Савремена уметност

уметност садашњег времена, почевши од поп арта и концептуалне уметности

Под савременом уметношћу подразумевамо уметност коју стварају савременици и ону уметност коју перципирају савременици, и како не постоји чврсти оквир за савремено, тако не постоји правило за њену присутност и временску ограниченост.[4] Слична значења у овом контексту имају и појам актуелне уметности и енглески појам contemporary art. Овај појам се употребљава да би се избегао израз модерна уметност. У свакодневном говору под појмом модерно, па и помодно подразумевамо оно што се тренутно већини људи може допасти, а што може да се замени изразом савремено. Ови изрази представљају оно што доноси време у којем живимо. Стручно, у контексту уметности и историје уметности израз модèрна спаја се са одређеном епохом у историји уметности, али без временског закључења. Посебно у појму постмодèрна више се не јавља значење примерено времену.

Савремена уметност

Под појмом савремене уметности и савремености не подразумева се неки одређени уметнички стил који би имао одређене карактеристике, трајање нити који се спаја са формом у уметности или пак одређеним техникама. Савремена уметност може бити сликарство које се одомаћило у последњим годинама или деценијама, али под тим појмом можемо подразумевати и видео уметност, концептуалну уметност и уметност која се ствара уз помоћ рачунара. Савремена уметност није обележје само неког уметничког дела већ и тешко разграничивог културног и економског система у уметничкој производњи који су оријентисани на предузетништво и уметничко тржиште. Многи музеји и уметничке галерије данас представљају уметничка изложбена места за савремену уметност. Што се тиче појмова савремене и актуелне уметности, актуелно не значи дело које је настало јуче — оно мора да има данашњи значај.

Опсег

уреди

Неки дефинишу савремену уметност као стваралаштво настало у оквиру „нашег живота“, увиђајући да се животи и животни век разликују. Међутим, постоји спознаја да ова генеричка дефиниција подлеже специјализованим ограничењима.

Класификација „савремене уметности” као посебне врсте уметности, а не опште описне фразе, сеже до почетака модернизма на енглеском говорном подручју. У Лондону, Друштво савремене уметности основали су 1910. критичар Роџер Фрај и други, као приватно друштво за куповину уметничких дела за постављање у јавне музеје.[5] Бројне друге институције које користе овај термин основане су 1930-их, као што је у 1938. години Друштво савремене уметности Аделејда, Аустралија,[6] и све већи број након 1945.[7] Многи, попут Института за савремену уметност, у Бостону су у овом периоду променили своје називе из оних који користе „модерну уметност“, пошто је модернизам постао дефинисан као историјски уметнички покрет, а много „модерне“ уметности је престало да буде „савремено“. Дефиниција онога што је савремено природно је увек у покрету, усидрено у садашњости са датумом почетка који се креће унапред, и дела која је Друштво за савремену уметност купило 1910. више се не могу описати као савремена.

Посебне тачке које се виде као обележавање промене у уметничким стиловима укључују крај Другог светског рата и 1960-е. Можда је од 1960-их постојао недостатак природних преломних тачака, а дефиниције онога што чини „савремену уметност” 2010-их варирају и углавном су непрецизне. Уметност из последњих 20 година ће врло вероватно бити укључена, а дефиниције често укључују уметност која сеже до отприлике 1970;[8] „уметност касног 20. и раног 21. века“;[9] „и израстање и одбацивање модерне уметности“;[10] „Строго говорећи, термин „савремена уметност“ односи се на уметност коју стварају и производе уметници који живе данас“;[11] „Уметност из 1960-их или [19]70-их до овог тренутка“; а понекад и даље, посебно у музејским контекстима, јер музеји који формирају сталну колекцију савремене уметности неизбежно се суочавају са застаревањем. Многи користе формулацију „Модерна и савремена уметност“, која избегава овај проблем.[12] Мање комерцијалне галерије, часописи и други извори могу користити строже дефиниције, можда ограничавајући „савремено“ да се односи на од 2000. године надаље. Уметници који су и даље продуктивни након дуге каријере и текућих уметничких покрета, могу представљати посебно питање; галерије и критичари често нерадо деле њихов рад на савремено и несавремено.

Социолог Натали Хајних прави разлику између модерне и савремене уметности, описујући их као две различите парадигме које се делимично историјски преклапају. Она је открила да док „модерна уметност” доводи у питање конвенције репрезентације, „савремена уметност” доводи у питање сам појам уметничког дела.[13] Она сматра Дишанову фонтану (која је настала 1910-их у јеку тријумфа модерне уметности) као полазну тачку савремене уметности, која је добила замах након Другог светског рата Гутајевим представама, монохромима Ива Клајна и Раушенберговим Избрисаним де Кунинговим цртежом.[14]

Нека од кретања у историји савремене уметности

уреди

Шездесете године двадесетог века

уреди

Седамдесете године двадесетог века

уреди

Осамдесете године двадесетог века

уреди

Деведесете године двадесетог века

уреди

Прва деценија двадесет првог века

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Joan-Gardy Artigas”. The Artists.org. Приступљено 23. 11. 2011. 
  2. ^ Mink, Janis (2000). Joan Miró: 1893-1983 pp. 93. стр. 96. ISBN 978-3-8228-5975-9. 
  3. ^ „Joan Gardy Artigas”. rogallery.com. Приступљено 22. 11. 2011. 
  4. ^ NYU Steinhardt, Department of Art and Arts Professions, New York
  5. ^ Fry Roger, Ed. Craufurd D. Goodwin, Art and the Market: Roger Fry on Commerce in Art, 1999, University of Michigan Press, ISBN 0472109022, 9780472109029, google books
  6. ^ Also the Contemporary Arts Society of Montreal, 1939–1948
  7. ^ Smith, стр. 257–258
  8. ^ Some definitions: "Art21 defines contemporary art as the work of artists who are living in the twenty-first century." Art21
  9. ^ „Contemporary art - Define Contemporary art at Dictionary.com”. Dictionary.com. 
  10. ^ „Yahoo”. Архивирано из оригинала 2013-07-20. г. 
  11. ^ „About Contemporary Art (Education at the Getty)”. 
  12. ^ Examples of specializing museums include the Strasbourg Museum of Modern and Contemporary Art and Museum of Modern and Contemporary Art of Trento and Rovereto. The Oxford Dictionary of Modern and Contemporary Art is one of many book titles to use the phrase.
  13. ^ Heinich, Nathalie, Ed. Gallimard, Le paradigme de l'art contemporain : Structures d'une révolution artistique , 2014, ISBN 2070139239, 9782070139231, google books
  14. ^ Nathalie Heinich lecture "Contemporary art: an artistic revolution ? at 'Agora des savoirs' 21st edition, 6 May 2015.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди