Википедија

Opera u Kopenhagenu

национална оперска кућа која се налази у Копенхагену

Opera u Kopenhagenu (dan. Operaen på Holmen) je nacionalna operska kuća Danske i spada među najmodernije operske kuće na svetu. Izgradnja je koštala 2,5 milijarde DKK ( oko 380,000,000 USD).[1] Nalazi se na ostrvu Holmen u centralnom Kopenhagenu.[2]

Opera u Kopenhagenu
Opera u Kopenhagenu
LokacijaEkvipagemestervej 10 1438
Kopenhagen
Danska Danska
Maks. broj gledalaca1.700
Konstrukcija
Otvoreno2005.
ArhitektaHening Larsen
Veb-sajt
https://kglteater.dk/
Glavna scena

Istorija uredi

Fondacija A.P. Møller og Hustru Chastine Mc-Kinney Møllers Fond til almene Formaal donirala je Operu danskoj državi u avgustu 2000. godine. (Arnold Piter Miler (1876–1965) bio je suosnivač kompanije koja je danas poznata kao Mærsk). Neke političare je vređala privatna donacija, delimično i zbog toga što bi se puni troškovi projekta mogli odbiti od poreza, što bi praktično primoralo vladu da kupi zgradu; ali Folketing (Danski parlament) i vlada su to prihvatili u jesen 2000.[3] [4]

Arhitekta Hening Larsen (1925–2013) i inženjeri kompanija Ramboll Group A/S i Buro Happold i pozorišni savetnik Theaterplan dizajnirali su objekat. Akustiku je dizajnirao Arup Acoustics, a Speirs and Major Associates arhitektonsku rasvetu. A.P. Møller je imao konačnu reč u dizajnu zgrade, dodajući, između ostalog, čelik na staklenu fasadu. Izgradnja je započela u junu 2001. godine, a završena je 1. oktobra 2004. godine. Otvorena je 15. januara 2005. u prisustvu brodskog magnata Mærsk Mc-Kinney Møller-a (1913–2012), danskog premijera Andersa Foga Rasmusena i kraljice Margarete II Danske. Tenor Plasido Domingo gostovao je u ulozi Sigmunda u Vagnerovoj operi Valkira 7. aprila 2006.[5] [6] [7]

Lokacija uredi

 
Opera ka severu. U pozadini su vidljivi Amalijenborg i kupola Mermerne crkve.

Opera se nalazi u Kopenhagenu, nasuprot glavnom zamku Amalijenborg, domu danske kraljevske porodice, na obali pored luke. Opera je sagrađena u skladu sa Amalijenborgom i Frederikovom crkvom (Frederiks Kirke), u narodu poznatom i kao Mermerna crkva (Marmorkirken), tako da ako neko stoji na glavnom ulazu u Operu, može videti Mermernu crkvu iznad vode ka Amalijenborgu. Deo ostrva na kome je sagrađena Opera zove se Dokøen, što znači Ostrvo doka. Na samo nekoliko metara zapadno od opere, još uvek se mogu videti stari dok i crpna stanica.[8] [9]

Karakteristike uredi

 
Prednja fasada

Kućom upravlja Kraljevsko dansko pozorište i jedna je od najbolje opremljenih na svetu. Ima glavnu scenu sa pet drugih, koje su direktno povezane. Pozorište može da primi između 1492 i 1703 posetioca, u zavisnosti od veličine orkestra. 1492 sedišta su pojedinačno pod uglom kako bi se obezbedilo najbolje iskustvo.

Orkestarska jama je jedna od najvećih u bilo kojoj operskoj kući, sa prostorom za 110 muzičara; struktura pruža odličan kvalitet zvuka za orkestar. Ako se jama napuni, neki muzičari se nalaze odmah ispod pročelja pozornice, što je među nekim članovima orkestra postalo problematično (prema turističkim vodičima iz 2005. godine), jer to povećava nivo zvuka, viši od prihvatljivog u Danskoj. Međutim, nadvišenje je vrlo malo i vlasti su dozvolile da se to dogodi.

Tokom izgradnje pozorišta izvedena su neka zvučna ispitivanja sa postavljenom protivpožarnom zavesom dok su se na sceni izvodili tehnički radovi, ali je velika pažnja posvećena balansu između jame i scene. Ako je orkestar mali ili ga nema, jama se može pokriti, a dodatna sedišta mogu se dodati u gledalište.[10]

 
Ulaz u operu

Baš kao i u starom Kraljevskom danskom pozorištu u Kopenhagenu, kraljica ima svoju ložu na levoj strani gledališta, najbliže sceni. Predvorje je dizajnirano da bude ugodno, zasnovano na istraživanjima ponašanja na posetiocima opere, maksimizirajući površinu zida za stajanje uz njega, a istovremeno pružajući pogled na celo predvorje i jedan od najboljih pogleda na Kopenhagen. Obilazak sa vodičem obuhvata veći deo zgrade, uključujući i gledalište i zakulisne prostore.

Takkelloftet uredi

Pored glavne scene, nalazi se i mala scena za eksperimentalno pozorište, takozvano pozorište „crna kutija ili “Takkelloftet". Ime je dobila po originalnom Takkelloftet, zgradi neposredno južno od Opere dužine 280 metara i izgrađenoj između 1767. i 1772. godine za čuvanje užadi za mornaricu. Tako opera održava vezu sa pomorskom istorijom svoje lokacije.[11]

Sve na sceni i u prostoru za publiku je potpuno crno, a sedišta za publiku mogu se lako ukloniti kako bi se soba mnogo lakše konfigurisala za alternativne postavke. U ovoj sali ima približno 200 mesta. Takkelloftet ima svoj vlastiti foaje. U ovoj sali su neki zidovi ukrašeni istim krečnjakom Jura Gelb kao i spoljašnjost zgrade. Ovo kamenje je postavljeno na zid na način koji omogućava upotrebu kamenih ploča kao svojevrsnog muzičkog instrumenta samo kuckanjem po njima golim rukama.[12]

 
Stakleni luster

Iza bine uredi

Opera ima 6 glavnih pozornica: 1 vidljivu za publiku i 5 za probe i pripremu scenografije. Sadrži gotovo sve što je potrebno za operu, balet i dr, uključujući scenske liftove, pokretne baletske podove itd. Zgrada ukupno ima 41.000 m² i 14 spratova, od kojih je 5 ispod zemlje. Sadrži više od 1000 soba, uključujući veliku orkestarsku salu za probe. Uprkos luksuznoj opremi, ima samo oko 1500 sedišta, jer bi veći broj sedišta ometao kvalitet zvuka.

Za razliku od stare opere u Kopenhagenu, umetnicima je zbog njihove pouzdanosti omogućeno da liftom idu iz svoje svlačionice na scenu. Međutim, svlačionice su dalje od bine, što čini gotovo nemogućim povratak zbog brze promene kostima. Projektanti to nisu uzeli u obzir, ali ovaj problem je rešen izgradnjom privremenih svlačionica u blizini glavne bine za brze promene odeće ili šminke.

Zgrada omogućava izlaz na najviši sprat, ali je moguće sigurno hodati samo južnom stranom zgrade (nasuprot ulazu). Restoran za zaposlene nalazi se u ovom delu, izolovana od pogleda javnosti.

Arhitektura, umetnost i dekoracija uredi

 
Foaje

Zgradu je projektovao arhitekta Hening Larsen u bliskoj i često problematičnoj saradnji sa Mærsk Mc-Kinney Møller-om. Mærsk je lično testirao sedišta i materijale, posetio je mnoga mesta u svetu kako bi video kako su izgrađene zgrade opere i kako izgledaju građevinski materijali nakon što su vremenom bili izloženi vremenskim uticajima. Hening Larsen, s druge strane, pokušavao je da osigura da se izvorne arhitektonske ideje sprovedu kroz proces gradnje, posebno u pogledu velikog pročelja staklene površine, što je postalo pitanje velike kontraverze i naknadnog kompromisa.[13]

Spoljašnjost zgrade obložena je krečnjakom Jura Gelb, kopanim u Nemačkoj. Mostovi konstruisani za pristup zgradi napravljeni su od hrastovih stabala zasađenih u 19. veku kako bi se zamenila nacionalna flota koja je izgubljena bombardovanjem Kopenhagena u septembru 1807. godine. Prednja strana zgrade prvobitno je bila projektovana sa velikim staklenim pločama, međutim, Mærsk je naglasio da staklo ne stari dobro, pa je fasada promenjena u metalnu rešetku.[14] Prednju fasadu zgrade projektovali su i izgradili austrijski specijalisti za fasade Waagner-Biro.[15]

Pod foajea je obložen sicilijanskim Perlatino mermerom. U središnjem foajeu nalaze se tri sferna lustera koja je kreirao islandski umetnik Olafur Eliason. Svaki luster se sastoji od nekoliko komada stakla, koji su polupropusni i omogućavaju prolazak dela svetlosti, a deo se reflektuje, što se menja kada se gleda iz različitih uglova. Dizajner i umetnik Per Arnoldi dizajnirao je logotip za operu, vidljiv na mermernom podu odmah unutar ulaza. Slikar i vajar Per Kirkebi (1938–2018) stvorio je četiri bronzana reljefa za zid gledališta, odmah ispod dela od javorovog drveta. Per Arnoldi je takođe dizajnirao Prednju zavesu za glavnu scenu, napravljenu od više niti u boji, stvarajući trodimenzionalni efekat, koji se ne reprodukuje dobro na fotografijama.[16] [17] [18] [19]

Stražnji zid predvorja i balkoni su od javora. Prvobitna namera arhitekata bila je da drvo izgleda kao kod stare violine. Međutim, korišćenje iste tehnike bilo bi preskupo. Umesto toga, pokušali su da imitiraju boju koristeći tradicionalnije tehnike bojenja, a rezultat je vrlo blizu (zvanična početna stranica kaže drugačije, ali vodiči u Operi pričaju ovu priču). Zbog narandžaste boje i svog oblika, lokalno stanovništvo ga naziva bundeva.

Plafon gledališta pozlaćen je sa oko 105.000 listova gotovo čistih zlatnih listova. Pod u glavnom gledalištu je od dimljenog hrasta.

 
Opera noću

Kontraverza uredi

Posle inauguracije Opere, arhitekta Hening Larsen preduzeo je neobičan korak da napiše kritičku knjigu o zgradi i kako je sagrađena.[20] Larsen se ovde distancira od Opere i naziva je „mauzolejem“ za Mærsk Mc-Kinney Møller-a. I u Danskoj i na međunarodnom planu neobično je da arhitekta objavljuje tako omalovažavajuću kritiku jedne od svojih zgrada i vlasnika koji je naručio posao. Hening Larsen bio je duboko i iskreno uvređen načinom na koji se Mærsk Mc-Kinney Møller odnosio prema njemu i njegovoj zgradi, što knjiga detaljno dokumentuje. Kao takva, knjiga je redak i zanimljiv dokument kako u arhitektonskom tako i u kulturno-istorijskom pogledu.

Reference uredi

  1. ^ Hansen, Søren Bjørn (2. 6. 2006). „Nordmændenes kompromisløse opera” [Norwegians uncompromising opera]. Ingeniøren (na jeziku: Danish). Arhivirano iz originala 10. 2. 2012. g. Pristupljeno 2015-08-18. 
  2. ^ Peter Kühn-Nielsen. „Operaen”. Den Store Danske, Gyldendal. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  3. ^ Victor Andersen. „A.P. Møller og Hustru Chastine Mc-Kinney Møllers Fond til almene Formaal”. Den Store Danske, Gyldendal. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  4. ^ Victor Andersen. „A.P. Møller, Arnold Peter Møller”. Den Store Danske, Gyldendal. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  5. ^ Laura Mark (24. 6. 2013). „Henning Larsen (1925 - 2013)”. The Architects’ Journal. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  6. ^ „Theatreplan”. theatreplan.com. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  7. ^ „Mc-Kinney Moeller, Denmark’s Richest Man”. bloomberg.com. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  8. ^ „Amalienborg”. kongehuset.dk. Arhivirano iz originala 02. 12. 2020. g. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  9. ^ „Frederiks Kirke”. danmarkskirker.natmus.dk. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  10. ^ „The Royal Danish Opera”. henninglarsen.com. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  11. ^ „Det Kongelige Teater (Operaen, Takkelloftet)”. music-opera.com. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  12. ^ „Det Kongelige Teater-Operaen, Takkelloftet”. teaterbilletter.dk/. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  13. ^ Larsen, Henning (27. 11. 2009). De skal sige tak! Kulturhistorisk testamente om Operaen [You ought to be thankful! A historical document about the Opera] (na jeziku: Danish). People's Press. ISBN 978-87-7055-783-2. 
  14. ^ „Jura Gelb”. stonecontact.com. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  15. ^ „The Royal Danish Opera – Waagner Biro / Steel and Glass facades” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-10-22. 
  16. ^ „Sicilian Perlatino marble”. marmicusmar.it. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  17. ^ „Olafur Eliasson”. olafureliasson.net. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  18. ^ „Per Arnoldi”. Kunstindeks Danmark & Weilbach Kunstnerleksikon. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  19. ^ „Per Kirkeby”. Kunstindeks Danmark & Weilbach Kunstnerleksikon. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  20. ^ Henning Larsen, 2009, De skal sige tak! Kulturhistorisk testamente om Operaen (Copenhagen: People's Press), pp. 126-28.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Опера_у_Копенхагену&oldid=26960787”