Poslednje zasedanje Narodne skupštine Kraljevine Srbije

Poslednje zasedanje Narodne skupštine Kraljevine Srbije je održana 14—21. decembra 1918.

Likvidacija srpske narodne skupštine

Pre nego što je Narodna skupština mogla da nastavi rad u Beogradu, čin ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca bio je izvršen 1. decembra 1918, pa se očekivalo da se u najskorije vreme sastane Privremeno narodno predstavništvo Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Zakonodavni poslovi, posle toga vremena, trebalo je da pređu na tu novu predstavničku ustanovu, posle čega je trebalo u celoj ujedinjenoj zemlji izvršiti izbore za Ustavotvornu skupštinu. Proglašenjem ujedinjenja, stvarno, prestala je zakonodavna funkcija sviju narodnih predstavništva na teritoriji ujedinjene države. Ta ista sudbina čekala je i Srpsku narodnu skupštinu koja je sazvana za 14. decembar u Beogradu s tim da posvršava nekoje najvažnije poslove i da iz svoje sredine izabere članove koji će ući u Privremeno narodno predstavništvo.

Sednice Narodne skupštine po povratku u oslobođenu zemlju održavane su u improvizovanoj sali hotela „Pariz“. Predsedavao je prvi potpredsednik Ljuba R. Jovanović. Pre prelaza na drugi rad, Narodna skupština odala je poštu svojim pomrlim članovima koji su umrli u zemlji, za vreme okupacije, kao i onima koji su umrli u inostranstvu. Konstatovano je da su u zemlji umrli Toma Zafirović (narodni poslanik izabran u varoši Vranju, ubijen od Bugara), Milivoje Đorđević, Gaja Miloradović, Mihailo Đorđević, Ljuba Đorđević, prota Gerasim Popović, i Aleksa Ratarac, a da su u inostranstvu umrli Andra Nikolić, prota Milan Đurić, Đorđe Kurtović, Mita Mihajlović, Bogdan Janković, David Simić, Dimitrije Sredojević, Pavle Bulić i Čeda Urošević. Konstatovano je da Narodna skupština ima 149 članova i da je taj broj dovoljan da se može raditi, a da ima 16 upražnjenih mesta od kojih se sa deset lista popunjavanja uopšte ne mogu vršiti, jer su liste sa kojih ta lica treba da dođu potpuno iscrpene.

predlog zakona o vanrednom kreditu od 250 miliona dinara, onaj isti kojim se Narodna skupština bavila na poslednjim sednicama koje su održavane na Krfu. Kako je taj zakonski predlog već prošao kroz odborsku redakciju, on je stavljen na dnevni red i, posle kraće diskusije, bio usvojen. To je, u isto vreme, bio i poslednji zakon koji je donela Srpska narodna skupština.

16. decembra 1918, na 98 redovnom sastanku od početka Svetskog rata, Narodnoj skupštini je svečano saopšten akt ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu. Predsednik ministarstva Stojan Protić, koji je Narodnoj skupštini učinio to saopštenje, pročitao je oba akta koja se na to odnose: Adresu Narodnog veća Nasledniku Prestola Aleksandru i odgovor Naslednika Prestola Aleksandra izaslanstvu Narodnog veća. Evocirajući uspomene na minule događaje, predsednik Stojan Protić dao je izraza radosti Kraljevske vlade i Narodne skupštine što ce, posle četverogodišnjeg potucanja po tuđini, iako gostoprimnoj, nalaze ponovo u svome slobodnom prestonom gradu Beogradu.

Koliko velikih promena, koliko neverovatnih slika i doživljaja, i jezovitih i sjajnih, koliko je mučnih i teških a koliko opet svetlih trenutaka, prešlo za ovo vreme preko naših glava, a i preko glave celog srpskog naroda sva naša tri imena i tri vere, svi znamo i svi smo svedoci... Kad smo pre više od četiri godine morali napustiti naš ponositi prestoni grad Beograd, naš stari vekovni narodni neprijatelj, crno-žuti orao habzburški stajao je na domaku Beograda, obesan, osion, zveckajući sabljom... On je već žudno pogledao i sladio kako će mu još onda pobedonosna i pojačana jednim delom svoje oslobođene braće od turskog gospodstva, Kraljevina Srbija, pasti kao zrela kruška u krilo, i kako mu već stoji otvoren veliki drum germanskoga pohoda na Istok, s jedne strane u pravcu Soluna, a s druge strane u pravcu Bagdada i Persijskog Zaliva. Njegov dotle u međunarodnoj istoriji neviđeni ultimatum Kraljevini Srbiji imao je da posluži kao uvertira za ovaj grandiozni pohod... Stegnuta srca, u ovom sudbonosnom času, kad je život i naše mlade Kraljevine, i naše Dinastije, i celog našeg naroda visio o koncu, Srbija je sa svojom narodnom Dinastijom na čelu ipak odlučno primila obesno bačenu joj rukavicu pošto je sa svoje strane pokušala otkloniti evropsku oluju popustljivošću i pomirljivošću koja je zadivila ceo svet, i samog neprijatelja našeg... Trenutak je bio i veličanstven i očajan: s jedne strane bezdan, politička smrt jednog pitomog darovitog i viteškog naroda od 12 miliona duša, s druge strane njegovo vekovima željeno i sprečavano narodno i državno ujedinjenje!... Danas, posle četiri godine i po od onoga trenutka, kakva grandiozna promena, kakav duboko promenjeni stav u položaju i držanju ondašnjih i dojučerašših boraca! Naš drugi vekovni neprijatelj, orao habsburški, leži, polomljenih krila i grudi na zemlji, velika nemačka carevina koja je pre četiri godine i po mislila da već drži u svojim rukama skiptar svetskog gospodarstva, preboljeva jednu veliku unutrašnju krizu.... Onaj očajni položaj naše mlade Kraljevine i celoga našeg naroda pretvara se u jedan veličanstven prizor, pun dobre nade i najlepših izgleda za budućnost celokupnog našeg naroda: kineskim zidom razdvojeni i silom rastrgnuti delovi našeg naroda spajaju se, svojom jasno i nesumnjivo izraženom voljom u jednu nerazdvojnu narodnu i državnu celinu, u jednu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Tako žudno željeno i toliko davno očekivano naše narodno i državno jedinstvo već beleži svoje prve mene i prve tekovine i tvorevine...

Stojan Protić je dalje saopštio Narodnoj skupštini da, u času:

... kad ovo govorim, mi već imamo novu zajedničku i jednu državu: Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, kojemu istina još nisu međunarodnim ugovorom utvrđene teritorijalne granice, ali koje su granice obeležila velika načela svečano proglašena od naših Saveznika... Naša hrabra vojska koja je u svojim redovima brojala već vojnike i oficire iz svih krajeva i iz svih delova našeg naroda, dala je ovim granicama pouzdanu podlogu oslobođenjem svih narodnih teritorija od neprijatelja, a naša riterska vernost svojim velikim Saveznicima i zajedničkoj svetoj stvari i u najtežim i u najkritičnim časovima ovog velikog svetskog okršaja, od početka do kraja, još je pojačala naše pravo i našu veru da će se granice našeg novog Kraljevstva poklapati s granicama prostora na kome naš narod živi u neprekinutom redu...

Reči predsednika ministarstva Stojana Protića Narodna skupština saslušala je sa burnim odobravanjem i aklamacijama, koje su se ponovile i kad je uzeo reč potpredsednik Narodne skupštine Ljuba R. Jovanović.

... Evo dana i evo časa

kazao je predsedavajući Jovanović...

na koji se mislilo, za koji se radilo, za koje je stradalo i za koji je živelo naše pleme Od seobe naroda, koja je možda jedina bila ovako krupan događaj u istoriji ljudi, kao što je ovaj rat, mi smo, mi Slovenci, Hrvati i Srbi, kroz vekove nosili svi, više ili manje, jasnu ideju svoga ujedinjenja. Sve što smo u prošlosti imali najbolje i najviše u plemenu, radilo je za ovaj čin, koji je danas svršen. Slavimo ga i radujmo mu se. Radujmo mu se, iako smo ga iskupili užasnom cenom. Ta cena, to je istočena najbolja krv naše zemlje, to je satrvena najjača snaga njena, to je uništeno tecivo mnogih radnih pokolenja pre nas... Sve smo dali, da bi ovo sve dobili. Naši pesnici su priželjkivali u pesmama ovo, što mi javni radnici osvećujemo kao sveto delo i javu:

I svrši se ljuta bitka,

I prebi se sablja britka,

I zlatna se kruna smrvi,

I potonu sve u krvi —

Mrtva leže cara oba...

Tako se pevalo o Kosovskoj bici, pošto smo tu bitku bili. Onda smo sve uložili da suzbijemo osvajačku najezdu iz Azije, kao što smo sve uložili da se odupremo najezdi germanskoj iz srednje Evrope. Na Kosovu smo uspeli spasti čast svoga plemena, a sada i čast i pravdu. Mi smo vojevali za pravdu i izvojevali je... Izvojevali s narodima čije će nam društvo činiti večitu čast i slavu, i koje će naše potomstvo pominjati sa čašću, slavom i zahvalnošću.

... U toj borbi nije nam ušteđeno ni jedno iskušenje, ni bezbožna grubost neprijatelja, ni teške bolesti, ni podmuklosti suseda, ni izdaja. Iz stroja je izašla, pre dovršene borbe, i naša velika sestra Rusija kojoj idu i danas naše najbolje želje. Sve prepone na put bjehu, cilju dospjeh velikome!

... Narodna skupština prima oduševljeno i na najsvetliji list svojih anala zavodi svečano svršeni čin, čin jedinstva našeg troimenog naroda. Ona će voljno i predano pristupiti svemu što nameće potreba organizacije nove velike države naše. Ona smatra da su opasnosti prošle, a nastao period trudnog izgrađivanja, bolje zajedničke budućnosti i narodnog kućenja....

... Granice naše nove države neka se povuku po pravu svakog naroda da živi pod svojim krovom i da u svojoj sredini ne dopusti ničiju tuđu vlast. Mi smo pet vekova bili žrtva invazija Turske. Utrošili smo čitav vek napora i čitavo ljudstvo žrtava da se spasemo druge invazije tevtonske. Neka ne bude više nikakvih invazija, ni pokušaja invazija na Balkan. Neka ih ne bude ni malih, ni velikih, ni s Istoka ni sa Severa, ni sa Juga, pa ni sa Zapada. Neka nam pripadne sve što je naše, a našim susedima sve što je njihovo. Nova istorija naroda ne može se stvoriti, ako ostanu žive stare zablude i obnove se stare pogreške. Što se Balkana tiče, on neka ostane narodima koji žive na njemu.

... Mi, dakle, registrujemo dobiti stvorene pravde prema našem plemenu. Registrujemo, u isti mah, i veliki dug svojoj vojsci, i svim junacima našeg plemena i naših saveznika... I onima koji su doživeli sreću da vide ostvareno najveće plemensko delo, otkako je našeg plemena, i onima koji su položili glave i zdravlje. Za to delo, nova otadžbina naša ima da dade vidne znake priznanja i zahvalnosti. Deca poginulih ratnika i invalida moraju ostati narodne pupile, sve dok ne stignu na snagu da produže službu otadžbini koju su časno služili njihovi roditelji. Na pravdi napadnuti narod naš, njegovi srušeni domovi, njegova uništena dobra, njegovo pograbljeno i u neprijateljsku tuđinu odneseno blago imaju biti zadovoljeni i nadoknađeni.

... Mislim da pogađam misli i namere cele Narodne skupštine ako joj predložim da, primajući s poverenjem izjavu nove vlade, donese i u zapisnike svoje unese ovu odluku:

Narodna skupština Kraljevine Srbije — srećna je što može ovim dati i sa svoje strane političku potvrdu svršenom delu ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca. Ona veruje da će granice države biti povučene, a da se ne povredi našem narodu pravo da se sam opredeli, i očekuje da vlada do kraja brani to pravo. Ona očekuje takođe, da će kako treba biti netaknuto branjeno i priznato pravo našeg naroda na naknadu šteta, koje su mu protivpravno učinjene, i na kaznu lica odgovornih za strašna nedela i zločine počinjene nad njim u toku rata.

Gospodo poslanici! Ustanite da se zahvalimo Bogu za spas svoga naroda, da se poklonimo pred senima palih i zaslugama zaslužnih, da odamo hvalu i priznanje svojim plemenitim Saveznicima i da iz punih grudi uzviknemo: Da večno živi, u časti i slavi, među slobodnim narodima, ujedinjeni narod Srba, Hrvata i Slovenaca.

Cela Narodna skupština ustala je na noge da oda počast palim žrtvama i burno aklamira državnom i narodnom jedinstvu. Posle kratke diskusije u kojoj su uzeli reč Dragiša Lapčević (socijalista) i Nastas Petrović (radikalni disident) Narodna skupština jednoglasno je primila izjavu Predsednika Ministarstva Stojana Protića i predlog predsedništva Narodne skupštine.

Istoga dana Skupština je prešla na pretres predloga zakona o vanrednom kreditu u iznosu od 250 miliona dinara. Posle toga imalo se pristupiti izboru članova koji treba da uđu u Privremeno Narodno predstavništvo, ali je pre toga, na predlog Milorada Draškovića, donesena ova odluka:

Primajući na znanje saopštenje Kraljevske vlade da su se politički faktori svih pokrajina Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca saglasili o sastavu jednog Narodnog predstavništva za celu Kraljevinu, i o broju kojim će svaka od pokrajina biti u tom predstavništvu zastupljena, Narodna skupština rešava:

• 1) Da od broja koji pada na Kraljevinu Srbiju izabere odmah 84 poslanika sama Narodna skupština glasanjem za listu koju predloži predsedništvo Narodne skupštine, a da se za oblasti prisajedinjene Srbiji 1913. rezervišu 24 mesta koja će se popuniti pošto se u tim krajevima izvrše potrebni izbori od 48 poslanika i zastupnika koji se imaju odmah obaviti;
• 2) Svakome od delegata za Narodno predstavništvo izabraće se istovremeno i zastupnici za slučaj da se mesto delegata uprazni bilo ostavkom na delegatstvo, bilo ma na koji drugi način. Isto lice može biti zamenik više delegata;
• 3) Pravni položaj svih narodnih poslanika Kraljevine Srbije, razume se, ostaje isti, sve dok se ne izvrše novi izbori za Ustavotvornu narodnu skupštinu;
• 4) Zajedničko Narodno predstavništvo sastaće se 1. marta 1919. po novom kalendru, ako Kraljevskim ukazom ne bude ranije sazvano, i ostaće na okupu do sastanka Ustavotvorne skupštine. Ako do dana utvrđenog za početak rada Narodnog predstavništva ne bi bili izabrani svi članovi ono će početi punovažno dejstvo sa onim brojem članova koji do toga dana bude izabran.
• 5) Narodno predstavništvo izradiće samo svoj Poslovnik, a dok to ne bude učinjeno, radiće se po zakonu o poslovnom redu u Narodnoj skupštini Kraljevine Srbije, ukoliko se on može primeniti;
• 6) Vlada odgovara Narodnom predstavništvu po uobičajenom parlamentarnom redu;
• 7) Prava inicijative, ankete i parlamentarne kontrole ostaju u svemu onako, kako su precizirana Ustavom Kraljevine Srbije. Rezultati ankete saopštavaju se vladi preko Narodne skupštine radi daljih mera. Pitanja, pokrenuta u Narodnoj skupštini interpelacijama, pitanjima i predlozima, likvidiraće se u Narodnom predstavništvu mesto u Narodnoj skupštini, ako oni koji su ih pokrenuli ostanu pri njima.

Skupština je izglasala ovu odluku i na taj način svoju dosadašnju funkciju prenela na Privremeno narodno predstavništvo, koje je trebalo da se u mesecu martu sastane u Beogradu.

Za delegate Narodne skupštine u Privremeno narodno predstavništvo izabrani su jednoglasnom odlukom: Aleksa Žujović, dr. Aleksandar Mijović, Andrija Cvetković, Andrija Protić, Andrija Stanić, Atanasije Šarković, Bogdan Mihajlović, Borivoje Popović, dr. Velizar Janković, Velisav Mihailović, Velisav Vulović, Velja Vukićević, dr. Voj. Marinković, dr. Voj. Veljković, Dim. Mašić, Dim. Popadić, Dragić Mucić, Dragiša Lapčević, Drag. Božinović, Drag. Joksimović, dr. Drag. Pavlović, Dragutin Pećić, Dragutin Vasić, Đoka Bračinac, Đorđe Zlatković, Đorđe Nestorović, Živojin Zlatanović, Živojin Zlatić, Živojin Rafajlović, Živojin Tajsić, Živojin Šobić, Ilija Ilić, Ilija Mihajlović, Jaša Prodanović, Josif Bojinović, Joca Selić, Joca Jovanović, Kosta Timotijević, Kosta Stojanović, Krsta Marković, Laza Popović, Marinko Stanojević, Marko Trifković, Miladin Stefanović, Milan Kapetanović, Milan Marjanović, dr. Milan Marković, Milivoje Bašić, Milovan Lazarević, Miloje Živanović, Milorad Drašković, Milorad Pavlović, Milutin Dragović, Milutin Stanojević, Miloš Trifunović, Mihailo V. Ilić, Mihailo M. Ilić, Mihailo Jovanović, Mihailo Radivojević, Mihailo Škorić, dr. Momčilo Ninčić, Nastas Petrović, Nikodije Miletić, Nikola Pašić, Pera Jovanović, dr. Pera Jovičić, Petar Vuksanović, Radoslav Agatonović, Ranko Obradović, Sava Bajkić, Svetozar Đorđević, Svetozar Hadžić, Sima Perić, Sreten Kojić, dr. Stanojlo Vukčević, Stojan Ribarac, Stojan Kostić, Stojan Protić, Tihomir Drašković, Tihomir Konstantinović, Todor Stanković, Uroš Lomović, Čeda Kostić, Čeda Gagić. — U isto vreme Narodna skupština je za svakog delegata izabrala i po jednog zamenika, kako je predviđeno u odluci koja je prethodno donesena.

Na predlog ministra finansija dr. Momčila Ninčića, Finansijski odbor Narodne skupštine povisio je sumu od 250 miliona dinara, koliko je ranije traženo u predlogu zakona o vanrednom kreditu, na 300 miliona dinara. Skupština je pri definitivnom izglasavanju primila tu izmenu, a po tome je izvršila izbor 20 članova za anketnu komisiju kojoj je stavljeno u zadatak da ispita rad pri pošiljci novaca, paketa, i ostalog, u kancelariji i obaveštajnom birou na Krfu, u Solunu i u Ženevi, 20 članova za anketu o istrazi povodom pobune u Topličkom okrugu i drugim krajevima, i izvršila popunu anketne komisije kojoj je bilo stavljeno u dužnost da ispita zloupotrebe pri nabavkama u vojsci, dok su u odbor za kontrolisanje poverljivog kredita izabrani dr. Stanojlo Vukčević, Milorad Drašković, dr. Vojislav Marinković i dr. Voja Veljković.

Poslednja sednica Srpske narodne skupštine održana je 21. decembra 1918.

Izvori

• JUGOSLOVENSKE NARODNE SKUPŠTINE I SABORI (st. 183 — 187)
• Srpska narodna skupština u vreme Ustava od 1903. godine (1903—1918)