Prvo zasedanje AVNOJ-a

Prvo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije održano je u Bihaću od 26. do 27. novembra 1942. godine. Na ovom zasedanju je ujedno i osnovano Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ).

Prizor sa Prvog zasedanja AVNOJ-a.

Zgrada u Bihaću u kojoj je održano Prvo zasedanje AVNOJ-a

Članovi Izvršnog odbora AVNOJ-a, sleva nadesno: Mladen Iveković, Veselin Masleša, Vlada Zečević, Ivan Milutinović, Sima Milošević, Mile Peruničić (stoje), Nurija Pozderac, Ivan Ribar i Pavle Savić (sede)

Na Prvom zasedanju skupština delegata KPJ, kojoj je od 78 delegiranih predstavnika prisustvovalo samo 54 delegata zbog teških ratnih prilika, donela je „Rezoluciju o osnivanju AVNOJ-a“ i „Rezoluciju o organizaciji AVNOJ-a“. Novoosnovano telo je označeno kao opštenacionalno i opštepartijsko političko predstavništvo Narodnooslobodilačke borbe u Jugoslaviji, koja se oslanja na narodnooslobodilačke odbore i masovne antifašističke organizacije, partijske i vanpartijske. Ono nije bilo konstituisano kao vrhovni organ državne vlasti, ali su njegova organizacija i delatnost pokazivali da ono ima odlike predstavničkog organa sa oznakama najvišeg organa vlasti.

Kao glavno telo AVNOJ-a utemeljen je Izvršni odbor, u koji su izabrani: za predsednika dr Ivan Ribar, za potpredsednike dr Pavle Savić, Nurija Pozderac i Edvard Kardelj, a naknadno je kooptiran i Edvard Kocbek, a za članove Mile Peruničić, Ivan Milutinović, dr Sima Milošević, pop Vlada Zečević, Mladen Iveković i Veselin Masleša. Izvršni odbor AVNOJ-a imao je predsednika, četiri potpredsednika i šest članova.

Izvršni odbor AVNOJ-a (koji je imao odsek za privredno – finansijske, prosvetne, unutrašnje poslove, zdravstveni, socijalni, propagandni i verski odsek) koordinirao je rad Narodnooslobodilačkih odbora (NOO), razgraničavao rad vojnopozadinskih i civilnih organa vlasti, brinuo se o snabdevanju vojske NOP i stanovništva, radio na obnovi i oživljavanju privrede, osnivao škole i narodne univerzitete, borio se protiv nepismenosti, regulisao pitanje napuštene zemlje, rešavao pitanja zdravlja i socijalnog staranja, raspisovao zajam itd.

AVNOJ je dao inicijativu za stvaranje zemaljskih antifašističkih veća i oblasnih Narodnooslobodilačkih odbora, čime je značajno doprineo povezivanju Narodnooslobodilačkih odbora u jedinstven sistem vlasti.

Vidi još

• Spisak većnika Prvog zasedanja AVNOJ-a
• Drugo zasedanje AVNOJ-a

Literatura

• Dimić, Ljubodrag (2001). Istorija srpske državnosti. 3. Novi Sad: Ogranak SANU. 
• Petranović, Branko (1976). AVNOJ - revolucionarna smena vlasti 1942-1945. Beograd: Nolit. 
• Petranović, Branko; Simović, Vojislav (1979). Istorija narodne vlasti u Jugoslaviji (1941-1945). Beograd: Savremena administracija. 
• Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit. 
• Petranović, Branko (1983). Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji (1941-1945). 1. Beograd: Rad. 
• Petranović, Branko (1983). Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji (1941-1945). 2. Beograd: Rad. 
• Nešović, Slobodan; Petranović, Branko (1983). AVNOJ i revolucija: Tematska zbirka dokumenata 1941-1945. Beograd: Narodna knjiga. 
• Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 2. Beograd: Nolit. 
• Enciklopedija Jugoslavije (knjiga prva). „Jugoslavenski leksikografski zavod“, Zagreb 1980. godina.