Milovan Mića Stojanović
Milovan - Mića Stojanović (Gruža, 1935) srpski je kuvar, profesor kulinarstva i dvostruki svetski šampion u kuvanju. Zaslužan je za nastanak mnogih specijaliteta srpske kuhinje, kao i za to da se srpska jela nađu u svetskim leksikonima. Jedno od najpoznatijih jela koja je kreirao ovaj kuvar je čuvena Karađorđeva šnicla, jelo koje se danas nalazi na jelovnicima mnogih restorana širom sveta.[1]
Milovan Stojanović | |
|---|---|
| Puno ime | Milovan - Mića Stojanović |
| Datum rođenja | 1935. |
| Mesto rođenja | Gruža, Kraljevina Jugoslavija |
Biografija
urediMilovan - Mića Stojanović rođen je u selu kraj Gruže 1935. godine. Tokom Drugog svetskog rata, 1941. godine, roditelji su mu streljani, pa je odrastao kao ratno siroče. Posle rata je smešten u dom za decu bez roditelja u Kragujevcu, a zatim kao srednjoškolac prenjlazi u dom „Đura Đaković” u Beogradu, gde je završio srednju ugostiteljsku školu, a zatim i višu, majstorsku školu, gde je izučio kuvarski zanat. Po izučenom zanatu bio je jedan od 11 mladih kuvara iz prve posleratne generacije koji su upućeni na dalje školovanje u Brisel i Amsterdam. Potom su usledili angažmani u restoranima u Švajcarskoj i Austriji. Tokom karijere bio je na praksi i u čuvenom njujorškom hotelu „Imperijal”.[a][1]
Po povratku u zemlju, raspoređen je u Vrnjačku Banju, a zatim u Novi Sad, Suboticu, Bor, Zaječar... Bio je, između ostalog, šef kuhinje u beogradskom hotelu „Interkontinental” i restoranu „Golf”, gde je i nastala čuvena Karađorđeva šnicla i . Kao kuvar radio je i u Saveznom izvršnom veću, a od 1956. je bio glavni kuvar Josipa Broza Tita, sve do njegove smrti 1980. godine. Posle Titove smrti bio je profesor u srednjoj i višoj ugostiteljskoj školi.[1] Po završetku predavačke karijere otvorio je restoran „Mićina domaća kujna” u Zemunu. Zanat i umeće preneo je na sina Milana, koji danas vodi ovaj restoran.[2]
Kulinarski dometi
urediProfesor kulinarstva Milovan Stojanović u svojoj bogatoj kulinarskoj karijeri osmislio je više od stotinu originalnih recepata, a mnoge od njih je i patentirao. Svoje recepte objavio je i u knjigama. Skoro sva Mićina jela uvrštena su u stručne, kulinarske udžbenike[2] i nalaze se ne samo u jelovnicima restorana u Srbiji nego i u svetu.
Kada je započeo svoju kuvarsku karijeru u svetskim leksikonima bilo je samo nekoliko srpskih, odnosno tadašnjih jugoslovenskih jela: sarma, podvarak, popara, đuveč i gibanica. Tada je došao na ideju da osmisli originalne recepte i da im srpska imena. Njegovi originalni recepti su, po imenima, posvećena srpskim krajevima i poznatim ličnostima,[3] čime je promovisao gastronomske običaje i kulturu srpskog naroda.[1]
Neka od njegovih originalnih jela su:
- Karađorđeva šnicla
- Teslina teletina[b]
- Pupinovi medaljoni
- Titovo jelo
- njeguški stek
- medaljoni Anjeli
- gružanska krompir-čorba
- smederevsko đule
- vojvođanski kare
- medaljone mumalo
- mišarski stek
- oplenačke palačinke
- kaluđerske sarme
- smuđ Kladovo
- rudnička gibanica
- medaljoni Dobra Rada, koje je nazvao po svojoj supruzi
Milovan Stojanović dvostruki je svetski šampion u kuvanju. Ima zavidnu karijeru dugu 50 godina, a jela je pripremao mnogim poznatim ličnostima, među kojima su: Tito, Čerčil, Gadafi, Elizabet Tejlor, Sofija Loren, Rokfeler i drugi.[4]
Bibliografija
urediMilovan Stojanović napisao je nekoliko knjiga o kulinarstvu i zbirki recepata. Kuvar „Najbolja jela Srbije” napisao je zajedno sa sinom Milanom, koji je nasledio njegov zanat:[5]
Zanimljivosti
urediZanimljivost je i da je Milovan Stojanović, dok je bio na praksi u hotelu „Imperijal”, bio smešten u istoj sobi u kojoj je svojevremeno boravio Nikola Tesla. Zahvaljujući svom boravku i radu u tom hotelu bio je u prilici da sazna puno o Teslinom životu i navikama, posebno onim gastronomskim, u čemu mu je pomogao i jedan srpski slikar.[1]
Napomene
uredi- ^ U istom tom hotelu proveo je poslednje godine života i umro naš čuveni naučnik Nikola Tesla
- ^ Uspomeni na Nikolu Teslu Milovan Stojanović posvetio je tri svoja specijaliteta.[1]
Reference
uredi- ^ a b v g d đ Kalaba, Ana (9. 3. 2020). „„Kako sam skuvao istoriju“: Životna priča Titovog kuvara”. Nova S. Pristupljeno 29. 7. 2021.
- ^ a b Bajić, Dragica (16. 7. 2008). „Karađorđeva šnicla i drugi patenti”. Politika. Pristupljeno 29. 7. 2021.
- ^ „Karađorđeva šnicla – omiljeno jelo gurmana”. Agropapuk. 15. 8. 2018. Pristupljeno 28. 7. 2021.
- ^ „Karađorđeva šnicla ne treba da bude ooovoooliiika”. Mondo. 19. 10. 2014. Pristupljeno 28. 7. 2021.
- ^ „Najbolja jela Srbije”. Laguna. Pristupljeno 29. 7. 2021.
- ^ „Milovan Stojanović: kulinarstvo”. COBISS - uzajamna baza podataka. Narodna biblioteka Srbije. Arhivirano iz originala 29. 07. 2021. g. Pristupljeno 29. 7. 2021.
- ^ „Milovan Stojanović”. COBISS - uzajamna baza podataka. Narodna biblioteka Srbije. Arhivirano iz originala 29. 07. 2021. g. Pristupljeno 29. 7. 2021.