Википедија

Politeizam

Politeizam (grč. πολύς, θεός), ili mnogoboštvo, predstavlja verovanje ili obožavanje više bogova. Kod politeističkih religija božanstva su često smeštena u panteon bogova i boginja, uz svoje religije i obrede, što je slučaj sa i starogrčkom i starorimskom religijom.

Egipatski bogovi u Karnegijevom muzeju prirodne istorije
Deset avatara boga Višnua u hinduizmu.

Politeizam je tip teizmateizma, i u okviru njega kontrast monoteizma, verovanji u jednog boga. Politeisti ne obožavaju uvek podjedako sve bogove, već mogu biti henotisti, koji obožavaju jedno određeno božanstvo. Drugi politeisti mogu biti katenoteisti, koji obožavaju različita božanstva u različito vreme.

Politeizam je nastao je iz primitivnog totemizma i animizma personifikacijom sila i pojava prirode. Razvijene politeističke religije, posebno grčko-rimska, nose naziv mitologije. Politeizam je bio tipičan oblik religije tokom bronzanog i gvozdenog doba, sve do osovinskog doba i postepenog razvoja monoteizma ili panteizma,[1] ili ateizma.[2][3] Politeizam je dobro dokumentovan u starim religijama klasične antike,[4] naročito grčki i rimski politeizam, a posle njihovog nestajanja u plemenskim religijama kao što su germanska mitologija ili slovenska mitologija.

U hrišćanstvu i judaizmu i većini drugih monoteističkih religija politeizam se smatra posledicom odbacivanja vere u istinitog Boga, i njegova supstitucija nečim što je plod mašte, odnosno personifikacija sila i pojava prirode, od koje se otuđio, otuđenjem od Boga. Takva religija se smatra prirodnom religijom, za razliku od otkrivenih religija, gde se Bog otkriva čoveku.

Danas postoje razne politeističke religije koje se praktikuju, poput šintoizma, helenizma, kemetizma, germanskog neopaganizma, neodruidizma, taoizma, teleme, vike, kandoblea i kineskih narodnih tradicijama. Hinduizam se ponekad ubraja u ovaj spisak, ali uprkos postojanju politeističkih elemenata on takođe sadrži i panteističke i monoteitičke odlike, i klasifikovan je kao „panteizam sa politeističkim elementima”[5]

Terminologija uredi

Termin potiče od grčkih reči πολύ poly („mnogi”) i θεός theos („bog”). Prvi je upotrebio ovaj termin jevrejski pisac Filon Aleksandrijski u raspravi sa Grcima. Kad se hrišćanstvo proširilo Evropom i po Mediteranu, nehrišćani su nazivani paganima (što je termin koji su originalno koristili Jevreji za one koji nisu njihove vere) ili se koristio jasno pežorativni termin idolateri (obožavoci „lažnih” bogova). Moderna upotreba termina prvobitno je zaživela u francuskom jeziku zahvaljujući doprinosima Žana Bodina iz 1580, čemu je sledila Samjuel Purčasova upotreba u engleskom iz 1614.[6]

Savremene svetske religije uredi

Hrišćanstvo uredi

Vidi još: Bog u hrišćanstvu i Sveta Trojica

Ponekad se tvrdi da hrišćanstvo nije istinski monoteistično zbog njegovog učenja o Svetom Trojstvu.[7] Ovo je stav nekih Jevreja i Muslimana koji tvrde da je zbog usvajanja trojne koncepcije božanstva, hrišćanstvo zapravo oblik triteizma ili politeizma, na primer pogledajte Šituf. Međutim, centralna doktrina hrišćanstva je da „postoji jedan Bog u tri osove i jednoj supstanci”.[8] Strogo govoreći, doktrina je otkrivena misterija koja mada je izvan rezonovanja, nije mu kontrarna.[8] Reč 'osoba' je nesavršeni prevod prvobitnog izraza „hipostaze”. U svakodnevnom govoru „osoba” označava zasebne racionalne i moralne individue, koje poseduju samosvest, i koje su svesne individualnog identiteta uprkos promena. Ljudska osoba je distinktna individualna suština u kojoj je ljudska priroda individualizovana. U Bogu ne postoje tri individue jedna pored druge, u međusobno zasebne, već samo lična samodistinkcija unutar božanske suštine, koja nije samo generički, već i numerički, jedna.[9] Mada doktrina trojstva nije bila definitivno formulisana pre Drugog vaseljenskog sabora iz 381. godine, doktrina jednog Boga, nasleđena iz judaizma je uvek bila nesumljiva premisa crkvene vere.[10]

Džordan Pejper, zapadnjački naučnik i samoproglašeni politeista, smatra da je politeizam normalno stanje ljudske kulture. On tvrdi da „čak i katolička crkva pokazuje politeističke aspekte putem 'obožavanja' svetaca.” S druge strane, on se žali, da su monoteistički misionari i naučnici željni da vide protomonoteizam ili barem henoteizam u politeističkim religijama, na primer, kad su preuzeli od Kineza koncept neba i zemlje, zadržali su samo jedan deo i nazvali ga Kralj nebeski, kao što je to slučaj sa Mateom Ričijem.[11]

Mormonizam uredi

Za više informacija pogledajte: Bog u mormonizmu

Džozef Smit, osnivač pokreta Svetaca poslednjih dana, verovao je u „pluralnost Boga”. On je izjavio „Uvek sam proglašavao da je Bog posebna osoba, Isus Hrist je zasebna i distinktna osoba od Boga Oca, i da je Sveti duh bio posebna osoba i duh, i njih troje čine tri različite ličnosti i tri Boga”.[12] Mormonizam takođe afirmiše postojanje Nebeska majke,[13] kao i eksaltacije, ideje da ljudi mogu da postanu slični bogu u životu nakon smrti,[14] i prevladavajuće gledište među mormonima je da je Bog Otac jednom bio čovek koji je živeo na planeti sa njegovom sopstvenim višim Bogom, i da je postao perfektan nakon što je sledeo tog višeg Boga.[15][16] Neki kritičari mormonizma tvrde da izjave u knjizi Mormona opisuju trinitarno shvatanje Boga (npr. 2 Nephi 31:21; Alma 11:44), ali su zamenjene kasnijim otkrovenjima.[17]

Mormoni smatraju da biblijske izjave o jedinstvu oca, sina, i svetog duha predstavljaju jedinstvo svrhe, a ne supstance.[18] Oni veruju da rana hrišćanska crkva nije okarakterisala božanstvo u smislu nematerijalne, bezoblične zajedničke materije dok post-apostolski teolozi nisu počeli da inkorporiraju grčku metafizičku filozofiju (kao što je neoplatonizam) u hrišćansku doktrinu.[19][20] Mormoni veruju da je istina o Božjoj prirodi obnovljena kroz otkrovenje poslednjih dana, čime je povraćen prvobitni judeo-hrišćanski koncept prirodnog, telesnog, besmrtnog Boga,[21] koji je doslovni otac duhova ljudi.[22] Samo toj personi se mormoni mole, pošto on jeste i uvek će biti njihov Nebeski otac, vrhovni „Bog bogova” (Deuteronomy 10:17). U smislu da Mormoni obožavaju samo Boga oca, oni smatraju su monoteisti. Ipak, Mormoni se pridržavaju Hristovog učenja da oni koji primaju Božju reč mogu dobiti status „bogova” (Džon 10: 33-36), jer kao doslovna Božja deca oni mogu preuzeti božanske atribute.[23] Mormoni veruju da je „božja slava inteligencija” (Doctrine and Covenants 93:36), i da su usled deljenja Očeve savršene spoznaje svih stvari i Isus Hristos i Sveti duh takođe božanski.[24]

Hinduizam uredi

Za više informacija pogledajte: Hinduistička gledišta na monoteizam

Hinduizam nije monoteistička religija: mnoge ekstremno varijabilne religijske tradicije i prakse su grupisane zajedno pod tim zajedničkim terminom i nekim moderni naučnici sumljaju u legitimnost njihovog veštačkog ujedinjavanja, i sugerišu da se o „hinduizmima” treba govoriti u množini.[25] Teistički hinduizam obuhvata monoteističke i politeističke tendencije i njihove varijacije ili mešavine obe strukture.

Među laičkim hindusima, neki veruju u različita božanstva koja proizlaze iz Bramana, dok drugi praktikuju tradicionalniji politeizam i henoteizam, usmeravajući svoje bogosluženje na jedno ili više ličnih božanstava, uz odobravanje postojanja drugih.

Sa akademskog gledišta, drevni Vedski spisi, iz kojih je hinduizam izveden, opisuju četiri ovlašćene disciplinske linije učenja koje su se održale kroz hiljade godina. (Padma Purana). Njih četiri su stanovišta da je apsolutna istina potpuno lična, kao i u judeo-hrišćanskoj teologiji. Da je prvobitni izvorni Bog ličan, transcendentan i imanentan tokom stvaranja. On može biti i često mu se obraća putem bogosluženja Murtisa, zvanim „Arča-Vigraha”, koji su opisani u Vedama kao sličnosti Njegovih različitih dinamičnih, duhovnih formi. Ovo je Vajsnava teologija.

U smartizmom denominanom hinduizmu, advajska filozofija koju tumači Šankara dozvoljava poštovanje brojnih božanstava uz razumevanje da su sva ona samo manifestacije jedne bezlične božanska sile, Bramana. Stoga, prema raznim školama Vedante uključujući Šankaru, koja je najuticajnija i najvažnija hinduistička teološka tradicija, postoji veliki boroj božanstava u hinduizmu, kao što su Višnu, Šiva, Ganeša, Hanuman, Lakšmi, i Kali, ali su ona esencijalno različite forme istog „bića”. Međutim, mnogi Vedantski filozovi takođe napominju da su sve individue ujedinjene istom bezličnom, božanskom moći u formi Atmana.

Mnogi drugi Hindusi, međutim, smatraju politeizam daleko preferentnijim od monoteizma. Ram Svorup, na primer, napominje da su Vede specifično politeističke,[26] i tvrdi da, „samo neka forma samog politeizma može da odgovara ovom varijatetu i bogatstvu”.[27] Sita Ram Goel, još jedan hinduski istoričar iz 20. veka, je pisao:

„Imao sam priliku da pročitam primerak knjige kad je [Ram Svorup] završio pisanje 1973. godine. Bila je to duboka studija monoteizma, centralne dogme islama i hrišćanstva, kao i moćna prezentacija onoga što monoteisti denunciraju kao hinduistički politeizam. Nikada nisam čitao ništa slično tome. To je za mene bilo otkrivanje da monoteizam nije religiozni koncept već imperijalistička ideja. Moram priznati da sam ja do tada bio sklon monoteizmu. Nikada nisam mislio da je mnogostrukost bogova prirodni i spontani izraz evoluirane svesti.”[28]

Neki Hindusi tumače pojam politeizma u smislu polimorfizma — jednog Boga sa mnogo oblika ili imena. Rigveda, primarni hinduistički spis, objašnjava ovo na sledeći način:

Oni ga zovu Indra, Mitra, Varuna, Agni, i on je nebeski plemenito-krilati Garutman. Tome što je jedno, mudraci daju mnoge nazive, oni to nazivaju Agni, Jama, Matarisvan. Book I, Hymn 164, Verse 46 Rigveda[29]

Rekonstrukcionizam uredi

Glavni članak: Politeistički rekonstrukcionizam

Rekonstrukcionistički politeisti primenjuju naučne discipline kao što su istorija, arheologija i jezičke studije u oživljavanju drevnih, tradicionalnih religija koje su bile fragmentisane, oštećene ili čak uništene, kao što su nordijski paganizam, grčki paganizam, keltski politeizam i druge. Rekonstruktionista nastoji da oživi i rekonstruiše jednu autentičnu praksu, zasnovanu na običajima predaka ali izvodivu u savremenom životu. Ovi politeisti se oštro razlikuju od neopagana po tome što oni smatraju da njihove religije ne samo da su inspirisane drevnim religijama nego da su često stvarni nastavak ili oživljavanje tih religija.[30]

Sererska religija uredi

Glavni članci: Sererska religija i Hronologija Sererske religije

U Africi, politeizam u vidu Sererske religije datira unazad do neolitske ere (eventualno i od ranijeg razdoblja) kad su drevni preci Sererskog naroda predstavljali njihovog Pangula na Tasili n'Adžeru.[31] Vrhovno kreatorsko božanstvo u Sererskoj religiji je Rug. Međutim, postojalo je mnoštvo božanstava[32] u ovoj religiji.[31] Svaki od njih je imao svoju sopstvenu svrhu i služio je kao Rugov predstavnik na Zemlji.[32] Među kanginskim govornicima, koji su podgrupa Serera, Rug je pozant kao Kuks.[33]

Neopaganizam uredi

Za više informacija pogledajte: Teologija, Panteon (bogovi), Euhemerizam, Polubog i Apoteoza

Neopaganizam, takođe poznat kao moderni paganizam i savremeni paganizam,[34] je grupa savremenih religioznih pokreta koji su pod uticajem ili tvrde da su izvedeni iz raznih istorijskih paganskih verovanja premoderne Evrope.[35][36] Mada oni dele neke zajedničke karakteristike, savremeni paganski verski pokreti su raznovrsni i ne postoji ni jedan skup verovanja, praksi ili svetih spisa na koji se svi oni oslanjaju.[37]

Engleski okultista Dion Forčun je bila uticajni popularizator umerenog politeizma. U njegnoj noveli, Morska sveštenica, ona je napisala, „Svi bogovi su jedan bog, i sve boginje su jedna boginja, i postoji jedan inicijator.”[38]

Vika uredi

Glavni članak: Vika

Vika je dualistička vera koju je kreirao Gerald Gardner koja dozvoljava politeizam.[39][40] To je ortopraksna mistična religija koja zahteva inicijaciju u sveštenstvo kako bi se vernik smatrao Vikanom.[41][42][43] Ova religija naglašava dualnost i ciklus prirode.[41][42][44]

Zakonska zabrana u Republici Srbiji uredi

Zakonom o javnom redu i miru Republike Srbije koji je donet 2016. godine u članu 15, stavci Uznemiravanje građana vračanjem, proricanjem ili sličnim obmanjivanjem, u šta se može ubrajati astrologija, tarot, numerologija i druga paganska/politeistička (mnogobožačka) verovanja stoji:

Ko se bavi vračanjem, proricanjem sudbine, tumačenjem snova ili sličnim obmanjivanjem na način kojim uznemirava građane ili narušava javni red i mir - kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova.

— Zakon o javnom redu i miru Republike Srbije.[45][46][47]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ * Libbrecht, Ulrich (2007). Within the Four Seas...: Introduction to Comparative Philosophy. Peeters Publishers. str. 42. ISBN 978-90-429-1812-2. 
  2. ^ Nielsen, Kai (2010). „Atheism”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 9. 4. 2011. 
  3. ^ Edwards, Paul (2005) [1967]. „Atheism”. Ur.: Donald M. Borchert. The Encyclopedia of Philosophy. Vol. 1 (2nd izd.). MacMillan Reference USA (Gale). str. 359—. ISBN 978-0-02-865780-6. 
  4. ^ Allen, James P. (2000). Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs. pp. 44.
  5. ^ Is Hinduism Polytheistic? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. jun 2014). ReligionFacts. Pristupljeno 2013-07-28.
  6. ^ Schmidt 1987, str. 10
  7. ^ Oxford Dictionary of the Christian Church (1974) art. „Monotheism”
  8. ^ a b Oxford Dictionary of the Christian Church (1974) art. „Trinity, Doctrine of the”
  9. ^ Berkhof, Louis. Systematic Theology (1949). pp. 87.
  10. ^ Kelly, J.N.D. Early Christian Doctrines A&C Black (1965). pp. 87.,88
  11. ^ Jordan Paper: The Deities are Many. A Polytheistic Theology. Albany: State University of New York Press. (2005). pp. 112. and 133.
  12. ^ Dahl, Paul E. (1992). Ludlow, Daniel H, ur. Encyclopedia of Mormonism. New York: Macmillan Publishing. str. 552—553. ISBN 978-0-02-879602-4. OCLC 24502140. Arhivirano iz originala 13. 11. 2017. g. Pristupljeno 19. 10. 2017. 
  13. ^ Cannon 1992, str. 961.
  14. ^ Pope, Margaret McConkie, Encyclopedia of Mormonism, str. 479, Arhivirano iz originala 19. 10. 2017. g., Pristupljeno 19. 10. 2017 
  15. ^ „Religions: An explanation of Mormon beliefs about God”, BBC, 2009, Pristupljeno 28. 10. 2014 
  16. ^ Riess & Bigelow 2005, str. 34.
  17. ^ Hoekema 1969, str. 34.
  18. ^ Holland, Jeffrey R. (novembar 2007), „The Only True God and Jesus Christ Whom He Hath Sent”, Ensign 
  19. ^ Bickmore, Barry R. (2001), Does God Have a Body In Human Form? (PDF), Foundation for Apologetic Information & Research 
  20. ^ Draper, Richard R. (april 1994), „The Reality of the Resurrection”, Ensign 
  21. ^ Webb, Steven H. (2012), Jesus Christ, Eternal God: Heavenly Flesh and the Metaphysics of Matter, Oxford University Press, Arhivirano iz originala 14. februar 2020. g., Pristupljeno 19. oktobar 2017 
  22. ^ „God Is Truly Our Father”, Liahona, 2010 
  23. ^ Lindsay, Jeff, „If you believe the Father and the Son are separate beings, doesn't that make you polytheistic? - Relationships Between Man, Christ, and God”, LDS FAQ: Mormon Answers, Arhivirano iz originala 12. 11. 2014. g. 
  24. ^ „'The Glory of God is Intelligence' – Lesson 37: Section 93”, Doctrine and Covenants Instructor's Guide: Religion 324-325 (PDF), Institutes of Religion, Church Educational System, 1981, Arhivirano (PDF) iz originala 12. 11. 2014. g. 
  25. ^ Smith, Brian. „Hinduism.” New Dictionary of the History of Ideas. 2005. Pristupljeno May 22, 2013 from Encyclopedia.com: http://www.encyclopedia.com/doc/1G2-3424300342.html
  26. ^ Goel, Sita Ram (1987). Defence of Hindu Society. New Delhi, India: Voice of India. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 19. 10. 2017. „"In the Vedic approach, there is no single God. This is bad enough. But the Hindus do not have even a supreme God, a fuhrer-God who presides over a multiplicity of Gods." -- Ram Swarup” 
  27. ^ Goel, Sita Ram (1987). Defence of Hindu Society. New Delhi, India: Voice of India. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 19. 10. 2017. 
  28. ^ Goel 1982, стр. 92.
  29. ^ „RigVeda”. The Sacred Books. Приступљено 22. 5. 2013. 
  30. ^ Alexander 2007, стр. 14
  31. ^ а б (језик: француски) Gravrand, Henry, „La civilisation Sereer — Pangool”, Les Nouvelles Editions Africaines du Senegal. 1990. ISBN 978-2-7236-1055-1. str. 9,20,77.
  32. ^ a b (jezik: engleski) Kellog, Day Otis, and Smith, William Robertson, „The Encyclopædia Britannica: latest edition. A dictionary of arts, sciences and general literature”, Volume 25. pp. 64, Werner (1902)
  33. ^ (jezik: francuski) Ndiaye, Ousmane Sémou, „Diversité et unicité sérères : l’exemple de la région de Thiès”, Éthiopiques, no. 54, vol. 7, 2e semestre 1991 [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. jun 2020)
  34. ^ Adler 2006, str. xiii.
  35. ^ Lewis 2004, str. 13.
  36. ^ Hanegraaff 1996, str. 84.
  37. ^ Carpenter 1996, str. 40.
  38. ^ Fortune & Knight 2003, str. 169
  39. ^ Gardner 1982, str. 199. sfn greška: više ciljeva (3×): CITEREFGardner1982 (help)
  40. ^ Gardner 1982, str. 260–261 harvnb greška: više ciljeva (3×): CITEREFGardner1982 (help)
  41. ^ a b Hutton 2003.
  42. ^ a b Lamond 2005.
  43. ^ Gardner 1982, str. 21–22, 28–29, 69, 116 harvnb greška: više ciljeva (3×): CITEREFGardner1982 (help)
  44. ^ Gardner, Gerald (1982). The Meaning of Witchcraft. Llewellyn Pubns. ISBN 978-0-939708-02-4. 
  45. ^ Zakon o javnom redu i miru R. Srbije
  46. ^ Proricanje sudbine - moguće kazne do 50.000 dinara, izvor: www.rts.rs
  47. ^ Proricanje sudbine - moguće kazne do 50.000 dinara, izvor: www.rts.rs (video)

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Vikicitat ima citate vezane za članak Politeizam.
 
Potražite Politeizam u Vikirečniku, slobodnom rečniku.
 
Politeizam na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Политеизам&oldid=27548246”