Metju Peri (admiral)

Metju Kalbrajt Peri (engl. Matthew Calbraith Perry: 10. april 1794 — Njujork, 4. mart 1858) bio je admiral sa činom komodora Američke mornarice. Služio je u nekoliko ratova u kojima je učestvovala SAD uključujući Američko-meksički rat i rat iz 1812. Ostao je poznat kao osoba koja je imala velikog udela u obaranju japanske sakoku (izolacione) politike usled potpisivanja sporazuma u Kanagavi. U Americi, doprineo je boljem obrazovanju mornaričkih oficira razvijanjem boljeg sistema obuke. Sa pronalaskom parne mašine bio je glavni zagovarač ove tehnologije i danas se smatra „ocem parne mornarice“.

Metju Peri
Peri u pedesetim godinama 19. veka.
Lični podaci
Puno ime	Metju K. Peri
Datum rođenja	(1794-04-10)10. april 1794.
Mesto rođenja	Njuport, Roud Ajland, SAD
Datum smrti	4. mart 1858.(1858-03-04) (63 god.)
Mesto smrti	Njujork, Njujork, SAD
Vojna karijera
Vojska	Mornarica SAD
Učešće u ratovima	Litl Belt incident Rat iz 1812. Drugi berberski rat Deo kraja Tokugava šogunata Meksičko-američki rat Prva bitka za Tabasko Opsada Verakruza Prva bitka za Tukspan Druga bitka za Tukspan Treća bitka za Tukspan Druga bitka za Tabasko

Mladost

Metju Peri je bio sin majke Sare Valas (Sarah Wallace) rođene u Irskoj i oca, mornaričkog kapetana Kristofera Rejmonda Perija (Christopher Raymond Perry). Porodica je imala osmoro dece, od toga petoro sinova koji su svi, kao i otac, postali mornarički oficiri. Metju je svoju karijeru kao kadet započeo 1809. godine na brodu svoga starijeg brata „USS Revenge“.

Na samom početku svoje mornaričke karijere služio je na nakoliko brodova poput „USS President“ (gde je služio pod komandom komodora Džona Rodžersa (1772–1838) koji je izvojevao pobedu nad britanskim brodom „HMS Little Belt“, nešto malo pre zvaničnog izbijanja rata iz 1812. Ostalo je zabeleženo da je Peri bio na istom brodu tokom napada na „HMS Belvidera“ kada je Rodžers ispalio prvo đule na neprijateljski brod što je rezultiralo eksplozijom topa koje je usmrtilo i ranilo brojne mornare, uključujući Rodžersa i Perija. Peri je nešto kasnije prekomandovan na brod „USS United States“ ali pošto je brod bio usidren u Nju Londonu u Konetikatu malo je prave borbe u ratu video. Nakon potpisivanja mira, sporazumom iz Genta, Peri je služio na raznim brodovima u Mediteranu. Služio je pod komodorom Vilijamom Bejnbridžom tokom Drugog berberskog rata a nakon te obaveze prekomandovan je na brod „HMS Cyane“ gde je patrolirao obalama Liberije u periodu 1819–1820. godine. Nakon toga dobija zadatak da suzbije piratstvo i trgovinu robovima u Zapadnoj Indiji. U istom periodu, kad je njegov brod doplovio u Rusiju, Peri je dobio ponudu da bude deo ruske carske mornarice, što je odbio.

Komandantska zaduženja, 1820–1840.

Ki Vest

Replika zvona Gokoku-dži koji je admiral Peri doneo iz Japana kao poklon. Originalno zvono je vraćeno Japanu 1987. godine.

Peri je komandovao brodom „USS Shark“ tipa škune sa 12 topova u periodu od 1821–1825 kada su granice SAD bile drugačije od danas. Američka savezna država Florida bila je je 1763. godine deo Velike Britanije ali su Španci njena obližnja ostrva Floride Kija i grada Ki Vesta smatrali delovima Kube. Amerikanci su u ostrvima videli teritorijalni značaj smatrajući ga „Gibraltarem zapada“ zato što je obuhvatala 90 km Floridinog moreuza – duboke vode koja je povezivala Atlantik i Meksički zaliv. Vlasništvo nad ovom teritorijom je bilo jedno vreme sporno ali se situacija menja kad je španski guverner u Havani preveo Ki Vest Huan Pablo Salasu 1815. godine koji ga je zatim prodao američkom biznismenu Džonu Simontonu 1821. godine za 2.000 dolara. Nakon toga Simonton lobira da vlada Amerike osnuje mornaričku bazu i luku da bi iskoristili teritorijalnu i stratešku prednost ali i da bi uz pomoć vojske ustanovili red i mir što ona vrlo brzo čini.

Nedugo zatim, 25. maja 1822, Peri na njegovom brodu Shark uplovljava u Ki Vest i nabada zastavu SAD proglašavajući ovu zemlju teritorijalnim delom njegove države.

U isto vreme preimenuje španske nazive „Cayo Hueso“ u "Tompsonova ostrva" u čast mornaričkog oficira Smita Tompsona dok luka dobija naziv „Luka Rodžers“. Nijedno ime nije uspelo da uđe u svakodnevnu upotrebu.

U periodu od 1826. do 1827. Peri je bio jedan od kapetana flote komodora Rodžersa. Sledeće godine vratio se za Čarlston u Južnoj Karolini na dužnosti pri obali da bi 1830. godine preuzeo ulogu komandira na brodu „USS Concord“. U periodu od 1833. do 1837. bio je drugi oficir na brodogradilištu u Njujorku da bi do kraja tog zaduženja bio promovisan u čin kapetana.

Njegovo brzo napredovanje u mornarici vodilo se dobrim poreklom, talentom ali i vezama jer se smatra da je Peri bio član masonske lože.

Otac parne mornarice

Komodor Metju PeriAmerička poštanska markica iz 1953. godine.

Peri je imao veliki interes i potrebu da se zalaže za bolju edukaciju mornara i oficira, osnivajući svojevrsni nastavni plan u mornaričkim školama i akademijama. Vatreno se zalagao za modernizovanje ovog tipa vojne snage. Nakon što je promovisan u kapetana osniva drugu parnu fregatu „USS Fulton“ kojom je sam komandovao i zbog koje će dobiti nadimak „otac parne mornarice“. Peri organizuje i unajmljuje prvu grupu mornaričkih inžinjera za potrebe njegovih brodova ali i doprinosi obukama za tobčije dok je brodom Fulton plovio obalama Nju Džerzija (1839—1841)

Unapređenje u komodora

Peri je dostigao titulu komodora u junu 1840. godine. Sjedinjene Američke Države nisu imale veće činove sve do 1862. godine, pa se titula komodora koja je se danas smatra admiralskom titulom nižeg ranga bila veoma važan i visoki čin. Peri će ovu titulu zadržati do kraja života čak i nakon završetka svoje zvanične karijere.

Tri godine kasnije, 1843. Peri preuzima komandu brodovima u blizini afričke obale gde će presretati robovlasničke brodove i sprečavati njihovu trgovinu po pravilima dogovorenim sporazumom Vebster-Ašburton između SAD I Britanije. Tim zadatko baviće se i tokom 1844. godine.

Meksičko–američki rat

Perijevo osvajanje Viljaermose tokom Druge bitke za Tabasko.

Vidi još: Meksičko-američki rat

Peri je trebalo da nasledi poziciju komodora Dejvida Konera čija bi se karijera zvanično završila 1845. godine ali usled izbijanja Meksičko-američkog rata, nadređeni su odlučili da ne menjaju komandire i da produže zaduženja Konera još malo. Peri je za to vreme postao drugi čovek - komandir na brodu „USS Mississippi“ uz pomoć kog je zauzeo meksički grad Frontera. Kada se vratio u Norfok (Virdžinija) na popravku broda posle sukoba i dalje je imao ambicije da se iskrca i zauzme Verakruz. Po samom povrtaku u SAD pružio je nadređenima još jednu šansu da ga načine glavnokomandujućim u floti što oni to i čine. Tokom opsade Verakruza njegova flota je pružala podršku sa mora a kada je ovaj grad pao Peri je nastavio sa osvajanjima na preostale meksičke gradove pored obala. Učestvovao je u bici za Tukspan i Tabasko gde je predvodio silu od 1.173 čoveka koji su zajedno pristali na obali i napali grad San Huan Batista (današnji grad Viljaermosa).

Perijeva ekspedicija: Otvaranje Japana 1852–1854.

Stara japanska grafika koja pokazuje Perija sa dva mornara

Vidi još: Perijeva ekspedicija i Bakumacu

Godine 1852, američki predsednik Milard Filmor dao je Periju zadatak da ode do Japana i otvori njene granice za trgovinu pa makar i pod pretnjom sile. Japan je u to vreme bio zatvorena zemlja koja je veoma malo trgovala sa strancima i to samo u Nagasakiju, sa Holanđanima i pod punim nadzorom japanske vlade. Razlozi za ovakvu odluku Amerikanaca bili su mnogobrojni. Zbog sve veće trgovinske razmene između Amerike i Kine, kao i zbog prisustva američkih brodova kitolovaca i zbog potencijalnih nalazišta rude i uglja koja je tada bila glavni izvor energije, bili su dovoljan razlog za Perijevu misiju. U to vreme Amerikanci su bili privučeni idejom „Manifesta sudbine“ i želeli su da nametnu zapadne vrednosti naspram tada verujući „nazadne“ kulture naroda Azije. Japanci su već bili svesni od strane Holanđana da Peri dolazi u Japan ali u to vreme nisu bili voljni da promene politiku izolovanosti (sakoku) koja je trajala već 220 godina. Dolazak Perija izazvao je veliku pometnju među Japancima i po celom ostrvu se diskutovalo šta bi bilo najmudrije učiniti.

Iz Norfoka u Virdžiniji za Japan, Peri je krenuo 24. novembra 1852. komandujući na istočno-indijskoj floti. Za te potrebe izabrao je brod „USS Mississippi“ parni brod sa kružnim lopaticama. Na svom putu za Japan ostalo je zabeleženo da je usput pristajao u lukama:
Madeira (11–15. decembar),

Sveta Jelena (ostrvo) (10–11. januar),
Kejptaun (24. januar – 3. februar),
Mauricijus (18.–28. februar),
Cejlon (15—10. marta),
Singapur (25.–29. marta)
Makao i Hongkong (7.–28. april), gde se našao sa američkim sinologom Samuelom Velsom Vilijamsom koji je obezbedio prevod njegovih zvaničnih pisama na kineski jezik. Nakon toga nastavlja putovanje za Šangaj (4.–17. maja), gde sreće američkog diplomatu (poreklom Holanđanina) koji pisma i zahteve prevodi na holandski jezik.

Brodove zatim okreće za ostrva Rjukju gde boravi od 17—26. maja ignorišući zahteve japanske oblasti Sacuma koji su ta ostrva pripojili svojoj oblasti. Rjukju je pre Sacuma okupacije bila deo posebne kraljevine i Peri je tamo zatražio sastanak za njihovim kraljem Šo Taijem u zamku Šuri gde se pobrinu da ova kraljevina bude otvorena za trgovinu i ostale zahteve Amerike. Peri zatim sredinom jula odlazi do ostrva Ogasavara, gde se sastaje sa lokalcima i gde je za sebe kupio deo zemljišta. Nakon toga odlazi zvanično za Japan.

Prvi dolazak, 1853.

Peri konačno stiže u Japan 8. jula 1853. dolaskom u luku Edo u Uragi, tada deo mesta Kanagave. Imajući u vidu informacije koje je dobio o japanskim odnosima sa strancima, kulturi i hijerarhiji Peri je imao razvijen plan kako da svoj zadatak obavi uspešno u skladu sa očekivanjima američkog predsednika.

Parijevo naređenje bilo je da brodovi odmah zaplove do predstonice Edo gde su okrenuli topove ka mestu Uragi. Japanci, koji su tada prvi put videli "crne" parne brodove zahtevaju da on ode ili da se barem prebaci do luke Nagasaki (jedine otvorene za strance) što je Peri izričito odbio.

Da bi ih preplašio Peri je Japancima poslao belu zastavu i pismo u kome je pisalo da će ih u slučaju pružanja otpora jednostavno sravniti sa zemljom. Takođe je ispalio i nekoliko praznih plotuna iz svojih 73 topova kao demostraciju sile ali tvrdeći da je to uradio u slavlju američkog nacionalnog praznika, dana nezavisnosti. Perijevi brodovi su tada bili opremljeni poslednjom tehnologijom u topovskoj altiljeriji sposobnom da prouzrokuje veliku eksplozivnu štetu sa svakim đuletom. Bez obzira na protivljenje lokalnih zvaničnika Peri je naredio istraživanje obale i okolnih voda za pristajanje.

Za to vreme japanska vlada je bila paralizovana usled bolesti šoguna Tokugave Ijejošija koji je u to vreme bio glavno vladajuće telo u Japanu. Zbog nemogućnosti da se bavi političkim problemima kao zamena uskače jedan od savetnika, tz. „rodžu-a“ pod imenom Abe Masahiro koji je odlučio da prihvate zvanično pismo američkog predsednika smatrajući da taj čin neće doneti ništa loše po Japan. Primopredaja je dogovorena i Peri traži da se njegova flota pomeri malo jugozapadno na obale Kurihame što je i učinjeno 14. jula 1853. Nakon predaje pisma japanskoj delegaciji Peri odlazi za Hongkong, obećavajući da će se vratiti sledeće godine po njegov odgovor.

Drugi dolazak, 1854.

Flota admirala Perija tokom njegove druge posete Japanu, 1854.

Peri krši obećanje da će se vratiti za godinu dana i po odgovor dolazi 13. februara 1854. posle samo šest meseci od prvog dolaska i to sa duplo većom flotom koja tad broji deset brodova i 1600 ljudi. Ovo je urađeno da bi se izvršio veći pritisak na vladu ne dopuštajući joj priliku da organizuje pobunu. Posle kratkog otpora Periju je dozvoljeno da pristane u Kanagavi u mestu na kom se danas nalazi grad Jokohama 8. marta 1854. gde je nakon pregovora od skoro mesec dana potpisan Sporazum iz Kanagave. Na tom sporazumu Peri je kao predstavnik američkog naroda bio potpisnik, dok je za Japance to bio Hajaši Akira.

Peri odlazi iz Japana smatrajući (pogrešno) da je sporazum načinjen sa predstavnicima cara ne shvatajući najbolje pravu poziciju šoguna koji je bio zvaničan de fakto vladar Japana. Peri zatim odlazi da proveri dve nove luke koje su po sporazumu postale otvorene za američke brodove a to su luke Hakodate, na severu ostrva Hokaido i Šimoda.

Povratak u SAD, 1855.

Kada se konačno vratio u SAD 1855. godine, kongres mu kao nagradu dodeljuje 20.000 (u 2024. godini iznosi oko 538,000 današnjih dolara) za njegove usluge po pitanju Japana. Peri je deo novca upotrebio da pripremi i objavi knjigu u tri toma o svojim ekspedicijama po Aziji nazvanim „Narrative of the Expedition of an American Squadron to the China Seas and Japan". Posle Japanske ekspedicije dobiće poslednji čin admirala. Poslednjih godina službovanja patiće od artritisa pa su ga učestali bolovi često odvraćali od dužnosti.

Starost

Metju Peri, fotografija iz 1855–56. godine

Peri je proveo poslednje godine svog života pripremajući knjigu o ekspedicijama u Aziji koju je završio 29. decembra 1857. Dva dana kasnije oslobađaju ga svih dužnosti a nekoliko meseci nakon toga, (4. marta 1858) umire u Njujorku usled reumatske groznice koja se proširila do srca dodatno pogoršana gihtom i alkoholizmom.

Iako je po smrti sahranjen u Njujorku, njegovi ostaci su preneti u Njuportu na Rod Ajlandu, 21. marta 1866, zajedno sa ostacima njegove ćerke Ane koja je umrla 1839. godine.

Na njegovom grobu supruga je podigla prikladan spomenik 1873. godine.

Porodica

Admiral Peri je bio oženjen sa Džejn Slidel Peri („Jane Slidell Perry“ 1816–1864) sa kojom je imao desetoro dece:

• Džon Slidel Peri
• Sara Peri
• Džejn Hazard Peri
• Metju Kalbrajt Peri
• Suzan Peri
• Oliver Hazard Peri
• Vilijam Frederik Peri
• Karolin Peri
• Izabela Bolton Peri
• Ana Rodžers Peri

Putem svoje majke Peri je bio direktan potomak škotskog junaka Vilijama Valasa.

Perijeva zastava i zaostavština

Perijeva zastava (gornji levi ćošak) je doneta iz Anapolisa za Tokio tokom japanske predaje koja je zvanično obeležila kraj Drugog svetskog rata.

Na brodu „USS Missouri“ koji je sad brod-muzej u Perl Harboru na Havajima nalazi se replika Perijeve zastave zakačena u na istom mestu gde je bio original 1945. godine tokom japanske predaje i potpisivanje mira u Drugom svetskom ratu. Prava zastava doneta je za taj događaj iz američkog muzeja po zahtevu generala Daglasa Makartura koji sam krvno povezan sa Perijem kao jedan od njegovih potomaka. Fotografije snimljene na ceremoniji potpisivanja pokazuju zastavu sa zvezdama u gornjem desnom ćošku što je uprkos uvreženom mišljenju pravilan način postavljanja zastava (insignija) na brodovima. Tkanina ove zastave tokom godina je postala veoma krta pa su konzervatori u muzeju prišili zaštitnu podlogu za nju u cilju duže prezervacije. Danas se zastava nalazi u muzeju u Anapolisu, Merilend.

Ova zastava razlikovala se od svih dotadašnjih jer je imala 31 zvezdicu a napravljena je tako da su sve uspravne kolone imale po pet, dok je poslednja kolona imala šest zvezda. Ova zastava bila je jedinstvena i prvi put je podignuta kada je Peri ušao u luku Edo 1853–1854.

Spomenici

Perijeva statua u Touri parku

• U svom rodnom mestu, Njuportu na Rod Ajlandu postoji memorijalna ploča u Triniti crkvi ali i statua u Touro parku. Spomenik je napravio umetnik Džon Kvinsi Adams Vard 1869. godine pod pokroviteljstvom i dadzorom Perijeve ćerke. U Njuportu je sahranjen pored svojih roditelja i brata. U obližnjem vojno-mornarikom muzeju čuvaju se predmeti i oprema koji je imao i koristio.
• U Japanu takođe postoji spomenik u parku nazvanim njegovim imenom (Peri park) u mestu Kurihami. Spomenik je postavljen 14. jula 1901. godine. U samom parku postoji i mali muzej posvećen događajima njegovog dolaska 1854. godine.
• Osnovna i srednja škola „Matthew C. Perry„ nalazi se u bazi Ivakuni u Japanu.

U popularnoj kulturi

Japanska grafika koja prikazuje Perija 1854. godine. U gornjem tekstu piše :„Severno-Amerikanac“, a desno: „Perijev portret“.

• Priča o otvaranju Japana inspirisala je Stiven Sondhajm da napravi mjuzikl „Pacifičke overture“ (Pacific Overtures).
• U filmu „Bušido oštrica“ iz 1981. Perija (koji je glavni lik filma) glumi Ričard Boun.
• Pojavljuje se u raznim mangama i animeima gde nekad ima istorijsku, a nekad fiktivnu ulogu. Često je u serijalima koje prikazuju kraj Edo perioda poput: „Rurouni Kenshin“,Hikaru no Go“, „Bokusatsu Tenshi Dokuro-chan“, „Samurai Champloo “, „Fruits Basket“, „Code Geass“, „Bakumatsu Gijinden Roman“, „Sayonara Zetsubou Sensei“ i drugi...
• Perieva poseta je pomenuta u filmu režisera Hidea Goše iz 1965. godine „Mač zveri“.
• U taiga dramama, godišnjim dramama koje Državna televizija Japana već decenijama snima o svojim poznatim istorijskim ličnostima, Peri se pojavljuje u serijama „Rjomaden“ (iz 2010. gde ga igra Timoti Haris) i „Jae no Sakura“ (iz 2013. gde ga igra glumac Stiven Ašton).
• Dva umetnika, Čarls i Rej Ejms, napravili su kratak film pod nazivom Crni brodovi (1970). Film opisuje otvaranje japanskih granica i ima crteža koji prati taj period.

Vidi još

• Istorija Japana
• Meidži obnova
• Sakoku

Literatura

• Beasley, William G. (2002). The Perry Mission to Japan, 1853-1854. Japan Library. str. 153. ISBN 978-1-903350-13-3. 
• Schroeder, John H. (2001). Matthew Calbraith Perry: Antebellum Sailor and Diplomat. Naval Institute Press. str. 286. ISBN 978-1-55750-812-6. 
• Arnold, Josh Makoto (2005). Diplomacy Far Removed: A Reinterpretation of the U.S. Decision to Open Diplomatic Relations with Japan (Teza). University of Arizona. 
• Cullen, L. M. (2003). A History of Japan, 1582-1941: Internal and External Worlds. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52918-1. 
• Griffis, William Elliot (1887). Matthew Calbraith Perry: a Typical American Naval Officer. Cupples and Hurd. 
• Millis, Walter (1981). Arms and Men: A Study in American Military History. Rutgers University Press. str. 88. ISBN 978-0-8135-0931-0. 
• Perry, Matthew Calbraith; Lilly, Lambert (1856). Narrative of the Expedition of an American Squadron to the China Seas and Japan: Performed in the Years 1852, 1853, and 1854, Under the Command of Commodore M.C. Perry, United States Navy ... D. Appleton. 
• Morison, Samuel Eliot. (1967). "Old Bruin" Commodore Matthew Calbraith Perry Little, Brown and Company, Boston [1967]
• Sewall, John Smith (1905). The Logbook of the Captain's Clerk: Adventures in the China Seas. C.H. Glass & Company. 
• Perry, Matthew Calbraith. (1856). Narrative of the expedition of an American Squadron to the China Seas and Japan, 1856. New York : D. Appleton and Company. digitized by University of Hong Kong Libraries, Digital Initiatives, "China Through Western Eyes."
• Takekoshi, Yosaburō (2004). The Economic Aspects of the History of the Civilization of Japan. Taylor & Francis. str. 285. ISBN 978-0-415-32381-9. 
• Walworth, Arthur (2008). Black Ships Off Japan: The Story of Commodore Perry's Expedition. Read Books. str. 21. ISBN 978-1-4437-2850-8. 

Spoljašnje veze

• Kratka hronologija Perijevog života
• Perijeva poseta Japanu - Vizuelna istorija
• Grob
• Perijeva knjiga: "Narrative of the Expedition of an American Squadron to the China Seas and Japan" (na engleskom)
• „Diplomacy Far Removed: A Reinterpretation of the U.S. Decision to Open Diplomatic Relations with Japan | Bruce Makoto Arnold”. Academia.edu. 1. 1. 1970. Pristupljeno 9. 3. 2015.