Википедија

Pisanje

Pisanje je ljudska aktivnost kojom se na nekom medijumu ostavlja trag u vidu simbola (slova) iz skupa unapred utvrđenih simbola (pisma). Pisanje se razlikuje od crtanja, slikanja ili snimanja po tome što su simboli vidljivi ljudskom oku, strogo definisani i mogu se razlikovati samo po veličini ili debljini. Pisanje zahteva četiri veštine: poznavanje reči jezika na kome se piše, znanje gramatike, znanje pravopisa i znanje slova. Trag koji ostaje kao rezultat pisanja naziva se tekst ili spis ili zapis. Svaki čovek ima specifičan način pisanja (rukopis), po kome je moguće nedvosmisleno ustanoviti da li je napisao određeni tekst. Ova osobenost pisanja koristi se i za potpis. Pisanje se kao pojam koristi i za misaoni proces kreiranja sadržaja zapisa.

Kamen iz Rozete, sa pisanjem na tri različita pisma, bio je ključan u dešifrovanju drevnog egiptskog pisma.

Sistemi pisanja sami po sebi ne čine ljudske jezike (sa spornim izuzetkom kompjuterskih jezika); oni su sredstvo za pretvaranje jezika u oblik koji mogu da rekonstruišu drugi ljudi odvojeni vremenom i/ili prostorom.[1][2] Iako svi jezici ne koriste sistem pisanja, oni koji ga koriste mogu dopuniti i proširiti kapacitete govornog jezika stvaranjem trajnih oblika jezika koji se mogu prenositi kroz prostor (npr. pisana korespondencija) i čuvati tokom vremena (npr. biblioteke ili druge javne evidencije).[3] Takođe je primećeno da sama aktivnost pisanja može imati efekte na transformaciju znanja, jer omogućava ljudima da eksternalizuju svoje razmišljanje u oblicima o kojima je lakše razmišljati, razraditi, preispitati i revidirati.[4][5] Sistem pisanja se oslanja na mnoge iste semantičke strukture kao i jezik koji predstavlja, kao što su leksikon i sintaksa, uz dodatnu zavisnost sistema simbola koji predstavljaju fonologiju i morfologiju tog jezika. Ipak, pisani jezici u toku upisivanja mogu poprimiti karakteristike koje se razlikuju od svih dostupnih u govornom jeziku.[6] Rezultat aktivnosti pisanja naziva se tekst, a tumač ili aktivator teksta naziva se čitač.[7]

Alati, materijali i motivacije za pisanje uredi

Svaki primer pisanja uključuje složenu interakciju između dostupnih alata, namera, kulturnih običaja, žanrova, prećutnog i eksplicitnog znanja, kao i ograničenja i ograničenja sistema pisanja koji se primenjuju.[8] Natpisi su rađeni prstima, stilusma, perima, četkicama za mastilo, olovkama, penkalima i mnogim stilovima litografije; površine koje se koriste za ove natpise uključuju kamene ploče, glinene ploče, bambusove letvice, papirus, voštane tablete, velum, pergament, papir, bakrorez, škriljce, porcelan i druge emajlirane površine. Inke su koristile užad sa čvorovima poznatu kao kuipu (ili kipu) za vođenje evidencije.[9] Alati i površine za pisanje su kroz istoriju bezbrojno puta improvizovani (kao što ilustruju slučajevi grafita, tetoviranja i improvizovanih pomoćnih memoara). Pisaća mašina i kasnije različiti digitalni procesori teksta su nedavno postali široko rasprostranjeni alati za pisanje, a studije su upoređivale načine na koje su pisci uokvirili iskustvo pisanja takvim alatima u poređenju sa olovkom ili perom.[10][11][12][13][14] Napredak u generisanju prirodnog jezika omogućava određenim alatima (u obliku softvera) da proizvedu određene vrste veoma formulisanog pisanja (npr. vremenske prognoze i kratka sportska izveštavanja) bez direktnog učešća ljudi.[15] Tehnologije pisanja iz različitih epoha lako koegzistiraju u mnogim domovima i na radnim mestima. Tokom jednog dana ili čak jedne epizode pisanja, na primer, pisac može instinktivno da prelazi između olovke, ekrana osetljivog na dodir, uređivača teksta, bele table, sveske i lepljivih beleški kako se pojave različite svrhe.[16]

 
Olin Levi Vorner, timpanon koji predstavlja pisanje, iznad spoljašnjosti glavnih ulaznih vrata, zgrada Tomasa Džefersona, Vašington, 1896.

Kako su se ljudska društva pojavljivala, kolektivne motivacije za razvoj pisanja bile su vođene pragmatičnim zahtevima kao što su praćenje proizvoda i drugog bogatstva, beleženje istorije, održavanje kulture, kodifikovanje znanja kroz nastavne planove i programe i liste tekstova za koje se smatralo da sadrže osnovno znanje (npr. Kanon medicine) ili da budu umetnički izuzetni (npr. književni kanon), da organizuju i upravljaju društvima kroz formiranje pravnih sistema, popisne evidencije, ugovore, akte o vlasništvu, oporezivanje, trgovinske sporazume, ugovore i tako dalje.[17] Istoričari amateri, uključujući H.Dž. Velsa, spekulisali su od početka 20. veka o verovatnoj korespondenciji između pojave sistema pisanja i razvoja gradova-država u carstva.[18] Kao što objašnjava Čarls Bejzerman, „obeležavanje znakova na kamenju, glini, papiru i sada digitalnim uspomena — svaka prenosiviji i brže putujući od prethodnog — pružaju se sredstva za sve više koordinirane i proširene akcije, kao i pamćenje među većim grupama ljudi preko vremena i prostora.“[19] Na primer, oko 4. milenijuma pre nove ere, složenost trgovine i administracije u Mesopotamiji premašila je ljudsko pamćenje, a pisanje je postalo pouzdaniji metod za trajno beleženje i predstavljanje transakcija.[20]] U starom Egiptu i u Mezoamerici, s druge strane, pisanje je možda evoluiralo kroz kalendarske i političke potrebe za beleženje istorijskih i ekoloških događaja.[21][22] Dalje inovacije uključivale su ujednačenije, predvidljive i široko rasprostranjene pravne sisteme, distribuciju dostupnih verzija svetih tekstova i unapređenje prakse naučnog istraživanja i konsolidacije znanja, a sve se to u velikoj meri oslanjalo na prenosive i lako reproducibilne oblike pisanog jezika. Istorija pisanja je koekspanzivna sa istorijom upotrebe pisanja i razradom sistema aktivnosti koji stvaraju i cirkulišu pisanje.

Individualne, za razliku od kolektivnih, motivacija za pisanje uključuju improvizovane dodatne kapacitete za ograničenja ljudskog pamćenja[23] (npr. liste obaveza, recepte, podsetnike, dnevnike, mape, pravilan redosled za komplikovan zadatak ili važan ritual), širenje ideja (kao u eseju, monografiji, prilogu, peticiji ili manifestu), maštoviti narativi i drugi oblici pripovedanja, održavanje srodstva i drugih društvenih mreža,[24] pregovaranje o kućnim pitanjima sa dobavljačima roba i usluga i sa lokalnim i regionalnim upravljačkim telima, i živo pisanje (npr. dnevnik ili žurnal).

Skoro globalno širenje digitalnih komunikacionih sistema kao što su e-pošta i društveni mediji učinilo je pisanje sve važnijom odlikom svakodnevnog života, gde se ovi sistemi mešaju sa starijim tehnologijama kao što su papir, olovke, table, štampači i kopir mašine.[25] Značajne količine svakodnevnog pisanja karakterišu većinu radnih mesta u razvijenim zemljama.[26] U mnogim zanimanjima (npr. pravo, računovodstvo, dizajn softvera, ljudski resursi, itd.) pisana dokumentacija nije samo glavna isporuka, već i sam način rada.[27] Čak i u zanimanjima koja obično nisu povezana sa pisanjem, rutinski tokovi posla (održavanje evidencije, prijavljivanje incidenata, vođenje evidencije, praćenje inventara, dokumentovanje prodaje, računanje vremena, slanje upita klijenata, itd) imaju za cilj da većina zaposlenih piše barem tokom dela svog vremena.[28]

Profesije čija je delatnost pisanje uredi

Reference uredi

  1. ^ Ong, Walter (1982). Orality and Literacy: The Technologizing of the Word . London: Methuen. ISBN 9780415027960. 
  2. ^ Haas, Christina. (1996). Writing technology: Studies on the materiality of literacy. Mahwah, NJ: L. Erlbaum Associates.
  3. ^ Schmandt-Besserat, Denise and Michael Erard. (2008) "Origins and Forms of Writing." Handbook of Research on Writing: History, Society, School, Individual, Text. Charles Bazerman, ed. New York: Lawrence Erlbaum Associates, 7-21 [21].
  4. ^ Estrem, Heidi. "Writing is a Knowledge-Making Activity." Naming What We Know: Threshold Concepts of Writing Studies. L. Adler-Kassner & E. Wardle, eds. Logan: Utah State University Press, 2015: 55-56.
  5. ^ Winsor, Dorothy A. (1994). „Invention and Writing in Technical Work: Representing the Object”. Written Communication. 11 (2): 227—250. S2CID 145645219. doi:10.1177/0741088394011002003. 
  6. ^ Harris, Roy (2000). Rethinking Writing. Bloomington IN: Indiana University Press.
  7. ^ Smith, Dorothy E. (2005). Institutional Ethnography: A Sociology for People. Lanham, MD: Rowman & Littlefield. str. 105–108. ISBN 978-0-7591-0502-7. 
  8. ^ Jakobs, Eva-Maria; Perrin, Daniel (2014). „Introduction and research roadmap: Writing and text production”. Handbook of writing and text production. De Gruyter / Mouton. str. 8. ISBN 978-3-11-022063-6. 
  9. ^ „The Khipu Database Project”. Arhivirano iz originala 22. 7. 2011. g. Pristupljeno 2. 11. 2008. 
  10. ^ Chandler, Daniel (1990). „Do the write thing?”. Electric Word. 17: 27—30. 
  11. ^ Chandler, Daniel (1992). „The phenomenology of writing by hand”. Intelligent Tutoring Media. 3 (2/3): 65—74. doi:10.1080/14626269209408310. 
  12. ^ Chandler, Daniel (1993). „Writing strategies and writers' tools”. English Today: The International Review of the English Language. 9 (2): 32—38. S2CID 143671576. doi:10.1017/S0266078400000341. 
  13. ^ Chandler, Daniel (1994). „Who needs suspended inscription?”. Computers and Composition. 11 (3): 191—201. doi:10.1016/8755-4615(94)90012-4. 
  14. ^ Chandler, Daniel (1995). The Act of Writing: A Media Theory Approach. Aberystwyth: Prifysgol Cymru. 
  15. ^ Reiter, Ehud; Dale, Robert (2000). Building Natural Language Generation Systems. Cambridge UP. ISBN 9780511519857. 
  16. ^ O'Hara, Kenton P.; Taylor, Alex; Newman, William; Sellen, Abigail J. (2002). „Understanding the materiality of writing from multiple sources”. Int. J. Human-Computer Studies. 56: 269—305. 
  17. ^ Anderson, Jack (2008). „The Collection and Organization of Written Knowledge”. Ur.: Bazerman, Charles. Handbook of Research on Writing: History, Society, School, Individual, Text. New York: L. Erlbaum Associates. str. 177—190. ISBN 978-0-8058-4870-0. OCLC 124074929. 
  18. ^ Wells, H. G. (1922). A Short History of the World. str. 41. 
  19. ^ Bazerman 2013, str. 193
  20. ^ Green, M.W. (1981). „The Construction and Implementation of the Cuneiform Writing System.”. Visible Language. 15 (4): 345—372. ISSN 0022-2224. 
  21. ^ Ray, John D. (1986). „The Emergence of Writing in Egypt”. World Archaeology. 17 (3): 307—316. ISSN 0043-8243. 
  22. ^ Justeson, John S. (1986). „The Origin of Writing Systems: Preclassic Mesoamerica”. World Archaeology. 17 (3): 437—458. ISSN 0043-8243. 
  23. ^ Hutchins, Edwin (1995). Cognition in the Wild. Cambridge MA: MIT Press. ISBN 9-780262-581462. 
  24. ^ Christiansen, M. Sidury (2017). „Creating a Unique Transnational Place: Deterritorialized Discourse and the Blending of Time and Space in Online Media”. Written Communication. 34 (2): 135—164. S2CID 151827910. doi:10.1177/0741088317693996. 
  25. ^ Sterponi, Laura; Zucchermaglio, Cristina; Alby, Francesca; Fatigante, Marilena (2017-09-20). „Endangered Literacies? Affordances of Paper-Based Literacy in Medical Practice and Its Persistence in the Transition to Digital Technology”. Written Communication. 34 (4): 359—386. ISSN 0741-0883. S2CID 149050969. doi:10.1177/0741088317723304. 
  26. ^ Brandt, Deborah (2015). The Rise of Writing. Cambridge UP. ISBN 978-1-107-46211-3. 
  27. ^ Jakobs, Eva-Marie; Spinuzzi, Clay (2014). „Professional Domains: Writing as Creation of Economic Value”. Handbook of Writing and Text Production. De Gruyter Mouton. str. 360. ISBN 978-3110220636. 
  28. ^ Beaufort, Anne (2008). „Writing in the Professions”. Handbook of Research on Writing: History, Society, School, Individual, Text. New York: Lawrence Erlbaum Associates. str. 221—237. ISBN 978-0-8058-4870-0. 

Literatura uredi

  • Bazerman, Charles (2013). „Literacy and the Organization of Society”. A Theory of Literate Action, Vol. 2 (PDF). Anderson, SC: Parlor Press. str. 193. ISBN 978-1-60235-477-7. Arhivirano (PDF) iz originala 22. 8. 2020. g. Pristupljeno 27. 8. 2020. 
  • Chandler, Daniel (1995). The Act of Writing: A Media Theory Approach. Aberystwyth: Prifysgol Cymru. 
  • Robinson, Andrew (2003). „The Origins of Writing”. Ur.: Crowley, David; Heyer, Paul. Communication in History: Technology, Culture, Society. Allyn and Bacon. 
  • A History of Writing: From Hieroglyph to Multimedia, edited by Anne-Marie Christin, Flammarion (in French, hardcover: 408 pages. 2002. ISBN 2-08-010887-5.)
  • "The Art of Writing" (1974). The Book Collector 23 no 3 (autumn):319-338.
  • In the Beginning: A Short History of the Hebrew Language. By Joel M. Hoffman, 2004. Chapter 3 covers the invention of writing and its various stages.
  • Origins of writing on AncientScripts.com
  • Museum of Writing Arhivirano 24 april 2006 na sajtu Wayback Machine: UK Museum of Writing with information on writing history and implements
  • On ERIC Digests: Writing Instruction: Current Practices in the Classroom Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016); Writing Development Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. april 2004); Writing Instruction: Changing Views over the Years Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. март 2016)
  • Angioni, Giulio, La scrittura, una fabrilità semiotica, in Fare, dire, sentire. L'identico e il diverso nelle culture, il Maestrale, 149–169. 2011. ISBN 978-88-6429-020-1.
  • Children of the Code: The Power of Writing – Online Video
  • Powell, Barry B. (2009). Writing: Theory and History of the Technology of Civilization,. Oxford: Blackwell. ISBN 978-1-4051-6256-2. 
  • Reynolds, Jack 2004. Merleau-Ponty And Derrida: Intertwining Embodiment And Alterity, Ohio University Press
  • Rogers, Henry. 2005. Writing Systems: A Linguistic Approach. Oxford: Blackwell. ISBN 0-631-23463-2 (hardcover); ISBN 0-631-23464-0 (paperback)
  • Ankerl, Guy (2000) [2000]. Global communication without universal civilization. INU societal research. 1: Coexisting contemporary civilizations: Arabo-Muslim, Bharati, Chinese, and Western. Geneva: INU Press. str. 59—66, 235s. ISBN 978-2-88155-004-1. 
  • Falkenstein, A. 1965 Zu den Tafeln aus Tartaria. Germania 43, 269–273
  • Haarmann, H. 1990 Writing from Old Europe. The Journal of Indo-European Studies 17
  • Lazarovici, Gh., Fl. Drasovean & Z. Maxim 2000 The Eagle – the Bird of death, regeneration resurrection and messenger of Gods. Archaeological and ethnological problems. Tibiscum, 57–68
  • Lazarovici, Gh., Fl. Drasovean & Z. Maxim 2000 The Eye – Symbol, Gesture, Expression.Tibiscum, 115–128
  • Makkay, J. 1969 The Late Neolithic Tordos Group of Signs. Alba Regia 10, 9–50
  • Makkay, J. 1984 Early Stamp Seals in South-East Europe. Budapest
  • Masson, E. 1984 L'écriture dans les civilisations danubiennes néolithiques. Kadmos 23, 2, 89–123. Berlin & New York.
  • Maxim, Z. 1997 Neo-eneoliticul din Transilvania. Bibliotheca Musei Napocensis 19. Cluj-Napoca
  • Milojcic, Vl. 1963 Die Tontafeln von Tartaria (Siebenbürgen), und die Absolute Chronologie des mitteleeuropäischen Neolithikums.Germania 43, 266–268
  • Paul, I. 1990 Mitograma de acum 8 milenii. Atheneum 1, p. 28
  • Paul, I. 1995 Vorgeschichtliche untersuchungen in Siebenburgen. Alba Iulia
  • Vlassa, N. 1962 – (Studia UBB 2), 23–30.
  • Vlassa, N. 1962 – (Dacia 7), 485–494;
  • Vlassa, N. 1965 – (Atti UISPP, Roma 1965), 267–269
  • Vlassa, N. 1976 Contribuții la Problema racordării Neoliticul Transilvaniei, p. 28–43, fig. 7-8
  • Vlassa, N. 1976 Neoliticul Transilvaniei. Studii, articole, note. Bibliotheca Musei Napocensis 3. Cluj-Napoca
  • Winn, Sham M. M. 1973 The Sings of the Vinca Culture
  • Winn, Sham M. M. 1981 Pre-writing in Southeast Europe: The Sign System of the Vinca culture. BAR
  • Merlini, Marco 2004 La scrittura è natta in Europa?, Roma (2004)
  • Merlini, Marco and Gheorghe Lazarovici 2008 Luca, Sabin Adrian ed. "Settling discovery circumstances, dating and utilization of the Tărtăria Tablets"
  • Merlini, Marco and Gheorghe Lazarovici 2005 "New archaeological data referring to Tărtăria tablets", in Documenta Praehistorica XXXII, Department of Archeology Faculty of Arts, University of Ljubljana. Ljubljana:2005–2019.

Spoljašnje veze uredi

 
Pisanje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Писање&oldid=27552888”