Међународни празник рада

(преусмерено са Празник рада)

Међународни празник рада или Први мај, такође Празник рада[1] и Мајски дан у појединим земљама,[2][3] празник је којим припадници и симпатизери радничког покрета исказују општу солидарност радништва и обележавају сећање на достигнућа радничког покрета, односно жртве које су припадници радничког покрета поднели како би се изборили за већа радна права.[4][5][6]

Међународни празник рада
1.Mai 2013 (8697603319).jpg
1. мај 2013. године у Бечу, Аустрија
Одржава се широм света
Тип међународни
Значај Дан опште солидарности радништва
Дан радника и радница
Дан борбе за радна права
Датум 1. маја
Учесталост годишња
Везани празници Међународни дан жена


Први мај је проглашен међународним празником рада са намером обележавања сећања на демонстрације радничког покрета 1886. године, одржане у Чикагу. Дан рада је један од најраспрострањенијих празника на планети.[7]

Слави се у већини земаља света.[8]

ИсторијаУреди

 
Најраширенија илустрација демонстрација у Чикагу, 1886. године
 
Црвени каранфил, симбол радничког бунта
 
1. мај 2013. у Хановеру, Немачка

Замах прве индустријске револуције и индустријализације у 19. веку обележио је немилосрдно искоришћавање радника и радница од стране власника и послодаваца. Мале наднице, дневни рад од 12 до чак 18 сати, искоришћавање дечје радне снаге и живот на ивици егзистенције резултирали су низом штрајкова у којима су се захтевали достојнији услови рада и живота. Највећи замах раднички покрети су доживели у земљи која је имала најбрже растућу индустрију – САД.[9][10] Врхунац се догодио у Чикагу, маја 1886. године, када је на улице изашла маса од око 40.000 припадника радничког покрета истичући захтеве симболизоване у три осмице: 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати културног образовања. Власт је на демонстранте послала јаке полицијске снаге те је избио жестоки сукоб при чему је шест радника убијено, а њих педесетак рањено. Много је демонстраната ухваћено, а вође штрајка изведени су пред суд. Петеро их је осуђено на смрт, а тројица на дугогодишњу робију.[11]

Дана 21. априла 1856. аустралијски клесари у Викторији предузели су масовну обуставу рада у оквиру осмочасовног покрета.[12] То је постала годишња комеморација, надахњујући америчке раднике да имају прву обуставу.[13] Дан 1. мај је изабран за Међународни дан радника у знак сећања на аферу Хејмаркет из 1886. године у Чикагу.[14][15] Те године, почев од 1. маја, покренут је генерални штрајк за осмочасовни радни дан. Полиција је 4. маја распршила јавно окупљање у знак подршке штрајку када је неидентификована особа бацила бомбу. Полиција је реаговала пуцајући на раднике. Догађај је довео до смрти седам полицајаца и најмање тридесет и осам цивила; повређено је шездесет полицајаца, као и сто петнаест цивила.[16][17] Стотине радничких вођа и симпатизера је касније похапшено, а четворо је погубљено вешањем, након суђења које је виђено као неправични процес.[18][19] Следећег дана, 5. маја, у Милвокију у држави Висконсин, државна милиција је пуцала на гомилу штрајкача убивши седам, укључујући једног школарца и човека који је у свом дворишту хранио кокошке.[20]

Године 1889, први конгрес Друге интернационале одржао је састанак у Паризу, на предлог Рејмонда Лавиња који је позивао на међународне демонстрације поводом 1890. годишњице протеста у Чикагу.[6] Први мај је формално препознат као годишњи догађај на другом конгресу Интернационале 1891. године.[21][22] Након тога су се догодили првомајски нереди 1894. године.[23][24] Међународни социјалистички конгрес је у Амстердаму 1904. позвао „све организације социјалдемократске партије и синдикате свих земаља да 1. маја енергично демонстрирају за легално успостављање осмочасовног дана, за класне захтеве пролетаријата и за универзални мир.“[25] Конгрес је одредио да „пролетерске организације свих земаља обавезно зауставе рад 1. маја, где год је то могуће без повреде радника“.[25]

У Сједињеним Државама и Канади септембарски празник, назван Празник рада, први пут је предложен 1880-их. Године 1882, Метју Магвајер, машиниста, први је предложио Празник рада првог понедељка у септембру,[nb 1] док је служио као секретар Централне радничке уније (ЦЛУ) у Њујорку.[26] Други тврде да је празник први предложио Петер Џ. Макгвајер из Америчке федерације рада у мају 1882. године,[27] након што је присуствовао годишњем фестивалу рада одржаном у Торонту у Канади.[28] Године 1887, Орегон је била прва држава Сједињених Држава која је то учинила званичним државним празником. До времена када је постао званични савезни празник 1894. године, тридесет америчких држава службено је прослављало Празник рада.[27] Тако је до 1887. године у Северној Америци Празник рада био успостављен као званични празник, али у септембру,[29] а не 1. маја.

Требало је проћи неколико деценија док су се радници и раднице, првествено у западним демократским земљама, деловањем све јачих синдиката успели изборити за нешто већа права споразумевајући се са послодавцима уз посредовање државе, тако да су се временом смириле социјалне тензије.[30]

Након бољшевичке револуције, Први мај је постао државни празник у СССР, а потом и у другим насталим једнопартијским државама, којима је политичко-програмски узор био СССР, те је у њима дан временом изгубио своје изворно значење и своју изворну сврху. У једнопартијским режимима и неразвијеним државама раднички покрет је био заштићен само декларативно, а у стварности је био диригован и контролисан за бољитак бирократске елите.

 
Демонстрације анархосиндикалиста 2010. године у Мадриду, Шпанија

Због каснијих повезивања са једнопартијским системом и бољшевичким комунизмом, Сједињене Америчке Државе помериле су прославу 1. маја на септембар.[31]

Након пада блока једнопартијских режима Први мај добија нову афирмацију као дан борбе за радна и људска права развојем синдикализма и настанком нове левице, која је демократска, те се противи ауторитарности.[32]

Међународни празник рада обележава се великим маршевима, акцијама и демонстрацијама, које организују различити припадници и симпатизери радничког, синдикалног и широког антикапиталистичког покрета. Антикапитализам као широка политичка филозофија окупља различите политичке струје као што су социјалдемократија, демократски социјализам, марксизам различитих струја и анархизам различитих струја.[33][34]

Први мај данасУреди

Данас се Први мај или Међународни празник рада обележава кроз различите видове демонстрација и акција као дан борбе за основна људска права сваког радника и сваке раднице или једноставно као дан борбе за права на живот достојан човека. Борба за радна и људска права, која може да подразумева борбу за даље скраћивање радног времена, веће плате, већу заштиту на раду и уопштено даље развијање праведнијег радног законодавства траје још и данас и врло је изгледно да ће и наша деца и деца њихове деце на свој начин водити борбу за своја права.[35]

На простору Западног Балкана обележавање Првог маја више се веже уз гозбу и славље у природи, а мање се веже за историјско сећање на достигнућа светског радничког покрета, демонстрације и борбу за радна права, те је због тога потребно указивати на важност овог дана, његовог значења и његове сврхе.

НапоменеУреди

  1. ^ „Године 1884, први понедељак у септембру је изабран за празник, како је првобитно предложено”[26]

ИзвориУреди

  1. ^ „May 1 not covered by 'holiday economics'. GMA News Online. 14. 4. 2008. Приступљено 1. 5. 2012. 
  2. ^ Rothman, Lily (1. 5. 2017). „The Bloody Story of How May Day Became a Holiday for Workers”. Time. Time Magazine. Приступљено 2. 5. 2017. 
  3. ^ Grant, Jordan. „May Day: America's traditional, radical, complicated holiday”. The National Museum of American History. Приступљено 2. 5. 2017. 
  4. ^ Rothman, Lily (1 May 2017). "The Bloody Story of How May Day Became a Holiday for Workers". Time. Time Magazine. Retrieved 2 May 2017.
  5. ^ „The Brief Origins of May Day”. IWW Historical Archives. Industrial Workers of the World. Приступљено 2. 5. 2014. 
  6. 6,0 6,1 Foner, Philip S. (1986). May Day: A Short History of the International Workers' Holiday, 1886–1986 . New York: International Publishers. стр. 41–43. ISBN 978-0-7178-0624-9. 
  7. ^ Grant, Jordan. "May Day: America's traditional, radical, complicated holiday". The National Museum of American History. Retrieved 2 May 2017.
  8. ^ "The Brief Origins of May Day". IWW Historical Archives. Industrial Workers of the World. Retrieved 2 May 2014.
  9. ^ Haymarket and May Day, Encyclopedia of Chicargo
  10. ^ "Act II: Let Your Tragedy Be Enacted Here". The Dramas of Haymarket. Chicago Historical Society. 2000. Retrieved 30 December 2017.
  11. ^ Ward, William (24 May 1886). "Letter from Captain William Ward to Inspector John Bonfield". Haymarket Affair Digital Collection. Chicago Historical Society. Retrieved 30 December 2017.
  12. ^ „Eight Hour Day Monument”. 
  13. ^ „What Are the Origins of May Day?”. 
  14. ^ Rothman, Lily (1. 5. 2017). „The Bloody Story of How May Day Became a Holiday for Workers”. Time (на језику: енглески). Приступљено 18. 3. 2018. 
  15. ^ Foner, Philip S. (1986). May Day: A Short History of the International Workers' Holiday, 1886–1986. New York: International Publishers.ISBN 978-0-7178-0624-9. стр. 41-43.
  16. ^ [1] History of May 1st, Workers General Union (UGT)
  17. ^ [2] Haymarket and May Day, Encyclopedia of Chicargo
  18. ^ „Act II: Let Your Tragedy Be Enacted Here”. The Dramas of Haymarket. Chicago Historical Society. 2000. Приступљено 30. 12. 2017. 
  19. ^ Ward, William (24. 5. 1886). „Letter from Captain William Ward to Inspector John Bonfield”. Haymarket Affair Digital Collection. Chicago Historical Society. Приступљено 30. 12. 2017. 
  20. ^ „Bay View Tragedy”. Wisconsin Labor History Society (на језику: енглески). 6. 11. 2009. Приступљено 11. 5. 2016. 
  21. ^ Haupt, Georges La Deuxième Internationale, 1889-1914: étude critique des sources, essai bibliographique
  22. ^ The Times, Monday, August 17, 1891; pg. 3; Issue 33405; col C Socialist Labour Congress In Brussels.
  23. ^ Cleveland: A Concise History, 1796-1996 by Carol Poh Miller and Robert Anthony Wheeler ISBN 0-253-21147-6
  24. ^ "Day of Terror in Cleveland." The New York Times 3 May 1894. Print.
  25. 25,0 25,1 From the diary of Anatoly Vasilyevich Lunacharsky; 1 May 1918; Petrograd
  26. 26,0 26,1 „United States Department of Labor: The History of Labor Day”. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2011. Приступљено 2. 9. 2011. 
  27. 27,0 27,1 The Bridgemen's magazine. International Association of Bridge. Structural and Ornamental Iron Workers. 1921. стр. 443—44. Приступљено 4. 9. 2011. 
  28. ^ „The Canadian Encyclopedia: Origins of Labour Day”. Приступљено 5. 9. 2011. 
  29. ^ Knights of Labor. Progressive Historians (3 September 2007).
  30. ^ Knights of Labor. Progressive Historians (3 September 2007).
  31. ^ "United States Department of Labor: The History of Labor Day". Archived from the original on 3 September 2011. Retrieved 2 September 2011.
  32. ^ Wright, C. Wright (1960). "Letter to the New Left".
  33. ^ Harrington, Austin, et al. Encyclopedia of Social Theory Routledge
  34. ^ "Socialism". Encyclopædia Britannica.
  35. ^ "Thousands join May Day march against corruption in Madrid". www.thelocal.es. 1 May 2017.

ЛитератураУреди


Спољашње везеУреди