Papa Grgur VII

Grgur VII (Sovana, tada Soana, oko 1020Salerno, 25. maj 1085), poznat i kao Hildebrand iz Soane je bio papa od 22. aprila 1073. godine, pa sve do svoje smrti. Jedan je od velikih papa obnavljača, a posebno je poznat po borbi za investituru, zbog čega se sukobio sa carem Henrikom IV. Poznat je po svojim težnjama da centralizuje papsku vlast u Rimu, sužavanjem nadležnosti episkopa, reformisanjem sveštenstva i zabranjivanjem laicima da vrše službu u crkvi. Inicirao je reforme na sinodima u Letenu (1074—1075) insistirajući na moralnom preporodu crkve, zabrani braka za sveštenike i sprečavanju trgovine crkvenim položajima i zvanjima. Izvršio je jak uticaj u domenu kanonskog prava. Blaženim ga je 1584. godine proglasio papa Grgur XIII, a svetim 1728. papa Benedikt XIII[1].

Grgur VII

Grgur VII
Grgur VII

Puno ime Hildebrand
Datum rođenja oko 1020.
Mesto rođenja Sovana
Datum smrti 25. maj 1085.
Mesto smrti Salerno
Redosled 85.
Pontifikat 22. april 107325. maj 1085.
Prethodnik Aleksandar II
Naslednik Viktor III

Njegovo geslo je bilo Reformatio in capite et in membris.

Titulisanje kralja SlovenaUredi

Značajan je i po tome što su za vreme njegovog pontifikata, Srbi dobili svog prvog kralja. Preko biskupa Petra, dukljansko-barskog crkvenog poglavara, papa je imao komunikaciju sa kraljem Mihailom Vojislavljevićem (oko 10501081). U pismu iz januara 1078. godine papa Grgur Sedmi je dukljanskog vladara titulisao kao kralja Slovena (Michaeli Sclavorum regi).

ReferenceUredi

  1. ^ Thomas Oestreich, „Pope St. Gregory VII“, Catholic Encyclopedia, New York 1913.

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi

Prethodnik:
Aleksandar II
Pape
10731085

Naslednik:
Viktor III