Miloš Marković (revolucionar)
Miloš Marković (Užice, 1901 — Moskva, 11. avgust 1933) bio je bravarski radnik i komunistički revolucionar.
| miloš marković | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1901 |
| Mesto rođenja | Užice, Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 11. avgust 1933. (31/32 god.) |
| Mesto smrti | Moskva, Ruska SFSR, Sovjetski Savez |
| Profesija | bravarski radnik |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1920. |
Biografija uredi
Rođen je 1901. godine u Užicu. Poticao je iz mnogočlane radničke porodice, bio je drugo od ukupno petoro dece. Godine 1911. umrla mu je majka, a iduće 1912. godine otac mu je otišao u rat (učestvovao je u oba balkanska rata i Prvom svetskom ratu). Sve do završetka Prvog svetskog rata morao je sam voditi brigu o sebi.
Posle završetka rata, 1920. godine napustio je Užice, jer nije mogao da se zaposli i otišao je u Niš, gde je u železničkoj radionici izučio bravarski zanat. U Nišu se uključio u revolucionarni radnički pokret, mada je prva saznanja o radničkom pokretu dobio u kući od oca Spasoja koji je bio sindikalni rukovodilac i član Srpske socijaldemokratske partije. Aprila 1920. godine je učestvovao u velikom štrajku železničkih radnika, a ubzo potom je primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).
Iako veoma mlad bio je veliki agitator i borac za radnička prava. Istupao je na konferencijama i sindikalnim zborovima u Nišu. Bio je sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a za Niš, a tokom 1924. godine i jedan od funkcionera Nezavisne radničke partije Jugoslavije (NRPJ) u Niškoj oblasti. Tokom boravka u Nišu bio je jedan od osnivača prvog radničkog sportskog društva u Nišu.
Aprila 1925. godine otišao je na odsluženje vojnog roka u mehaničarsku radionicu na aerodromu Jugovićevo, kod Novog Sada. Posle povratka iz vojske nastavio je sa svojim revolcuionarnim radom u Nišu. Kao sekretar Oblasnog sekreterijata KPJ za Niš obilazio je i druga mesta po Srbiji - Kraljevo, Leskovac, Pirot, a često je odlazio i u rodno Užice. U proleće 1925. godine u Užicu je bio jedan od osnivača Užičkog radničkog sportskog kluba „Sloboda“.
Godine 1926. je postao sekretar Okružnog komiteta KPJ za Niš i član Centralnog komiteta KPJ. Godine 1927. je bio jedan od organizatora Prvomajske proslave u Užicu, na kojoj se okupilo oko 500 radnika. Policija se pokušala da rastera radnike, čemu se Miloš suprotstavio zbog čega je bio uhapšen. Sutradan po njegovom hapšenju radnici železničke radionice su stupili u štrajk i tražili da se Miloš i još dvojica radnika puste iz zatvora. Zbog velike solidarnosti železničkih radnika, i opasnosti da dođe do prekida železničkog saobraćaja policija je pustila uhapšene.
Krajem 1927. godine bio je izabran za delegata KPJ na Savetovanju rukovodećeg aktiva KPJ u Izvršnom komitetu Kominterne. Marta 1928. je sa grupom drugova pošao u Sovjetski Savez, ali su u Gracu bili uhapšeni u sprovedeni u Jugoslaviju. Tada je u zatvoru u Mariboru odležao šest nedelja. Juna 1928. godine je bio imenovan za sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, ali ovu funkciju nije preuzeo usled frakcijskih borbi u KPJ. Miloš je pripadao revolucionarnom jezgru partije, pa su pripadnici „desne frakcije“ bili protiv njegovog imenovanja.
Posle zavođenja Šestojanuarske diktature, 1929. godine Miloš je po nalogu KPJ napustio zemlju i prešao u Sovjetski Savez, gde je 1931. završio Međunarodnu lenjinsku školu. Potom postaje profesionalni revolucionar - član Privremenog rukovodstva KPJ. Kretao se među jugoslovenskom komunističkom emigracijom u Parizu, Moskvi, Beču i Berlinu, a nekoliko puta je dolazio i u Jugoslaviju.
Bio je veoma aktivan, uprkos bolesti - tuberkolozi. Uporno je odbijao lečenje ne želeći da napušta partijski rad. Odlukom rukovodstva KPJ, početkom avgusta 1933. je upućen na lečenje u Moskvu, gde ga je prihvatio Grgur Vujović, predstavnik KPJ u Kominterni. Prilikom pregleda u Kremaljskoj bolnici utvrđeno mu je veoma teško stanje jer je tuberkuloza zahvatila oba plućna krila. Tada je smešten u jedan sanatorijum u Moskvi, gde je ubrzo preminuio 11. avgusta 1933. godine.
U toku Narodnooslobodilačkog rata jedna četa Užičkog partizanskog odreda je nosila njegovo ime.
