Miodrag Mija Stanimirović
Miodrag Mija Stanimirović (Niš, 19. avgust 1919 — Borovac, kod Zaječara, 20. oktobar 1943) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
| mija stanimirović | |
|---|---|
 Miodrag Stanimirović Mija | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 19. avgust 1919. |
| Mesto rođenja | Niš, Kraljevstvo SHS |
| Datum smrti | 20. oktobar 1943. (24 god.) |
| Mesto smrti | Borovac, kod Zaječara, Srbija |
| Profesija | elektro mehaničar |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1940. |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
| Heroj | |
| Narodni heroj od | 5. jula 1951. |
Biografija uredi
Rođen je 19. avgusta 1919. godine u Nišu, kao treće dete Perside, domaćice i Božidara Stanimirovića, radnika, pregledača kola.
Potiče iz siromašne radničke porodice. Posle završene osnovne škole, upisao je gimnaziju, ali je nije završio. U Železničkoj radionici u Nišu je učio električarski zanat i družio se sa mladim radnicima, koji su pripadali revolucionarnom pokretu. Mija je svoju političku aktivnost kasnije proširio i među srednjoškolskom omladinom u Nišu.
Godine 1938. upoznao se sa članom Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju Filipom Kljajićem Fićom, narodnim herojem, koji je tada došao u Niš.
Iste godine Mija je primljen u članstvo Saveza komunističke omladine Jugoslavije u Nišu, a ubrzo potom je postao sekretar skojevske organizacije u železničkoj radionici. Učestvovao je u mnogim demonstracijama, štrajkovima i drugim akcijama revolucionarnog pokreta.
Godine 1940. se vratio sa odsluženja vojnog roka, koji je služio u Beogradu u auto-puku i primljen je u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).[1]
Posle policijske provale u partijsku organizaciju u Nišu, i hapšenja velikog broja članova, Mija je postavljen za člana Mesnog komiteta KPJ za Niš.
Aktivno učestvuje u demonstracijama 27. marta 1941. predvodeći veću grupu vojnika auto-puka. Za vreme Aprilskog rata, dobrovoljno je stupio u vojsku i bio zarobljen posle kapitulacije, u Sarajevu. Prilikom transporta zarobljenika u Nemačku, uspeo je da kod Maribora iskoči iz voza i dođe u Beograd.[2]
Tu je uspeo da se poveže sa partijskom organizacijom i dobio zadatak da se vrati u Niš. Po povratku izabran je za sekretara Mesnog komiteta i aktivno je radio na organizovanju ustanka u Nišu i okolini. Među akcijama koje je organizovao i u kojima je učestvovao ističu se: izvlačenje pušaka iz nemačkih vagona na železničkoj stanici i presretanje nemačkog kamiona u kojem je zarobljeno milion dinara.
Jedna od najznačajnijih Mijinih akcija posebno se ističe bombaški napad na hotel „Park“ u Nišu, 2. avgusta 1941. godine, koju je izveo zajedno sa Aleksandrom Vojinovićem, narodnim herojem. Ova akcija, u kojoj je ubijeno oko 30 pripadnika Vermahta, snažno je odjeknula u narodu jugoistočne Srbije.
Sredinom oktobra 1941. godine Mija je napustio Niš i otišao u Pasjački partizanski odred. Početkom decembra 1941. Povereništvo Pokrajinskog komiteta KPJ u Nišu šalje ga u Timočku Krajinu za člana Okružnog komiteta Zaječar.[3] Tu je primio dužnost sekretara Okružnog komiteta KPJ za Zaječar i dobio nadimak Duško. Aktivno učestvuje na organizovanju novih i jačanju već postojećih partizanskih odreda na širem prostoru istočne Srbije, organizuje rad mesnih desetina, o čemu 23. januara 1942. obaveštava i Okružni komitet Niša.[4]
Aktivno je radio na organizovanju otpora okupatoru, posebno posle Prve neprijateljske ofanzive i jenjavanja ustanka. U jednoj borbi s četnicima u blizini Zaječara, 23. aprila 1942. bio je ranjen.[5] Pošto je ranjen u predelu kukova nije mogao da se kreće bez tuđe pomoći izvesno vreme je negovan u kući Vojislava Veljkovića tadašnjeg delovođe u selu Slatina kod Knjaževca.
U pogodno vreme organizovan je transport zaprežnim konjskim kolima u Niš na dalje lečenje i oporavak. Novembra 1942. godine, je izvršena policijska provala i on je uhapšen s još nekoliko drugova, ali je prilikom sprovođenja u zatvor uspeo da pobegne.
Na preporuku Mije Stanimirovića 8. oktobra 1943. formirana je druga regularna jedinica u zaječarskom okrugu, Drugi bataljon NOVJ.[6]
Mija je poginuo 20. oktobra 1943. godine na mestu zvanom Dubrava između sela Zagrađa i Borovca, kada su delovi Knjaževačkog četničkog korpusa iznenada napali Prvi bataljon Zaječarsko-timočkog partizanskog odreda. O ovom tragičnom događaju Pokrajinski komitet obavestio je Živan Vasiljević rečima:
| „ | Javljamo vam tešku žalosnu vest. Juče, 20. oktobra, u borbi sa dražinovskim zločincima poginuo je naš drug Mija Stanimirović Duško. Poginuo je junačkom smrću, smrću borca, jurišajući u prvom borbenom stroju... I dogodilo se, eto, ono što je našu partijsku organizaciju mnogo pogodilo i osakatilo! | ” |
Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 5. jula 1951. godine, proglašen je za narodnog heroja.
Reference uredi
- ^ Simeonović 1969, str. 75.
- ^ Simeonović 1969, str. 76.
- ^ Simeonović 1969, str. 83.
- ^ Blagojević 1988, str. 94.
- ^ Simeonović 1969, str. 87.
- ^ Simeonović 1969, str. 97.
Literatura uredi
- Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. COBISS.SR 50964999
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
- Simeonović, Janko (1969). Među prvima, knjiga 1. Zaječar: Timok.
- Blagojević, Božidar (1988). Negotin i Krajina 1941—1944. Negotin: Muzej Krajine i Istorijski arhiv Krajine, Ključa i Poreča.
