Savremena umetnost
Pod savremenom umetnošću podrazumevamo umetnost koju stvaraju savremenici i onu umetnost koju percipiraju savremenici, i kako ne postoji čvrsti okvir za savremeno, tako ne postoji pravilo za njenu prisutnost i vremensku ograničenost.[4] Slična značenja u ovom kontekstu imaju i pojam aktuelne umetnosti i engleski pojam contemporary art. Ovaj pojam se upoterebljava da bi se izbegao izraz moderna umetnost. U svakodnevnom govoru pod pojmom moderno, pa i pomodno podrazumevamo ono što se trenutno većini ljudi može dopasti, a što može da se zameni izrazom savremeno. Ovi izrazi predstavljaju ono što donosi vreme u kojem živimo. Stručno, u kontekstu umetnosti i istorije umetnosti izraz modèrna spaja se sa određenom epohom u istoriji umetnosti, ali bez vremenskog zaključenja. Posebno u pojmu postmodèrna više se ne javlja značenje primereno vremenu.
Pod pojmom savremene umetnosti i savremenosti ne podrazumeva se neki određeni umetnički stil koji bi imao određene karakteristike, trajanje niti koji se spaja sa formom u umetnosti ili pak određenim tehnikama. Savremena umetnost može biti slikarstvo koje se odomaćilo u poslednjim godinama ili decenijama, ali pod tim pojmom možemo podrazumevati i video umetnost, konceptualnu umetnost i umetnost koja se stvara uz pomuć računara. Savremena umetnost nije obeležje samo nekog umetničkog dela već i teško razgraničivog kulturnog i ekonomskog sistema u umetničkoj proizvodnji koji su orijentisani na preduzetništvo i umetničko tržište. Mnogi muzeji i umetničke galerije danas predstavljaju umetnička izložbena mesta za savremenu umetnost. Što se tiče pojmova savremene i aktuelne umetnosti, aktuelno ne znači delo koje je nastalo juče — ono mora da ima današnji značaj.
Opseg uredi
Neki definišu savremenu umetnost kao stvaralaštvo nastalo u okviru „našeg života“, uviđajući da se životi i životni vek razlikuju. Međutim, postoji spoznaja da ova generička definicija podleže specijalizovanim ograničenjima.
Klasifikacija „savremene umetnosti” kao posebne vrste umetnosti, a ne opšte opisne fraze, seže do početaka modernizma na engleskom govornom području. U Londonu, Društvo savremene umetnosti osnovali su 1910. kritičar Rodžer Fraj i drugi, kao privatno društvo za kupovinu umetničkih dela za postavljanje u javne muzeje.[5] Brojne druge institucije koje koriste ovaj termin osnovane su 1930-ih, kao što je u 1938. godini Društvo savremene umetnosti Adelejda, Australija,[6] i sve veći broj nakon 1945.[7] Mnogi, poput Instituta za savremenu umetnost, u Bostonu su u ovom periodu promenili svoje nazive iz onih koji koriste „modernu umetnost“, pošto je modernizam postao definisan kao istorijski umetnički pokret, a mnogo „moderne“ umetnosti je prestalo da bude „savremeno“. Definicija onoga što je savremeno prirodno je uvek u pokretu, usidreno u sadašnjosti sa datumom početka koji se kreće unapred, i dela koja je Društvo za savremenu umetnost kupilo 1910. više se ne mogu opisati kao savremena.
Posebne tačke koje se vide kao obeležavanje promene u umetničkim stilovima uključuju kraj Drugog svetskog rata i 1960-e. Možda je od 1960-ih postojao nedostatak prirodnih prelomnih tačaka, a definicije onoga što čini „savremenu umetnost” 2010-ih variraju i uglavnom su neprecizne. Umetnost iz poslednjih 20 godina će vrlo verovatno biti uključena, a definicije često uključuju umetnost koja seže do otprilike 1970;[8] „umetnost kasnog 20. i ranog 21. veka“;[9] „i izrastanje i odbacivanje moderne umetnosti“;[10] „Strogo govoreći, termin „savremena umetnost“ odnosi se na umetnost koju stvaraju i proizvode umetnici koji žive danas“;[11] „Umetnost iz 1960-ih ili [19]70-ih do ovog trenutka“; a ponekad i dalje, posebno u muzejskim kontekstima, jer muzeji koji formiraju stalnu kolekciju savremene umetnosti neizbežno se suočavaju sa zastarevanjem. Mnogi koriste formulaciju „Moderna i savremena umetnost“, koja izbegava ovaj problem.[12] Manje komercijalne galerije, časopisi i drugi izvori mogu koristiti strože definicije, možda ograničavajući „savremeno“ da se odnosi na od 2000. godine nadalje. Umetnici koji su i dalje produktivni nakon duge karijere i tekužih umetničkih pokreta, mogu predstavljati posebno pitanje; galerije i kritičari često nerado dele njihov rad na savremeno i nesavremeno.
Sociolog Natali Hajnih pravi razliku između moderne i savremene umetnosti, opisujući ih kao dve različite paradigme koje se delimično istorijski preklapaju. Ona je otkrila da dok „moderna umetnost” dovodi u pitanje konvencije reprezentacije, „savremena umetnost” dovodi u pitanje sam pojam umetničkog dela.[13] Ona smatra Dišanovu fontanu (koja je nastala 1910-ih u jeku trijumfa moderne umetnosti) kao polaznu tačku savremene umetnosti, koja je dobila zamah nakon Drugog svetskog rata Gutajevim predstavama, monohromima Iva Klajna i Raušenbergovim Izbrisanim de Kuningovim crtežom.[14]
Neka od kretanja u istoriji savremene umetnosti uredi
Šezdesete godine dvadesetog veka uredi
- Apstraktni ekspresionizam
- umetnost i jezik
- Konceptualna umetnost
- Fluksus
- Hepening
- Kobra 1948.
- Lirska apstrakcija
- Minimalizam
- Neodadaizam
- Op umetnost(Optička umetnost)
- Računarska umetnost
- Performans umetnost
- Pop art
- Postminimalizam
- Vašingtonska kolor škola
Sedamdesete godine dvadesetog veka uredi
- Umetnost povera
- Bodi art
- Umetničke knjige
- Feministička umetnost
- Lend-art
- Umetnička instalacija
- Fotorealizam
- Postminimalizam
- Video umetnost
Osamdesete godine dvadesetog veka uredi
- Demo-scena
- Elektronska umetnost
- Živa umetnost
- Mejl-art
- Postmodernizam
- Neokonceptualna umetnost
- Umetnost video-instalacija
Devedesete godine dvadesetog veka uredi
Prva decenija dvadeset prvog veka uredi
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Joan-Gardy Artigas”. The Artists.org. Pristupljeno 23. 11. 2011.
- ^ Mink, Janis (2000). Joan Miró: 1893-1983 pp. 93. str. 96. ISBN 978-3-8228-5975-9.
- ^ „Joan Gardy Artigas”. rogallery.com. Pristupljeno 22. 11. 2011.
- ^ NYU Steinhardt, Department of Art and Arts Professions, New York
- ^ Fry Roger, Ed. Craufurd D. Goodwin, Art and the Market: Roger Fry on Commerce in Art, 1999, University of Michigan Press, ISBN 0472109022, 9780472109029, google books
- ^ Also the Contemporary Arts Society of Montreal, 1939–1948
- ^ Smith, str. 257–258
- ^ Some definitions: "Art21 defines contemporary art as the work of artists who are living in the twenty-first century." Art21
- ^ „Contemporary art - Define Contemporary art at Dictionary.com”. Dictionary.com.
- ^ „Yahoo”. Arhivirano iz originala 2013-07-20. g.
- ^ „About Contemporary Art (Education at the Getty)”.
- ^ Examples of specializing museums include the Strasbourg Museum of Modern and Contemporary Art and Museum of Modern and Contemporary Art of Trento and Rovereto. The Oxford Dictionary of Modern and Contemporary Art is one of many book titles to use the phrase.
- ^ Heinich, Nathalie, Ed. Gallimard, Le paradigme de l'art contemporain : Structures d'une révolution artistique , 2014, ISBN 2070139239, 9782070139231, google books
- ^ Nathalie Heinich lecture "Contemporary art: an artistic revolution ? at 'Agora des savoirs' 21st edition, 6 May 2015.
Literatura uredi
- Udo Kuterman, Savremena arhitektura- Umetnost u svetu, Novi Sad 1971.
- H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
- Đina Piskel, Opšta istorija umetnosti, Beograd 1972.
- David Britt: Modern Art - Impressionism to Post-Modernism. Thames & Hudson, London. 2007. ISBN 978-0-500-23841-7..
- Rauterberg, Hanno: Und das ist Kunst?! − Eine Qualitätsprüfung, S.Fischer Vlg., Frankfurt am Main. 2007. ISBN 978-3-10-062810-7.., 304 S.
- Saehrendt, Christian/ Kittl, Steen T.: Das kann ich auch − Gebrauchsanweisung für moderne Kunst, DuMont Literatur und Kunstverlag Köln. 2007. ISBN 978-3-8321-7759-1.., 248 S.
- Völker, Wolfram (Hg.): Was ist gute Kunst?, Hatje Cantz Verlag, Ostfildern. 2007. ISBN 978-3-7757-1976-6.., 167 S.
- Smith, Terry (2009). What Is Contemporary Art?. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0226764313. Pristupljeno 26. 4. 2013.
- Meyer, Richard (2013). What Was Contemporary Art?. Cambridge: MIT Press. ISBN 978-0262135085. Pristupljeno 26. 10. 2014.
- Altshuler, B. (2013). Biennials and Beyond: Exhibitions that Made Art History: 1962-2002. New York, N.Y.: Phaidon Press, ISBN 978-0714864952
- Atkins, Robert (2013). Artspeak: A Guide To Contemporary Ideas, Movements, and Buzzwords, 1945 To the Present (3rd. izd.). New York: Abbeville Press. ISBN 978-0789211514.
- Danto, A. C. (2013). What is art. New Haven: Yale University Press, ISBN 978-0300205718
- Desai, V. N. (Ed.). (2007). Asian art history in the twenty-first century. Williamstown, Mass.: Sterling and Francine Clark Art Institute, ISBN 978-0300125535
- Fullerton, E. (2016). Artrage! : the story of the BritArt revolution. London: Thames & Hudson Ltd, ISBN 978-0500239445
- Gielen, Pascal (2009). The Murmuring of the Artistic Multitude: Global Art, Memory and Post-Fordism. Amsterdam: Valiz, ISBN 9789078088394
- Gompertz, W. (2013). What Are You Looking At?: The Surprising, Shocking, and Sometimes Strange Story of 150 Years of Modern Art (2nd ed.). New York, N.Y.: Plume, ISBN 978-0142180297
- Harris, J. (2011). Globalization and Contemporary Art. Hoboken, N.J.: Wiley-Blackwell, ISBN 978-1405179508
- Lailach, M. (2007). Land Art. London: Taschen, ISBN 978-3822856130
- Martin, S. (2006). Video Art. (U. Grosenick, Ed.). Los Angeles: Taschen, ISBN 978-3822829509
- Mercer, K. (2008). Exiles, diasporas & strangers. Cambridge, Massachusetts: MIT Press, ISBN 978-0262633581
- Robertson, J., & McDaniel, C. (2012). Themes of Contemporary Art: Visual Art after 1980 (3rd ed.). Oxford: Oxford University Press, ISBN 978-0199797073
- Robinson, H. (Ed.). (2015). Feminism-art-theory : an anthology 1968-2014 (2nd ed.). Chichester, West Sussex: Wiley-Blackwell, ISBN 978-1118360590
- Stiles, Kristine and Peter Howard Selz, Theories and Documents of Contemporary Art, A Sourcebook of Artists's Writings (1996), ISBN 0-520-20251-1
- Strehovec, J. (2020).Contemporary Art Impacts on Scientific, Social, and Cultural Paradigms: Emerging Research and Opportunities. Hershey, PA: IGIGlobal.
- Thompson, D. (2010). The $12 Million Stuffed Shark: The Curious Economics of Contemporary Art. New York, N.Y.: St. Martin's Griffin, ISBN 978-0230620599
- Thorton, S. (2009). Seven Days in the Art World. New York, N.Y.: W.W. Norton & Company, ISBN 978-0393337129
- Wallace, Isabelle Loring and Jennie Hirsh, Contemporary Art and Classical Myth. Farnham: Ashgate (2011), ISBN 978-0-7546-6974-6
- Warr, T. (Ed.). (2012). The Artist’s Body (Revised). New York, N.Y.: Phaidon Press, ISBN 978-0714863931
- Wilson, M. (2013). How to read contemporary art : experiencing the art of the 21st century. New York, N.Y.: Abrams, ISBN 978-1419707537
- Gudykunst, William B.; Kim, Young Yun (2003). Communicating with Strangers: An Approach to Intercultural Communication (4th izd.). New York: McGraw-Hill Education. ISBN 9780071195379.
- Kramer, Eric Mark (1988). Television criticism and the problem of ground interpretation after deconstruction (Teza). Ann Arbor: University of Michigan.
- Kramer, Eric Mark (1992). Consciousness and culture: an introduction to the thought of Jean Gebser (PDF). Contributions in sociology. Westport, Conn: Greenwood Press. str. 1—60. ISBN 978-0313278600. Arhivirano iz originala (PDF) 2012-04-26. g. Pristupljeno 2011-12-19.
- Kramer, Eric Mark (1997a). Modern/postmodern: Off the Beaten Path of Antimodernism. Westport, CT: Praeger. ISBN 9780275957582.
- Kramer, Eric Mark (1997b). Postmodernism and Race. Westport, CT: Praeger.
- Kramer, Eric Mark (2000a). „Cultural fusion and the defense of difference” (PDF). Ur.: Asante, M. K.; Min, J. E. Socio-cultural Conflict between African and Korean Americans. New York: University Press of America. str. 182—223. Arhivirano iz originala (PDF) 2012-04-26. g.
- Kramer, Eric Mark (2000b). „Contemptus mundi: Reality as disease” (PDF). Ur.: issues, V.; Murphy, J. W. Computers, human interaction, and organizations: Critical issues. Westport, CT: Praeger. str. 31—54. Arhivirano iz originala (PDF) 2016-03-04. g. Pristupljeno 2011-12-19.
- Kramer, Eric Mark (2003). The Emerging Monoculture: Assimilation and the "Model Minority". Westport, CT: Praeger. ISBN 9780275973124.
- Kramer, Eric Mark (2009). „Theoretical reflections on intercultural studies: Preface” (PDF). Ur.: Croucher, S. Looking Beyond the Hijab. Cresskill, NJ: Hampton. str. ix—xxxix. Arhivirano iz originala (PDF) 2016-03-04. g. Pristupljeno 2011-12-19.
- Kramer, Eric Mark (2010). „Immigration” (PDF). Ur.: Jackson, II, R. L. Encyclopedia of Identity. Thousand Oaks: Sage. str. 384—389. Arhivirano iz originala (PDF) 2012-04-26. g. Pristupljeno 2011-12-19.
- Kramer, Eric Mark (2011). „Preface” (PDF). Ur.: Croucher, S. Religious Misperceptions: The case of Muslims and Christians in France and Britain. Cresskill, NJ: Hampton. str. vii—xxxii. Arhivirano iz originala (PDF) 2012-04-26. g.
- Kramer, Eric Mark (2012). „Dimensional accrual and dissociation: An introduction”. Ur.: Grace, J. Comparative Cultures and Civilizations. 3. Cresskill, NJ: Hampton.
- Ward, C. (2001). The A, B, Cs of acculturation. In D. Matsumoto (Ed.) "The handbook of culture and psychology" (pp. 411–445). Oxford, United Kingdom: Oxford University Press.
