Razgovor s korisnikom:Pinki/Arhiva 5

Arhiva 4

Arhiva 5

Arhiva 6

2011.

Nikodije Stojanović Tatko

Premjestio sam članak na Korisnik:St.vojislav/Nikodije Stojanović Tatko, pošto je bio označen za brzo brisanje jer je početnički duže od 7 dana. Ako budeš imao vremena, sredi ga i vrati u GIP. Pozdrav!--V i k i v i n dR 10:03, 10. decembar 2011. (CET)

Sredio sam članak Nikodije Stojanović Tatko, pa se može prebaciti u GIP. --Plamen (razgovor) 15:42, 10. decembar 2011. (CET)

Spomeničari

Jer ima negde da se vidi spisak nosioca partizanske spomenice 1941. Zmija bgd 12:09, 18. decembar 2011. (CET)

Ma znam nego reko ako postoji spisak da se pišu spomeničari ali mislim da je to bilo samo formalno odlikovanje a da je orden Narodnog heroja predstavljao značajnije odlikovanje i ljudi su uvršteni u knjigu.Zmija bgd

Još Ordena Jugoslovenske zvezde

Napravio sam još ordena Jugoslovenske zvezde pa možeš da sortiraš nagrade evo nekih.

• Orden jugoslovenske velike zvezde
  
• Orden jugoslovenske zvezde s lentom [[Слика:Order of the Yugoslav Star with Sash Rib.png]]
  
• Orden jugoslovenske zvezde sa zlatnim vencem
  
• Orden jugoslovenske zvezde na ogrlici [[Слика:Order of the Yugoslav Star on Cravat Rib.png]]
  

Zmija bgd 20:36, 18. decembar 2011. (CET)

Pinki da li si siguran da su svi naši državnici osim Tita primili najveći orden Jugoslovenske zvezde pre mislim da su samo Tito i strani državnici bili nosioci navećeg odlikovanja a da su ostali primali orden drugog reda tj sa lentom. Zmija bgd 20:59, 18. decembar 2011. (CET)

Maršalski znak

Našao sam ovaj orden [[image:Marshal Star.png |100px ]]jer tako deluje zvali su ga maršalski znak da li ima nešto o njemu podataka jer izgleda kao orden ima i svoju trakicu ali nema podataka mnogo o njemu ako imaš neki podatak ja bi napisao članak o njemu. Zmija bgd 21:54, 20. decembar 2011. (CET)

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Latter Days da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 16. decembar 2011 — 23. 40č, 23. decembra 2011. ----V i k i v i n dR 14:16, 22. decembar 2011. (CET)

Na strani Vikipedija:Glasanje/Vikipedijanac 2017. godine je pokrenuto glasanje za Vikipedijanca 2017. godine.

--Vlada ^talk 21:01, 25. decembar 2011. (CET)

Nova glasanja za smernice i pravila

Otvorena su nova glasanja za više smernica i pravila. Molimo vas, dođite i glasajte.

• Vikipedija:Glasanje/Nove smernice i pravila (2)
• Vikipedija:Glasanje/Seminarski radovi

--Jagoda ispeci pa reci 10:18, 27. decembar 2011. (CET)

Znam samo da je ime promenjeno negde između januara i marta 1991. godine. Trebao bih malo detaljnije potražiti. --Plamen (razgovor) 22:45, 27. decembar 2011. (CET)

I ja sam tražio tu hronologiju na mk-vikipediji, ali su ju ti ipak našao prvi :) --Plamen (razgovor) 23:07, 27. decembar 2011. (CET)

Tito

Sve jasno! Vraćena izmena. --Pavlica pričaj 23:25, 30. decembar 2011. (CET)

2012.

Čestitka

Srećnu Novu godinu, dobro zdravlje, uspeh u radu i životu Tebi i tvojima želi --Drazetad (razgovor) 07:37, 1. januar 2012. (CET)

ORP

Pa koriste samo ćirilicu, a to ѕ je ćirilično slovo za glas d͡z (zvučni alveolarni afrikat) (vidi en:Dze i en:Voiced alveolar affricate) Ne treba ga mešati sa latiničkim s. --F± 09:33, 4. januar 2012. (CET)

A može da se generiše na srpskim ćiriličnim rasporedima na vindouzu, klikom na taster Y. --F± 09:34, 4. januar 2012. (CET)

Pozdrav! Pre svega ti želim srećnu novu! Čime se baviš na Vikipediji, jel imaš kakve ideje? Ja tu i tamo napišem biografiju narodnog heroja, a u poslednje vreme sam više pažnje posvećivao ličnostima i pokretima svetskog radničkog pokreta. --Plamen (razgovor) 16:32, 4. januar 2012. (CET)

Spisak ulica

Ufff! Mnogo mi komplikovano! :-(

glasanje

Pokrenuto je glasanje [1], pa bi bilo dobro da i ti glasaš. Pozdrav--Yielding (razgovor) 14:26, 5. januar 2012. (CET)

Kapičić

Članak o njemu je ditiramb! Kapičić očigledno ima jednu mračnu stranu, vidim optužen je i za ratni zločin 1947. Znam takođe da je na Golom otoku takođe inicirao i podsticao na neljudsko ponašanje, ljudi su tamo ubijani i umirali od neljudskih uslova. Članak treba da bude uravnotežen, kao i mnogi drugi o narodnim herojima koji su napisani na način koji nije encilopedijski preciznije mislim na neutralnu tačku gledišta. --Goldfinger (razgovor) 10:35, 11. januar 2012. (CET)

Upravo je suština da se razdvoji žito od kukolja. Nažalost o Kapičiću ne govorim na osnovu novinarskih članaka. Drugo probaj malo da iskopaš sledeći termin "Pseća groblja u Crnoj Gori". Moji su, uključujući mene, svi bili Komunisti i zato hoću da se do kraja kaže istina. Činjenica je da pobednici pišu istoriju ali vremenom ona ipak legne na svoje...--Goldfinger (razgovor) 12:29, 11. januar 2012. (CET)

Sednemo jedne nedelje u Dom omladine i popričamo o tome... :-) --Goldfinger (razgovor) 15:04, 12. januar 2012. (CET)

Krsto Bajić

Ja sam malo doradio članak,čisto kozmetički.Iako ja imam neke informacije koje su oprečne tvojima,da je 1920to godište,da je postao član KPJ 1941,a ne 1939 i za dan pogibije da je 3ći avgust,a ne 23ći...--Krulo

Države

Baš Čelik je u pravu... Ne postoji u pravu nešto kao — (države su obe! jedna je republika, a druga federacija!) — država je jedna, a ona po uređenju može biti uređena kao federacija, gdje ima centralna vlast (savezna) i autonomna necentralna (republička). Ako u šablonu piše država, treba ispoštovati i napisati naziv države, ništa više. Sve dodatno se upisuje u mjesto rođenja, ili ako postoji posebna stavka za admin. jedinice. Tako da je njegova izmjena gdje je SR BiH stavio u rubriku mjesto rođenja, pored naseljenog mjesta, u potpunosti ispravna. --Željko Todorović (razgovor) 15:38, 18. januar 2012. (CET) s. r.

Ne može se uređivati kao kakav pripadnik političke stranke, pa da ne cijeniš one koji nisu tvoja stranka... Ovdje nema politike. Ako nisi dobro shvatio funkcionisanje šablona, SR BiH nigdje ne nestaje, ona i dalje stoji, neposredno uz SFRJ, samo u rubrici namijenjenoj za nju. Vizuelno, nema promjene, obadvoje ostaje (samo na svoji mjestima). --Željko Todorović (razgovor) 15:45, 18. januar 2012. (CET) s. r.

Upravo zato što vizuelno ostaje isto, ne vidim zašto se toliko protiviš da se ispoštuju šablonske stavke. Ma koliko to tebi izgledalo sitničarski ili provokativno, onaj ko kaže hoću da bude ispravno, u prednosti je. Ne možeš reći, a ti mrziš ovo ili ono, kada on u stvari govori pravu stvar. Stoga i ne vidim zašto se prepucavate politički, kao da ima veze negira li ko čiju državnost, ne postoje/nisu postojale one radi urednika na vikipediji, već zbog drugih stvari. Apsolutno je suvišno da pričaš nekome svoja politička opredijeljenja ili kako si se izjasnio na popisu, prije da šteti govoriti takve stvari nego da koristi. --Željko Todorović (razgovor) 16:10, 18. januar 2012. (CET) s. r.

Mislim da malo trebaš spustiti loptu, i ako ništa, pogledati neki udžbenik o pravu. Mislim da bi ipak za te revolucionarne tvrdnje da je Jugoslavija npr. bila u stvari sedam država, ili jednako današnja BiH u stvari tri države (ali to još niko ne zna), trebao imati nekog osnova. Tvrditi takvo nešto, a odgovarati meni kao da sam ja dužan da dokazujem šta je država, nije uopšte korektno. --Željko Todorović (razgovor) 18:01, 18. januar 2012. (CET) s. r.

Otpisani

Veliki sam ljubitelj Otpisanih pa ako ti treba pomoć oko sređivanja članaka tu sam ako možeš da mi daš smernice za literature. Takođe vidim da je novokomponovani državljanin BŠ opet u sukobu s tobom. Iskreno da ti kažem kod mene njegove fore sadašnja i ondašnja ne piju vodu i odma ih menjam nema sadašnja ondašnja država ili republika bila i tako se zvala te kvazi vandalizme ne priznajem i imaš moju podršku. Zmija bgd 21:21, 18. januar 2012. (CET)

Da znam probaću da nađem knjigu. Priče su prdstavljene po događajima koji su se stvarno desili npr. postojala je štamparija u današnjoj Daničarevoj (Milutina Blagojevića) ulici na Vračaru. U porodičnoj kući je bila štamparija koja je opisana u seriji a kada su otkriveni štampari i porodica Blagojević je streljana na Banjici. Priču mi je ispričao jedan prijatelj jer je njegov drug bio unuk Milutina Blagojevića. Zmija bgd 12:05, 19. januar 2012. (CET)

Napisao sam novi članak Stane Brovet piše u mojoj literaturi da je bio učestvovao u NOB-u pa ti nađi gde i kada i dodaj. Pozdrav.Zmija bgd 17:54, 19. januar 2012. (CET)

Pinki, otovreno je glasanje, bilo bi dobro kad bi dao svoj glas. --Bolen (Uđi slobodno!) 13:52, 22. januar 2012. (CET)

Otvoreno je glasanje, bilo bi dobro kad bi dao svoj glas. Zmija bgd 01:05, 27. januar 2012. (CET)

Hvala na preporukama

Hvala druže Pinki ti si bio i ostao dobar prijatelj i častan drug primetio sam da je atmosfera javnog linča ali nema veze. Obratiću pažnju na savete Bokice i Vikija. Razmisliću o ponovnoj kandidaturi. Zmija bgd 13:03, 28. januar 2012. (CET)

Spomenica

Pozdrav! Zaslužio si, a i ti si meni udelio toliko spomenica, pa je red da i ja tebi dam koju :) Uskoro mi počinju ispitni rokovi na faksu, pa sam poslednjih dana bio manje aktivan. Ulenjio sam se sa narodnim herojima, trenutno pišem članke vezane uz međunarodni radnički pokret (Severni Vijetnam, Afrički nacionalni kongres, Pokret 26. jul, Saur revolucija, itd). Kako napreduje tvoja hronologija SFRJ/SKJ? Imaš li neke nove planove? --Plamen (razgovor) 14:48, 28. januar 2012. (CET)

Pitanje

Druže, zašto si mi izbrisao tekst o Mladenu Stojanoviću? Nije politički korektan? Valjda ja kao Prijedorčanin i Krajišnik znam i drugu stranu priče. Pozdrav i svako dobro. Pecanac 21:32, 29. januar 2012.

Odgovor

Nisam ni tvrdio da je Mladen bio konkurent Brozu unutar strukture KPJ. Mladen je bio prijetnja na terenu, tamo gdje je ustanak protiv ustaša i Njemaca buknuo svom snagom - u Krajini, gdje su se Srbi podigli protiv terora. Zašto bi neki nepoznati došljaci sa strane komandovali srpskim ustanicima? Narod je slijedio Mladena a ne one bezumnike koje je Broz slao sa zadatkom da prave pometnju i zbog kojih je stradao veliki broj Srba na Kozari. Pecanac 22:11, 1. februar 2012. (CET)

Porodica Broz

Primetio sam da radiš na tome i lepo izgleda. Sviđa mi se i šablon koji okuplja sve teme o Titu. Inače, pogledaj članak Jovan Šerbanović, ja nemam drugi tom NHJ da nadopunim. --Plamen (razgovor) 13:35, 5. februar 2012. (CET)

Mnogo mi se sviđa članak o Brozovima, ako neke podatke nađem dodaću gde fali, sjajani si pozdrav. Zmija bgd 23:53, 10. februar 2012. (CET)

Medalja za hrabrost 1912 i 1913

Šta kažeš na spajanje ova dva članka, mislim da nema potrebe da budu razdvojeni. Razmak od uvođenja je samo godinu dana pa ispada malo konfuzno. Ionako su obe dodeljivane u Balkanskim ratovima koji su takođe jedan članak? Pozdrav--Đura (razgovor) 23:19, 15. februar 2012. (CET)

Hajde ti :) ako te ne mrzi ... Ima i medalja Miloš Obilić koju je uvela SRJ tokom postojanja ... Trebalo bi to još malo istražiti i proveriti. --Đura (razgovor) 23:29, 15. februar 2012. (CET)

U SRJ to nije bila medalja već "veliko odlikovanje" Miloš Obilić ... ima nešto više o tome na http://klubkolekcionara.blogspot.com/2011/02/obilic-za-hrabrost.html, ако не будеш стигао ти, јави ми па ћу ја да видим да средим некако ... --Ђура (разговор) 23:43, 15. фебруар 2012. (CET)

Направио сам једну промену а да нисам видео да си ставио шаблон рут на страници Александра Карађорђевића. Надам се да није било проблема. --Алекс (разговор) 12:01, 16. фебруар 2012. (CET)

Александар II Карађорђевић

Могуће је да сам негде погрешио али пошто сам ја уређивао тај чланак постојале су опет пристрасне референце, немогу да схватим поједине кориснике који пишу разне клевете. Ове податке сам нашао у књизи Српске династије, незнам да ли су проверљиве 100% али у многим сегментима су, хвала што си ми указао на грешке. Змија бгд 23:56, 16. фебруар 2012. (CET)

Vladimir Popović

Poštovani Pinki Da li mi možete objasnitizašto prepravljate stranicu Vladimira Popovića? Ispravke koje sam uneo su konkretne i tačno se prati njegov život i rad kroz godine. Unapred zahvalan

Генерали Народни Хероји СРЈ

Друже Пинки дошао сам нових сазнања да су поједини Народни Хероји од 1999. стварно одликовани тим орденом. Не тако давно ми није било јасно зашто поједни наши генерали носе тракице које одговарају орденима народног хероја. Копајући по чланцима открио сам да су стварно одликовани ево овде доказа да је данашњи начелник генералштаба народни херој, такође предпостављам и да је командант специјаних јединица. Змија бгд 16:43, 18. фебруар 2012. (CET)

Његова једниница је одликована и он сам види а пробаћу да нађем списак одликованих преко министарства одбране. Змија бгд 16:57, 18. фебруар 2012. (CET)

Нашао сам где пише ево овде. Змија бгд 17:43, 18. фебруар 2012. (CET)

Па ваљда као командант тада је заступао јединицу и открио сам да је списак у архивама службеног гласника и да није доступан у јавности, чињеница је да је Милошевић делио одликовања и шаком и капом око 4200 је одликовано. Змија бгд 18:03, 18. фебруар 2012. (CET)

Има једна пословица: "Заклела се земља рају да се тајне све сазнају" е па тако једног дана ће се све сазнати у то буди уверен. Змија бгд 18:13, 18. фебруар 2012. (CET)

Članak Vladimir Popović

Poštovana gospodo iz Wikipedije Dozvolite da Vam se predstavim. Moje ime već znate, zovem se Nada Radimir i sestra sam supruge Vladimira Popovića, Vjere Popović.

Fotografija koju sam stavila je iz porodične kolekcije koju sam nasledila nakon smrti moje sestre, i ako pogledate englesku verziju Wiki – ta se fotografija i tamo nalazi i prošla je ispitivanje austorskih prava. Molim Vas takođe da dozvolite promenu njegovog porekla. On nije bio iz siromašne seljačke porodice. To je zaostala terminologija za biografije za partijske knjižice. Njegov otac je bio perjanik ( oficir ) kralja Nikole. Služio je na Kipru kao oficir crnogorski u trupama koje su održavale mir. Nakon toga je krenuo za SAD gde je zaradio dovoljno novca da kupi kuću na Cetinju i osigura školovanje dva sina, jednog na medicinskom fakultetu, a drugog na pravnom fakultetu i ćerku u gimnaziji.

Upravo je izašla knjiga pod Naslovom : Vladimir Popović Španac od autora Marka Spadijera i smatram da uloga Vladimira Popovića je šira nego što su izvori koje Vi navodite. Vladimir Popovic je bio uski saradnik Maršala Tita do kraja svog života i do smrti je bio Šef Kabineta Predsednika Tita i njegova uloga je za istoriju naših krajeva neobično važna nakon završetka Drugog Svetskog rata. On je učestvovao na Mirovnoj Konferenciji 1946, kao delegat UN, praktično na svim zasedanjima Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija. Bio je prvi komunisticki ambasador u Moskvi u času prekida sa Staljinom, bio je prvi Titov ambasador u USA, bio je prvo Titov ambasador kod MaoTse Tunga i bio je organizator “Nesvrstanih”. Knjiga o Vladimiru Popovicu će uskoro biti prevedena na engleski i biće stavljena besplatno na raspolaganje svim univerzitetima i bibliotekama na svetu i MOLIM VAS da dozvolite da na našem jeziku WIKI bude što detaljnija sa što vecim brojem linkova. On je bio po međunarodnoj terminologiji, Politicar, Revolucionar, General, Diplomata i saradnik Marsala Tita do kraja svog života.

Društveno-politički radnik u međunarodnoj terminologiji ne postoji kao profesija.

Molim Vas procitajte tekst koji sam pripremila, i molim Vas da ga ubacite, on ničim ne smanjuje ulogu Vladimira Popovića za vreme Španskog rata i NOB. Molim Vas i da ubacite izvore jer će to sluziti univerzitetima i bibliotekama za dalja istraživanja i pisanje radova o našim krajevima. Orden Narodnog Heroja NIJE profesija vec jedan od najvisih ordenja koje je primio u toku svog života i koji je naveden, kao i Spomenica 1941 i mnogi drugi koje je zaslužio i časno nosio. Zahvaljujem Nada Radimir Sestra supruge Vladimira Popovića

PS

Dve i po godine sam sarađivala sa Markom Spadijerom na pisanju knjige o Vladi i verujte mi da smo sve podatke merili i dokumentovali.

Поздрав

Поздрав! Видим да вредно радиш на хронологији СКЈ и СФРЈ :) Ја сам у задње време исто написао доста чланака везаних уз НОБ. Погледај овај од данас – Јединствени народноослободилачки фронт Југославије. Такође сам написао биографију Луја Адамича и Првослава Караматијевића, видео сам на страници Тима НОБ да су то тражени чланци. Такође сам пре неког времена, на темељу Ко је ко у Југославији из 1957. унео сва одликовања народних хероја, која су се наалзила у књизи, а нису била у чланцима. Видим да се појавила књига о Владимиру Поповићу. У Хрватској ће ускоро да изађе књига о Владимиру Бакарићу, што сматрам позитивним трендом. --Plamen (разговор) 18:46, 19. фебруар 2012. (CET)

Начелници ВМА

Можда си приметио почео сам да пишем чланке о начелницима ВМА, ако имаш неке податке слободно допуни у наредних пар дана заврши ћу све. Поздрав. Змија бгд 19:46, 19. фебруар 2012. (CET)

Планови

Имам доста материјала о македонским партизанским бригадама, па ћу настојати да напишем што је више чланака о њима. Наравно, ту и тамо увек напишем покоју биографију народног хероја. Такође настојим скупити податке о појединим монументалнијим споменицима НОБ-а, тако да је задњи чланак посвећен тому Споменик устанку народа Хрватске. Свакако ми препоручи о којим би још споменицима било добро написати чланке. Мало сам надопунио и чланак Далмација у НОБ-у, а сакупио сам и материјала о Лици у НОБ-у. Што се тиче чланка Музеји НОБ-а, сазнао сам да је у Вуковару у Радничком дому до средине 1990-их радио Музеј Другог конгреса КПЈ, па можда не би било лоше надопунити чланак тим податком. Пронаћу нешто више података о том музеју. --Plamen (разговор) 19:57, 19. фебруар 2012. (CET)

Био сам ставио слику с интернета, али ми је обрисана. Међутим, имам познаника који је тамо био на дан отварања споменика прошле године, па могу да га замолим да удели слику за чланак.--Plamen (разговор) 20:05, 19. фебруар 2012. (CET)

Vladimir Popović 2

Dragi Pinki

Kao što sam Vam ranije rekla članak je pun svih dužnosti koje je obavljao. Na područiju naših teritorija najvažnija mu je dužnost gde ga je Tito poslao za Organizacionog sekretara KPHrvatske 1941 godine u Zagreb da diže Hrvate na ustanak. Nažalost ja to ne mogu napisati izričito, nego to moram obući u mnogo drugih haljina. Tuđman ga je izbrisao. Izbrisao je ulicu koja je nosila njegovo ime u Zagrebu i prekrstio školu koja je nosila njegovo ime i maknuo njegovu bistu pred školom. Ja se spremam da napravim sa svojim pomoćnikom stranicu sa fotografijama. Njegove majke, sestre, nosiloca Spomenice), moje sestre, nosioca Spomenice – logoraš iz Jasenovca). U knjizi su izasle fotografije sa Titom, kao General u ratu, kao španski borac, ima i fotografija njegovog groba u aleji u Beogradu. Ali daj mi vremena da najprije ovo sredim. Moja sestra je sahranjena u našoj porodicnoj grobnici u Boki Kotorskoj u Dobroti. Kad je ona umrla u Beogradu 1994 buktao je rat i ja sam je dala spaliti u Beogradu i kasnije smo prenjeli urnu u Dobrotum gde leže naši roditeji i naši predci. Vlado i ona nisu imali dece.

U knjizi ima i lijepa fotografija sa Dwight eisenhowerom i pismo sto mu je napisao – no ta fotografija ima autorska americka prava – u knjizi je izasla – tko Te pita u Crnoj Gori za autorska prava .

MOLIM VAS PUSTI MOJ TEKST. Zadnja verzija strnice Vladimir Popović (1914-1972) ima napomenjene prepravke, ali je preusmerena na stranicu Vladimir Vlado Popović. Dati cu Vam sve podatke koji Vam trebaju sa velikom zadovoljstvom, a najbolje da zamolim autora čim završi krajem marta promociju knjige da Vam pošalje jedan primerak,pošalji mi adresu.

Kad završim ovu „ bitku s Vama“ pokušaću ga staviti na Hrvatsku Wiki. Zaželi mi dobru sreću, jer sam se s njima nosila 6 mjeseci za Wiki o mom ocu. Dok im se nisam zaprijetila da će ostati samo na srpskoj i da to meni ni malo ne smeta jer je moj otac bio Hrvat, katolik, Jugosloven – iz čije kuće je 1942 u Zagrebu otišao u partizane Ivo Lolo Ribar i u čijoj kuci je često boravio i skrivao se za vrieme boravka u Zagrebu.

MOLIM VAS pusti moj tekst – lako ćemo ga dopunjavati, meni treba iz mnogo razloga ovakav kakav je. On ničim ne sramoti Vladu u nikakvom pogledu, ja imam mnogo razloga da prođe sa celokupnom biografijom i izvorima.

Naime za prevod knjige na engleskom mi je potrebno da tekst bude identičan engleskom koji postoji, jer sada moram traziti podatke FBI iz SAD i Kongresne biblioteke jer se spominju u knjizi mnogi Amrikanci i moram biti vrlo pažljiva, zajedno sa autorom. Nadam se da će te mi pomoci da postignem da njegov rad na našim teritorijama i u međunarodnoj diplomatiji Titotvoj zajedno sa Kocom Popovicem – dođe u ruke ljudima širom sveta koji će izučavati taj period naše istorije. Spisak njegovih odlikovanja ima Muzej u Baru koji nosi njegovo ime gde su arhivirani svi dokumenti – oreginali nakon završetka knjige. Moram se i sa njima dogovriti da isprave njegovu biografiju, oni su mi se zahvalili za sva originalna dokumenta postoji i soba sa njegovom random sobom itd.

HVALA VAM – a meni možes slati mail direktno sa svim pitanjima koja možeš imati za vlastite informacije, ja sam bila u dobrim odnostima sa Titom i Kocom i Lepom Perovic i ostalima iz tog vremena. Ja sam zavrsila Novinarsku i Diplomatsku Visoku Skolu u Beogradu 1952. Dobro sam znala i Đilasa i Mošu i celo društvo

Srdačno Nada. Hopenada (разговор) 07:30, 21. фебруар 2012. (CET)

Тито

Замолио бих те провериш да ли је ова измена у реду. [2] Поздрав. --ノワック・ウォッチメン 16:13, 24. фебруар 2012. (CET)

Споменик Партизану-борцу

Успео сам да скупим довољно података и напишем чланак о Споменику Партизану-борцу. Сећам се да си ме прошле године упитао јел знам шта о њему. Сазнао сам и имена 16 од 97 сахрањених народних хероја, и то на овој страници, где су постављене слике унутрашњости споменика. Било би добро некако успоставити контакт са тим човеком, па да нам пошаље слике за чланак и слике осталих плоча с именима, да скупимо имена свих 97 сахрањених. --Plamen (разговор) 17:07, 24. фебруар 2012. (CET)

Мислим да је довољно прегледно, а и супер је што коначно имамо чланак о Председништву СФРЈ. Тренутно радим на чланку о Споменику битке за рањенике на Макљену. Ту ћу да убацим слику под поштеном употребом са краја 1970-их, будући да је споменик срушен. Исто сам направио у чланку Споменик победи народа Славоније. --Plamen (разговор) 21:18, 24. фебруар 2012. (CET)

Имам један предлог за распоред чланова председништва СФРЈ. У чешком чланку под Členove članovi Predseništva su podeljeni u grupe 1974-1979, 1979-1984, 1984-1989. i 1989-1991. Možda bi bilo preglednije za svaki petogodišnji mandat napraviti posebno odeljenje, nego grupisati članove Predsedništva od 1971-1974. i 1974-1991. Šta misliš? --Plamen (razgovor) 23:31, 24. februar 2012. (CET)

Nisam mislio da bude šablon, nego samo podnaslov, pa ispod njega samo nabrojani članovi predsedništva, dakle običan spisak. Inače, razmišljao sam o tim „neravnim“ šablonima koji, kao u članku Petra Stambolića, izlgedaju nepregledno. Mislim da bi bilo dobro napraviti ih u stilu padajućeg šablona, kao što si napravio šablone o Narodnim herojima iz Zap. Srbije. --Plamen (razgovor) 23:42, 24. februar 2012. (CET)

Ne razumem se baš u izradu šablona, ali ako je tako problematično, verujem ti. Inače, što se tiče tog šablona, kada se nalazi u članku, npr. Narodna Republika Angola, države u šablonu su „razbacane“, odnosno često ne idu do kraja reda, nego i pre toga prelaze u drugi red. Kako da se to popravi? --Plamen (razgovor) 00:00, 25. februar 2012. (CET)

Moguće da onda izgled šablona zavisi o internet pregledniku koji se koristi. Sada je odeljak daleko pregledniji. --Plamen (razgovor) 00:14, 25. februar 2012. (CET)

I ja baš sad pregledavam biografije nekih političara koji su bili članovi Predsedništva, a taj podatak uopšte nije naveden u člancima, jer je to uglavnom razdoblje 1980-ih, a dosta članaka o novijim političarima sam napisao na temlju Ko je ko u Jugoslaviji iz 1970. godine ili Enciklopedije Jugoslavije 1980-1990, ali su tu obrađeni samo neki značajniji političari, i to do slova K. --Plamen (razgovor) 00:51, 25. februar 2012. (CET)

Vitomir Janjić

Imaš li još neku literaturu o njemu. --Jovan Vuković (r) 23:11, 26. februar 2012. (CET)

Sada je Kategorija preglednija s obzirom na to da broj članaka vezanih uz SFRJ raste. Ako nisi, pogledaj članak Spomenici Narodnooslobodilačke borbe, koji sam nadopunio sa još značajnih vajara i njihovih spomenika. Koristio sam se knjigom 'Revolucionarno kiparstvo iz 1977, gde su navedena najznačajnija vajarska ostvarenja vezana uz NOB, a uneću još vajara pošto nisam prošao celu knjigu. Pošto je članak sada duži a i još će da se poveća, bilo bi dobro da se u kutijici sa strane ubaci još slika spomenika NOB-a kojih ima u ostavi, a nema u članku. --Plamen (razgovor) 23:17, 27. februar 2012. (CET)

Dragi Pinki

Dragi Pinki

Hvala Ti - drago mi je da se baviš Wiki vec koju godinu.

Ja ću Ti poslati deo teksta iz knjige o porodici, kroz koji dan, i fotografije.

Naime ja sam stara 82 godine i kod mene ne ide ništa na veliku brzinu, ja bi htela da još sredim da se knjiga prevede na engleskii da dođe u ruke svim univerzitetima i bibliotekama na cyberspace besplatno, da posluži svima koji se bilo gde služe našom istorijom iz tog vremena.

Ja sam udovica, muž mi je bio Švajcarac i kako je on umro i nisam imala dece, kad sam došla do penzije i kad mi je sestra umrla preselila sam u Australiju u penziju. Za stare ljude bolja klima i bolji uslovi od Švajcarske.

Probala sam da ti pošaljem mail na adresu sa hotmaila ali nije prošao pa te molim da mi pošalješ neki ako imaš kako bih ti poslala potrebne informacije za unapredimo wiki. Srdacno

Zajednički poslužitelj

Pozdrav! Vidim da si ti stavljao neke slike narodnih heroja (npr. Ivan milutinović) izravno na Komons.vikimedija i sve te slike mogu da se slobodno koriste. Ovih dana sam skenirao popriličan broj slika brigada i divizija NOVJ, pa bih voleo da ih pošaljem na Komons, te da tako budu dostupne svima. Inače, jel se to može i za slike narodnih heroja? Ako da, zašto smo ih dosad slali pod licencom poštene upotrebe? Pogledaj članak Spomenik ustanku naroda Hrvatske (ima sliku) i moj novi Spomenik bitke na Neretvi. Za koje bi još spomenike bilo dobro da imamo članak? --Plamen (razgovor) 22:37, 1. mart 2012. (CET)

Aha, tako. Mislio sam, ako se pošalje na Zajednički poslužitelj da nema nikavih problema. Onda imaš pravo, bolje staviti pod poštenu uporabu, pa će slika da ostane za stalno. --Plamen (razgovor) 18:30, 2. mart 2012. (CET)

Sada će šabloni biti daleko pregledniji. I ja ću isto da prebacim u padajuće šablone koje sam kreirao. Inače, danas sam postavio članak Brigade NOV Hrvatske. Takođe sam konačno završio članak Dalmacija u Narodnooslobodilačkoj borbi. --Plamen (razgovor) 22:56, 3. mart 2012. (CET)

Pijade

Slažem se, strašno. Baš sad za ispit na fakultetu čitam knjigu Holokaust u Zagrebu i po njoj se vidi kako je antisemitizam postepeno rastao tokom 1930-ih, a Vlada Cvetković-Maček je već u septembru 1940, pod pritiscima Nemačke, proglasila dva zakona protiv Jevreja. Pogledaću sutra za Lepu Pijade. Inače, u utorak je bila promocija knjige o Vladimiru Bakariću. Nažalost, nisam mogao da idem jer sam imao važnijih obaveza. --Plamen (razgovor) 00:02, 5. mart 2012. (CET)

Pogledao sam za Lepu u Tko je tko u Jugoslaviji iz 1957. i 1970, ali nema članka o njoj ni pod Pijade ni pod Nešić. --Plamen (razgovor) 10:34, 5. mart 2012. (CET)

Evo, i ja sam pokušao, ali sam samo preradio stari šablon. Mislim da dobro izgleda: Narodni heroji-Gorski kotar i Pokuplje --Plamen (razgovor) 10:56, 5. mart 2012. (CET)

SR Srbija

Zdravo Pinki,

ako te zanima, istražio sam o ustavnom konstituiranju

Vezano je uz ovu izmjenu; gdje si napisao Osnovana je 7. aprila 1945. (naknadno je stavljeno 9. aprila 1945.).

Mislim da odluke o prihvaćanju odluka Vojvodine i Kosova o priključenju federalnoj Srbiji, da te odluke nemaju taj, konačni, ustavnopravni značaj. Jer su po većini stručnjaka to upravo oni datumi koje sam ovdje naveo.

Tko zna, možda Dragoljub S. Petrović, u knjizi koju je priredio: Konstituisanje federalne Srbije (Beograd : Nova knjiga : Institut za istoriju radničkog pokreta Srbije, 1988., ISBN 978-86-7335-059-2) navodi drugačije. Već po naslovu magistarskoga rada Gorana Ilića (Razvoj ustavnosti Srbije u federativnoj Jugoslaviji od 1944. do 1947. : konstituisanje federalne Srbije) vidi se da je to bio proces (Ustav Narodne Republike Srbije, 17. 1. 1947.). -- Bugoslav (разговор) 11:51, 16. март 2012. (CET)

Vidim i Хронологија ДФЈ и КПЈ 1945.#Април gdje se navodi o Kosovu i Metohiji, a različito od Хронологија ДФЈ и КПЈ 1945.#Јул (8—10. јул)

Izvor: Dušan Bilandžić, Historija Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije : glavni procesi : 1918. — 1985., 3. dopunjeno izd., Školska knjiga, Zagreb, 1985., str. 71.

Konačna odluka o statusu Kosova donesena je na zasjedanju Oblasnog NOO-a Kosova i Metohije od 8. do 10. srpnja 1945. koje je zaključilo da se ta pokrajina priključi federalnoj Srbiji u DF Jugoslaviji sa statusom autonomije.

— Bilandžić, 1985., 71.

-- Bugoslav (разговор) 12:19, 16. март 2012. (CET)

Stvaranje zemaljskih antifašističkih vijeća, odnosno antifašističkih skupština u pojedinim republikama i drugim područjima, uvijek je bilo popraćeno donošenjem propisa u kojima se spominju federalne države, demokratska federalna Srbija, i sl. Datumi kad su zemaljska antifašistička vijeća odnosno antifašističke skupštine prerasle u narodne skupštine, narodni sabor i sl., ti datumi nisu oni od kojih se računa konstituiranje budućih narodnih republika. Lijepo sam ti citirao, a pronašao sam kod Ferde Čulinovića i još nekih autora da se 11. nov. 1944. uzima za ustavnopravno konstituiranje Srbije države-članice federacije. Oblikovat ću te izvore, pa ćeš vidjeti. -- Bugoslav (разговор) 23:54, 16. март 2012. (CET)

Čini mi se da tvoje stajalište nije utemeljeno u izvorima. Dovoljno je uzeti u obzir AVNOJ, kada su udareni temelji Nove Jugoslavije. I svi povjesničari, historičari, istoričari i pravnici će reći da je SFRJ (pa time i FNRJ i DFJ) utemeljena u Jajcu. Dakle tada kreće državnost (naravno, međunarodna priznanja došla su kasnije).

Tvoj argument, da federalne države (gdjekad federalne demokratske, pa i samo demokratske) ne mogu prethoditi Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji nije točan. Pogledaj malo i jezično, govori se o federalnim državama, ali o federativnoj Jugoslaviji. Vidi: Upravni ustroj ZAVNOH-a. Možda je u nekim republikama bilo drugačije, ali to ne znači da su se federalne države mogle nazivati federalnim državama tek poslije ustanovljavanja naziva Demokratske Federativne Jugoslavije.

U nekim pokrajinama i nekim budućim republikama razvoj je možda išao drugačije, a opet možda i nije. Vijećnici AVNOJ-a iz Hrvatske u sporazumu s Izvršnim odborom AVNOJ-a preuzeli su inicijativu za formiranje ZAVNOH-a (pismo od 5. 12. 1942., a prvo zasjedanje ZAVNOH-a trebalo je biti 30. 1. 1943.).

U trenutku kad se AVNOJ konstituira kao u zakonodavno i izvršno predstavničko tijelo Jugoslavije, kao vrhovni predstavnik naroda, tu je već riječ o državnosti. Pogledaj kada su zemaljska antifašistička vijeća i antifašističke skupštine donesle slične odluke o konstituiranju tih ZAVNO i ASNO u zakonodavna i izvršna tijela, te kao vrhovne predstavnike naroda, odnosno vrhovne organe državne vlasti (najviše zakonodavno i izvršno narodno predstavničko tijelo i vrhovni organ državne vlasti demokratske Srbije kao ravnopravne federalne ...).

Najbolje je vidjeti osnovnu logiku, ako su po tvom stajalištu federalne države isključivo vezane uz nastanak naziva DFJ, onda bi to značilo da je tek DFJ država, a da AVNOJ nije začetak te državnosti. Ja ti lijepo kažem, osnivanje tih tijela, skupština i slično je krenulo od "malih" narodnooslobodilačkih odbora, ponekad su to bili NOO-i ponekad odbori Narodnooslobodilačke fronte, ponekad bivši članovi različitih organizacija (neke samo u pokušaju) pod pokroviteljstvom KPJ, kao što su: Fronta narodne slobode, Jedinstvena radnička partija, Stranka radnog naroda, Zveza delovnega ljudstva Slovenije se je postopoma konstituirala na pobudo komunistov, ki so v Celju organizirali 3. septembra 1939 sestanek s predstavniki Kmečko-delavskega gibanja, Slovenske kmečke stranke in drugih skupin. (Slovenska ljudska fronta — SLF — organizirani oblik Narodne fronte u Sloveniji, nastala je sredinom 1935.), Antiimperijalistična fronta (poslije: Osvobodilna fronta, nakon toga: Osvobodilna fronta slovenskega naroda). Da ne govorimo o Jedinstvenoj narodnooslobodilačkoj fronti i drugim općenarodnim antifašističkim organizacijama kao što su NOO-i, AFŽ i USAOJ, sindikati itd.

Dakle, sve to je postojalo i prije AVNOJ-a i prije Inicijativnoga odbora ZAVNOH-a (osnovan 1. 3. 1943., a ne 2. 3. 1943.).

Organizacija se stvarala od dna prema vrhu. Barem u nekim dijelovima nove Jugoslavije (kao zajednice država).

---

Svima je jasno da u članku o SR Srbiji piše kako je trajala do 28. 9. 1990. Ako je to moguće napisati u članku o SR Srbiji, ne vidim razloga zašto bi se u članku o SR Hrvatskoj pisalo da je postojala do 25. 6. 1991., kad je po svim kriterijima postojala do 25. 7. 1990.

Lako se u članku o SR Hrvatskoj napiše odlomak Nezavisnost u kome bi se objasnilo da je Republika Hrvatska još jedno vrijeme bila u sastavu SFRJ, te kako je proglasila nezavisnost 25. 6. 1991. Tu se onda može dodati o Ustavu RH (22. 12. 1990.), a ne u uvodu članka o SRH ― već u posebnom odlomku na kraju članka.

Tako se i u članak o Republici Hrvatskoj može dodati odlomak u kojemu bi se ukratko opisalo stanje do proglašenja nezavisnosti.

Ako misliš da treba pisati da je SRH trajala do stjecanja nezavisnosti, onda treba napisati da je i SR Srbija trajala do primanja SRJ u UN 1. 11. 2000. Zašto do 1. 11. 2000.? Zato jer je do tog datuma SRJ tvrdila da je ona i dalje nasljednik SFRJ (ovdje sam sažeo malu kronologiju). Najmanje do 27. 4. 1992. (Ustav SRJ), što nas opet stavlja u probleme jer je SR Crna Gora postojala do 12. 10. 1992. (Ustav RCG).

---

Sad još malo o 11. 11. 1944.

• Dušan Bilandžić, Jugoslavija poslije Tita : (1980. – 1985.), Zagreb : Globus, 1986., ISBN 86-343-0041-2, dio: Otvaranje problema jedinstva i zajedništva Srbije u vezi s ustavnim statusom pokrajina, str. 79. COBISS.SR 27366407

Federalna Srbija kao i ostale republike nastala je odlukama II zasjedanja AVNOJ-a. Međutim, njena konstitucija kao složene državne zajednice je započela kasnije od ostalih federalnih država i trajala je od studenog 1944. do rujna 1945.

— str. 79.

(...) odluka Prve skupštine naroda Vojvodine, 31. jula 1945. o priključenju Autonomne Pokrajine Vojvodine federalnoj Srbiji;

— str. 80.

---

Možemo pretpostaviti da su 9. nov. 1944. verificirali mandate i izabrali predsjedavajućega, 10. nov. 1944. (provjereno) su prihvatili Poslovnik, vjerojatno su tada utvrdili i dnevni red, 11. nov. 1944. su odlučivali i 12. nov. 1944. su zaključili rad.

---

Što se tiče VANOSS-a. Doneseni su važniji akti (od 9. do 12. 11. 1944., većina 11. 11. 1944.) su:

• Deklaracija Velike antifašističke narodnooslobodilačke skupštine Srbije o odobrenju rada narodnih prestavnika Srbije na Drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije
• Odluka Velike antifašističke narodno-oslobodilačke skupštine Srbije o konstituisanju Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije kao vrhovnog zakonodavnog i izvršnog organa državne vlasti demokratske Srbije
• Odluka o odobrenju rada Glavnog narodno-oslobodilačkog odbora Srbije
• Odluka o ustanovi Suda za suđenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti (11. 11. 1944.)
• Odluka Velike antifašističke narodno-oslobodilačke skupštine Srbije o uspostavljanju Zemaljske komisije Srbije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača
• Odluka Velike antifašističke narodno-oslobodilačke skupštine Srbije o osnivanju Privredne banke Srbije
• Odluka Predsedništva ASNOS-a o „Službenom glasniku Srbije”
• Sud za suđenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti izabran od Velike antifašističke narodno-oslobodilačke skupštine Srbije
• Poslovnik Velike antifašističke narodno-oslobodilačke skupštine Srbije primljen na sednici od 10. novembra 1944. godine
• Predlog Antifašističkom veću narodnog oslobođenja Jugoslavije o dodeljivanju zvanja Narodnog heroja maršalu Jugoslavije Josipu Brozu – Titu
• Odluka o ustrojstvu i poslovanju narodnooslobodilačkih odbora i skupština demokratske Srbije

---

Ferdo Čulinović, Razvitak jugoslavenskog federalizma, Školska knjiga, Zagreb, 1952., str. 146., 148. COBISS.SR 57111559

U Beogradu 11. nov. 1944. održano je prvo zasjedanje »Velike Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije«, koje je proglasilo ostvarenje nove srpske države kao članice jugoslavenske federacije. (...)

— str. 146.

Odlukom o odobrenju akata Glavnog NOO-a Srbije legalizovan je dotadanji rad vrhovnog političkog rukovodstva NOP-a i tog najvišeg naredbodavnog faktora narodne vlasti na području oslobođene Srbije. S tom su legalizacijom ovi akti dobili karakter prava.

— str. 148.

Ferdo Čulinović spominje 11. 11. 1944. i u ostalim svojim djelima, npr.: Državnopravni razvitak Jugoslavije, 1963. COBISS.SR 98559 COBISS.SR 262259975 COBISS.SR 50409991 COBISS.SR 39995399

---

Zanimljivi citati na slovenskom jeziku (nisam ih oblikovao u referencije):

• Glavni narodnoosvobodilni odbor za Srbijo je bil ustanovljen sicer že novembra 1941, toda do vzpostavitve vrhovnega organa oblasti v Srbiji pride šele 11. novembra 1944.

• Takrat se je v Beogradu sestala Velika antifašistična narodnoosvobodilna skupščina Srbije, sestavljena iz delegatov s celotnega območja Srbije. Ta skupščina je izvolila Protifašistične skupščine narodne osvoboditve Srbije (ASNOS) kot vrhovno zakonodajno in izvršilno predstavniško telo Srbije (ASNOS je nastal iz prejšnjega glavnoga narodnoosvobodilnoga odbora za Srbijo).

• Hkrati z zasedanjem VANOS Srbije se je 14. novembra 1944 sestala v Beogradu tudi skupščina Enotne narodnoosvobodilne fronte Srbije (Jedinstveni narodnooslobodilački front Srbije), ki se je sestala potem, ko so že bili izvoljeni občinski ....

---

• Pero Morača, Istorija Saveza komunista Jugoslavije : (kratak pregled), Beograd : Rad, 1966., str. 186. COBISS.SR 98264583

Prvo zasjedanje Antifašističke skupštine Srbije održano je 11. novembra u Beogradu. Na ovom zasjedanju prihvaćene su odluke Avnoja i obrazovani vrhovni, zakonodavni i izvršni organi federalne Srbije.

— str. 186.

---

Jovan V. Stefanović, Ustavno pravo FNR Jugoslavije i komparativno, Knj. 1., Zagreb : Školska knjiga, 1956., str. 222. COBISS.SR 24744960

Jovan Stefanović, Ustavno pravo Jugoslavije i komparativno pravo, Knj. 1., Zagreb : Školska knjiga, 1965., str. 289. COBISS.SR 146445319

Velika antifašistička skupština narodnog oslobođenja Srbije (na kojoj je bilo ovjerovljeno 989 mandata, a prisutno je bilo 885 delegata) donijela je nekoliko odluka od ustavnopravnog značenja za Federalnu Srbiju (...)

— str. 289.

Jedino je u toj Skupštini jedan izaslanik Vojvodine, koji se tu nalazio kao gost, izjavio: da se narod Vojvodine na raznim skupštinama i konferencijama izjasnio za autonomnu Vojvodinu u okviru jedne federalne jedinice.

— str. 289.

---

Ivan Kristan, Družbena ureditev SFRJ : samoupravna socialistična demokracija, 2. dopolnjena izd., Maribor : Obzorja, 1980., str. 28. COBISS.SR 16326919

V letu 1944 so podobne sklepe sprejeli tudi drugi jugoslovanski narodi. Proces formiranja jugoslovanske federacije je bil materialnopravno končan s sklepom Velike protifašistične narodnoosvobodilne skupščine Srbije 11. novembra 1944.

— str. 28.

---

Ivan Beuc, Povijest institucija državne vlasti u Hrvatskoj : (1527. – 1945.), Zagreb : Arhiv Hrvatske, 1969., str. 467., str. 473. COBISS.SR 256920839

Već od prvih dana oslobodilačke borbe KPJ je primjenila principe o konstituiranju sovjetske države. Sovjetska je nastala u doba revolucije ujedinjenjem i konstituiranjem sovjeta u državnu vlast. Iz masovnih organizacija oslobodilačke borbe konstituirali su se odbori Narodno-oslobodilačkog fronta koji su kasnije dobili naziv narodno-oslobodilački odbori. Odbori Narodno-oslobodilačkog fronta preuzimali su u oslobodjenim teritorijama vlast pa su tako pored toga što su bili organi Narodnooslobodilačkog fronta bili i organi narodne vlasti. Takav razvoj je bio nužan, jer je trebalo uništiti stari aparat vlasti, izgraditi novi, koji odgovara postavljenim ciljevima, u kojem će biti omogućeno rukovodstvo KP i u kojem će se okupiti što šire mase koje su bile razočarane radom starih partija a u Hrvatskoj posebno djelovanjem i idejnim osnovicama ustaškog pokreta. U Hrvatskoj su se odbori Narodnooslobodilačkog fronta osnivali najprije na neoslobođenom teritoriju, u gradovima gdje su vršili različite političke i diverzantske akcije, sabirali oružje i hranu, mobilizirali borce, pa su bili prvenstveno organi Narodnooslobodilačkog fronta kao masovne organizacije u borbi za oslobođenje.

— str. 467. i 468.

Uostalom, vidi i

Ivan Bauer, Miodrag Gajinov, Registar važećih saveznih propisa : od 1945. do 31. decembra 1978., Beograd : Novinsko-izdavačka ustanova Službeni list SFRJ, 1979., str. 7. – 9. COBISS.SR 21770508 COBISS.SR 28804359

Po svemu sudeći, konstituiranje država-članica federacije išlo je ovim redom:

• SNOS 19. 2. 1944.
• ZAVNOH 9. 5. 1944.
• ZAVNOBiH 1. 7. 1944. (odluka); početak Drugog zasjedanja 30. 6. 1944.
• CASNO 14. 7. 1944. (Odluka CASNO o pretvaranju ZAVNO-a Crne Gore i Boke u Crnogorsku antifašističku skupštinu narodnog oslobođenja i konstituisanju ove u najviše zakonodavno i izvršno tijelo Crne Gore)
• ASNOM 2. 8. 1944. (Решение на Антифашиското собрание на народното ослободуене на Македонија како врховно законодателно и исполнително народно преставително тело и највисок орган на државната власт на демократска Македонија), i
• ASNOS 11. 11. 1944.

O odlukama koje je donio ZAVNOH i gdje se spominje Federalna Država Hrvatska i sve to prije bilo kakvih sporazuma koji su rezultirali Privremenom vladom Demokratske Federativne Jugoslavije.

Treći period je razdoblje poslije Trećeg zasjedanja ZAVNOH-a 8. V. 1944. do njegova prestanka nakon oslobođenja čitave zemlje, kada se 28. XI. 1946. sastaje Ustavotvorna skupština Hrvatske. (str. 10.)

Donose se ove ZAVNOH-ove odluke: vidi na ovom URL.

• Odluka o ustrojstvu i poslovanju narodnooslobodilačkih odbora i skupština u Federalnoj Državi Hrvatskoj, 9. svibnja 1944.
  • Počinje člankom 1. koji kaže: U Hrvatskoj, kao federalnoj državi u sastavu Demokratske Federativne Jugoslavije, sva vlast pripada narodu preko njegovih izabranih zastupnika' (...)
• Deklaracija o osnovnim pravima naroda i građana Demokratske Hrvatske, 9. svibnja 1944.
  • članak 2. koji kaže: Svi građani Federalne države Hrvatske jednaki su i ravnopravni bez obzira na narodnost, rasu i vjeroispovijest.
• Odluka o ZAVNOH-u kao vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom predstavničkom tijelu i najvišem organu državne vlasti Demokratske Hrvatske, 9. svibnja 1944.
  • članak 2.: Zemaljsko antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Hrvatske vrši sva prava koja pripadaju Federalnoj Državi Hrvatskoj, ukoliko ta prava ne spadaju u nadležnost njegovog Predsjedništva ili Narodne vlade Hrvatske.

Dovoljno je pogledati koje je akte potvrdila Ustavotvorna skupština Federalne narodne republike Jugoslavije, 1. 12. 1945.

Pa se kaže:

Član 136, stav 2
Odluke, zakoni i uredbe potvrđene odlukom Ustavotvorne skupštine od 1 decembra 1945 godine ostaju u važnosti dok se o njima ne donese konačna odluka.

— Ustav FNRJ, 1946.

Zanimljivi izvori

• Ferdo Čulinović, Razvitak ZAVNOH-a, Historijski zbornik (Zagreb : Povijesno društro Hrvatske), god. II (1949.), br. 1 – 4., str. 7. – 45.

Dakle, Inicijativni odbor ZAVNOH-a imao je pored organizovanja osnutka ZAVNOH-a još napose i zadaću da rukovodi poslovima narodne vlasti u Hrvatskoj. Sasvim je dakle osnovano, kada se i Inicijativni odbor ZAVNOH-a smatra klicom budućega vrhovnog rukovodstva narodne vlasti.

— str. 18.

• uredili: Ferdo Čulinović, Vjekoslav Bratulić, Vinko Antić, Priključenje Istre federalnoj državi Hrvatskoj u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji : 1943. – 1968., Rijeka : Sjeverojadranski institut Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, 1968. COBISS.SR 129373191

Bilješke

Evo, toliko od mene za sad. Molim te Pinki da pročitaš ove izvore. Ako se s tim izvorima ne slažeš, onda pronađi izvore koji potkrjepljuju tvoje tvrdnje. Lijep pozdrav. -- Bugoslav (разговор) 19:45, 18. март 2012. (CET)

Слике народних хероја

Закључили смо да је најбоље да се на Оставу шаљу слике НХЈ које су израђене пре 1941, а то лако може да се препозна, јер борци нису у војним одорама. Словенци су на оставу послали велик број слика словеначких народних хероја, а досад се догодило да је само једна била обрисана (колико ја знам). Иначе, био сам рекао Алекси да је већина слика народних хероја власништво Музеја историје Југославије, па ме занима како да их осигурамо од брисања с Оставе са те стране. Да ли можемо да их заштитимо са тиме и како то може да се постигне? --Plamen (разговор) 11:04, 17. март 2012. (CET)

Видим да си груписао народне хероје из Црногорског приморја. Захваљујем се јер си ми приштедио труд :) Ових дана сам преуредио шаблоне везане уз хрватске регионе и Словенију. За црногорске са планирао груписање по општинама, као што си ти слично направио са српскима, по окрузима. --Plamen (разговор) 23:04, 17. март 2012. (CET)

Заборавих да ти кажем, сутра идем на научни скуп „Нада Димић у хисторији сјећања“. Када се вратим, испричаћу ти како је било. --Plamen (разговор) 23:37, 17. март 2012. (CET)

Нисам један од референата, али ћу то да истакнем у времену предвиђеном за дискусију. Скуп се одржава поводом 70. годишњице од Надине смрти. Ове године је и 70. годишњица од смрти Раде Кончара 22. маја, па се надам да ће се одржати некакав скуп и поводом тога. --Plamen (разговор) 23:47, 17. март 2012. (CET)

Imaš mejl :) --Plamen (разговор) 20:38, 19. март 2012. (CET)

Dogovor o člancima SRH i SRS

Pinki, ja sam ti se javio 1 dan, 19 sati i 51 minutu nakon što sam ti 16. marta 2012. u 23:54 obećao da ću ti se javiti. Javio sam ti se 18. marta 2012. u 19:45. Ako imaš kakvih tehničkih problema prilikom čitanja moje poruke, samo javi, nisam želio zatrpavati tvoju korisničku stranu za razgovor, te sam stoga odgovorio na ovoj podstranici.

Volio bih da se dogovorimo o ovoj tvojoj izmjeni. Naime, tom si izmjenom uklonio ispravne podatke. Ako SR Srbija "prestaje" 28. 9. 1990., onda i SR Hrvatska "prestaje" 25. 7. 1990.

U svom odgovoru dao sam ti opsežne podatke o datumu od kojih kreće državnost federalnih jedinica unutar DFJ, a i sam naziv DFJ je ranijeg postanja i od 10. 8. 1945. i od 7. 3. 1945.

Hvala unaprijed. Srdačan pozdrav. -- Bugoslav (разговор) 19:28, 21. март 2012. (CET)

---

Nastavak:
Dodatan izvor: knjiga Hodimira Sirotkovića, ZAVNOH : Zemaljsko antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Hrvatske : rasprave i dokumenti, Zagreb : Dom i svijet, 2002., ISBN 9789536491599 (str. 40. i 81.). Tamo lijepo piše da se konstituiranje u države-članice federacije dogodilo 1944. Isto navodi i Bilandžić i drugi autori koje sam ti citirao, prvi od njih Ferdo Čulinović.

Kao da je Aleksandar Bojović, protojerej, trebao čekati da mu netko da dozvolu pa da osnuje prvi narodnooslobodilački odbor u Beranama 21. 7. 1941. Kao da je Sisački partizanski odred trebao čekati 4. 7.!

Ne može SFRJ krenuti od proglašenja naziva FNRJ, već je po najvećem broju izvora počela u Jajcu 29. 11. 1943. Iz svih republika, pokrajina i zemalja (npr. Sandžaka) bili su odabrani delegati (iz NOO-a različitih razina). Oni su proglasili Odluku o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu. Odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu objavljena je u Službenom listu broj 1/45 na str. 4. (datum Službenog lista 1. 2. 1945.). Te su odluke tada objavljene još jednom, a prvo su objavljene na sam dan donošenja tih odluka.

Obične promjene naziva, iz ZAVNO u skupština, sobranje, sabor, to su obične promjene naziva. Tim promjenama naziva nije se diralo u ovlaštenja koja su ZAVNO i ASNO dobile (1) samom činjenicom odobravanja rada svojih predstavnika (dakle predstavnika ZAVNO i ASNO) u Jajcu (2) donošenjem odluka od ustavnog značaja. Potpuno je nevažno kojim su teritorijalnim dosegom vladala ta vrhovna tijela državne vlasti. Bitna je značajka tih tijela da su bila zakonodavna i izvršna, te u jednom dijelu i pravosudna tijela.

Pinki, molim te navedi kvalitetne izvore za svoje tvrdnje. Ja sam ti naveo mnoge izvore koji tvrde upravo ono što sam ti već nekoliko puta opisao. -- Bugoslav (разговор) 20:11, 21. март 2012. (CET)

JVuO

Hvala za savete. Podeliću ga i detaljno obraditi. Sređivanje treba i ostalim tekstovima vezanim za ovu temu, većina je loše napisana i uglavnom je osporena neutralnost. Trenutno sam malo tanak sa vremenom ali u najskorije vreme počeću sa radom, svestan sam i ja da na ovoj temi mora dosta da se radi. Hvala još jednom i pozdrav za tebe. --MzP (разговор) 10:55, 23. март 2012. (CET)

Šabloni

Pozdrav! Vidim da si iz šablona o predsednicima uklonio nazive funkcija i ostavio samo godine. Ja i ti znamo da je npr. 1953. izvršena reforma vlade i da je 1974. uvedeno Predsedništvo, ali hoće li to znati oni koji nisu upućeniji u to šta se desilo 1953. ili 1974.? Ni meni se u početku nije sviđalo imati tako dugačak naziv funkcije, ali smatram da tako drugi bolje razumiju. Šta ti misliš? --Plamen (разговор) 10:52, 28. март 2012. (CEST)

Imaš pravo, nije loše ni to rešenje za funkcije. I meni se čini bolje da se razdvoji do 1990. i posle. U početku je i bilo tako, a kad smo počeli da preuređujemo te šablone, počeli smo da ih spajamo. To mi se i činilo logičnim, budući da su sve te države 1945. postale republike, a neke su (osim Srbije i Crne Gore) po prvi put dobile i funkciju premijera. --Plamen (разговор) 21:04, 28. март 2012. (CEST)

RE: Траке одликовања СФРЈ

Писаћу ти на мејл. поздрав Змија бгд 23:43, 28. март 2012. (CEST)

Погледај мејл поздрав друже Змија бгд 03:27, 29. март 2012. (CEST)

Imas li photoshop? Змија бгд 22:52, 29. март 2012. (CEST)

Ako nemas skini win rar http://www.rarlab.com/ zapakovao sam sve i ponovo poslao pozz Zmija bgd 23:02, 29. mart 2012. (CEST)

Nadam se da ti se dopadaju odlikovanja i sad su autenticna pozz Zmija bgd 23:16, 29. mart 2012. (CEST)

sta te briga vazno je da smo vratili sto treba. Zmija bgd 14:16, 30. mart 2012. (CEST)

Šablon NHJ iz Beograda

Pozdrav! Planiram da napravim šablon koji će da okuplja narodne heroje iz Beograda. Vidim da postoji šablon koji okuplja NHJ iz Obrenovca, a pošto je to danas jedna od beogradskih opština, mislim da bi bilo dobro to uklopiti u Šablon:NHJ Beograd, pod sekcijom okolne opštine. U okolne opštine bi spadali Obrenovac, Lazarevac i Mladenovac, budući da nisu urbanizovane poput užeg centra grada. Šta kažeš? --Plamen (razgovor) 15:30, 29. mart 2012. (CEST)

Može, daj mu moj mejl. Da, ima malo narodnih heroja izravno iz Beograda, njih 8, dok su ostali iz okolnih opština (Lazarevac 1, Obrenovac 5, Mladenovac 5, Grocka 1), a njih četvoro je iz drugih delova Jugoslavije, ali su vojno-politički delovali ili poginuli u Beogradu. --Plamen (razgovor) 17:50, 29. mart 2012. (CEST)

Verujem da ih je više od 4, jer nisam imao toliko vremena da detaljno sve prođem. Mejl je stigao, poslaću trakice na Viki. --Plamen (razgovor) 21:24, 29. mart 2012. (CEST)

Trake da pošaljem pod licencom da sam autor i predajem ih u javno vlasništvo? Video sam članak, čini se puno posla... Koju literaturu koristiš za to? --Plamen (razgovor) 21:50, 29. mart 2012. (CEST)

Neka, neka :) Ajde, ako ti nije problem, sad probaj da središ šablon NHJ Beograd ili mogu i ja. --Plamen (razgovor) 22:42, 29. mart 2012. (CEST)

Članci su OK. Vdim da nemamo tačan datum za svakoga vezano uz prestanak ili početak neke funkcije. Misliš da bi toga moglo da bude u nekoj literaturi? Inače, pogledaj Šablon:Narodni heroji-Beograd, pa slobodno izmeni ako nešto ne valja ili treba da se nadopuni. --Plamen (razgovor) 20:56, 31. mart 2012. (CEST)

Pozdrav

Pozdrav! Pogledaj kako sam nadopunio članak Nada Dimić. Vidim i da je umro Jošo Durbaba - šteta. Sviđaju mi se ovi članci o alejama na Novom groblju, a lepo je i što si slikao spomenik i grobove vezane uz članke. Inače, ja trenutno pripremam članak o Krsti Ljubičiću. Dana 14. aprila je 75. godišnjica njegove smrti. Nabavio sam i sliku spomenika na mestu njegove pogibije. --Plamen (razgovor) 23:44, 6. april 2012. (CEST)

Kornelija Sende-Popović

Da li je rođena 29. avgusta 1914. ili 20. avgusta 1911, pošto obe informacije stoje u članku, trebalo bi proveriti. --Đorđe Stakić (r) 14:59, 9. april 2012. (CEST)

• Ostalo je da se popravi i godina 1911. ili 1914. Kada smo već kod heroja, pojavio se i članak Branislav Obradović Džambo pa ako bi mogao neko iz vašeg tima da pogleda. Pozdrav. --Đorđe Stakić (r) 15:38, 10. april 2012. (CEST)

Žarko Marinović

Fotografija koja se nalazi u članku, a navedeno je da na slici ubijeni, u "Politici" od dana posle ubistva stvar je drugačija: Politika Alexzr88 (razgovor) 23:53, 13. april 2012. (CEST)

Mada nije baš jasno da li novopostavljena slika predstavlja ubijenog ili ubicu. Na slici iz "Politike" gde se vidi sprovođenje ubice, skoro pa da liči da je to ovaj sa novo postavljene slike: Politika

Kako smo razrešili? U Politici stoji suprotno od onoga što piše u članku (ubica Slobodan Nedeljković). Valjda su oni 1936. znali šta pišu (prethodni nepotpisani komentar ne pripada meni). Alexzr88 (razgovor) 19:56, 16. april 2012. (CEST)

Spomenica za vas!

	Spomenica za marljivost
	Drugu Pinkiju za predan rad na člancima iz oblasti socijalističke misli i svetskog komunističkog pokreta! Vasilije Blagojević (razgovor) 19:15, 19. april 2012. (CEST)

Juraj Špiler

Da li je rođen 1885. 1900. ili 1909. godine, pominju se sve tri u šablonu sa strane, biogafiji i kategorijama. --Đorđe Stakić (r) 15:40, 24. april 2012. (CEST)

I meni je bolje da je članak u ćirilici, jer su i svi ostali, ali postoji to pravilo da ako je naslov na latinici, da mora i članak. Ako ne bude bilo problema, mogu odmah da prebacim. --Plamen (razgovor) 22:32, 26. april 2012. (CEST)

Šablon:Beograd u Narodnooslobodilačkoj borbi

Zar ovaj šablon ne bi trebalo da vodi ka nekakvom spisku članaka o toj temi? Koliko razumem, ideja sličnih („ovaj članak je deo serije o...“) šablona je da čitaocu kome je tema interesantna omogući da nađe i druge članke koji bi mu mogli biti zanimljivi.

Ponadao sam se da takav spisak postoji pa sam krenuo da kliknem ali sam onda video gde link vodi pa sam se zbunio. Tek posle sam se setio da pogledam da li postoji kategorija, ali mnogi posetioci ne bi našli kategoriju, a i sam šablon ne upućuje na nju. Možda da šablon linuje na kategoriju a ne na članak? -- Обрадовић Горан (разговор) 01:12, 27. april 2012. (CEST)

RE: Dan pobede

Hvala druže Pinki trudiću se da i ubuduće doprinosim tvom projektu. Hvala na smernicama u vezi odlikovanja mada sad trenutno nemam vremena da pravim nova odlikovanja ali čim iskrsne više slobodnog vremena možeš računati na mene. Srećan i tebi dan pobede i smrt fašizmu sloboda narodu. Pozdrav Zmija bgd 00:05, 11. maj 2012. (CEST)

Nešto korisno sam poslao mejlom pogledaj. Zmija bgd 00:09, 11. maj 2012. (CEST)

Zahvaljujem na spomenici nastaviću sa radom u skorijoj budućnosti još više i bolje. Zmija bgd 19:50, 13. maj 2012. (CEST)

Pozdrav!

Pozdrav! Šta se radi? Ja sam stalno zauzet obavezama na faksu. Juče sam objavio članak Bosna i Hercegovina u Narodnooslobodilačkoj borbi. Skupio sam materijala i za Hrvatsku i Crnu Goru u NOB-u. --Plamen (razgovor) 12:01, 1. jun 2012. (CEST)

Slažem se, članak još treba da se doradi, npr. treba da se malo opiše ustanak 27. jula i ostalo. Bitno je da za početak imamo članke o svim republikama u NOB-u. --Plamen (razgovor) 12:22, 1. jun 2012. (CEST)

Već sam pogledao čim si objavio Portal i sviđa mi se! Baš razmišljam kako bi bilo dobro da se napišu članci poput Bombaškog procesa 1928, Dijamantštajnovog procesa itd. (za Dijamantštajna imam materijala). Baš sam malopre objavio članak Socijaldemokratska stranka Hrvatske i Slavonije, a pišem i članak SDS BiH (1909). Možda bi bilo dobro da napraviš spisak potrebnih članaka za Portal (kao što ima i za NOB), pa da znamo šta je nužno, a fali. Nedavno sam naišao na knjigu koja opisuje revolucionarni studentski pokret na Zagrebačkom univerzitetu 1918-1941, pa ću da dovršim članak kad budem imao više vremena. --Plamen (razgovor) 00:52, 2. jun 2012. (CEST)

Hvala

Hvala puno na podršci, iako u stvari to nije podrška meni nego svima nama kojima je dozlogrdio. Nećemo se spuštati na njegov nivo, jer on je na dnu a niže nemože. Zato bilo bi jako dobro da što više korisnika traži to isto na admin tabli, jer jednom mu se zaista treba stati u kraj. To već prelazi granice normalnog ponašanja --NikolaB (razgovor) 01:13, 2. jun 2012. (CEST)

Nadam se da će i ostali podržati to, u protivnom i zaslužujemo nekog takvog ovde --NikolaB (razgovor) 01:20, 2. jun 2012. (CEST)

Pozdrav! Drago mi je što napreduješ s hronologijom! Ja sam nedavno napisao članke o Šimi Balenu, Lutvi Ahmetoviću i Vjeki Afriću. I na hr.vikipediju sam prekopirao dosta članaka o divizijama i korpusa NOVH sa naših stranica. --Plamen (razgovor) 01:02, 8. jun 2012. (CEST)

A, šta ćeš. Mi pišemo ono šta nas interesuje i ne bojkotujemo tuđi rad, a ne pada mi na pamet da se spuštam na njihovu razinu. Jesi dobio moj mejl o Kumrovcu? Ništa nisi odgovorio :) --Plamen (razgovor) 10:58, 20. jun 2012. (CEST)

Spomenici NOB

Vidim da si napravio šablon za spomenike NOB za pojedinu republiku, što je stvarno dobra ideja! Kako si zamislio članke? Na en.viki su uglavnom navedeni spomenici sa slikama. Ja imam katalog sa najznačajnijim spomenicima sa priloženom mapom, ali je iz 1975, a posle toga je ipak podignuto takođe dosta značajnijih spomenika. --Plamen (razgovor) 10:26, 22. jun 2012. (CEST)

Tablica je u redu, ali u nju svakako treba uvrstiti i spisak spomenika bez fotografije. Osim toga, dobićemo uvid u to koji značajniji spomenici još nemaju članak o sebi. Promenio sam poveznicu na direktniju stranicu. Na en.viki sam i ja učestvovao u izrađivanju članaka posvećenih spomenicima NOB-a, tako da tamo već ima dosta materijala.. --Plamen (razgovor) 10:40, 22. jun 2012. (CEST)

Šablon

Promijenio sam Šablon:Institucije SFRJ, nadam se da nemaš ništa protiv, budući da mi je stari djelovao dosta mali i „nevidljiv“. Mada, smatram da ga treba dopuniti još nekim institucijama o kojima možda i nemamo članke. --Željko Todorović (razgovor) 01:42, 26. jun 2012. (CEST) s. r.

Mislio sam npr. na skupštinske domove, mislim da je u jednom periodu Jugoslavija imala petodomni parlament. Ali, o njima nema članak. Može, recimo još i Savezna planska komisija, mislim da su takve komisije bile odlika komunističkih država.--Željko Todorović (razgovor) 10:30, 26. jun 2012. (CEST) s. r.

Daću sebi dozu slobode da ti odgovorim umesto Vikivinda: Nije uradila ništa i to je njena najveća krivica. --NikolaB (razgovor) 19:01, 6. jul 2012. (CEST)

Blokada Jagode

Jedan korisnik je napisao članak o samom sebi. Taj članak je bio predložen za brisanje, ali nije obrisan jer je „samo“ 65% korisnika glasalo za brisanje. U vrijeme glasanja taj korisnik nije krio svoj identitet i nije poricao da je on osoba o kojoj govori članak. Posle glasanja se odjednom predomislio i odlučio da sakrije svoju povezanost sa člankom i da zabrani svako spominjanje njegovog pravog imena. Pošto je Jagoda nastavila da ukazuje na njegovu zloupotrebu, blokirao ju je Alexmilt na tri mjeseca zbog navodnog otkrivanja ličnih podataka. Osnovano sumnjam da je Alexmilt bio u kontaktu preko mejla sa tim korisnikom i da je blokada naručena. Ukoliko ti trebaju detaljnije informacije, mogu ti ih poslati preko mejla. Pozdrav!--V i k i v i n d 19:10, 6. jul 2012. (CEST)

Kao što i sam možeš primetiti tu je sve kristalno jasno. Onolika halabuka o borbi protiv trolinga i vandalisanja projekta je bukvalno prošla kraj administratora (da ne kažem produvala) kao lagan povetarac i onda ovo. I onda se ti isti iz prvog slučaja javljaju kao moralisti u ovom potonjem. Očekivano i krajnje predvidljivo --NikolaB (razgovor) 19:27, 6. jul 2012. (CEST)

Možeš komentarisati na Vikipedija:Trg/Vikipolitika (ima otvorena tema o Jagodinom bloku). Trenutak za blokadu je savršeno izabran jer je veći dio aktivnih korisnika na odmoru. Što se tiče kolektivnog napuštanja projekta u znak solidarnosti, ja mislim da bi taj potez oduševio određene korisnike jer bi vikipedija konačno bila „njihova“, tako da je to loša ideja.

Ukoliko propane tema na Vikipolitici, ostaje mogućnost pokretanja procedure za skidanje prava administratoru Alexmiltu. Koliko se sjećam, on je i izabran vrlo tankom većinom (bilo je negdje oko 71-72%). Nisam još odlučio da li ću pokretati tu proceduru. --V i k i v i n d 19:40, 6. jul 2012. (CEST)

Bot

Nemam. --Željko Todorović (razgovor) 15:49, 14. jul 2012. (CEST) s. r.

Čedomir Vasović

Pozdrav druže,

Kao prvo, VELIKO VAM HVALA što ste dopunili tekst o pokojnom Čedi Vasoviću! Baš sam se prijatno iznenadio! Hvala!!! Možete da me zovete Tempo ako hoćete haha ali sam ja taj nadimak pozajmio od našeg čuvenog sportskog časopisa.

Da li mogu da vas pitam odakle ste iskopali svu ovu informaciju o Čedi Vasoviću!? Baš neverovatno jer je na Internetu teško naći nešto o njemu.

Hvala vam još jednom!

Tempo21 (razgovor) 23:09, 24. jul 2012. (CEST)

Jovan Šerbanović

Hvala druže Pinki još jednom!

Davno sam napravio članak o Jovanu Šerbanoviću i Plamen je aplodovao fotografiju. Da li možda imaš još informacija o pokojnom Šerbanoviću?

Veliki pozdrav!

Tempo21 (razgovor) 00:08, 26. jul 2012. (CEST)

Hvala ti druže!!! Jako cenim ovo, da znaš :)

Veliki pozdrav,

Tempo21 (razgovor) 18:36, 27. jul 2012. (CEST)

---

Vidi ako možeš da ubaciš negdje ovu fotku. Vidim da ima članak o Mirku Kovačeviću ali ne znam je li to taj. --Nagrakaži/laži 21:29, 27. jul 2012. (CEST)

Poz

Proveri ovu izmenu. Anonimac je promenio godinu na članku o Narodnom heroju koji si ti napisao. Pa rekoh da proveriš u literaturi... --Jovan Vuković (r) 18:58, 29. jul 2012. (CEST)

Acev-Dimov

Pozdrav! Jedan korisnik je pokrenuo raspravu na stranici za razgovor o pravoj slici Mirče Aceva i pošto sam prelistao nekoliko knjiga, utvrdio sam da je bio u pravu. Slika u članku Cvetan Dimov predstavlja Mirče Aceva, a u Makedonskoj enciklopediji se nalazi prava slika Dimova. Pitanje je ko je na slici u članku Mirče Acev? Da li se možda dogodila zabuna prilikom štampanja knjige NHJ? To ne bi bio prvi slučaj, jer je u izdanju iz 1975. bila stavljena pogrešna slika Baje Sekulića, a prava je zatim stavljena na hartiji sa pogrešnim navodima, na kraju drugog toma. Je li takav slučaj i sa Acevim? --Plamen (razgovor) 22:10, 5. avgust 2012. (CEST)

Vikipedija:Sređivanje članaka/Narodni heroji

Dokle se stiglo sa ovim? --Đorđe Stakić (r) 11:41, 23. avgust 2012. (CEST)

Ok, u svakom slučaju bi projekat trebalo završiti zbog autorskih prava. Ako ti nije teško trebalo bi obeležiti sve članke koji su značajnije promenjeni (prerađeni itd) da ne krše autorska prava, pa ćemo tačno videti koliko je toga ostalo, a verovatno će se još neko uključiti da ne ostane ovako. --Đorđe Stakić (r) 18:25, 27. avgust 2012. (CEST)

Poruka

Veselin ti je ostavio poruku ovde. Vratio sam mu izmjene, i ostaviću komentar na administratorskoj tabli.--V i k i v i n d 20:16, 29. avgust 2012. (CEST)

Već sam tražio da korisnik bude upozoren zbog komentara na tvojoj korisničkoj stranici. Izgleda da je većina administratora na odmoru, ali valjda će neko od onih što nisu obratiti pažnju. Što se tiče sadržaja, ja nemam ni znanja, a trenutno nemam ni volje da se time bavim.--V i k i v i n d 21:30, 29. avgust 2012. (CEST)

Spomenici

Pozdrav! Na ovom blogu se nalazi velik broj slika spomenima NOB od Slovenije pa do Makedonije. Uspostavio sam kontakt sa autorom bloga da nam omogući slike na Vikipediji, ali ne znam koja je najbolja i najjednostavnija procedura da se za te slike dobije odgovarajuća licenca. Jel znaš kome da se obratim, pa da mi pomogne u svemu tome? Mislim da se isplati dobiti sve te slike za Vikiprojekt, šta misliš? --Plamen (razgovor) 15:06, 1. septembar 2012. (CEST)

Commons

Tvoju sliku sam prebacio na Commons nemoj da se ljutiš. Pozdrav! --Kolega2357 (razgovor) 12:00, 8. septembar 2012. (CEST)

Bosa Milićević

Sve je u redu sa tom slikom. Gledao sam koje slike se nalaze na spisku neiskorišćenih i obrisao nekoliko slika pod neslobodnim licencama. Ovu sam vratio pošto imaš nameru da je koristiš. Izvini zbog nesporazuma. micki 15:27, 17. oktobar 2012. (CEST)

Imaš mejl --Plamen (razgovor) 22:46, 23. oktobar 2012. (CEST)

Čudno kako nisi dobio. Poslao sam ti na hotmejl, na koji uvek i šaljem. Sad sam još poslao jednom, pa vidi. Pročitao sam da imaš nekih problema s internetom, pa je možda to razlog zašto nisi dobio prvi mejl. --Plamen (razgovor) 16:05, 24. oktobar 2012. (CEST)

Otpisani

Video sam davno da si počeo da pišeš, članke o epizodama serije Otpisani, vrlo je zanimljiva tema i želeo bih da ti pomognem, samo me zanima odakle si nabaljao literaturu. Ja samo znam da sve što si pisao je istina jer sam čuo priču o štampariji. Daj mi neke smernice da nastavim pisanje ostalih epizoda, jer je jako zanimljivo a i naš narod voli tu seriju. Pozdrav druže. Zmija bgd 23:17, 19. novembar 2012. (CET)

Pogledaj mejl. Zmija bgd 21:35, 21. novembar 2012. (CET)

Milos ZAnko

Milos Zanko je bio Srbin, zato se i zove Milos, po Milosu Obilicu. Svi sa tim prezimenom su Srbi, a sa imenom pogotovu. Dovoljno je obicno googlovanje da se uveris u ovo..

Nego, video si da sam usao u tim za NOB. Kako cemo raditi? Ima li neki plan rada, ili svako moze da daje svoje doprinose kako zeli? Poz.

--Bonsai (razgovor) 23:27, 27. novembar 2012. (CET)

Povratak otpisanih

E, pa želim ti srećan povratak! Verujem da ti je trebalo malo odmora od Vikipedije, sada se nadam da si odmoran za rad :) --Plamen (razgovor) 23:54, 27. novembar 2012. (CET)

Molba

Zamolio bih vas da kad budete u mogućnosti i ako imate još nekih izvora i dokumentacije proširite izuzetno značajan tekst Četvrti kongres KPJ. Hvala.--Onjegin (razgovor) 19:16, 29. novembar 2012. (CET)

Slike

Pozdrav! Zamolio bih te da, kad imaš vremena, da malo prođeš kroz članke o narodnim herojima, pa da otkrijemo kojima još fale slike. Ja sam ih našao nekoliko i stavio na spisak. --Plamen (razgovor) 12:24, 6. decembar 2012. (CET)

Orden

Hvala na ordenu druže Pinki! Trudiću se da ga opravdam.--V i k i v i n d 14:56, 7. decembar 2012. (CET)

Možda bi onda bilo bolje da se članak zove po zadnjem imenu koje je nosilo, dakle AVNO Sandžaka. --Plamen (razgovor) 21:21, 9. decembar 2012. (CET)

Inače, imaš li saznanja da li je i u kojem periodu rata Rodoljub Čolaković bio zatočenik u Logoru Jasenovac (pošto u njegovom članku to ne piše)? Nabavio sam jednu novu fotomonografiju o Jasenovcu i na 29. str. piše kako Čolaković u svojim memoarima pominje fotografisanje koje je vršila komisija koja je trebala da utvrdi da se tobože dobro postupalo s logorašima. Citat: „Dolaze nam »ministri« Lorković i Kvaternik-mlađi. Zadovoljni su jer »Vlasi« dobro rade. Snimaju nas“ (citat prenesen iz Čolakovićeve knjige Jasenovac. Sarajevo 1948, 54. str). --Plamen (razgovor) 21:56, 9. decembar 2012. (CET)

Odgovoriću ti opširnije na mejl, kada završim članak. --Pinki (razgovor) 22:08, 9. decembar 2012. (CET)

Ne znam jesu li bili braća. Imaš li ideju gde bi ta informacija mogla da se proveri? --Plamen (razgovor) 15:31, 11. decembar 2012. (CET)

Hehe, razmišljao sam unapred, i već sam juče uzeo podatke o Srđanu iz Ko je ko u Jugoslaviji iz 1957. i iz 1970. Čekao sam da završiš članak, pa da onda ubacim podatke o odlikovanjima. --Plamen (razgovor) 15:56, 13. decembar 2012. (CET)

Mihailo Švabić

Znam, i meni je bezveze da se toliko puta navodi datum i mesto rođenja, ali kako napišem neki članak, neko me uvek ispravlja, pa mi je valjda prešlo u naviku da uz godinu upišem i mesto. Slična stvar je bila i s podebljanim naslovom literature korišćene za neki članak. Baš-Čelik me je nekoliko puta upozorio da naslov literature treba da bude u italiku, pa sam počeo da ga tako obeležavam. Inače, članak o Švabiću sam napisao jer pomalo pišem biografije o svima koji su bili članovi CK KPJ-SKJ (sada kada imamo sve članke o Kongresima SKJ). Inače, ti si napisao članak Sedmi kongres SKJ: u njemu piše da je član CK bio Nikola Raički, pa sam ja ispravio na Nikola Rački (narodni heroj). Nisam našao podatak da je Rački bio član CK SKJ, a u Ko je ko u Jugoslaviji nisam našao Raičkog. --Plamen (razgovor) 11:20, 17. decembar 2012. (CET)

Mislim da bi bilo lepo kad bismo u člancima masovnih organizacija (SSRNJ, SSJ, AFŽ, SSOJ,...) imali popis predsednika svih tih organizacija, po uzoru na popis u članku SUBNOR-a. Postoje li negde takvi popisi? --Plamen (razgovor) 13:39, 17. decembar 2012. (CET)

glasanje za dobar članak

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Rumunska komunistička partija da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 17. — 24. decembra 2012. ----Plamen (razgovor) 22:36, 17. decembar 2012. (CET)

SUBNOR

Lepo izgleda članak o SUBNOR-u, sada kad je proširen. Dobro je što i će svaka organizacija naslednica imati zaseban članak. Nego, da li imaš možda podatke o tačnom datumu i mestu smrti Petra Relića? Takođe u članku Sedmi kongres SKJ piše da je član Centralne revizione komisije bio Petar Reljić. Budući da ga nisam našao u Ko je ko u Jugoslaviji, možda se radi o Reliću? --Plamen (razgovor) 15:23, 19. decembar 2012. (CET)

Pogledao sam Makedonsku enciklopediju, nigde nema članak o njihovom SUBNOR-u. --Plamen (razgovor) 21:16, 19. decembar 2012. (CET)

Lepo da si napisao ove članke; Nagrada AVNOJ-a je dugo stajala na Portalu SFRJ kao traženi članak. Inače, da li ti treba pomoć oko dovršenja članaka o Izvršnim većima pojedinih republika SFRJ? Bio si napisao njih nekoliko, pa ako trebaš pomoć za ove ostale, tu sam. Isto vredi i za Josipa Kopiniča. O njemu sam našao nešto malo u Ko je ko u Jugoslaviji. --Plamen (razgovor) 22:28, 19. decembar 2012. (CET)

Ovde piše samo godina kada je SUBNOR BiH osnovan, nažalost nema datuma. --Plamen (razgovor) 22:45, 19. decembar 2012. (CET)

NOB

Zanima me zašto su narodni heroji iz crnogorskog Polimlja svrstani u Sandžak? --Krulo (razgovor)

Pozdrav! Možeš li sa dve zadnje slike da iščitaš tačan datum smrti Albine Mali-Hočevar. Vidi se samo 24. januar, a od godine samo prva dva broja 20?? (Hočevar nam je na popisu živih narodnih heroja, a ovde je navedeno da je u međuvremenu preminula). --Plamen (razgovor) 19:43, 22. decembar 2012. (CET)

Već sam probao da kontaktiram autora bloga, ali mu mejl nešto ne radi. Jedino možda da sačekam neko vreme, ako proradi. --Plamen (razgovor) 19:54, 22. decembar 2012. (CET)

Spomenica

Zahvaljujem se na spomenici, ali ja je odavno nisam zaslužio, jer sam napustio tu temu, zbog kvazi istoričara, koji me sad proganjaju i na sportskim člancina. Hvala još jednom. Da iskoristim ovo javljanje da ti čestitam Novu godinu. Želim dobro zdravlje Tebi i porodici, a ostalo što sam poželiš da ti se ispuni.--Drazetad (razgovor) 23:53, 22. decembar 2012. (CET)

Hvala ti na dodeli spomenice, sada imam sva tvoja odlikovanja :) --Plamen (razgovor) 00:23, 23. decembar 2012. (CET)

NOB

Da,upoznat sam sa tim,ali prateći tu logiku da kao geografske odrednice Sandžaka(iako su po meni nepostojeće,jer koncept Sandžaka kao teritorijalne oblasti posle turskog odlaska nikad nije postojao u praksi)uzmemo ono što je Zemaljsko antifašističko veće Sandžaka reklo,a to je citirajući našu stranicu " na ovom zasedanju ZAVNO Sandžaka je zaključio da se područje Sandžaka podeli između Crne Gore i Srbije - pribojski, mileševski, zlatarski, sjenički, deževski i štavički srez pripao je Federalnoj Državi Srbiji, a pljevaljski i bjelopoljski srez pripao je Federalnoj Državi Crnoj Gori",dolazimo do toga da beransko andrijevički srez nije uziman kao dio imaginarnog Sandžaka,pa s toga,po meni,stavljanje u taj koš n.heroja Sava Joksimovića,Vlada Šćekića,Dobrile Ojdanić,Milana Kuča,Mirka Gliba Arsenijevića,Đoka Pajkovića i dr. je faktički netačno.Pa čak su i sami partizani pridev "sandžačka"dali brigadi sastavljenoj od boraca iz Pljevaljskog i Bijelopoljskog partizanskog odreda odreda, Zlatarskog bataljona i Mileševske čete.Dakle u Crnoj Gori se u Drugom ratu taj "prostor"može odnositi samo na teritoriju današnjih opština Pljevlja i B.Polje(čak i ovo poslednje da bude maksimalno nategnuto.--Krulo (razgovor)

Vidi mejl. --Plamen (razgovor) 21:12, 24. decembar 2012. (CET)

Spomenica 2

Hvala ti od srca na spomenici, ili bolje rečeno na ordenu. Moram da priznam da zaista lepo izgleda, nekako sam ponosan kada je vidim na stranici. Hvala ti još jednom i iskoristiću priliku da ti poželim srećnu i uspešnu 2013. godinu.

Svako dobro --NikolaB (razgovor) 19:49, 27. decembar 2012. (CET)

Hvala ti što si otvorio glasanje umesto mene. Taman sam krenuo da pravim stranicu i vidim da je već napravljena. --Vlada ^talk 00:26, 28. decembar 2012. (CET)

Zahvaljujem se na spomenici. Inače, slažem se sa Nikolom u vezi sa njenim dizajnom :) Sve najbolje u novoj godini. micki 17:13, 28. decembar 2012. (CET)

2013.

Literatura

U slučaju da to već nisi video, samo bih pomenuo Godišnjak Grada Beograda kao izvor - u svakom broju imaju poneki članak o ovoj temi, a broj iz 1959 je u potpunosti posvećen radničkom pokretu i NOB. Osim toga, tu su i uvek impresivni znaci.net. Uzdravlje! --Solovni (razgovor) 21:45, 3. januar 2013. (CET)

Zatvaraš li glasanje? --ノワック・ウォッチメン 11:55, 4. januar 2013. (CET)

Pogledaj mejl

Sad cu da ti pisem pa pogledaj za par minuta. Zmija bgd 22:07, 8. januar 2013. (CET)

Mijo Kerošević

Promeni kategoriju Tuzlanci u Tuzlaci. --ノワック・ウォッチメン 13:39, 10. januar 2013. (CET)

Epolete

Video sam da je neko obrisao Epolete JNA, kad budem imao vremena dodaću još, za početak pogledaj i javi mi utiske. Zmija bgd 16:02, 12. januar 2013. (CET)

Hvala na lepim rečima al trebaće dosta vremena da vratim sve epolete ali zavšiću ih. Zmija bgd 20:15, 12. januar 2013. (CET)

Neka, zaslužio si, a hteo sam da budeš prvi koji će da dobije moju novu spomenicu :-) Nadam se da ti se izgled dopada! --Plamen (razgovor) 11:39, 14. januar 2013. (CET)

OK za Tikvickog, nisam skužio da je podatak već bio tamo. Da, Španski borci baš i nije prikladan enciklopedijski ili istoriografski naziv, to je više onako od milja. Prikladniji je Jugosloveni u španskom građanskom ratu. --Plamen (razgovor) 15:46, 16. januar 2013. (CET)

Ja ne bih oravio spisak uopste. Nek clanak bude dug koliko treba da bude. -- Bojan  Razgovor  18:25, 19. januar 2013. (CET)

Revolucija koja teče

Pozdrav! Ako poseduješ Vukmanovićeve memoare (izdanje 1981-1985), zamolio bih te da pogledaš koje je tačno godine svaki tom I-IV izašao. Hvala! --Plamen (razgovor) 00:40, 20. januar 2013. (CET)

Ja sam imao na uvid Tempove memoare u izdanju Gobusa, to onda znači da su tomovi 3 i 4 izašli 1985. OK, hvala na pomoći. --Plamen (razgovor) 19:37, 20. januar 2013. (CET)

Petar Kesić

Pozdrav druže Pinki,

Hteo sam nešto da te zamolim. Da li možda imaš neku fotografiju narodnog heroja Petra Kesića?

Pozdrav,

Tempo21 (razgovor) 15:43, 20. januar 2013. (CET)

Zemaljsko antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Sandžaka

"Ideja za stvaranje ZAVNO Sandžaka, potekla je Vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita, na osnovu opredeljenja udruženja studenta Beogradskog univerziteta koji su bili iz Sandžaka i koji su se pre početka Drugog svetskog rata zalagali za dobijanje autonomne Sandžaka."

Dragi Pinko, Nema citata za tvrdnju da je inicijativa potekla od studenata BU iz Sandzaka. Ja sam trazila medju strucnom literaturom ali dokaz za tu tvrdnju nisam nigde nasla (a posedujem mnogo izvora na tu temu). Molim da se ili ubaci pouzdan izvor ili da se recenica skloni. Pogotovu jer nije u skladu sa narednim pasusom o Titovom pismu Ivanu Milutinovicu, a ako postoji nekakva veza, nju takodje treba obrazloziti a to potkrepiti dokazom. Hvala! centarpsr

-- Dobro, nema potrebe za iscudjavanjem :) Jedno je reci da postoji udruzenje studenata koje se zalagalo za autonomiju, drugo da je Tito uradio nesto zasto sto su ga studenti na to podstakli - mora postojati jasno dokaziv kauzalni odnos a ne koincidencija. Ako u Leksikonu NORa pise tim recima, da je Tito pokrenuo inicijativu za osnivanje ZAVNO Crne Gore, Boke, Sandžaka i Metohije pod uticajem studenata, onda OK. samo stavite referencu na to mesto a ako Vam nije tesko kada stignete mozete ubaciti dodatne informacije o tome, kad, ko, kako, mene licno to interesuje a trenutno nisam u blizini nijedne biblioteke da uzmem pominjani Leksikon i procitam vise o tome! Pozdrav, centarpsr

U redu. Kako budem nailazio na nekog od njih, unosiću ga na spisak. --Plamen (razgovor) 23:51, 20. januar 2013. (CET)

Roman Filipčev

U tekstu se, verovatno pogrešno, navodi da je rođen 1895. a malo kasnije se navodi da je rođen 1885. godine. To bi trebalo ujednačiti, ovde piše da je rođen 1885. --Đorđe Stakić (r) 22:16, 21. januar 2013. (CET)

NHJ

Pozdrav! Odlično za narodne heroje, napredujemo polako ali sigurno :) U svakom slučaju, ima posla i oko članaka-klica narodnih heroja, ali nasreću ih nema puno. Ja trenutačno pišem članak o narodnom heroju Bošku Vrebalovu (kasnije planiram i Komnena Cerovića, po želji Tempa21), ali u poslednje vreme se više bavim pisanjem članaka uglavnom o afričkim i azijskim predsednicima i premijerima. To mi malo dođe kao predah od narodnih heroja :)

Što se tiče spiska Interncionala, bilo bi dobro da spomeneš i Petu internacionalu koju u planu ima Ugo Čavez, iako još nije ozvaničena.

Da, bilo bi dobro da se srede te kategorije o komunistima, da budu po teritoriji a ne s nacionalnim predznakom. Mislim da bi bilo u redu kad bi kategorije nosile nazive Komunisti iz Bosne i Hercegovine, Komunisti iz Makedonije, Komunisti iz Slovenije, Komunisti iz Srbije, Komunisti iz Hrvatske, Komunisti iz Crne Gore, Komunisti iz Vojvodine, Komunisti sa Kosova i Metohije. Međutim, to sada povlači problem naziva ostalih kategorija u koje spadaju drugi komunisti. Tako imamo Čehoslovačke komuniste, Italijanske, Poljske, itd. Ja sam za to da te kategorije ostanu, a ove s naših područja da menjaju naziv. Isto tako mislim da je u redu i da ostane naziv kategorije Jugoslovenski komunisti. Šta ti misliš? --Plamen (razgovor) 22:58, 23. januar 2013. (CET)

Mislim da je bolje Komunisti Bosne i Hercegovine itd., jer ponekad imamo one koji su neko vreme delovali u jednom regionu a zatim u drugom. Jedan od primera je Silvira Tomazini, za koju bi stajale kategorije Komunisti Slovenije i Komunisti Kosova i Metohije. Ona može biti komunista iz Slovenije jer je tamo rođena i živela, ali ne i rodom iz KiM-a jer je tamo uglavnom samo politički delovala. Nadam se da razumeš šta hoću da kažem. --Plamen (razgovor) 16:52, 24. januar 2013. (CET)

Da, ja baš u početku nisam najbolje shvatio Kategoriju:Ličnosti radničkog pokreta Jugoslavije. U početku sam u nju stavljao sve komuniste koji su delovali 1919-1990, ali sam postepeno počeo da uklanjam iz kategorije one posle 1941. Slična stvar mi se desila i s Omladinom u NOB-u, jer sam u kategoriju stavljao sve koji su do 29. godine ušli u NOB. Kasnije sam video definiciju da se stavljaju oni koji su do 25. otišli u NOB, pa postepeno brišem kategoriju kod svih starijih od 25. --Plamen (razgovor) 10:39, 25. januar 2013. (CET)

Meštani

Oblik Bišćani je ustaljeniji [3] od oblika Bihaćani [4], a izleda da je i pravilan [5]. Što se tiče Inđije, trenutni oblik je u redu [6]. --ノワック・ウォッチメン 15:29, 25. januar 2013. (CET)

Definitivno sam za brisanje članka. Čovek piše da je proces boljševizacije KPJ počeo i pre provođenja te politike! 1920-e i početak 1930-ih obeležile su frakcijske borbe (Staljin je krajem '30-ih zbog nesređenosti partije čak i razmišljao o njenu raspuštanju). Tek je dolaskom Tita na čelo partije uvedena stroga disciplina. Plus što kažeš, nema nikakve literature. Inače, baš pripremam članak o boljševizaciji. Praktički je napisan, ali ga još nadopunjavam izvorima.

E, zamolio bih te da mi arhiviraš stranicu za razgovor (Osim zadnje teme, na njoj još uvek vodim razgovor s Krulom i tobom). Ja sam to pre znao da uradim, ali sam totalno zaboravio. A trenutno nemam vremena da ponovno proučavam taj proces. Unapred hvala! --Plamen (razgovor) 22:47, 26. januar 2013. (CET)

Ok, hvala. Da, članak nema smisla, podseća me na onaj o Jugokomunistima na hr.vikipediji. --Plamen (razgovor) 23:26, 26. januar 2013. (CET)

Hvala, već sam ga pisao neko vreme, pa sam odlučio da ga danas konačno završim. --Plamen (razgovor) 23:52, 27. januar 2013. (CET)

Hronologija

Presrećeš me na putu do tamo, druže. Goldfinger, iako administrator, piše krajnje... recimo, interesantne članke. Inače, baš sam nameravao da te pitam — da li nameravaš da popuniš ceo šablon hronologije radničkog pokreta? P.S. I ja tebe pozivam da glasaš za brisanje/ostavljanje članka Zvon malo iznad zatvorenog partijskog sastanka. --Lakisan97 (razgovor) 00:30, 28. januar 2013. (CET)

Nema veze. U svakom slučaju, zaslužio si spomenicu. --Lakisan97 (razgovor) 10:54, 28. januar 2013. (CET)

Hvala, Pinki...

Ali, nisam došla da ostanem. Samo sam u prolazu, i pomalo vodim računa da se barem neka od pravila na kojima sam radila ne zaborave i ne ćušnu u zapećak. :) U svakom slučaju, uvek je lepo videti da ima dobrih i pametnih ljudi koji ne zaboravljaju sve dobro što si učinio za projekat. I to je jedino što nosim s ovog projekta u srcu i što nikad neću zaboraviti. :D --Jagoda ispeci pa reci 11:32, 28. januar 2013. (CET)

BTW, topla preporuka je da prekontrolišeš sve Goldfingerove članke. Čovek je novinar i nikad nije zaista ukapirao kako izgleda enciklopedijski stil. Mnogi njegovi članci jesu zanimljivi za čitanje, ali su uglavnom bez referenci, literature i uz potpuno odsustvo enciklopedijskog stila. --Jagoda ispeci pa reci 11:34, 28. januar 2013. (CET)

Imaš mejl! --Plamen (razgovor) 13:17, 2. februar 2013. (CET)

Nemoj bez veze gubiti živce i vreme na AT, znaš i sam kako se tamo završava sve što nije u interesu gospode administratora. Moj predlog ti je da otvoriš novo glasanje, ovde VP:BR.--Jagoda ispeci pa reci 11:55, 3. februar 2013. (CET)

Nasilnička atmosfera postoji odavno. Viki je dao vrlo dobar razlog i citirao pravilo na AT koje bi mogao da navedeš pri kandidaturi za brisanje. Takođe bi verovatno trebalo i preispitati i sama pravila za automatsko skidanje admin prava, jer eto taj Goldfinger, nema ama baš nijedan kvalitet koji se danas traže od administratora, a i dalje je administrator, i ostaje jer s vremena na vreme obriše pokoji članak, a inače je totalno naeaktivan. No, naravno, pošto pripada prvoj generaciji Vikipedijanaca, nije čudo što mu se čine usluge koje čak ni ne traži. Sledite pravila koja postoje, pišite NOVA i aktualizujte stara koja nisu dobra, to je jedini način da se potkrešu krila onima koji su se previše vinuli u oblake. --Jagoda ispeci pa reci 12:43, 3. februar 2013. (CET)

Razumem te u potpunosti. Ja sam bila rada da se bavim pravilima za dobrobit svih onih koji zaista pišu ovu enciklopediju, ali video si kako se to obično završavalo. Pa i kad su bila izglasana uz čitavu viku i buku onih kojima nisu išla u korist, ti isti su ih onda izvrnuli i izopačili kako bi ih iskoristili protiv mene. Na kraju je bio zaštićen onaj koji je prekršio osnovna pravila Vikipedije, a ja koja sam ukazala na to, bila blokirana na tri meseca, PLUS su sva gospoda administratori (čast poštenim izuzecima, naravno) stali na stranu onog koji se samopromovisao, dakle ladno su se oglušili o svoju dužnost koja im je data sa admin pravima: sprečavanje korišćenja Vikipedije kao reklamnog sredstva. Na kraju je članak bio izbrisan zato što je gospodin samoreklamirajući tražio, a ne zato što krši osnovna pravila Vikipedije. Još jedno kršenje pravila: članci o živim osobama se ne brišu na lične zahteve tih osoba, nego u skladu sa pravilima Vikipedije, koje više je nego očigledno, niko živi ne ferma, a pogotovu oni koji bi trebalo najviše da vode računa da se ona sprovode u delo. Žalosno, jadno i bedno i veoma porazno za jedan ovakav projekat. Stoga sam digla ruke od Vikipedije i život mi je daleko mirniji. E, da. Hvala ti na spomenici, tek sam je sad videla. --Jagoda ispeci pa reci 14:30, 3. februar 2013. (CET)

Državnici

Super, kad završiš sa spiskom državnika u pesku, onda ćemo imati na uvid i ostale članove delegacija, a ne samo predsednike, premijere ili kraljeve. --Plamen (razgovor) 19:46, 4. februar 2013. (CET)

AT

Mislim da je problem mnogo složeniji nego što to većina korisnika i primjećuje. Ovde se zaista radi o siledžijstvu, a Bonsai je samo manifestacija tog siledžijstva.--V i k i v i n d 22:33, 4. februar 2013. (CET)

Na strani Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje je pokrenuto glasanje/rasprava za članak Bitka za Staljingrad da se skine sa spiska sjajnih članaka. Glasanje traje od 1. februara 2013. do 8. februara 2013. -- V. Burgić (reci...) 08:53, 6. februar 2013. (CET)

Tek sam sad video kako si sredio članak o Zlatku Šnajderu. Svaka čast, impresioniran sam količinom podataka! Dosad su članci o sekretarima SKOJ-a bili prilično oskudni. --Plamen (razgovor) 00:45, 9. februar 2013. (CET)

Haha, taman sam prokomentarisao kad si mi ostavio poruku. Lepo što ćeš nadopuniti i ostale članke :-) --Plamen (razgovor) 00:47, 9. februar 2013. (CET)

Upravo pišem članak o Komnenu Ceroviću, pa me zanima jel znaš tačan datum i mesto njegove smrti? --Plamen (razgovor) 11:34, 9. februar 2013. (CET)

Upravu si glumac Dragan Nikolić se pravim imenom zove Dragoslav. Zmija bgd 01:09, 11. februar 2013. (CET)

Imaš mejl --Plamen (razgovor) 11:52, 11. februar 2013. (CET)

Grb Srbije

Upravo obrnuto od onoga što ti tvrdiš. Uveri se: Ustav Srbije iz 1947 Alexzr88 (razgovor) 21:46, 14. februar 2013. (CET)

A šta kažeš na ovaj grb: [7]? Alexzr88 (razgovor) 21:54, 14. februar 2013. (CET)

Ne znam ko ih pravi. Stavi jednostavno na Vikipediju skenirani grb iz Vojne enciklopedije, ne mora biti kompjuterski crtež. Bitno je da bude verno originalu. Alexzr88 (razgovor) 22:05, 14. februar 2013. (CET)

Izgled petokrake zvezde na grbovima jugoslovenskih republika nije bio isti, tačnije, na grbu SR Srbije je bila najveća. Alexzr88 (razgovor) 22:19, 14. februar 2013. (CET)

Barem je grb SFRJ urađen kako treba: [8]

Alexzr88 (razgovor) 22:36, 14. februar 2013. (CET)

Ovaj grb se koristio na pasošima, novčanicama i još nekim dokumentima SFRJ. Grb na kovanicama je verovatno neka varijanta. Alexzr88 (razgovor) 22:45, 14. februar 2013. (CET)

Ipak je sličniji onom na kovanici, nego onom našem [9] Zar ne? --Pinki (razgovor) 22:47, 14. februar 2013. (CET)

Spomenica

Hvala na spomenici. --Mstudiodf (razgovor) 00:25, 15. februar 2013. (CET)

Takođe. -- Bojan  Razgovor  00:28, 15. februar 2013. (CET)

Lepa spomenica, zahvaljujem druže. Zmija bgd 00:47, 15. februar 2013. (CET)

Hvala za ovako kreativne spomenice mada ja sam ambiciozan više volim okovratne. Razumeš šta hoću da kažem. Zmija bgd 00:50, 15. februar 2013. (CET)

Kad budem imao više vremena postavljam sve činove JNA nije lepo da članak epoleta ipak su dobre a pokrivaju više članaka. Zmija bgd 00:55, 15. februar 2013. (CET)

Hvala na spomenici. -- Dcirovic (razgovor) 00:53, 15. februar 2013. (CET)

Puno hvala, Pinki, i sve čestitke. Drago mi je što imamo korisnika tako dobrog da je za desetogodišnjicu odlučio da nagradi sve ostale za koje smatra da su ovom projektu doprineli (a bogami i ne samo da smatra). Ako bude mogućnosti, vidimo se i za petnaestogodišnjicu i na dalje. Ponavljam — bravo za ovo. --Lakisan97 (razgovor) 00:56, 15. februar 2013. (CET)

Spomenica

Xvala za spomenicu! Olenjila sam se, ali vratiću se! --Ana piši mi 09:00, 15. februar 2013. (CET)

Hvala puno :) micki 09:04, 15. februar 2013. (CET)

Hvala i od mene --V. Burgić (reci...) 11:28, 15. februar 2013. (CET)

Hvala na spomenici, lepo da si se setio da ju napraviš i podeliš povodom 10 godina naše Vikipedije! --Plamen (razgovor) 12:08, 15. februar 2013. (CET)

Hvala i od mene na spomenici.--V i k i v i n d 12:20, 15. februar 2013. (CET)

Hvala na spomenici--Marko Stanojević (razgovor) 12:52, 15. februar 2013. (CET)

Puno hvala --Strower ^☎ 13:19, 15. februar 2013. (CET)

Hvala ti puno na spomenici.--Soundwaweserb (razgovor) 13:25, 15. februar 2013. (CET)

Hvala! Evo jedna i za tebe, vidim da ti još nisam dao iako si odavno zaslužio.--Marko235 (razgovor) 13:37, 15. februar 2013. (CET)

Pozdrav! Zahvaljujem se na ovoj lepoj spomenici. Sve najbolje! --Ivan Matejić (razgovor) 13:34, 15. februar 2013. (CET)

Hvala na jubilarnoj spomenici --Drazetad (razgovor) 13:47, 15. februar 2013. (CET)

Mnogo hvala na ovoj jubilarnoj spomenici! --NikolaB (razgovor) 14:45, 15. februar 2013. (CET)

Hvala. --Željko Todorović (razgovor) 14:57, 15. februar 2013. (CET) s. r.

Hvala, Pinki. Bas je lepa ova spomenica... Kad pre prodje 10 godina... :D --Jagoda ispeci pa reci 15:30, 15. februar 2013. (CET)

Izvini što ti nisam javio pre: obranio sam i dobio 5 :-) --Plamen (razgovor) 15:33, 15. februar 2013. (CET)

Hvala Pinki, primam ovu spomenicu sa zadovoljstvom pošto dolazi od pravog Vikipedijanca.--László (talk) 15:47, 15. februar 2013. (CET)

Hvala ti puno :). Posebno mi je drago da dolazi od tebe. Inače moraću da sredim korisničku stranicu :) --Jovan Vuković (r) 20:13, 15. februar 2013. (CET)

Nema na čemu. Dugo sam se dvoumio koju da ti dodelim ali mislim da si je zaslužio zbog predanosti iz krajnje komplikovane teme o partizanima, SFRJ i radničkom pokretu koji si detaljno razradio da buduće generacije imaju da iz čega da uče. Zmija bgd 20:27, 15. februar 2013. (CET)

Uzgled pogledaj članke o ordenju Republike Srbije i reci mi utiske pogotovo za trakice lično sam ih pravio. Zmija bgd 20:29, 15. februar 2013. (CET)

Hvala, kad nešto postoji 10 godina red je da se nekako i obeleži, a spomenica je odličan način za to. --Đorđe Stakić (r) 21:16, 15. februar 2013. (CET)

Nema na čemu, zaslužio si. Drago mi je da ćeš nastaviti rad na domaćim filmovima. --Mstudiodf (razgovor) 21:22, 15. februar 2013. (CET)

Jeste da si ti ustavnovio spomenicu Orden narodnog heroja i da ga sam sebi nemožeš dodeliti ali ti si najviše doprineo toj oblasti i zato ti ga dodeljujem ja. Zmija bgd 23:42, 15. februar 2013. (CET)

Hvala na spomenici. Izvinjavam se što nisam ranije zahvalio. --Marko Radenković (razgovor) 18:29, 16. februar 2013. (CET)

Tenk ju veri mač za spomenicu! --Mihailo (razgovor) 19:11, 16. februar 2013. (CET)

Hvala na spomenici i priznanju.-- Sahararazgovor 08:34, 17. februar 2013. (CET)

Hvala na spomenici. Mogu ti reći da je lepo što se neko setio da za ovako lep jubilej dodeli spomenice veteranima. Pozdrav --Đole (razgovor) 09:15, 17. februar 2013. (CET)

Hvala ti, obradovao si me. Čestitam zajednički jubilej. Veliki pozdrav! --BeliPisac ^{ima reč} 19:27, 17. februar 2013. (CET)

Hvala na spomenici, tek sam je sad video--Ašhabad (razgovor) 21:56, 21. februar 2013. (CET)

Radnički pokret

Video sam da radiš na tome. Kako si zamislio taj članak? Kao skup više biografija ili je ovo radna verzija nečeg drugog? Ja sam po enciklopedijama i leksikonima tražio biografije ličnosti iz ranih dana radničkog pokreta na našim prostorima, ali ih nisam našao puno. Oni o kojima sam našao nešto, već sam napisao članke na Vikipediji. Inače, trenutno radim na članku o Aćimu Gruloviću, a što se tiče radničkog pokreta, planiram da napišem članak o Vasilu Glavinovu. --Plamen (razgovor) 23:08, 18. februar 2013. (CET)

Ađutanti

Dodao sam neki spisak ađutanata vrhovnog komandata Maršala Jugoslavije u taj članak prekontroliši i ispravi ako imaš još podataka. Zmija bgd 13:19, 19. februar 2013. (CET) Proveri drugog ađutanta imaju dvojca sa istim prezimenom nisam siguran koji je ovaj što sam uneo je stariji pa predpostavljam da je on. Zmija bgd 21:42, 19. februar 2013. (CET) Znam to upravo čitam ali imaš i Dušana a neznam ko je od njih dvojce treba konslutujemo Plamena. Zmija bgd 21:48, 19. februar 2013. (CET) Slovenačka vikipedija i svi se poklapaju sa leksikonom sad sam proverio jedino nisam siguran za tog drugog. Zmija bgd 21:50, 19. februar 2013. (CET) Dokaz da je stari bio ženskaros ako je svaka mu čast. Zmija bgd 21:56, 19. februar 2013. (CET) U pozadini Tika Vilović Zmija bgd 21:57, 19. februar 2013. (CET) On je onda. Zmija bgd 22:00, 19. februar 2013. (CET) Nego sad su problem godine nemam datume kad je koji bio znam samo prvi i poslednji je tačan ovo u sredini to su oni napisali nisam siguran u tačnost. Zmija bgd 22:01, 19. februar 2013. (CET) Pogledaj nije drugi ni bio ađutant greška je našao sam. Zmija bgd 22:44, 19. februar 2013. (CET) Sve sam godine pronašao malo po feljtonima, a malo logikom. Zmija bgd 23:56, 19. februar 2013. (CET)

Zato sto standardizujem se clanke i sablone. Bice sve ok za par minuta. -- Bojan  Razgovor  14:23, 19. februar 2013. (CET)

Samo napises ime slike, bez iceg drugog. Tako je mnogo lakse. -- Bojan  Razgovor  14:25, 19. februar 2013. (CET)

Tako su ostale biografije, van ove tematike. -- Bojan  Razgovor  14:33, 19. februar 2013. (CET)

Neko kad kopira tekst recimo za referat ili tako nesto, ne moze da kopira kutijicu. Ja cu se uvek truditi da clanci izgledaju identicno i da nemaju pecat nekog autora. Hm. ne svidja mi se ovo silovanje jezika sa tim kategorijama. -- Bojan  Razgovor  14:44, 19. februar 2013. (CET)

Znam zasto treba prebaciti, ali svetu ne mozes ugoditi. A ono je situacija koju nisam predvideo. Ponovo cu proci kroz sve. -- Bojan  Razgovor  15:24, 19. februar 2013. (CET)

Nista se ne sekiraj

Milivoj Nikolajevic

Pinki, video sam da ste uredjivali stranicu Milivoj Nikolajevic. To me je i dovelo do Vashe stranice. Recite, molim Vas(poshto sam nov ovde, danas sam napravio ovaj nalog) kako da postavim fotografiju na njegovu stranicu? hvala unapred. Georg,Giorgione757 (razgovor) 19:23, 19. februar 2013. (CET)

Odgovorio sam ti na mejl. --Plamen (razgovor) 18:24, 20. februar 2013. (CET)

PA sredio sam, vidi Milentije Popović. -- Bojan  Razgovor  19:47, 20. februar 2013. (CET)

A ne znam, meni se ne svidja takvo kaegorisanje. -- Bojan  Razgovor  21:27, 20. februar 2013. (CET)

Ne predlazem nista, jer nisam pametan kako svetu udovoljiti. -- Bojan  Razgovor  21:31, 20. фебруар 2013. (CET)

10 godina spomenica

Hvala na priznanju koje cenim --Vcesnak (разговор) 21:29, 20. фебруар 2013. (CET)

У литератури немам ништа о СДП Мађарске. Могу да преведем чланак са енглеске Википедије. --Plamen (разговор) 22:06, 20. фебруар 2013. (CET)

Хвала на признању! :) --VuXman ^talk 23:48, 20. фебруар 2013. (CET)

Хвала за споменицу! :) --Vlada ^talk 21:20, 23. фебруар 2013. (CET)

Такође се захваљујем за споменицу. Свако добро. --Kachamack (разговор) 15:23, 24. фебруар 2013. (CET)

Споменко Гостић

Као најмалађи одликовани војник је значајан за википедију, бар је то моје мишљење --Mstudiodf (разговор) 22:14, 27. фебруар 2013. (CET)

Pinki, u prvoj referenci piše citiram -dobitniku ordena zasluga za narod- to je odgovor kojim je ordenom odlikovan, a Mstudiodf je dobro postupio što je arhivirao stranicu jer je nepotrebna.--Soundwaweserb (разговор) 22:22, 27. фебруар 2013. (CET)

Ovde piše dobitniku ordena zasluga za narod kao što je i rekao Soundwaweserb‎. --Mstudiodf (разговор) 22:31, 27. фебруар 2013. (CET)

Uneto je u tekst najmlađi odlikovani borac, rekao bih da je to dovoljno, može ko hoće da doda i kojim je ordenom konkretno odlikovan. Mislim da je članak relevantan i nema govora o nekakvoj ivici relevantnosti, a osoba nije živa pa ne podleže ni pravilu BŽO. On je relevantan isto toliko koliko i svaki narodni heroj iz drugog svetskog rata, ni manje ni više, jer je takođe odlikovan. Pozdrav od mene.--Soundwaweserb (разговор) 22:34, 27. фебруар 2013. (CET)

Uneto je koliko vidim. Nije mi bila namera da upoređujem njih, možda me nisi razumeo, samo sam pomenuo da su svi oni odlikovani pa su po tome jednaki. Takođe, nije mi ni namera da omalovažim veliku borbu oslobodioca od fašizma, koji su pobedili možda i najveće zlo u čovečanstvu. Cenim Boška Palkovljevića (sa tvojim nadimkom), Valtera i sve ostale koji su položili život za slobodu. Još jednom pozdrav.--Soundwaweserb (разговор) 22:53, 27. фебруар 2013. (CET)

Uneo sam, pogledaj.--Soundwaweserb (разговор) 23:10, 27. фебруар 2013. (CET)

Владо Шегрт

Здраво, Pinki. Имате нову поруку на Разговор:Владо Шегрт.
Можете да уклоните ову поруку у било које вријеме  тако што ћете уклонити {{Talkback}} ili {{Tb}} шаблон.

-- Марко Dic,amice! 22:41, 27. februar 2013. (CET)

Spisak generala i admirala JNA

Važi Pinki može evo dodaću. Zmija bgd 21:29, 28. februar 2013. (CET)

Važi ispravljam. Zmija bgd 22:47, 28. februar 2013. (CET)

General major je bila. Zmija bgd 22:52, 28. februar 2013. (CET)

Sad popunjavam slovo B idi dalje ja ću ti reći kad pređem u neko drugo. Zmija bgd 22:57, 28. februar 2013. (CET)

Hoćeš da popunimo negde značajnije ličnosti iz leksikona pukovnike, potpukovnike, inženjere itd. Zmija bgd 23:10, 28. februar 2013. (CET)

Slažem se npr. mislim da je dr. Bogdan Brecelj lekar koji je lečio Tita na kraju unapređen u general-majora jer ranije se znalo kad ideš u peziju dobijaš veći čin, u leksikonu je pukovnik. Zmija bgd 23:24, 28. februar 2013. (CET)

Još jedan Borštnar Jože mogući general-major takođe pukovnik u leksikonu. Zmija bgd 23:24, 28. februar 2013. (CET)

Ti doktori su problematični još jednog sam našao dr Bošković Bogdan Zmija bgd 23:27, 28. februar 2013. (CET)

Na slovo B sam završio sutra V. Zmija bgd 00:10, 1. mart 2013. (CET)

Kapičiću Jovan mu je rođeno ime nadimak je Jovo a Kapa je ratni nadimak zato sam sve odvojio, ovako liči da je Jovo ime a to je nadimak kao što je Dragoslav ime Draganu Nikoliću. Zmija bgd 11:00, 1. mart 2013. (CET)

V gotovo sledi G. Zmija bgd 12:34, 1. mart 2013. (CET)

Neka postoji članak jer je u leksikonu, saznao sam da je taj čin donet izmenama ustava 1955. a ukinut je ustavom iz 1974. Postoji poseban članak a naravno nećemo dodavati Gošnjaku u spisku. Zmija bgd 16:24, 1. mart 2013. (CET) : Hvala za odlikovanje i ne sekiraj se spisak ću da popunim za par dana. Spremam set činova JNA koje ću da objavim čim ih doradim. Evo jednog čina ruske vojske, ovaj i ovaj to sam sve ja uradio. Čim bude gotovo ide u članak. Hoću da napravim dva seta činova od 1945 do 1951. i od 1951. do 1992. Zmija bgd 16:31, 1. mart 2013. (CET)

Može Zmija bgd 23:07, 1. mart 2013. (CET)