Википедија

Олга Милошевић

Олга Милошевић (Темишвар, 6. јун 1906 — Београд, 18. јул 1996) била је лекар-гинеколог, учесница Народноодлободилачке борбе и друштвено-политичка радница СФР Југославије.

олга милошевић
Олга Милошевић
Лични подаци
Датум рођења(1906-06-06)6. јун 1906.
Место рођењаТемишвар, Аустроугарска
Датум смрти18. јул 1996.(1996-07-18) (90 год.)
Место смртиБеоград, Србија, СР Југославија
Професијалекарка
Породица
СупружникСима Милошевић
Деловање
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Чинмајор у резерви
Одликовања
Орден братства и јединства са златним венцем Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Партизанска споменица 1941.

Биографија

уреди

Рођена је 6. јуна 1906. у Темишвару. Медицински факултет Универзитета у Београду завршила је 1930. и потом сепцијализирала гинекологију.[1] Од 1938. сарађивала је са радничким покретом и радила у синдикату здравствених радника. Била је активна и у револуционарном покрету жена Југославије.[2][3]

Заједно са супругом лекаром-бакетријологом Симом Милошевићем (1896—1943) укључила се 23. јула 1941. у Тринаестојулски устанак.[4] Била је најпре лекар Оријенског партизанског одреда, а од септембра 1941. у Никшићком партизанском одреду.[1] Потом је била у Централној партизанској болници, током њеног боравка у Шипачном, код Никшића. Јуна 1942. прешла је у Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ, где је била референт санитета и лекар задужен за бригу о Врховном команданту Јосипу Брозу Титу и члановима Врховног штаба.[5] Септембра 1942. приликом упада у четничку заседу, у близини Млиништа, код Мркоњић Града, рањена је у руку.[3]

Након битке на Сутјесци, јуна 1943. у којој је погинуо њен супруг, упућена је у Хрватску, где је до краја рата при Земаљском антифашистичком већу народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ) радила као организатор цивилног санитета.[5] Радила је као лекар у Горском котару, а од краја 1943. у Славонији, где је априла 1944. изабрана за члана Обласног Народноослободилачког одбора за Славонију, у коме је била референт Здравствено-социјалног одељења.[2][3]

У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљена је 1942. године.[4] На Првом конгресу Антифашистичког фронта жена (АФЖ), новембра 1942. изабрана је за члана Централног одбора.[6] Потом је била активна у Јединственом народноослободилачком фронту Југославије (ЈНОФ).[7]

Након ослобођења Југославије, од априла 1945. радила је у Министарству за народно здравље ФНРЈ као руководилац службе за заштиту мајке и детета.[5] Била је активна у друштвено-политичким организацијама из области народног здравља и социјалног старања. Од 1947. до 1963. била је генерални секретар Југословенског црвеног крста.[8] Имала је чин мајора ЈНА у резерви.[2]

Умрла је 18. јула 1996. у Београду и сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.[9]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден братства и јединства са златним венцем и Орден заслуга за народ са сребрним венцем.[2][3]

Референце

уреди
  1. ^ а б Студенткиње 1988, стр. 181.
  2. ^ а б в г Enciklopedija 4 1972, стр. 467.
  3. ^ а б в г Žene Hrvatske 1955, стр. 316.
  4. ^ а б Kučan 1996, стр. 53.
  5. ^ а б в Студенткиње 1988, стр. 182.
  6. ^ Pantelić 2011, стр. 57.
  7. ^ Pantelić 2011, стр. 73.
  8. ^ Просвета 2 1978, стр. 560.
  9. ^ „Јуче, у 91. години умрла др Олга Милошевић — Предано у служби Црвеног крста”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 19. 7. 1996. стр. 24. 

Литература

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олга_Милошевић&oldid=28715545”