Nedeljko Gvozdenović

српски сликар

Nedeljko Gvozdenović (Mostar, 24. februar 1902Beograd, 31. januar 1988) bio je srpski slikar i akademik SANU.[1] Motivi kojima se Gvozdenović bavio su mrtve prirode, predeli i enterijeri.[2][1]

Nedeljko Gvozdenović
Nedeljko Gvozdenović slikar
Lični podaci
Datum rođenja(1902-02-24)24. februar 1902.
Mesto rođenjaMostar, Austrougarska monarhija
Datum smrti31. januar 1988.(1988-01-31) (85 god.)
Mesto smrtiBeograd, SFR Jugoslavija

Biografija

uredi

U Minhen odlazi 1922. i upisuje Internacionalnu školu kod profesora Hanca Hofmana, a po završenim studijama 1926. godine se vraća u Beograd. Bio je profesor na Likovnoj akademiji u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Sa nekolicinom svojih kolega i ondašnjih studenata, od kojih su neki danas akademici, bio je inicijator osnivanja Kuće legata kao posebne ustanove kulture koja bi se starala o zaostavštinama poklonjenim Muzeju grada Beograda.

Slikar Nedeljko Gvozdenović je zaveštao Muzeju veliki broj svojih radova raznih tehnika - ulja, gvaševa, tempera, akvarela i crteža, svoj stan sa ateljeom, idealnu trećinu kuće u Beogradu i izvesnu sumu novca za opremanje galerije u kojoj će biti izložena njegova dela. Grad Beograd je poverio legat Nedeljka Gvozdenovića na staranje i javno izlaganje Muzeju grada 1983. godine, kada je svečano otvorena Galerija Gvozdenović.

Izlagao je u Parizu, 1937, Veneciji, 1952, Tokiju, 1957, i Bruklinu, 1963. godine.

Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Jedna ulica na Bežanijskoj kosi nosi njegovo ime.

 
Slika pod nazivom ”Mali predeo”. Nastala je 1963. godine tehnikom ulje na platnu. Deo je zbirke Istorije umetnosti Narodnog muzeja u Leskovcu.

Vidi još

uredi

Literatura

uredi
  • Protić, Miodrag B. (1970). Srpsko slikarstvo XX veka, Tom 1. - Biblioteka Sinteze (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Nolit. str. 596 strana. 
  • Trifunović, Lazar (1973). Srpsko slikarstvo 1900 - 1950. - Biblioteka Sinteze (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Nolit. str. 533 strane. 

Spoljašnje veze

uredi
  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 102. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ „RTS :: Film i TV :: Pobednici „Potere“ posetili Fakultet političkih nauka”. rts.rs. Pristupljeno 2023-10-18.