Википедија

Petar Kropotkin

Knez Petar Aleksejevič Kropotkin (rus. Пётр Алексеевич Кропоткин; Moskva, 9. decembar 1842 — Dmitrov, 8. februar 1921) je bio ruski teoretičar anarhizma, geograf,[5] istoričar, pisac, aktivista i knez koji se odrekao svoje titule.

Petar Kropotkin
Petar Aleksejevič Kropotkin, fotografija Feliksa Nadara
Lični podaci
Datum rođenja(1842-12-09)9. decembar 1842.
Mesto rođenjaMoskva, Ruska Imperija
Datum smrti8. februar 1921.(1921-02-08) (78 god.)
Mesto smrtiDmitrov, RSFSR
ObrazovanjeAnarho-komunizam
Filozofski rad
EpohaFilozofija 19. veka Filozofija 20. veka
RegijaRuska filozofija Zapadna filozofija
InteresovanjaFilozofija, Etika, Revolucija, Politika, Geografija, Nauka, Književnost, Ekonomija, Poljoprivreda
Uticaji odPrudon, Bakunjin, Darvin
Uticao naTolstoj,Tolstoy 2007 Kafka[1] Čomski, Vajld,[2] Roker,[3] Kotoku,[4]
Potpis

Biografija uredi

Petar Kropotkin je rođen 9. decembra 1842. u Moskvi, u aristokratiskoj porodici, na drugom najvišem nivou. Njegova majka je bila ćerka kozaškog generala.[6] Njego otac, Aleksej Petrovič Kropotkin, bio je knez u Smolensku,[7] iz dinastije Rjurikoviči koja je vladala Rusijom pre uspona Romanovih. Kropotkinov otac je posedovao velike zemljišne posede i skoro 1.200 kmetova u tri provincije.[6]

Pod uticajem republikanskih učenja, Kropotkin se odrekao svoje titule princa u svojoj 12. godini, i „čak je prekoravao svoje prijatelje, kada bi ga tako oslovili”.[8]

Obrazovanje je stekao u Petrogradu u prestižnoj vojnoj školi,[9][10] gde su se učvrstila njegova interesovanja za rusku politiku i prirodne nauke. Na opšte iznenađenje izabrao je službu u Sibiru, a iskustva iz Sibira oblikovala su njegove misli. 1862. u Sibiru je obavio važna geografska i antropološka istraživanja koja su donela važne geografske informacije.[11] 1867. Kropotkin se vratio u Petrovgrad, gde je dobio mesto u Ruskom geografskom društvu.[12] Njegovo odbijanje da sledi porodičnu tradiciju vojne službe podstaklo je njegovog oca da ga liši nasledstva, „što je napravilo od njega princa bez sredstava za izdržavanje”.[13]U ime društva istraživao je glečere Finske i Švedske između 1871. i 1873. Stekao je reputaciju u naučnim krugovima i u svojoj tridesetoj godini suočio se sa izborom između produžetka karijere ili popuštanja političkim impulsima.

Evo šta je rekao u „Zapisima jednog revolucionara“:

… Dobio sam telegram od Geografskog društva: „Skupština vas moli da prihvatite poziciju sekretara Društva.“ U isto vreme odlazeći sekretar me je nagovarao da prihvatim predlog. Moje nade su se ostvarile. Ali u međuvremenu druge misli i druge težnje su obuzimale moj um. Ozbiljno sam razmislio o odgovoru i poslao, „Najlepše hvala, ali ne mogu prihvatiti.“

Kasnije u „Zapisima“ on objašnjava:

Ali kakvo sam ja imao pravo na ove najveće užitke, kada su svuda oko mene samo beda i borba za plesnjivo parče hleba; kad sve što potrošim da bi omogućio da živim u tom svetu viših emocija mora biti oduzeto od samih usta onih koji seju žito i nemaju dovoljno hleba za svoju decu?

Tokom svojih geografskih istraživanja, Kropotkin je takođe izučavao spise vodećih političkih teoretičara i konačno prihvatio socijalističke revolucionarne poglede.[14] Pridružio se Internacionali 1872. ali je ubrzo bio razočaran njenim ograničenjima. Kada je došlo do podele Internacionale na dve suprotstavljene struje, Kropotkin je pristao uz federalističko i libertersko krilo.

Vratio se u Rusiju, nakon što je potpuno dovršio svoje teorije, i počeo je sa širenjem anarhističke propagande. 1874. uhapšen je i zatvoren u Tvrđavu Sv. Petra i Sv. Pavla:

Strašnu tvrđavu gde je toliko mnogo prave snage Rusije poginulo tokom poslednja dva veka, i čije se samo ime u Petrovgradu izgovara šapatom.

Posle dramatičnog bekstva 1876. dospeo je do Engleske i onda Švajcarske da bi se ponovo pridružio Jurskoj Federaciji, zatim do Pariza, i onda nazad u Švajcarsku da bi uređivao „Le Revolte“.

Atentat na Cara doveo je do njegovog proterivanja. Izbegao je u Englesku i obnovio svoje izučavanje Francuske revolucije. Obeshrabren političkom atmosferom, on i njegova žena vratili su se u Pariz. Zajedno sa ostalima uhapšeni su i optuženi u spektakularnom javnom procesu u kome su optuženi izveli sjajnu odbranu omogućujući sebi da propagiraju anarhizam u Evropi.

Godine 1883, ponovo je uhapšen i osuđen na pet godina zatvora zbog anarhističkih aktivnosti. Pušten je na slobodu posle tri godine i posle toga je živeo i radio u Engleskoj 30 godina.

Godine 1889, preselio se u Čikago i živeo u kraju Hal haus. Međutim njegovi anarhistički pogledi učinili su ga nepoželjnim gostom u SAD, pa se vratio u London.

Vrativši se u Rusiju posle revolucije iz 1905, ostatak svog života posvetio je pisanju. Bio je zgrožen antisocijalističkim kontrarevolucionarnim postupcima Lenjina, o kom je imao sledeće da kaže:

Lenjin je neuporediv sa bilo kojom revolucionarnom ličnošću u istoriji. Revolucionari su imali ideale. Lenjin ih nema.
Vladimire Iljiču (Lenjin), vaši konkretni postupci su potpuno nedostojni ideja koje se pretvarate da posedujete.

Smrt uredi

Kropotkin je umro od upale pluća u Dmitrovu, u blizini Moskve, 8. februara 1921. Lenjinova ponuda za državni pogreb u Kremlju je odbijena. Pogrebu 13. februara prisustvovalo je više od 100.000 ljudi. To je bio poslednji masovni skup koji nije organizovala država u narednih 70 godina u Rusiji. Dok je povorka prolazila pored zatvora, politički zatvorenici su pevali anarhističku himnu mrtvima. Pod pritiskom Kropotkinovih poštovalaca, anarhističkim zatvorenicima je dozvoljeno da prisustvuju sahrani. U masi su se vijorile crne zastave i transparenti: „Gde ima vlasti nema slobode!“, „anarhisti traže da budu pušteni iz zatvora socijalizma!“.

Dela uredi

Glavne knjige:

  • Osvajanje hleba
  • Dnevnik P. A. Kropotkina
  • Etika
  • Velika Francuska revolucija
  • U ruskim i francuskim zatvorima
  • Zapisi jednog revolucionara
  • Uzajamna pomoć
  • Ruska revolucija i anarhizam
  • Savremena nauka i anarhizam
  • Teror u Rusiji

Reference uredi

  1. ^ Gray, Richard T., ur. (2005). A Franz Kafka Encyclopedia. Greenwood Publishing Group. str. 170. ISBN 9780313303753. 
  2. ^ Marshall 2010, str. 177. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFMarshall2010 (help)
  3. ^ Graur 1997, str. 22–36.
  4. ^ Perez, Louis G., ur. (2013). „Kōtoku Shūsui (1871–1911)”. Japan at War: An Encyclopedia. ABC-CLIO. str. 190. ISBN 9781598847420. 
  5. ^ Stoddart, D. R. (1975). „Kropotkin, Reclus, and 'Relevant' Geography”. Area. 7 (3): 188—190. 
  6. ^ a b Harman 2011, str. 20
  7. ^ Woodcock & Avakumović 1990, str. 13.
  8. ^ Roger N. Baldwin, "The Story of Kropotkin's Life," in Kropotkin's Anarchism: A Collection of Revolutionary Writings, ed. by Baldwin (Orig. 1927; Mineola, NY: Dover Publications, Inc., 1970), p. 13.
  9. ^ Martin A. Miller, "Introduction" to P. A. Kropotkin, Selected Writings on Anarchism and Revolution. Cambridge, MA: MIT Press, 1970; p. 7.
  10. ^ Kropotkin 2014, str. 63.
  11. ^ Kropotkin 2014, str. 214.
  12. ^ Marshall, Peter (2010). Demanding the Impossible: A History of Anarchism. PM Press. str. 311. ISBN 9781604860641. [mrtva veza]
  13. ^ Riggenbach, Jeff (4. 3. 2011). „The Anarchism of Peter Kropotkin”. Mises Daily. Ludwig von Mises Institute. 
  14. ^ Ward, Dana (2010). „Alchemy in Clarens: Kropotkin and Reclus, 1877–1881”. Ur.: Jun, Nathan J.; Wahl, Shane. New Perspectives on Anarchism. Rowman & Littlefield. str. 211. ISBN 9780739132418. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Кропоткин&oldid=27552167”