. Za dvanaest nedelja, „Thriller 25” je prodat u više od tri miliona kopija. Povodom 50. Džeksonovog rođendana, Soni je objavio kompilacioni album, „King of Pop”. Izdat je u određenim zemljama gde su fanovi sami glasajući odlučivali koje će se pesme naći na njihovoj nacionalnoj verziji. Iako nije izdat u Severnoj Americi, „King of Pop” se našao među 10 najboljih u većini zemalja gde je izdat.

Kadar sa priprema

U martu 2009, Džekson je najavio u londonskoj O2 areni da će tu svoj povratak označiti nizom koncerata pod nazivom „This Is It”. Turneja bi bila prva Džeksonova još od 1997. i nazivana je jednim od najznačajnijih muzičkih događaja godine koji je trebalo da posmatra više od milion ljudi ukupno. Džekson je pomenuo moguće penzionisanje nazvavši koncerte poslednjim spuštanjem zavese. Prvobitno zakazani broj od deset koncerata je povećan na pedeset nakon rekordno brzo prodatih karata. Džekson se pripremao za nastupe u Los Anđelesu uz asistenciju koreografa i reditelja Kenija Ortege. Turneja bi počela 13. jula 2009. i završila bi se 6. marta 2010. godine. Manje od tri nedelje pre prvog zakazanog šoua u Londonu i svih rasprodatih koncerata Džekson je preminuo usled srčanog zastoja.

Ej-I-Dži lajv, promoter koncerata, izdao je promotivni spot koji je posmatrao rekordan broj gledalaca britanske mreže Aj-Ti-Vi. Prema rečima Džeksonovog vebsajta, prodaja karata je srušila nekoliko rekorda. Rendi Filips, predsednik i izvršni direktor promotera, izjavio je da bi pevač za prvih deset koncerata zaradio oko pedeset miliona funti. Sonijeva filmska kompanija Columbia Pictures je napravila dokumentarni koncert-film od snimaka sa proba. Ugovor za film je doneo predstavnicima Džeksonove zaostavštine devedeset procenata od zarade. Premijera je održana 28. oktobra 2009. Nova pesma nazvana „This Is It” je izdata 12. oktobra 2009. sa istoimenim albumom koji je objavljen širom sveta 26. oktobra 2009. i u Severnoj Americi 27. oktobra iste godine, dan pre nego što je počelo bioskopsko prikazivanje Michael Jackson's This Is It. Na njemu se nalaze pesme poređane kao i u filmu, neizdate verzije nekih od Džeksonovih hitova kao i javnosti ranije nepoznata pevačeva poema „Planet Earth”.

Smrt i komemoracija

Glavni članci: Smrt Majkla Džeksona i Komemoracija Majkla Džeksona

Obožavaoci su odali počast Džeksonu na njegovoj zvezdi na Šetalištu slavnih, ubrzo nakon saznanja o njegovoj smrti

Juna 25. 2009, Džekson je prestao da diše u svojoj iznajmljenoj kući u Los Anđelesu. Pokušaji njegovog ličnog lekara da ga oživi bili su neuspešni. Hitna pomoć je primila poziv u 12:22 po lokalnom vremenu da bi tri minuta i šesnaest sekundi kasnije se našla na datoj lokaciji. Džekson još uvek nije disao i odmah mu je izvršena reanimacija. Borba za život se nastavila na putu ka klinici Ronald Regan gde je prebačen sat kasnije u 13:13. Preminuo je u 14:26.

Komemoracija je održana 7. jula 2009, u Stejpls centru, Los Anđeles pre privatne ceremonije na groblju Forest Loun. Džeksonov sanduk je prikazan za vreme komemoracije ali informacija da li je telo bilo u njemu nije objavljena. Dok nezvanični izveštaji tvrde da je ceremoniju posmatralo oko milijardu gledalaca, prema Nilsenu, u Sjedinjenim Američkim Državama broj gledalaca je bio 31,1 milion, brojka bliska onoj kada su gledaoci posmatrali 2004. sahranu predsednika Ronalda Regana i 33,1 milion Amerikanaca koji su gledali 1997. sahranu Princeze Dajane.

Stivi Vonder, Lajonel Riči, Maraja Keri, Džon Majer, Dženifer Hadson, Ašer, Džermejn Džekson i Džahin Džafargoli su nastupili na događaju. Beri Gordi i Smouki Robinson su održali elegije dok je Kvin Latifa pročitala „We had him”, poemu posebno za tu priliku napisanu od strane Maje Endželou. Velečasni Al Šarpton je dobio ovacije uz aplauz kada je rekao Džeksonovoj deci: „Nije bilo ništa čudno u vezi vašeg Tate. Bilo je čudno ono sa čim se vaš Tata borio. Ali se izborio u svakom slučaju.” Džeksonova jedanaestogodišnja ćerka, Paris Ketrin, plačući je izjavila publici: „Otkad sam rođena, Tata je bio najbolji otac kakvog možete zamisliti, i samo želim reći da ga volim, puno.”

Avgusta 24, mnogi mediji su citirali anonimne izvore da istražni sudija u Los Anđelesu tretira Džeksonovu smrt kao ubistvo što je i sam sudija kasnije, 28. avgusta, potvrdio. Utvrđeno je da u vreme smrti, Džeksonu su prepisivani lekovi propofol, lorazepam i midazolam. Džekson je sahranjen 3. septembra 2009. u memorijalnom parku Forest Loun u Glendejlu, Kalifornija.

Umetništvo

Uticaji

Džeksonov muzički žanr vuče korene iz ritam i bluz, pop, soul i Motaunove muzike. Na njega su uticali radovi inovativnih muzičara poput Litl Ričarda, Džejmsa Brauna, Džekija Vilsona, Dajane Ros, Freda Astera i benda Bidžiz. Isto tako se divio izvođačima engleske teatralne muzičke tradicije kao što su Beni Hil i Čarli Čaplin.

Iako je Litl Ričard imao ogroman uticaj na Džeksona, Džejms Braun je za njega bio, još od ranog detinjstva, njegova najveća „inspiracija, maestro ili genije” naročito dok je nastupao u svom bendu. Izjavio je: „Još kada sam bio malo dete sa ne više od šest godina, majka bi me nevažno u koje doba dana probudila kada bih spavao ili kada bih bilo šta radio, dozivala me da vidim na televiziji majstora svog zanata. I kada bih mu posmatrao pokrete, bio bih hipnotisan. Nisam viđao izvođača poput Džejmsa Brauna. Tada sam saznao čime se želim baviti do kraja života, zahvaljujući Džejmsu Braunu.”

Džekson na svojim vokalnim tehnikama najviše duguje Dajani Ros. Oktobra 1969. je se preselio da živi sa njom. Smatrao ju je majkom i često je posmatrao na probama smatrajući da je usavršen izvođač. Kasnije je priznao: „Morao sam je dobro poznavati. Toliko toga me naučila. Obično bih samo sedeo u ćošku da gledam kako se kreće. Bila je umeće u pokretu. Proučavao sam kako je plesala, kako je pevala, način na koji ona bivstvuje.” Rekao joj je: „Želim biti kao ti, Dajana.” Ona mu je na to rekla: „Samo budi ono što jesi.” Majkl je prisvojio svoje „uuuh”-ove od nje. Gotovo uvek je naglašavao svoje stihove sa tim „uuuh”. Nije ga dugo izgovarao već ga je pre izražavao kao iznenadan usklik. Dajana Ros je koristila ovaj efekat u mnogim pesmama i mladi Majkl je bio ushićen da ga upotrebi.

Teme i žanrovi

Stivi Hjui je rekao da, kroz svoju solo karijeru, Džeksonova svestranost mu je omogućavala da eksperimentiše sa raznim temama i žanrovima. Za razliku od mnogih izvođača, Džekson nije pisao svoje pesme na papiru. On je stihove snimao diktafonom, a kada bi snimao pesme, pevao bi iz svoje memorije. Album „Off the Wall” sadrži elemente fanka, disko-popa, roka, džeza i pop balada. Istaknuti primeri pomenutog su balada „She‘s Out My Life” i dve disko pesme „Workin‘ Day and Night” i „Get On the Floor”. Džekson je izjavio da ga je pri snimanju albuma Litl Ričard inspirisao.

Prema rečima Hjuia, „Thriller” je usavršio elemente albuma „Off the Wall”. Dens i rok pesme su bile agresivnije dok su pop tonovi i balade mekše i duhovnije. Značajnije pesme su „Human Nature”, „Billie Jean” i „Beat It”. Kristofer Koneli je ocenio da je Džekson napredovao sa temama poput paranoje i tamnih slika. Stiven Tomas Erlevajn je istakao da je to evidentno u pesmama „Billie Jean” i „Wanna Be Startin' Somethin'”. U pesmi „Billie Jean”, Džekson peva o opsesivnoj obožavateljki koja tvrdi da je on otac njenog deteta. U „Wanna Be Startin‘ Somethin‘” se buni protiv medija. Antigangsterska rok pesma „Beat It” je prvi Džeksonov uspešni rok singl, navodi Hjui. Napomenuo je da je naslovna pesma, „Thriller”, početak Džeksonovog zanimanja za temu kao što je natprirodnost koju je koristio u kasnijim godinama. Godine 1985, Džekson je napisao humanitarnu pesmu, „We Are the World”. Takve pesme je i kasnije stvarao i one predstavljaju glavnu komponentu njegovog rada i života.

Koncept prevarenog ljubavnika kod albuma „Bad” se može čuti u pesmi „Dirty Diana”. Vodeći singl, „I Just Can‘t Stop Loving You” je tradicionalna ljubavna balada. „Man In the Mirror” govori o priznavanju i važnim odlukama u životu dok „Smooth Criminal” o krvavom napadu i ubistvu jedne žene. Erlevajn tvrdi da „Dangerous” prikazuje Džeksona kao veoma neobičnu osobu. Ocenio je da je album puno drugačiji u odnosu na njegove prethodne, posvećen je urbanim slušaocima ali i da je atraktivan srednjoj klasi sa inspirativnim pesmama kao što je „Heal the World”. Polovina pesama sa albuma pripada nju džek sving žanru poput „Jam” i „Remember the Time”. Inače je prvi Džeksonov album gde su socijalni problemi primarna tema. „Why You Wanna Trip On Me”, na primer, protestuje protiv gladi, side, beskućništva i droga. „Dangerous” sadrži seksualno odbijena nastojanja kao što je pesma „In the Closet”, koja govori o žudnji i poricanju, riziku i represiji, samoći i vezi, intimnosti i poverenju. Naslovna pesma nastavlja koncept prevarenog ljubavnika i žudnje. Druga polovina sadrži introspektivne, pop-gospel inspirativne pesme kao što su „Will You Be There”, „Heal the World” i „Keep the Faith” koje govore o mnogim ličnim sukobima i brigama. Baladu „Gone Too Soon”, Džekson je posvetio svom preminulom prijatelju Rajanu Vajtu kojem je sida odnela život kao i svim osobama zaraženim njom.

Najčešća tema pesama sa albuma „HIStory” je paranoja. Posvećena je pažnja javnim sukobima koje je Džekson imao pre produkcije. U nju džek sving, fank i rok pesmama „Scream” i „Tabloid Junkie” zajedno sa ritam i bluz baladom „You Are Not Alone”, Džekson reaguje na nepravednost i izolaciju koju oseća, direktno izražavajući svoju ljutnju prema medijima. U introspektivnoj baladi „Stranger in Moscow”, Džekson žali za propuštenim i izgubljenim u životu. „Earth Song”, „Childhood”, „Little Susie” i „Smile” su pop pesme sa elementima opere. U pesmi „D.S.”, Džekson direktno napada Toma Snedona koji ga je optužio da je pedofil. „Invincible” je ogledalo saradnje Džeksona i producenta Rodnija Džerkinsa. Album sadrži elemente urban soula („Cry” i „The Lost Children”), balada („Speechless”, „Break of Dawn” i „Butterflies”) i mešavine hip hopa, popa i repa („2000 Watts”, „Heartbreaker” i „Invincible”).

Vokalni stil

Džekson se bavio pevanjem još od detinjstva. Njegov glas i stil su se izrazito menjali, kroz pubertet i njegovo opredeljenje da ih prilagodi temama i žanrovima koje je isticao. Između 1971. i 1975, njegov tip glasa se blago razvijao od dečačkog soprana do visokog tenora. Od 1973. počinje da primenjuje tzv. „vokalno štucanje”, koje se prvi put čulo u pesmi „It‘s Too Late to Change the Time” sa albuma Džeksonovih „G.I.T.: Get It Together”. Džekson nije često koristio ovo štucanje sve do produkcije albuma „Off the Wall”. Cilj ove tehnike je da se što bolje ispolji ili prikaže određena emocija, uzbuđenje, tuga ili strah. Sa izdanjem albuma „Off the Wall”, njegove sposobnosti kao vokalnog izvođača su postale jako cenjene. Allmusic.com ga je opisao kao zaslepljujuće nadarenog vokalistu. Magazin „Roling stoun” je upoređivao njegov glas sa „bezdahnim, sanjalačkim zamuckivanjem Stivija Vondera”. Opisao je Džeksonovu boju glasa „izvanrednom i predivnom. Blago klizi ka iznenadnom falsetu koji koristi veoma smelo”. Godine 1982, kada je izašao „Thriller”, „Roling stoun” je bio mišljenja da je Džekson pevao potpuno odraslim glasom koji je bio obojen tugom.

U pesmama sa albuma „Bad” izdatog 1987, Džeksonov glas je do pojave refrena jak da bi zatim bio laganijeg tona. Karakterističan, namerno upotrebljavan nepravilan izgovor reči come on (srp. хајде), često je izgovarao kao cha‘ mone što se može i primetiti u pesmama. Početkom devedesetih, izdao je introspektivni album „Dangerous” na kom je svoj glas pooštrio kako bi istakao razliku trenutnih tema i žanrova u odnosu na prethodne. Govoreći o albumu „Invincible”, „Roling stoun” je bio mišljenja da sa svoje 43 godine, Džekson je još uvek nastupao sa izvanrednim glasom, izraženim ritmom i oscilacionom vokalnom usklađenošću.

Spotovi i koreografije

Svest se izražava kroz stvaralaštvo. Svet u kom živimo je ples stvaraoca. Plesači dođu i odu za treptaj oka ali ples i dalje živi. Mnogo puta, kada plešem, osećam se dodirnutim od strane nečega svetog. U tim momentima, osetim da se moja duša izdiže i da se stapa sa svim što postoji. Postajem i zvezda i mesec. I ljubavnik i voljeni. I pobednik i poraženi. I gospodar i rob. I pevač i pesma. I znalac i znani. Plešem i to je večiti ples stvaralaštva. Stvaralac i stvaralaštvo se stapaju u jedinstvu uživanja. Još uvek plešem, dok je tu samo ples.
—  Majkl Džekson

Stivi Hjui je istakao kako je Džekson transformisao muzičke spotove u umetničku formu i promotivnu alatku kroz kompleksne radnje, plesačke rutine, specijalne efekte i pojavljivanja slavnih ličnosti, istovremeno rušeći rasne barijere. Prema rečima režisera Vinsenta Petersona, koji je sarađivao sa pevačem pri izradi nekoliko spotova, on je konceptualizovao mnoge tamne i hladne teme u svojoj filmografiji.

Pre izdanja albuma „Thriller”, Džekson se borio za svoj publicitet na Muzičkoj televiziji jer je bio Afroamerikanac. Pritisak od strane Si-Bi-Es rekordsa je ubedio MTV da prikaže spotove pesama „Billie Jean” i, kasnije, „Beat It”. Ishod toga je bilo dugo Džeksonovo partnerstvo sa pomenutom televizijom, njeno plasiranje na „mapi” i doprinos drugim crnačkim izvođačima da dobiju pokrivenost. Spot pesme „Thriller” koji ima formu kratkog filma je jedinstven sa koreografijom koja je postala deo opšte pop kulture, bivajući imitirana svugde počev od indijskih filmova do zatvora na Filipinima. Drži Ginisov rekord kao najuspešniji spot svih vremena.

Kadar iz filma Moonwalker. Džekson prikazuje svoj inovativni antigravitacioni nagib

U devetnaestominutnom spotu pesme „Bad”, u režiji Martina Skorsezea, Džekson je počeo upotrebljavati pokrete seksualne prirode i koreografije prvi put viđene u njegovom radu. Povremeno bi dodirivao svoj torzo i predeo struka. Iako je to opisivao kao deo koreografije, ocene obožavalaca i kritičara bile su različite. „Tajm” magazin ga je opisao groznim. U ovom spotu se pojavljuje Vesli Snajps. U budućim Džeksonovim spotovima često su se pojavljivale slavne ličnosti. Za „Smooth Criminal”, Džekson je eksperimentisao sa inovativnim antigravitacionim nagibom koji je izvodio na nastupima. Taj pokret je u Sjedinjenim Američkim Državama odobren kao patent br. 5, 255, 452. Iako spot pesme „Leave Me Alone” nije zvanično objavljen u Americi, bio je nominovan za četiri „Bilbordove” nagrade namenjene spotovima od kojih je tri osvojio. Iste godine je dobio Zlatnog lava za specijalne efekte korišćene u produkciji. Godine 1990. je osvojio Gremi za najbolji spot kratke forme.

Nagrada Muzičke televizije za izvođača decenije sa najistaknutijim spotovima mu je dodeljena da bi zatim bila preimenovana u njegovu čast. Singl „Black or White” je promovisan kontroverznim spotom koji se 14. novembra 1991. istovremeno premijerno prikazivao u dvadeset i sedam zemalja. Tada ga je posmatralo oko petsto miliona ljudi što ga čini najgledanijim spotom ikada. Sadrži scene nasilja i scene veoma naglašenog seksualnog karaktera. Te scene, zbog kojih se Džekson izvinjavao, uklonjene su kako četrnaestominutni spot ne bi bio zabranjen. Sem izvođača, u njemu se pojavljuju Makali Kalkin, Pegi Lipton i Džordž Vendt.

Džekson i njegova sestra besno uzvraćaju medijima koji ih pogrešno interpretiraju godinama. Priznati spot pesme „Scream”, načinjen u crno-beloj boji, koštao je sedam miliona američkih dolara

„Remember the Time” je bila složena produkcija i jedan od njegovih najdužih spotova. Radnjom smešten u Starom Egiptu, sadržao je do tada neviđene vizuelne efekte i u njemu se pojavljuju Edi Marfi, Iman i Medžik Džonson kao i upečatljiva kompleksna plesačka rutina. Spot za „In the Closet” je Džeksonov seksualno najprovokativniji spot. U njemu pleše sa supermodelom Naomi Kembel. Njegovo prikazivanje bilo je zabranjeno u Južnoj Africi.

Spot pesme „Scream”, čiji je režiser Mark Romanek a produkcijski dizajner Tom Foden, jedan je od Džeksonovih najpriznatijih. Godine 1995, nominovan je čak za jedanaest MTV nagrada, više nego bilo koji drugi spot, i osvojio je nagrade za najbolji dens spot, najbolju koreografiju i najbolju režiju. Pesma i spot predstavljaju Džeksonovu reakciju na sve ono što su tabloidi objavljivali vezano za njegov privatni život. Sledeće godine je osvojio Gremi za najbolji spot kratke forme. Nedugo zatim, postavio je Ginisov rekord kao najskuplji spot ikada napravljen. Na njemu je potrošeno ukupno sedam miliona dolara.

Pesma „Earth Song” je promovisana skupim i dobro prihvaćenim spotom koji je nominovan Gremijem za najbolji spot kratke forme 1997. godine. Spot prikazuje uništavanje životne sredine, čovekovu surovost prema životinjama, paljenje šuma, zagađenje i rat. Upotrebom specijalnih efekata, vreme se vraća tako da se i život vraća, rat nestaje da bi sve bilo kao što je i prvobitno bilo. Izdat 1997. i premijerno prikazan 1996. na Kanskom filmskom festivalu, „Ghosts” je bio kratki film čiji su scenario napisali Džekson i Stiven King u a režirao ga je Sten Vinston. Traje preko trideset i osam minuta i drži Ginisov rekord kao najduži spot svih vremena.

Moda

Džeksonova statua ilustruje njegov simbolični način odevanja inspirisan vojnim stilom

Filip Bloh je izjavio: „Moda nije imala uticaj na Majkla Džeksona, već je Džekson imao uticaj na nju.” Džekson je opisivan kao osoba sa potpuno jedinstvenim ukusom i stilom. Obično je nosio košulje sa resama, potpetice sa platformom, široke zvonarice i šešir. Tokom „Off the Wall” ere, aranžirao je svoj stil oblačeći smoking, pantalone skraćenih nogavica i debele bele čarape sa crnim i sjajnim loaferkama. Kasnije, u toku „Thriller” ere, Džekson postaje modna ikona koja popularizovala nekoliko detalja noseći ih u svojim muzičkim spotovima, na ceremonijalnim dodelama nagrada i na nastupima. Između ostalih to su: crvena kožna jakna sa spota pesme „Beat It”, pilotske sunčane naočare, vojne jakne, uvijena kosa, kratke pantalone sa belim bleštavim čarapama, crna jakna sa spota „Billie Jean”, crni fedora šešir, i najpoznatiji detalj, njegova svetlucava rukavica koju je premijerno nosio na svojoj levoj ruci u toku „Motauna 25”.

Krajem 1980-ih i početkom 1990-ih, Džekson je počeo da nosi svoju ikoničnu garderobu srebrne boje inspirisanu vojnim stilom i simbolične narukvice tokom svetske turneje albuma „Bad”. Kasnije nastavlja da nastupa u istoj opremi ali ovog puta u zlatnoj boji tokom turneja albuma „Dangerous” i „HIStory” kada je nosio više „futurističnu i svemirsku” garderobu. Krajem dvadesetog veka, zadržava svoj stil uz povremeno nošenje majica koje mu jedva prikrivaju grudi. Džeksonov kreativni osećaj stila je takođe imao ogroman uticaj na mlađe generacije. Opisivan je kao neko ko je imao inovativni osećaj stila koji je uticao na glavne današnje modne pravce i njene predstavnike kao što su Ašer, Kris Braun, Bijonse, Rijana, Kanje Vest i mnogi drugi.

Zaostavština i uticaj

Džekson je transformisao umetnost muzičkih spotova i otvorio je put modernoj pop muzici u svojoj zemlji. Njegov rad, jedinstveni muzički zvuk i vokalni stil su uticali na hip hop, rok, pop, ritam i bluz izvođače kao što su: Bijonse, Maraja Keri, Ašer, Kris Braun, Britni Spirs, Madona, Džastin Timberlejk, Ludakris, Fifti sent, Gejm, Fol aut boj, Grindej, Majli Sajrus, Džon Majer, Leni Kravic i Ar Keli. Svojim muzičkim i humanitarnim doprinosima imao je uticaj na mlađe generacije širom sveta. Džeksonovi spotovi zajedno sa muzikom su pomogli rušenju rasnih barijera kada su prvi put prikazivani na Muzičkoj televiziji, postavljajući relativno mladu televiziju na mapu i menjajući njen ukus sa roka na pop i ritam i bluz muziku. I danas je MTV skoncentrisana većinom na ta dva žanra. Džekson je ostao glavna figura televizije i tokom devedesetih godina prošlog veka.

Odmah nakon njegove smrti 25. juna 2009, MTV je prekinula program kako bi odala počast njegovom radu i proslavila ga. Kanal je satima prikazivao Džeksonove spotove uz specijalne emisije uživo na kojim su slavne ličnosti reagovale povodom tragičnog događaja. Zatim je prenosio pevačevu komemoraciju. Godinama pre, spot za pesmu „Thriller” je prikazao kako može jedan spot biti ključ napretka jedne muzike i pomoći razvitku jedne televizije (MTV) i njenog uticaja među mlađim ljudima. Volter Jetnikof, tada predsednik Si-Bi-Es-a je insistirao na tome da kanal, koji je ignorisao muziku crnačkih izvođača, prikaže četrnaestominutni klip. Danas, rep i ritam i bluz su nerazdvojni delovi stila Muzičke televizije.

Počasti i nagrade

Džekson na naslovnoj stranici magazina „Tajm”

Majkl Džekson je uvršten na holivudsko Šetalište slavnih 1984. godine. Tokom svoje karijere primio je brojne počasti i nagrade među kojim i Svetsku muzičku nagradu za najprodavanijeg muškog pop izvođača milenijuma, Američku muzičku nagradu za izvođača veka i Bambi nagradu za pop izvođača milenijuma. Dva puta je uvršten u „Rokenrol halu slavnih”, jednom kao član grupe Džekson 5 1997. i kasnije kao solo izvođač 2001. godine. Džekson je takođe uvršten u „Halu slavnih tekstopisaca” 2002. godine. Njegova postignuća uključuju i mnoge Ginisove rekorde (osam priznanja je 2006. primio), 15 Gremi nagrada, 26 Američkih muzičkih nagrada (24 kao solo izvođač), 13 broj jedan singlova u svojoj solo karijeri (više nego ijedan muški izvođač u eri top-liste „Bilbord hot 100”) i procenjena prodaja između 350 i 750 miliona albuma širom sveta, što ga čini najprodavanijim muškim pop solo izvođačem.

Sredinom osamdesetih, „Tajm” je istakao: „Džekson je najveća stvar koja se desila još od Bitlsa. On je najveći fenomen još od Elvisa Preslija. Mogao bi da bude najpopularniji crnački pevač svih vremena.” „Veniti Fer” je već 1990. godine nazvao Džeksona najpopularnijim izvođačem u istoriji šou biznisa i genijem. Krajem 2007, Džekson je sledeće izjavio o svom radu i budućem uticaju:

Muzika je moj dar svim ljubavnicima na ovom svetu. Kroz moju muziku, znam da ću živeti uvek.
— Majkl Džekson

Prihodi

Džeksonova sveukupna zarada od solo izdanja, spotova, koncerata i ostalog procenjuje se na više od milijardu američkih dolara. Neki analitičari nagađaju da njegov muzički katalog može biti vrednosti veće od milijardu dolara. Ova pretpostavka je kako god, opovrgnuta finansijskim dokumentima „Asošijeted presa”. U njemu piše da 31. marta 2007, Džeksonovo vlasništvo polovine kataloga koji deli sa Sonijem je vredelo 390,6 miliona dolara i da je njegov neto dohodak bio 236 miliona dolara. Kao jedan od najpoznatijih muškaraca na svetu, Džeksonov privatni život praćen jakim publicitetom zajedno sa uspešnom karijerom ga je činio delom popularne kulture više od četiri decenije.

Diskografija

Glavni članci: diskografija albuma Majkla Džeksona i diskografija singlova Majkla Džeksona

Studijski albumi:

• „Got to Be There” (1972)
• „Ben” (1972)
• „Music & Me” (1973)
• „Forever, Michael” (1975)
• „Off the Wall” (1979)
• „Thriller” (1982)
• „Bad” (1987)
• „Dangerous” (1991)
• „HIStory: Past, Present and Future, Book I” (1995)
• „Invincible” (2001)

Filmografija

Glavni članak: videografija Majkla Džeksona

Godina	Film	Uloga	Režiser	Ref.
1978.	The Wiz	Strašilo	Sidni Lamet
1986.	Captain EO	Kapetan EO	Frensis Ford Kopola
1988.	Moonwalker	Majkl Džekson	Džeri Krajmer
1997.	Ghosts	Maestro/Gradonačelnik/Vukodlak/Kostur	Sten Vinston
2002.	Men in Black II	Agent Em	Beri Sonenefeld
2004.	Miss Cast Away	Agent Em-Džej	Brajan Majkl Stoler
2009.	This is It	Majkl Džekson	Keni Ortega

Turneje

Glavni članak: spisak koncertnih turneja Majkla Džeksona i Džeksonovih

• Bad World Tour (1987–89)
• Dangerous World Tour (1992–93)
• HIStory World Tour (1996–97)
• This Is It (2009–10)

Reference

Bibliografija

• Brackett, Nathan; Hoard, Christian (2004). Rolling Stone Album Guide. Fireside. ISBN 978-0-7432-0169-8. 
• Campbell, Lisa (1993). Michael Jackson: The King of Pop. Branden. ISBN 978-0-8283-1957-7. 
• Campbell, Lisa (1995). Michael Jackson: The King of Pop's Darkest Hour. Branden. ISBN 978-0-8283-2003-0. 
• George, Nelson (2004). Michael Jackson: The Ultimate Collection. Sony BMG. 
• Guinness World Records (2003). Guinness World Records 2004. Guinness. ISBN 978-1-892051-20-2. 
• Guinness World Records (2005). Guinness World Records 2006. Guinness. ISBN 978-1-904994-02-2. 
• Jackson, Michael (1988). Moon Walk. Doubleday. ISBN 978-0-385-24712-2. 
• Lewis, Jel (2005). Michael Jackson, the King of Pop: The Big Picture : the Music! the Man! the Legend! the Interviews!. Amber Books Publishing. ISBN 978-0-974977-90-4. 
• Ramage, John D.; Bean, John C.; Johnson, June (2001). Writing arguments: a rhetoric with readings. Allyn and Bacon. ISBN 978-0-205-31745-5. 
• Rojek, Chris (2007). Cultural Studies. Polity. str. 74. ISBN 978-0-7456-3683-2. 
• Taraborrelli, J. Randy (2009). Michael Jackson: The Magic, The Madness, The Whole Story, 1958-2009. Terra Alta, WV: Grand Central Publishing, 2009. ISBN 978-0-446-56474-8. 

Literatura

• Bark, Ed (26. 06. 1995). Michael Jackson Interview Raises Questions, Answers. St. Louis Post-Dispatch. str. 06E. 
• Boepple, Leanne (01. 11. 1995). Scream: space odyssey Jackson-style.(video production; Michael and Janet Jackson video). 29. Theatre Crafts International. str. 52—. ISSN 1063-9497. 
• Dineen, Catherine (1993). Michael Jackson: In His Own Words. Omnibus Press. ISBN 978-0-7119-3216-6. 
• Grant, Adrian (1994). Michael Jackson: The Visual Documentary. Omnibus Press. ISBN 978-1-84449-432-3. 
• Jackson, Michael (1988). Moonwalk. Doubleday. str. 143–144. ISBN 978-0-434-37042-9. 
• Jackson, Michael (1992). Dancing the Dream. Doubleday. ISBN 978-0-385-40368-9. 
• Jackson, Michael (2006). My World, The Official Photobook, Vol. 1. Triumph International. ISBN 978-0-9768891-1-3. 
• Jones, Bob (2005). Michael Jackson: The Man Behind the Mask. Select Books Inc. ISBN 978-1-59079-072-4. 
• Noonan, Damien (1994). Michael Jackson. Carlton Books. ISBN 978-1-85797-587-1. 
• Taraborrelli, J. Randy (2009). Michael Jackson: The Magic, The Madness, The Whole Story, 1958-2009. Terra Alta, WV: Grand Central Publishing, 2009. ISBN 978-0-446-56474-8. 

.

Spoljašnje veze

Vikiprojekat Majkl Džekson Deo isključivo posvećen člancima o Majklu Džeksonu.

• Zvanični veb-sajt
• Majkl Džekson na sajtu IMDb