Википедија

Sigismund III Vasa

Пољски краљ, велики војвода Литваније и краљ Пољско-литванске заједнице од 1587. до 1632. и краљ Шведске од 1592. до 1599.

Sigismund (Žigmund) III Vasa, [1] [2] (šved. Sigismund, polj. Zygmunt III Waza, litv. Žygimantas Vaza; 20. jun 1566, Gripsholm - 30. april 1632, Varšava) je bio švedski (1592—1604) i izborni [3] poljsko-litvanski kralj (1587—1632 [1]) iz dinastije Vasa. Bio je sin Juana III Vase [1] i njegove supruge Katalin Jagelon.[4] Izabran na presto Poljsko–Litvanskog komonvelta, on je nastojao da kreira personalnu uniju između komonvelta i Švedske (Poljsko-švedsku uniju), i privremeno je uspeo u tome 1592. godine. Nakon što ga je 1599. godine sa švedskog prestola srušio njegov protestantski ujak, Karl IX Švedski i sastanka Riksenskih poseda, on je proveo veći deo ostatka svog života pokušavajući ga povratiti tron.[4]

Sigismund III Vasa
Sigismund III Vasa, rad Jana Matejka
Lični podaci
Puno imeSigismund Juanson Vasa
Datum rođenja(1566-06-20)20. jun 1566.
Mesto rođenjaGripsholm, Švedska
Datum smrti30. april 1632.(1632-04-30) (65 god.)
Mesto smrtiVaršava, Državna zajednica Poljske i Litvanije
ReligijaLuteranstvo
Porodica
SupružnikAnne of Austria, Queen of Poland, Konstanca od Austrije
PotomstvoVladislav IV Vasa, Jan II Kazimir, John Albert Vasa, Karol Ferdynand Vasa, Alexander Charles Vasa, Anna Catherine Constance Vasa, Anna Maria Wazówna
RoditeljiJuan III Švedski
Katarina Jagelonska
DinastijaVasa
kralj Švedske
Period1592—1604.
PrethodnikJuan III Švedski
NaslednikKarl IX Švedski
kralj Poljske
Period1587—1632.
PrethodnikStefan Batori
NaslednikVladislav IV Vasa
Potpis

Pobožan, ali nepostojan vladar, Sigismund je pokušao da zadrži apsolutnu vlast u svim svojim dominionima. Ubrzo nakon pobede nad unutrašnjom opozicijom, Sigismund je iskoristio period građanskih nemira u Velikoj moskovskoj kneževini, poznat kao Smutno vreme, i napao je Rusiju, držeći Moskvu dve godine (1610–12) I Smolensk nakon toga. Godine 1617. ponovo je izbio Poljsko-švedski sukob, koji je prethodno bio prekinut primirjem iz 1611. godine. Dok se Sigismundova vojska borila i protiv otomanskih snaga u Moldaviji (1617–21), kralj Gustaf II Adolf Švedski napao je Sigismundove zemlje, zauzevši Rigu 1621. godine, kao i skoro celu poljsku Livoniju. Sigismund, koji je zaključio Altmarško primirje sa Švedskom 1629. godine, nikada nije povratio švedsku krunu. Štaviše, njegovi švedski ratovi rezultirali su gubitkom poljskih teritorija na severu Livonije i smanjenjem međunarodnog ugleda kraljevstva.[5]

Poreklo uredi

Sigismund je rođen 20. juna 1566. godine u Gripsholmu kao sin finskog kneza Juana, budućeg kralja Švedske Juana III, i Katarine, ćerke poljskog kralja Sigismunda I.

Poljsko-litvanski kralj uredi

Izbor za kralja uredi

Od 2. do 9. marta 1587. godine Sejm je zasedao u cilju izbora novog kralja Poljsko-litvanske unije. Ovim zasedanjem se ništa nije rešilo, pa je Sejm ponovo zaseo 30. juna. Među kandidatima za titulu kralja, pored Sigismunda bili su:

Dana 19. avgusta, posle velikog diplomatskog napora kraljice Ane Jagelonske, Sigismund je izabran za kralja Poljske. Tri dana kasnije za kralja je takođe izabran i Maksimilijan Habzburški, koga je posebno pomagala aristokratija predvođena porodicom Zborovski. Ovim se završilo sazivanje sejma.

Građanski rat u Poljskoj uredi

Potom dolazi do jednog pravog rata između Sigismunda i Maksimilijana. Sigismundov vojskovođa Jan Zamojski 8. septembra zauzima Krakov da bi zaštitio simbole kraljevske vlasti. Nedugo potom, da bi osigurao pobedu, Sigismund sklapa sa svojim ocem ugovor u Kalmaru, kojim je regulisao odnose između Unije i Švedske. Sa druge strane Maksimilijan je 27. septembra položio zakletvu pacta conveta u Olomoucu i već 5. oktobra krenuo na Poljsku. Njegova vojska 14. novembra opseda Krakov i biva poražena šest dana kasnije. u međuvremenu, Sigismund stiže u Poljsku, u Gdanjsk, 7. oktobra, gde je takođe položio zakletvu pacta conveta, opovrgavajući Maksimilijanovu. 4. novembra on se sastaje sa Anom Jagelonskom u Piotrkovu i već 9. decembra stiže u Krakov, gde se već sutra saziva sejm, pod upravom Jana Gajevskog, povodom svog izbora za kralja. Tokom tog zasedanja Sigismund obećava oproštaj svima koji su pomogli njegovim uzurpatorima, usvaja produženje mira sa Rusima u Jam-Zapoljskom i bio krunisan za kralja 27. decembra u Vavelskoj katedrali. Zasedanje sejma nastavlja i sledeće godine. Litvanci su tokom tog zasedanja 27. januara 1588. godine konačno priznali Sigismunda za svog kralja, a već sutra Sigismund usvaja treći Litvanski statut kojim reformiše zakone Velikog vojvodstva Litvanije. Zasedanje sejma se završilo 30. januara. Nadvojvoda Maksimilijan ne gubi vreme, već, koristivši ovo zasedanje sejma, kreće u napad na Poljsku. Njegovu vojsku je 24. januara do nogu potukao Jan Zamojski u bici kod Bičine. U ovoj bici je zarobljen i sam nadvojvoda i utamničen u Krasnistavu.

Vladavina uredi

Godine 1587. njegov otac švedski kralj Juan III ga je doveo na presto Državne zajednice Poljske i Litvanije [1], a posle očeve smrti, 1592. godine, postao je i kralj Švedske.

Kralj Švedske i katolička crkva uredi

Glavni članak: Poljsko-švedska unija

U vreme je njegove vladavine postojalo jedno političko pitanje, koje se ticalo ne samo Švedske, već i svih susednih zemalja i koje je dosta doprinelo stupanju Šveđana na široko poprište opšte evropske politike. To je bilo pitanje o gospodarstvu nad Baltičkim morem, koje je pri kraju srednjeg veka postalo od velikog trgovačkog značaja. Švedska je tada javno ispoljila svoju nameru da ovo more učini svojim jezerom, tj. da po mogućnosti zavlada svim njegovim obalama. Da bi postigla to, potrebno joj je bilo ratovati sa svim narodima, koji su živeli oko tog mora.

Sigismund je bio vaspitan jezuitski i revnosno je radio da obe zemlje u kojima je vladao vrati u krilo katoličke crkve, te su jezuiti za njegove vlade dostigli veliki značaj u Poljskoj. On je iz Krakova, gde je bilo dosta protestanata, preneo svoju prestolicu u Varšavu, glavni grad katoličke Mazovske i kao treće sedište katoličke reakcije. Pokušavao je i da u Švedskoj vrati katolicizam [1], ali ga je u tome sprečio stric Karl Vasa, koji ga je 1604. godine zbacio s švedskog prestola.

Katolički kralj uredi

Ugledao se na španskog kralja Filipa II Habzburškog, a bio je takav pristalica habzburške politike, da bi rado i Poljsku potčinio Habzburškoj monarhiji, samo kada bi mu Habzburzi pomogli da zavlada Švedskom i da tamo povrati katolicizam. Što pak on u ovo vreme ne ukaza pomoći austriskim Habzburgovcima, jedini je uzrok njegovo mešanje u ruske poslove, na što ga je gonila želja da dobije ruski presto, prvo za sina pa potom i za sebe, i to sve u smeru potčinjavanja novih zemalja papi. Za njegove su vlade katolici preduzeli potčinjavanje pravoslavne crkve papi u ruskim krajevima pod Poljskom (crkvena unija 1596). I spoljašnja je politika ovoga kralja bila u duhu katoličke reakcije: pokušavao je da utvrdi rimsku crkvu u Švedskoj i Rusiji [1].

Poljsko-švedski ratovi uredi

U pokušaju da povrati krunu i katolicizam u Švedskoj, Sigismund je započeo skupe i neuspešne poljsko-švedske ratove ( Poljsko-švedski rat (1600—1611) i Poljsko-švedski rat (1617—1629)) koji će ga nadživeti i gotovo uništiti Poljsko-litvansku uniju.[6]

Rat sa Rusijom uredi

Iznenadna smrt Borisa Godunova (1605) bacila je Rusiju u haos i pružila Sigismundu novu priliku. Bez odobrenja Sejma, podržao je Lažnog Dimitrija, a 1609. je lično provalio u Rusiju. Dok je on dve godine opsedao Smolensk, njegov general Stanislav Žolkevski potukao je Ruse kod Klušina, zauzeo Moskvu i ubedio Bojarsku dumu da prihvati Sigismundovog sina Vladislava za cara (1610). Ali Sigismund je poništio ovaj sporazum, zahtevajući carski presto za sebe. Smolensk je najzad pao 1611., ali je poljski garnizon u Moskvi opsednut i 1612. nateran na predaju od kneza Požarskog[6].

Rat sa Turskom uredi

Ostatak Sigismundove vladavine bio je ispunjen nizom neuspešnih ratova. Savez sa Habzburzima doveo je do skupog rata sa Turskom, ali je Poljska spašena pobedom u bici kod Hotina (1621).

Gustav II Adolf Švedski iskoristio je zauzetost Poljske na jugu da zauzme Livoniju u Poljsko-švedskom ratu (1617—1629).[6]

Kulturna delatnost uredi

Za vreme njegove vladavine stvaralačka snaga Poljske na kulturnom polju u eposi Obnove pokazala se izgradnjom akademije u Zamošću (1595) i u Kijevu (1615) [3].

Brak i porodica uredi

Sigismund je bio ljubazan čovek, stasit, velikog čela, velikog nosa, ali duge brade, velikih i nežnih očiju. Ženio se dva puta. Prvi put 31. maja 1592. godine, sa devetnaestogodišnjom Anom od Austrije, ćerkom austrijskog nadvojvode Karla II Štajerskog, koja je u isto vreme bila i praunuka Kazimira IV Jagelonca. Svadba je održana u Krakovskoj katedrali. Iz ovog braka rodilo se petoro dece:

  • Ana Marija (23. maj 1593 - 9. mart 1600),
  • Katarina (9. april 1594 - 16. maj 1594),
  • Vladislav IV (9. jun 1595 - 20. maj 1648),
  • Katarina (septembar 1596 - 2. jun 1597),
  • Kristof (10. februar 1598).

Marija je umrla na porođaju 10. februara 1598. godine. 11. decembra 1605. godine Sigismund se, takođe u Krakovskoj katedrali, ženi sedamnaestogodišnjom Marijinom sestrom Konstancom. Sa njom je imao sedmoro dece:

  • Jan Kazimira (26. jul 1607 - 9. januar 1608),
  • Jan Kazimira (22. mart 1609 - 16. decembar 1672),
  • Jan Olbreht (Albert) (25. jun 1612 - 29. decembar 1634),
  • Karol Ferdinand (3. oktobar 1613 - 9. maj 1655),
  • Aleksandar Karol (14. novembar 1614 - 19. novembar 1634),
  • Ana Konstanca (20. januar 1616 - 24. maj 1616),
  • Ana Katarina Konstanca (7. avgust 1619 - 8. oktobar 1651).

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Johan Kristiernsson Vasa
 
 
 
 
 
 
 
8. Erik Johanson
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Birgitta Gustavsdotter Sture
 
 
 
 
 
 
 
4. Gustav Vasa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Måns Karlsson Eka
 
 
 
 
 
 
 
9. Sesilija Monsdoter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Sigrid Eskilsdotter Banér
 
 
 
 
 
 
 
2. Juan III Švedski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Abraham Kristiernsson Leijonhuvud
 
 
 
 
 
 
 
10. Erik Abrahamsson Leijonhufvud
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Birgitta Månsdotter Natt och Dag
 
 
 
 
 
 
 
5. Margaret Lejonhufvud
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Erik Karlsson Vasa
 
 
 
 
 
 
 
11. Ebba Eriksdotter Vasa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Anna Karlsdotter Vinstorpa
 
 
 
 
 
 
 
1. Sigismund III Vasa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Vladislav II Jagelo
 
 
 
 
 
 
 
12. Kazimir IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Sofija Halšanska
 
 
 
 
 
 
 
6. Žigmund Poljski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Albert II Nemački
 
 
 
 
 
 
 
13. Elizabeta Habzburška
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Elizabeta Luksemburška
 
 
 
 
 
 
 
3. Katalin Jagelon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Galeaco Marija Sforca
 
 
 
 
 
 
 
14. Đan Galeaco Sforca
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Bona of Savoy
 
 
 
 
 
 
 
7. Bona Sforca
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Alfonso II Napuljski
 
 
 
 
 
 
 
15. Izabela Napuljska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ipolita Marija Sforca
 
 
 
 
 
 

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ Zrnić 1927.
  2. ^ Miljukov 1939.
  3. ^ a b Poljska 1933.
  4. ^ a b „Sigismund III Vasa”. Arhivirano iz originala 01. 01. 2018. g. Pristupljeno 30. 10. 2016. 
  5. ^ „Sigismund III Vasa - king of Poland and Sweden”. Pristupljeno 30. 10. 2016. 
  6. ^ a b v Djurant 2004, str. 527–528

Literatura uredi

  • Zrnić, Luka (1927). Istorija novoga veka. Beograd. 
  • Podhorodecki, Leszek (1978). Stanisław Koniecpolski ok. 1592–1646. Warszawa: Wydawnictwo Ministerstwa Obrony Narodowej. Pristupljeno 9. 3. 2011. 
  • Frost, R. I., 2000. The Northern Wars, 1558–1721. Harlow: Pearson Education Limited. ISBN 9780582064294. 
  • David Stone, The Polish Lithuanian State, 1386-1795 (University of Washington 2001).
  • Jolanta Talbierska, Grafika XVII wieku w Polsce. Funkcje, ośrodki, artyści, dzieła, Warsaw 2011, p. 32
  • Stanisław Rosik, Przemysław Wiszewski, Wielki Poczet polskich królów i książąt, Wrocław 2006, p. 923.
  • Janusz Tazbir: Historia kościoła katolickiego w Polsce 1460–1795. Warsaw: 1966, p. 91.
  • Stanisław Rosik, Przemysław Wiszewski: Poczet polskich królów i książąt. p. 927.
  • Warszawa w latach 1526–1795, Warsaw. 1984. ISBN 978-83-01-03323-1. str. 13..
  • Stanisław Rosik, Przemysław Wiszewski, Poczet polskich królów i książąt, p. 929.

Spoljašnje veze uredi

 
Sigismund III Vasa na Vikimedijinoj ostavi.
  • Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige „Istorija Rusije“ Pavela Miljukova, koja je u javnom vlasništvu. (link ka delu)
Poljski kraljevi
1586-1632
Švedski kraljevi
1592-1604
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сигисмунд_III_Васа&oldid=27673549”