Википедија

Meseci

неправилна јединица времена која дели календарску годину

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Mesec (višeznačna odrednica).

Mesec je jedinica za vreme koja se koristi za kalendare, i koja je povezana sa prirodnim periodom kretanjem Meseca na nebu. Tradicionalni koncept se pojavio sa ciklusom mesečevih mena; takvi meseci su sinodički i traju ~29,53 dana. Iz iskopanih štapova, istraživači su zaključili da su ljudi računali dane u vezi sa Mesečevim menama još u paleolitu. Sinodički mesec je jedna od osnova za prve kalendare, a pretpostavlja se da je ta neprecizna vremenska mera od 29, ili 30 dana jedna od prvih jedinica za vreme koju je preistorijski čovek stvorio.[1]

Astronomska pozadina uredi

Kretanje Meseca na svojoj orbiti je veoma komplikovano i njegov period nije konstantan. Štaviše, mnoge kulture (najviše one koje koriste stari Jevrejski kalendar i Islamski kalendar) počinju kalendarski mesec sa prvim pojavljivanjem tankog polumeseca posle zalaska sunca nad zapadnim horizontom. Datum i vreme ove stvarne opservacije zavise od tačne geografske dužine, kao i širine, atmosferskih uslova, oštrine vida posmatrača itd. Stoga, početak i dužine meseci u ovim kalendarima ne može tačno da se predskaže. Većina Jevreja trenutno prate predračunati kalendar, ali Karaiti se oslanjaju na stvarne opservacije meseca.

Siderički (zvezdani) mesec uredi

Stvarni period Mesečeve orbite koji se meri fiksiranim sklopom reference je poznat kao zvezdani mesec, jer predstavlja vreme za koje se Mesec vrati na isti položaj na nebeskoj sferi među fiksiranim zvezdama: 27,321 661 dana (27d7h43m11,5s) ili otprilike 27 1/3 dana. Ovaj tip „meseca“ se pojavio kod kultura na Srednjem istoku, u Indiji i Kini na sledeći način: delili su nebo na 27 ili 28 lunarnih kuća, određenih po asterizmima (prividnim grupama zvezda), po jednu na svaki dan kada Mesec prati svoj put među zvezdama.

Tropski mesec uredi

Uobičajeno je da se odredi položaj nebeskih tela u odnosu na prolećnu tačku. Zbog pomeranja, ova tačka se polako kreće unazad po ekliptici. Stoga je Mesecu potrebno manje vremena da se vrati u ekliptičku longitudu nula nego u istu tačku među fiksiranim zvezdama, m stoga je tropski mesec kraći od sideričkog: 27,321 582 dana (27d7h43m4,7s). Ovaj period je poznat kao tropski mesec. I analogan je tropskoj godini.

Anomalistički mesec uredi

Kao sve orbite, Mesečeva orbita je elipsa, a ne krug. Međutim, orijentacija (kao i oblik) ove orbite nisu fiksirani. Konkretno, položaj ekstremnih tačaka (apogej i perigej za Mesec) načini pun krug po orbiti za oko 9 godina. Mesecu je potrebno više vremena da od perigeja do perigeja (ili od apogeja do apogeja), nego da načini pun krug po orbiti (siderički mesec) jer se perigej/apogej malo pomerio i produžio Mesecu put do novog pergeja/apogeja. Ovaj duži period se zove anomalistički mesec i ima prosečnu dužinu od 27,554 551 dana (27d13h18m33,2s), ili otprilike 27 1/2 dana. Prividni prečnik Meseca varira sa ovim periodom (najveći prečnik na nebu Mesec ima kada je u perigeju (kada je najbliži Zemlji), a najmanji prečnik u apogeju), pa stoga anomalistički mesec ima određenu relevantnost kod određivanja pomračenja (vidi saros), čiji opseg, trajanje i pojavljivanje (bilo da je totalno ili prstenasto) zavise od tačnog prividnog prečnika Meseca.

Drakonistički (nodički) mesec uredi

Orbita Meseca leži u ravni koja je nagnuta u odnosu na ravan ekliptike: ima nagib od otprilike 5 stepeni. Linija koja preseca ove ravni definiše dve tačke na nebeskoj sferi: uzlazni i silazni čvor (vidi Mesečevi čvorovi). Ravan Mesečeve orbite se pomeri za pun krug za oko 18,6 godina (tj. toliko je čvoru potrebno da opiše pun krug, vidi saros), tako da se čvorovi stalno pomeraju unazad na ekliptici. Stoga je vreme koje je potrebno Mesecu da se vrati u isti čvor kraće od sideričkog meseca: taj period se naziva drakonističkiski mesec. On traje 27,212 220 dana (27d5h5m35,8s), ili otprilike 27 1/5 dana. Važan je za predskazivanje pomračenja: ona se odvijaju kada su Sunce, Zemlja i Mesec u liniji. Sada (kako se vidi sa Zemlje) se Sunce kreće po ekliptici, dok se Mesec kreće po svojoj orbiti koja je nagnuta na ekliptiku. Ta tri tela su u liniji samo kada je Mesec na ekliptici, tj. kada je u jednom od čvorova ili njegovoj neposrednoj blizini. „Drakonistički“ mesec se odnosi na mitološkog zmaja koji živi u čvorovima i stalno jede Sunce ili Mesec tokom pomračenja.

Sinodički mesec uredi

Razlog za mesečeve mene je taj da sa Zemlje mi vidimo deo Meseca koga Sunce osvetljava iz različitih uglova dok Mesec prelazi svoju orbitu. Tako da izgled zavisi od položaja Meseca u odnosu na Sunce (kako se vidi sa Zemlje). Zbog toga što se Zemlja okreće oko Sunca, Mesecu je potrebno dodatno vreme (pošto navrši siderički mesec, tj. pun krug) da sustigne i vrati se u isti položaj u odnosu na Sunce, tj. vreme od jednog punog meseca do sledećeg punog meseca. Ovaj duži period se zove sinodički mesec (od grčkog syn hodô ili σὺν ὁδῴ). Zbog perturbacije Zemljine i Mesečeve orbite, stvarno vreme između lunacija može da iznosi od 29,27 do oko 29,83 dana. Dugoročno prosečno trajanje iznosi 29,530 588 dana (29d12h44m2,8s), ili otprilike 29 1/2 dana.

Dužine meseca uredi

Ovde je spisak prosečnih dužina različitih astronomskih lunarnih meseci.[traži se izvor] Ovo nisu konstante, tako da je pružena linearna aproksimacija sekularne promene:

Važi za epohu J2000.0 (1 jan 2000 12:00 TT):

zvezdani mesec 27.321661547 + 0.000000001857×g dana
tropski mesec 27.321582241 + 0.000000001506×g dana
anomalistički mesec 27.554549878 − 0.000000010390×g dana
drakonistički mesec 27.212220817 + 0.000000003833×g dana
sinodički mesec 29.530588853 + 0.000000002162×g dana

Napomena: vreme izraženo u efemeridnom vremenu (ili preciznije Zemljanom vremenu) sa danima od 86400 SI sekundi. g označava godine od epohe (2000), izražene u julijanskim godinama od 365.25 dana. Za kalendarske kalkulacije

Kalendarske implikacije uredi

Beskonačni razlomci decimalne vrednosti za sinodički mesec daju uzastopne aproksimacije za srednju dužinu ovog meseca u vezi sa delovima dana. Tako, na sledećem spisku, posle broja dana u brojiocima, nalazi se ceo broj meseci u imeniocima:

29 dana
30
59/2
443/15
502/17
1447/49
25101/850

Ovo je korisno za dizajniranje čistih lunarnih kalendara, gde se meseci od 29 i 30 dana (sa nazivima prazni i puni meseci) dešavaju u određenoj šemi koja se ponavlja posle određenog broja meseci. Skoro izmišljeni čisti lunarni kalendar nazvan Yerm Calendar [1] koristi sve gorenavedene aproksimacije.

Još važnije, kod lunisolarnih kalendara, ceo broj sinodičkih meseci se uklapa u neki ceo broj godina. Prosečna dužina tropske godine se deli prosečnom dužinom sinodičkog meseca, tj. broj sinodičkih meseci u godini je (za epohu J2000):

12.368266392

Beskonačni razlomci ove decimalne vrednosti daju optimalne aproksimacije za ove vrednosti, Tako, na sledećem spisku, posle broja sinodičkih meseci u brojiocima, nalazi se ceo broj tropskih godina u imeniocu:

12
25/2
37/3
99/8
235/19
4131/334

Poslednja tri su se u stvari koristili u kalendarima.

Meseci u raznim kalendarima uredi

Početak lunarnog meseca uredi

Helenski kalendari, hebrejski lunizolarni kalendar i islamski lunarni kalendar započeli su mesec prvom pojavom tankog polumeseca mladog meseca.

Međutim, kretanje Meseca u njegovoj orbiti je veoma komplikovano i njegov period nije stalan. Datum i vreme ovog stvarnog posmatranja zavise od tačne geografske dužine, kao i geografske širine, atmosferskih uslova, oštrine vida posmatrača itd. Stoga se početak i dužina meseci definisanih posmatranjem ne mogu tačno predvideti.

Iako se neki poput ortodoksnog islama i jevrejskih Karaita i dalje oslanjaju na neposredna posmatranja meseca, oslanjanje na astronomske proračune i tabelarne metode sve je češće u praksi.[2][3]

Pingelapski jezik iz Mikronezije, takođe koristi lunarni kalendar. Njihov kalendar je povezan sa 12 meseci. Mesec koji se prvi put pojavljuje u martu, oni nazivaju Kahlek. Ovaj sistem je u upotrebi stotinama godina i tokom mnogih generacija. Ovaj kalendar je cikličan i oslanja se na položaj i oblik meseca.[4]

Julijanski i Gregorijanski kalendar uredi

Gregorijanski kalendar, kao i Julijanski kalendar pre njega, ima dvanaest meseci:

  1. januar, sa 31 danom;
  2. februar, sa 28 dana, 29 u prestupnim godinama, ili 30 samo jednom prilikom;
  3. mart, sa 31 danom;
  4. april, sa 30 dana;
  5. maj, sa 31 danom;
  6. jun, sa 30 dana;
  7. jul, sa 31 danom;
  8. avgust, sa 31 danom;
  9. septembar, sa 30 dana;
  10. oktobar, sa 31 danom;
  11. novembar, sa 30 dana;
  12. decembar, sa 31 danom;

Za rezonovanje zbog neobičnih dužina dana, pogledajte februar i avgust. Preko crkve su u srpski narod ušli latinski nazivi za mesece, a njihovi glasovni likovi pokazuju da su prošli kroz grčko posredstvo.[5]

Meseci koji su postojali u Rimskom kalendaru su:

Jedan mnemonik za pamćenje dužina meseca je da se drže dve pesnice jedna pored druge tako da gležanj kažiprsta leve ruke bude uz gležanj kažiprsta desne ruke. Tada, počevši sa januarom od malog gležnja na levoj ruci, broji se gležanj, prostor, gležanj, prostor po mesecima. Gležanj predstavlja mesec sa 31 danom, a prostor između predstavlja kratak mesec.

Hindu kalendar uredi

Hindu kalendar ima različite sisteme imenovanja meseca. Meseci u lunarnom kalendaru su:

  1. Chaitra
  2. Vaishaakha
  3. Jyaishtha
  4. Aashaadha
  5. Shraavana
  6. Bhaadrapada
  7. Aashvayuja
  8. Kaartika
  9. Maargashiirsha
  10. Pausha
  11. Maagha
  12. Phaalguna

Takođe postoje imena koja se koriste u Indijskom nacionalnom kalendaru za nove redefinisane mesece.

Imena u solarnom kalendaru su samo imena zodijačkih znakova kroz koje sunce prolazi. Oni su

  1. Mesha
  2. Vrishabha
  3. Mithuna
  4. Kataka
  5. Simha
  6. Kanyaa
  7. Tulaa
  8. Vrishcika
  9. Dhanus
  10. Makara
  11. Kumbha
  12. Miina

Islamski kalendar uredi

Postoje takođe dvanaest meseci u Islamskom kalendaru:

  1. Muharram ul Haram (ili skraćeno Muharram) - محرّم
  2. Safar - صفر
  3. Rabi`-ul-Awwal (Rabi' I) - ربيع الأول
  4. Rabi`-ul-Akhir (ili Rabi` al-THaany) (Rabi' II) - ربيع الآخر أو ربيع الثاني
  5. Jumaada-ul-Awwal (Jumaada I) - جمادى الأول
  6. Jumaada-ul-Akhir (ili Jumaada al-THaany) (Jumaada II) - جمادى الآخر أو جمادى الثاني
  7. Rajab - رجب
  8. Sha'aban - شعبان
  9. Ramadhan - رمضان
  10. Shawwal - شوّال
  11. Dhul Qadah - ذو القعدة (or Thw al-Qi`dah)
  12. Dhul Hijja - ذو الحجة (or Thw al-Hijjah)

Iranski/Persijski kalendar uredi

Iranski / Persijski kalendar, koje se trenutno upotrebljava u Iranu i Avganistanu, takođe ima 12 meseci. Persijska imena su u zagradama.

  1. Farvardin (فروردین)‎, 31 dan
  2. Ordibehesht (اردیبهشت)‎, 31 dan
  3. Khordad (خرداد)‎, 31 dan
  4. Tir (تیر)‎, 31 dan
  5. Mordad (مرداد)‎, 31 dan
  6. Shahrivar (شهریور)‎, 31 dan
  7. Mehr (مهر)‎, 30 dana
  8. Aban (آبان)‎, 30 dana
  9. Azar (آذر)‎, 30 dana
  10. Dey (دی)‎, 30 dana
  11. Bahman (بهمن)‎, 30 dana
  12. Esfand (اسفند)‎, 29 dana (30 dana u prestupnim godinama)

Islandski/Stari nordijski kalendar uredi

Stari islandski kalendar nije više u zvaničnoj upotrebi, ali neki praznici se i dalje računaju prema njemu u Islandu. Ima 12 meseci, podeljenih na dve grupe od po šest.

  • Skammdegi (kratki dani)
  1. Gormánuður (14. oktobar - 13. novembar, mesec klanja)
  2. Ýlir (14. novembar - 13. decembar, Yule mesec)
  3. Mörsugur (14. decembar - 12. januar, mesec sisanja masti)
  4. Þorri (13. januar - 11. februar, mesec zamrznutog snega)
  5. Góa (12. februar - 13. mart, mesec Góa)
  6. Einmánuður (14. mart - 13. april, usamljeni mesec)
  • Náttleysi (dani bez noći)
  1. Harpa (14. april - 13. maj, Harpa je žensko ime, verovatno zaboravljena boginja)
  2. Skerpla (14. maj - 12. jun, još jedna zaboravljena boginja)
  3. Sólmánuður (13. jun - 12. jul, sunčev mesec)
  4. Heyannir (13. jul - 14. avgust, mesec slame)
  5. Tvímánuður (15. avgust - 14. septembar, drugi mesec)
  6. Haustmánuður (15. septembar - 13. oktobar, jesenji mesec)

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Logos 2017, str. 92-93.
  2. ^ „Calculations or Sighting for starting an Islamic month”. www.moonsighting.com. Arhivirano iz originala 8. 5. 2017. g. Pristupljeno 16. 4. 2017. 
  3. ^ Chraibi, Khalid (9. 4. 2021). „Le mois islamique est-il universel ou national ?”. Oumma (na jeziku: francuski). 
  4. ^ Solomon, Stenson (2009). Pingelap Non-Sacred Knowledge. Historic Preservation Fund Grant Department of Land and Natural Resources. 
  5. ^ Končarević, Ksenija (2022). Pravoslavlje, br. 1321. od 1. aprila, Sveslavenska leksema u savremenom srpskom jeziku. Beograd: SPC. str. 39. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

  Rečnička definicija za Meseci na Vikirečniku

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Месеци&oldid=27549496”