Radovan Beli Marković
Radovan Beli Marković (Ćelije, 10. oktobar 1947 — Lajkovac, 19. januar 2022) bio je srpski književnik.[1][2]
| Radovan Beli Marković | |
|---|---|
 Fotografija književnika (2019) | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 10. oktobar 1947. |
| Mesto rođenja | Ćelije, FNR Jugoslavija |
| Datum smrti | 19. januar 2022. (74 god.) |
| Mesto smrti | Lajkovac, Srbija |
Biografija uredi
Marković je rođen 10. oktobra 1947. u selu Ćelije. Školovao se u Ćelijama, Lajkovcu, Lazarevcu i Beogradu. Radio je kao novinar valjevskog lista Napred (1978—1994), politički funkcioner u Lajkovcu i upravnik lajkovačke Gradske biblioteke. Bio je član redakcija Književne reči i Književnih novina. U Valjevu je za novinarski rad dobio nagradu Zdravko Lazić, kao i nagradu valjevskog studija RTS za najznačajniji događaj u kulturi Valjeva 1997. godine. Nekoliko puta je nominovan za NIN-ovu nagradu. Godine 2004. bio je kandidovan za nominaciju za Nobelovu nagradu za književnost. (www.glas-javnosti.co.rs) Što je, u stvari bio propagandni trik izdavača Milička Mijovića i Radivoja Mikića. Nosilac je počasnog zvanja Valjevac-ličnost 2006. godine (Razmena) Član je Matice srpske, Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[3]
Dobio je više književnih nagrada, među njima 2013. godine Nagrade Ramonda Serbika.[4] Povodom 65 godina života i 40 godina rada izašla su njegova sabrana dela u 13 knjiga.[5][6]
Bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.
Živeo je i stvarao u Lajkovcu.[7]
Povodom njegove smrti Opština Lajkovac je subotu 22. januar 2022. proglasila za Dan žalosti.[8] Komemoracija i sahrana su održane 22. januara 2022. u Lajkovcu.[9][10]
Osobine književnog rada uredi
Kroz mnoga dela nas vodi njegov izmišljeni dvojnik koji opisuje svoje viđenje sveta- to je R. B. Marković, R. B. Markovitz, mnimi literata, uslužni književnik ili mrtvih duša poklisar. Od njega se nekad udaljava, a ponekad se i sasvim poistovećuje s njim.
Prostor i vreme koje opisuje su apsolutni, sve se odigrava u njegovom unutrašnjem svetu. Upotrebljava toponime svog rodnog kraja (Kolubara, Lajkovac, Belo Valjevo, Obrenovac, Ub), ali oni ne predstavljaju konkretne geografske pojmove, već postaju univerzalne pojave. Nema ni konkretnog istorijskog vremena, iako se može učiniti da opisuje period uoči Drugog svetskog rata, ili neki događaj iz nacionalne istorije.
Izražava se neobičnim jezikom sa mnoštvom sopstvenih neologizama, arhaizama i varvarizama, a nailazimo i na slovenački narodni jezik i kajkavsko narečje; svaki društveni sloj karakteriše određeni način izražavanja.
U osnovi osećanja sveta je gorko životno iskustvo, praznina, bol i depresija. On je potresen tragičnim doživljajem sveta. Od svega toga se brani humorom i ironijom- podsmeva se svemu, a pre svega sebi samom.
Godine 2021. obeležio je 50 godina rada.[11] Kritičari smatraju da je zavičajnom kolubarskom području svojim delima podigao visoki književni spomenik.[11]
U Valjevu je maja 2022. održan naučni skup „Kroz kapije budućih vremena” posvećen njegovom delu.[12][13] U Lajkovcu je januara 2023. obeležena godišnjica njegove smrti.[14]
Nagrade uredi
Dobitnik je brojnih nagrada:[15]
- Nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Valjevo, za knjigu Švapska kosa, za 1989.
- Andrićeva nagrada, za knjigu Setembrini u Kolubari, 1996.
- Nagrada „Branko Ćopić”, za knjigu Lajkovačka pruga, 1997.
- Nolitova nagrada, za knjigu Lajkovačka pruga, 1997.
- Nagrada „Borisav Stanković”, za knjigu Male priče, 2000.
- Književna nagrada „Biblios”, za knjigu Male priče, 2000.
- Nagrada „Meša Selimović”, za roman Limunacija u Ćelijama, 2000.
- Nagrada „Račanska povelja”, 2001.
- Nagrada lista Napred, za knjigu Knez Miškin u Belom Valjevu, 2002.
- Nagrada „Žak Konfino”, za roman Poslednja ruža Kolubare, 2002.
- Nagrada „Stevan Sremac”, za roman Orkestar na pedale, 2005.
- Nagrada „Veljkova golubica”, 2010.
- Nagrada „Zlatni Hit liber”, za roman Gospođa Olga, 2011.
- Vukova nagrada, za 2011.
- Povelja Udruženja književnika Srbije, 2012.
- Nagrada „Ramonda serbika”, 2013.
- Nagrada „Svetozar Ćorović”, za roman Putnikova ciglana, 2016.
- Nagrada „Grigorije Božović”, za roman Putnikova ciglana, za 2016.
- Nagrada „Jovan Skerlić”, za roman Putnikova ciglana, 2017; nije primio.[16]
- Nagrada „Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske”, 2017.
- Nagrada „Pečat vremena”, za roman Plava kapija, 2018.
- Nagrada „Danko Popović”, za roman Plava kapija, 2018.
- Nagrada „Belovodska rozeta”, 2018.
- Povelja Matice srpske za negovanje srpske jezičke kulture, za 2020.
- Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2021.
Nasleđe uredi
O njegovom stvaralaštvu pisali su Vitomir Vuletić, Radovan Beli Marković. Stilske i jezičke igre, Valjevo, 2005.(Knjiga o Radovanu Belom Markoviću), i Stojan Đorđić, Pesničko pripovedanje, Beograd, 2006. Njegovo delo predmet je doktorske disertacije Slađane Ilić objavljene u obliku knjige „Državna životinja. Politika i ljudi u pričama Radovana Belog Markovića”.[17]
Po njemu je nazvana biblioteka u Lajkovcu.[18][19] Podignut mu je spomenik avgusta 2022. na Kneževom polju ispod Malog Povlena.[20]
Njemu u čast 2022. godine ustanovljena je nagrada Beli za ukupno novinarsko delo u afirmaciji književnosti i kulture.[21] O njemu je Miloš Jevtić napisao knjigu „Otvorena polja Radovana Belog Markovića” 2022. godine.[22]
Po njemu se dodeljuje nagrada „Radovan Beli Marković”. Prvi dobitnik 2022. je Slavica Garonja za roman „Šapati Male Vlaške”.[23]
Dela uredi
- Palikuća i Tereza milosti puna, 1976.
- Crni kolač, 1983.
- Švapska kosa, 1989.
- Godine raspleta, 1992.
- Živčana japija, 1994.
- Stare priče, 1996.
- Setembrini u Kolubari, 1996.
- Lajkovačka pruga, 1997.
- Male priče, 1999.
- Limunacija u Ćelijama, 2000.
- Poslednja ruža Kolubare, 2001.
- Knez Miškin u Belom Valjevu, 2002.
- Devet belih oblaka, 2003.
- Orkestar na pedale, 2004.
- Kavaleri staroga premera, 2006.
- Ćorava strana, 2007.
- Putnikova ciglana, 2016.[24]
- Stojna vetrenjača, 2020.[25]
Reference uredi
- ^ „Preminuo književnik Radovan Beli Marković”. B92. 19. 1. 2022. Pristupljeno 19. 1. 2022.
- ^ „Radovan Beli Marković”. lajkovac.org.rs. Pristupljeno 4. 2. 2022.
- ^ „Za dopisne članove SANU predloženo 18 književnika”. Radio-televizija Republike Srpske. 30. 3. 2012. Pristupljeno 31. 3. 2012.
- ^ Radovanu Belom Markoviću „Ramonda Serbika“ („Večernje novosti“, 15. avgust 2013)
- ^ Književna sirotinja za dugu zimu („Večernje novosti“, 20. novembar 2013)
- ^ Dočekaće Lajkovac i brze pruge Srbije („Politika“, 20. novembar 2013)
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Radovan Beli Marković – pisac koji je od kolubarskog kraja stvorio osobenu vaseljenu”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-01-20.
- ^ „U SUBOTU DAN ŽALOSTI U LAJKOVCU: Povodom smrti književnika Radovana Belog Markovića”. Večernje novosti. 21. 1. 2022. Pristupljeno 21. 1. 2022.
- ^ Mikić, Radivoje (22. 1. 2022). „Oproštaj od Radovana Belog Markovića (1947—2022), moćnog i originalnog pera srpske književnosti”. Večernje novosti. Pristupljeno 23. 1. 2022.
- ^ Puzović, B. (22. 1. 2022). „Sahranjen književnik Radovan Beli Marković na Novom groblju u Lajkovcu”. Večernje novosti. Pristupljeno 23. 1. 2022.
- ^ a b Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Radovan Beli Marković: 50 godina stvaralaštva”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-07-31.
- ^ Puzović, B. (11. 5. 2022). „NAJVEĆI SRPSKI PESNIK KOJI NIJE KORISTIO STIH: Naučni skup "Kroz kapije budućih vremena" o prozi Radovana Belog Markovića”. Večernje novosti. Pristupljeno 13. 5. 2022.
- ^ Ćirić, S. (12. 5. 2022). „Pesnik bez stihova”. Politika. Pristupljeno 13. 5. 2022.
- ^ Ćirić, Slobodan (21. 1. 2023). „Kolubarski vitez tužna lika”. Politika. Pristupljeno 22. 1. 2023.
- ^ „Radovan Beli Marković...”. Lajkovac na dlanu. 25. 5. 2021. Pristupljeno 11. 1. 2023.
- ^ „SKANDAL U KNJIŽEVNIM KRUGOVIMA: Radovan Beli Marković odbio nagradu "Jovan Skerlić"!”. Telegraf. 23. 9. 2017. Pristupljeno 11. 1. 2023.
- ^ Knjiga o najneobičnijem savremenom srpskom piscu („Politika”, 7. mart 2019)
- ^ Puzović, Branko (26. 6. 2022). „BIBLIOTECI IME BELOG: Lajkovac se odužuje jednom od najvećih srpskih književnika”. Večernje novosti. Pristupljeno 26. 6. 2022.
- ^ Ćirić, S. (29. 6. 2022). „Lajkovačka biblioteka dobila ime po Radovanu Belom Markoviću”. Politika. Pristupljeno 12. 7. 2022.
- ^ „VUČIĆ O VELIKOM PISCU: Delo koje je Radovan Beli Marković ostavio iza sebe, ostaće trajno utkano u kolektivnu svest našeg naroda”. Večernje novosti. 28. 8. 2022. Pristupljeno 28. 8. 2022.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Manifestacija u čast Radovanu Belom Markoviću, otkriven spomenik na Povlenu”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-08-28.
- ^ Puzović, Branko (2. 10. 2022). „OMAŽ BELOM MARKOVIĆU: Knjiga Miloša Jevtića o slavnom piscu u izdanju lajkovačke biblioteke”. Večernje novosti. Pristupljeno 2. 10. 2022.
- ^ Lazarević, Radovan (10. 10. 2022). „U rodnom mestu uručena prva književna nagrada "Radovan Beli Marković"”. RTS. Pristupljeno 10. 10. 2022.
- ^ Srpska književnost se nije umorila („Politika“, 26. februar 2016)
- ^ „Knjiga: STOJNA VETRENJAČA - Radovan Beli Marković | Internet knjižara | Drugačiji od drugih”. www.makart.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-01-08.
Spoljašnje veze uredi
- Knjige
- www.glas-javnosti.co.rs (Male priče)
- Opština Lajkovac - Počast Radovanu Beli Markoviću (povodom tri decenije književnog stvaralaštva)
- Stare reči zvuče kao nove - intervju („Politika“, 10. oktobar 2012)
- Reči ne delim na stare i nove - intervju („Politika”, 20. novembar 2017)
- Radovan Beli Marković i duboki slojevi naše kulture („Politika”, 18. maj 2021)
- SMRT BELOG MARKOVIĆA OGROMAN GUBITAK: U svojim delima ovekovečio rodne Ćelije, Lajkovac, reku Kolubaru i “belo” Valjevo („Večernje novosti”, 20. januar 2022)
- CRNI DAN ZA LEPU KNjIŽEVNOST: Odlazak Radovana Belog Markovića (1947—2022), proznog pisca retkog kova i jezika („Večernje novosti”, 21. januar 2022)
- Kratak život, a dugačka lajkovačka pruga („Politika”, 21. januar 2022)
- Radovan Beli Marković u Kući Đure Jakšića („Politika”, 2. februar 2022)
