Milan Kundera
Milan Kundera (češ. Milan Kundera; Brno, 1. april 1929 — Pariz, 11. jul 2023) bio je francuski književnik češkoga porekla.[1] Najpoznatija dela su mu romani Šala i Nepodnošljiva lakoća postojanja.
| Milan Kundera | |
|---|---|
 Kundera 1980. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1. april 1929. |
| Mesto rođenja | Brno, Čehoslovačka |
| Datum smrti | 11. jul 2023. (94 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
| Državljanstvo | Čehoslovačka (do 1979) Francuska (od 1981) Češka (od 2019) |
| Nacionalnost | Čeh |
| Obrazovanje | Karlov univerzitet Akademija muzičkih umetnosti |
| Zanimanje | pisac |
| Porodica | |
| Roditelji | Ludvik Kundera (otac) |
| Rođaci | Ludvik Kundera (bratanac) |
| Književni rad | |
| Jezik stvaranja | češki francuski |
| Najvažnija dela | Šala (1967) Nepodnošljiva lakoća postojanja (1984) |
| Nagrade | Austrijska državna nagrada za evropsku književnost (1987) |
Mladost i obrazovanje uredi
Kundera je završio srednju školu u Brnu, napustio je studije književnosti i estetike na Karlovom univerzitetu i prešao na čuvenu prašku Filmsku akademiju, gde je, nakon diplomiranja, ostao kao predavač svetske književnosti.
Političko opredeljenje uredi
Rano je pristupio Komunističkoj partiji, da bi dve godine kasnije bio izbačen zbog „protivpartijskog delovanja“. Godine 1968. učestvovao je u Praškom proleću i polemisao je sa Vaclavom Havelom.[2] Prve romane pisao je na češkom jeziku.[3][4]
Godine 1975. preselio se u Francusku i retko se pojavljuje u Češkoj. Od osamdesetih nadalje pisao je na francuskom jeziku.[5]
Kundera je bio izuzetno čitan u Jugoslaviji, sarajevski izdavač „Veselin Masleša” 1984. je objavio njegova sabrana dela.
U pogovoru svoje knjige Koža — Kurcio Malaparte Kundera se osvrnuo na oslobođenje Jugoslavije u Drugom svetskom ratu 1944. i bombardovanje te zemlje 1999:
„... nijedna zemlja u Evropi (od Atlantika do baltičkih zemalja) nije se oslobodila vlastitim snagama. (Nijedna! Ipak, Jugoslavija. Vlastitom partizanskom vojskom. Zato je 1999. trebalo nedeljama bombardovati srpske gradove da bi se, naknadno, i u tom delu Evrope nametnuo status pobeđenog.”)
Dela uredi
Iako je objavljivao i eseje, zbirke pesama i drame, Kundera je najpoznatiji po svojim romanima i sebe je smatrao prevashodno romanopiscem.[6]
Najpoznatija dela su mu:
- Šala (Žert), 1967.
- Smešne ljubavi (Směšné lásky), 1968.
- Život je drugde (Život je jinde), 1969.
- Oproštajni valcer (Valčík na rozloučenou), 1976.
- Knjiga smeha i zaborava (Kniha smíchu a zapomnění), 1979.
- Nepodnošljiva lakoća postojanja (Nesnesitelná lehkost bytí), 1984.
- Besmrtnost (Nesmrtelnost), 1990.
- Usporavanje (La Lenteur), 1993.
- Identitet (L'Identité), 1998.
- Neznanje (L'Ignorance), 2000.
Reference uredi
- ^ „Preminuo Milan Kundera - Kultura - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2023-07-12. Pristupljeno 2023-07-12.
- ^ Kosková, Helena (1998). Milan Kundera. Praha: H & H.
- ^ „Milan Kundera”. Buka. Pristupljeno 23. 1. 2020.
- ^ Šale i zbilje Milana Kundere / Aleksandara Ilić. - U: Smešne ljubavi / Milan Kundera. - Beograd, 1981 : Prosveta. - (Biblioteka Prosveta ; 15). - Str. 187-193
- ^ „Milan Kundera slavi 90. rođendan”. DW. Pristupljeno 23. 1. 2020.
- ^ „Kundera Milan”. Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta. Pristupljeno 23. 1. 2020.
Spoljašnje veze uredi
- Milan Kundera na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Milan Kundera and the Czech Republic. Retrieved 2010-09-25
- "Milan Kundera" 9 November 2008 New York Times. Retrieved 2010-09-25
- Šalu na stranu - povodom 80. rođendana Milana Kundere (Vreme, 2. april 2009)
