Сима Милошевић (Каменари код Херцег Новог, 5. септембар 1896 — околина Тјентишта, јун 1943), лекар, учесник Народноослободилачке борбе и члан Извршног одбора АВНОЈ-а.

СИМА МИЛОШЕВИЋ
Simo Milošević.jpg
Сима Милошевић
Датум рођења(1896-09-05)5. септембар 1896.
Место рођењаКаменари, код Херцег Новог
 Аустроугарска
Датум смртијун 1943.(1943-06-00) (46 год.)
Место смртиоколина Тјентишта
Хрватска НД Хрватска
СупругаОлга Милошевић
Професијалекар
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
У току НОБ-ачлан Извршног одбора АВНОЈ-а

БиографијаУреди

Рођен је 5. септембра 1896. године у селу Каменари, у Боки Которској. Гимназију је завршио у Задру. Као младић, крајем Првог светског рата, помагао је побуну морнара у Боки Которској.

Почетком 20-их година био је члан Југословенске демократске странке и врло активан у раду демократске студентске организације; у Београду је две године био председник студентског удружења "Побратимство". 1923. је на конгресу југословенских студената демократа изабран за предсједника централне организације и на тој функцији био до 1925; приликом расцјепа у Демократској странци прешао је са групом око Светозара Прибићевића у новоосновану Самосталну демократску странку (СДС). Докторирао је 1926. године, а потом је у Хамбургу и Паризу специјализовао бактериологију. Као лекар и професор на Медицинском факултету Београдског универтитета, био је привржен студентском револуционарном покрету, због чега је хапшен 1933. и 1939. године. Интензивно се бавио научним радом и написао је око 70 научних радова из области медицине, који су објављени у земљи и иностранству.

Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године, а члан Комунистичке партије Југославије од 1942. године. Најпре је радио при Главном штабу НОП одреда Црне Горе, Боке и Санџака и руководио здравственом службом на ослобођеној територији. Председавао је скупштином црногорских и бокељских родољуба у манастиру Острогу, 8. фебруара 1942. године.

Био је већник Првог заседања АВНОЈ-а, одржаног 26. новембра 1942. године у Бихаћу, на коме је изабран за члана Извршног одбора Антифашистичког ваћа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ).

За време Пете непријатељске офанзиве, јуна 1943. године, био је тешко рањен и пребачен у село Врбницу. Тамо су га, заједно са песником Иваном Гораном Ковачићем, четници заробили и убили.

ЛитератураУреди

  • Војна енциклопедија (књига пета). Београд 1973. година.
  • "Будућност", Календар, I/1925, Београд, стр. 50-51 (овај календар је био гласило Самосталне демократске странке).