Википедија

Mezozoik

Pojednostavljena geološka tabela
ERA PERIOD
Kenozoik Kvartar
Neogen
Paleogen
Mezozoik Kreda
Jura
Trijas
Paleozoik Perm
Karbon
Devon
Silur
Ordovicijum
Kambrijum


Mezozoik je jedna od tri geološke ere fanerozojskog eona.[1][2] Podela vremena na ere je počela sa Đovanijem Arduinom u 18. veku, iako je originalno ime za današnji mezozoik bilo „sekundar“ (s time da je moderna era bila nazvana tercijar). Smešten između paleozoika i kenozoika, mezozoik znači „srednji život", na grčkom: Μεση (mesi), Μεσαίο (meseo) za srednje i ΖΩΗ (zoi) za život. Često se zove „Doba srednjeg života“ ili „Doba dinosaurusa“, prema fauni koja je dominirala u to vreme.

Mezozoik je bio vreme tektonske, klimatske i evolucijske aktivnosti. Kontinenti su se postupno menjali od stanja međusobne povezanosti prema njihovoj današnjoj konfiguraciji; ova podela je dovela do specijacije i drugih važnih evolucijskih događaja. Klima je bila dosta topla kroz celi period pa je imala važnu ulogu pri evoluciji i razvoju novih životinjskih vrsta. Pred kraj ere već je postojala osnova modernog života.

Geološke periode uredi

Nakon paleozoika, mezozoik je trajao otprilike 180 miliona godina: od oko pre 251 miliona godina do početka kenozoika pre 65 Ma. Ovaj vremenski okvir je podeljen u tri geološke periode. Od najstarijeg prema najmlađem:

  • trijas (248.2 Ma do 205.7 Ma)
  • jura (205.7 Ma do 144.2 Ma)
  • kreda (144.2 Ma do 65.5 Ma)

Donja (trijaska) međa je definisana permsko-trijaskim izumiranjem, tokom koga je 90%-96% morskih vrsta i oko 70% kopnenih kičmenjaka izumrlo,[3] iako su te aproksimacije dovedene u pitanje, pri čemu neki paleontolozi procenjuju stvarne brojke na nivou od 81%.[4]. To se isto tako naziva „Velikim umiranjem“ s obzirom da predstavlja najveće masovno izumiranje u istoriji Zemlje. Gornja (kredna) međa je određena Kredno-tercijarnim (KT) izumiranjem,[5] za koje se pretpostavlja da se desilo nakon udara meteora koji je stvorio krater Čikšulub na poluostrvu Jukatan. Oko 50% svih rodova je izumrlo, uključujući sve dinosauruse osim ptica.

Tektonika uredi

Uopšteno govoreći, mezozojska era je obeležena povećanom tektonskom aktivnošću. Počela je kada je sva svetska kopnena masa bila oformila jedan superkontinent zvan Pangea. Pangea se postepeno razdvajala na severni kontinent - Lauraziju - i južni kontinent - Gondvanu. Pred kraj ove ere, došlo je do formiranja kontinenata sa današnjim oblicima. Laurazija je postala Severna Amerika i Eurazija,[6] dok se Gondvana razbila na Južnu Ameriku, Afriku, Australiju, Antarktik,[7] dok se indijski potkontinent sudario s Azijom i stvorio Himalaje.

Mezozojska klima uredi

Trijas je uglavnom bio suv, što je trend koji je bio počeo u kasnom karbonu, te sa jasnim godišnjim dobima, pogotovo u unutrašnjosti Pangee.[8] Nizak nivo mora je takođe pogodovao ekstremnim temperaturama. Voda deluje kao stabilizator temperature zbog svoje visoke specifične toplote, i kopno u blizini velikih vodenih masa, pogotovo okeanskih, ima manje temperaturnih varijacija. S obzirom da je većina kopna koje je sačinjavalo Pangeu bilo udaljeno od okeana, temperature su se često drastično menjale, te se unutrašnjost Pangee verovatno sastojala od velikih pustinja. Dokazi u obliku crvenih naslaga i evaporita poput soli podržavaju takav zaključak.

Nivo mora je počeo rasti tokom jure, verovatno zbog širenja okeanskog dna. Stvaranje nove kore ispod površine je izbacilo okeansku vodu na 200 m iznad današnjeg nivoa, što je poplavilo obalna područja. Nadalje, Pangea se počela razdvajati na manje celine, dovodeći sve više kopna u dodir s morem kroz stvaranje Tetisa. Temperature su nastavljale da rastu, ali su se stabilizovale. Vlažnost se takođe povećala zbog blizine vode, a pustinje su se povukle.

Klima u doba krede je manje poznata, pa je izvor kontroverzi. Delimično zahvaljujući većoj količini ugljen-dioksida u atmosferi, svetski temperaturni gradijent od severa do juga postao je gotovo ravan: temperature su bile slične na celoj planeti. Prosečne temperature su takođe bile znatno više nego danas, oko 10 °C. U stvari, sredinom krede su okeanske vode na ekvatoru imale temperaturu od 20 °C u dubokom okeanu, što ih je možda učinilo nepogodnim za život, a kopno blizu ekvatora je moglo biti pustinja bez obzira na blizinu vode. Cirkulacija kiseonika u dubokom okeanu je takođe možda bila poremećena. Zbog toga su se velike količine organske materije akumulirale, jer se nisu bile u stanju raspasti te su se vremenom nataložile kao „crni šejl“.[9][10]

Svi podaci, međutim, ne podržavaju gorenavedene hipoteze. Čak i uz veliku toplotu, temperaturne fluktuacije trebalo je da budu dovoljne da se zadrže polarne kape i lednici, ali ne postoje dokazi ni za jedno ni za drugo. Kvantitativni modeli takođe nisu uspeli da rekonstruišu ravninu temperaturnog gradijenta u kredi.

Mezozojski život uredi

 
Replika dinosaurusa Tirannosaurus rex

Izumiranje gotovo svih životinjskih vrsta na kraju permske periode je stvorilo uslove za radijaciju mnogih novih oblika života. To se posebno odnosi na izumiranje krupnih dinokefalnih biljojeda i mesoždera koji su iza sebe ostavili prazne ekološke niše. Neki od njih su preživeli cinodonti dikinodonti, s time da su potonji kasnije izumrli. životinjskim svetom tokom mezozoika su, međutim, dominirali krupni arhosaurski reptili koji su se pojavili nekoliko miliona godina nakon permskog izumiranja: dinosaurusi, pterosaurusi, te morski reptili kao ihtiosaurusi, pleziosaurusi i mosasaurusi.

Klimatske promene u kasnoj juri i kredi su donele nove adaptivne radijacije. Jura je predstavljala vrhunac raznolikosti arhosaurusa, a tada su se pojavile prve ptice i placentalni sisari. angiosperme su svoju radijaciju imale početkom krede, prvo u tropima, a ravni temperaturni gradijent im je omogućio da se prošire prema polovima. Pred kraj krede angiosperme su dominirale florom u mnogim područjima, iako neki dokazi sugerišu da su biomasom dominirale cikade i igličarke sve do K-T izumiranja.

Neki tvrde da su se insekti diversifikovali s pojavom angiospermi jer je anatomija insekata, posebno delovi usta, pogodna za cvetnice. Međutim svi delovi insekata su bili prethodili angiospermama, a diversifikacija se s dolaskom cvetnica usporila, pa se može zaključiti da je njihova anatomija služila nekoj drugoj svrsi.

Kako su temperature u morima rasle, tako su velike životinje ranog mezozoika počele nestajati dok su manje životinje svih vrsta, uključujući guštere, zmije, a možda čak i pretke primata među sisarima evoluirale. K-T izumiranje je potvrdilo taj trend. Veliki arhosaurusi su izumrli, dok su se ptice i sisari nastavili razvijati, kao što je i danas slučaj.

Mezozojska era je bila izuzetno dug vremenski period, za vreme kog je došlo do pojave, razvoja i nestanka pojedinih vrsta živog sveta koje su smenjivale jedna drugu, tako da se može razlikovati najmanje šest uzastopnih evolutivnih zajednica ili carstava kopnenih kičmenjaka (tetrapoda). Ako se kao kriterijum za podelu uzmu veliki biljožderi, ta carstva ili zajednice se mogu podeliti na:

  • listrosaure (najraniji trijas)
  • kanemejeriide-traversdontide – rani (olenekijski) do kasnog karnijsko-trijaskog perioda);
  • plateosaure-vulkanodontide (kasni trijas (norijski) do rane jure)
  • sauropode-stegosaure (srednja - kasna jure)
  • iguanodonte-nodosaure (rana - srednja kreda)
  • kretopse-hadrosaure (kasna kreda – samo u Lauraziji, dok su Gondvanom vladali titanosauridi i mesožderi abelisauridi).

U morima se organizmi mogu podeliti na:

  • miksosaure-notosaure (srednji trijas)
  • šastasaure (kasni trijas)
  • ihtiosaure-pleziosauride-pleziosauride (najkasniji trijas (retijski) do rane jure)
  • oftalmosaure-pliosauride-metriorinhide (srednja jura – rana kreda) i
  • protostegidsko-elazmosauridsko-mosaurske zajednice (srednja do kasne krede)[11]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Jones, Daniel (2003) [1917], Peter Roach; James Hartmann; Jane Setter, ur., English Pronouncing Dictionary, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-3-12-539683-8 
  2. ^ „Mesozoic”. Dictionary.com Unabridged. Random House. 
  3. ^ Benton M J (2005). „Chapter 8: Life's Biggest Challenge”. When life nearly died: the greatest mass extinction of all time. London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-28573-2. 
  4. ^ Stanley, Steven M. (3. 10. 2016). „Estimates of the magnitudes of major marine mass extinctions in earth history”. Proceedings of the National Academy of Sciences. National Academy of Sciences. 113 (42): E6325—E6334. Bibcode:2016PNAS..113E6325S. ISSN 1091-6490. PMC 5081622  . PMID 27698119. doi:10.1073/pnas.1613094113  . 
  5. ^ Gradstein F, Ogg J, Smith A. A Geologic Time Scale 2004. 
  6. ^ Hughes, T. (avgust 1975). „The case for creation of the North Pacific Ocean during the Mesozoic Era”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 18 (1): 1—43. Bibcode:1975PPP....18....1H. doi:10.1016/0031-0182(75)90015-2. 
  7. ^ Stanley, Steven M. Earth System History. New York: W.H. Freeman and Company, 1999. ISBN 0-7167-2882-6
  8. ^ Preto, N.; Kustatscher, E.; Wignall, P.B. (2010). „Triassic climates – State of the art and perspectives”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 290 (1–4): 1—10. Bibcode:2010PPP...290....1P. doi:10.1016/j.palaeo.2010.03.015. 
  9. ^ Leckie, R. Mark; Bralower, Timothy J.; Cashman, Richard (septembar 2002). „Oceanic anoxic events and plankton evolution: Biotic response to tectonic forcing during the mid-Cretaceous: Oceanic anoxic events and plankton evolution”. Paleoceanography. 17 (3): 13—1—13—29. doi:10.1029/2001PA000623. 
  10. ^ Turgeon, Steven C.; Creaser, Robert A. (17. 7. 2008). „Cretaceous oceanic anoxic event 2 triggered by a massive magmatic episode”. Nature. 454 (7202): 323—326. Bibcode:2008Natur.454..323T. PMID 18633415. S2CID 4315155. doi:10.1038/nature07076. 
  11. ^ Mezozojski četvoronošci

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Mezozoik na Vikimedijinoj ostavi.
Era:
Mezozoik
Periode:
Trijas
Jura
Kreda


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мезозоик&oldid=27600392”