Slobodan Sotirov

Slobodan Sotirov (Pirot, 22. januar 1926 — Beograd, 12. jun 2015) bio je srpski slikar bugarskog porekla.

Slobodan Sotirov
Lični podaci
Datum rođenja	(1926-01-22)22. januar 1926.
Mesto rođenja	Pirot, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti	12. jun 2015.(2015-06-12) (89 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija

On je živeo i aktivno stvarao u Srbiji. Imao je preko 50 samostalnih i učestvovao na preko 100 kolektivnih izložbi u Srbiji i drugim bivšim jugoslovenskim republikama, Bugarskoj, Italiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Švedskoj, Japanu, Americi.

Naslikao je preko dve hiljade portreta. Slikao je mrtve prirode u ulju na platnu, a njegov opus karakteriše i specifičan spoj realizma i apsktrakcije, kojim je slikama dao jedinstven koloristički pečat.

Dobitnik je „Zlatne palete“ ULUS-a i bugarske nagrade „Ivan Vazov“ za doprinos u kulturi. Bio je profesor crtanja i tehnologije slikarstva na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu. O njegovom slikarskom opusu napisano je pet monografija.

Život i karijera

Rođen je 1926. godine u Pirotu, kao prvo dete oca Kruma, trgovca, i majke Jordanke, domaćice. Majka Jordanka slučajno je bila u Pirotu kada je krenuo porođaj, mada je porodica u vreme njegovog rođenja živela u Dimitrovgradu (tadašnjem Caribrodu), u kome je slikar proveo svoje detinjstvo.

Još kao petogodišnjem dečaku, lov i ribolov mu postaju strastveni hobiji, koje je započeo pecajući i loveći sa ocem Krumom u rekama Erma i Nišava i na Staroj planini. Od majke Jordanke nasledio je ljubav prema čitanju romana i kulinarstvu.

U Caribrodu je završio niže razrede osnovne škole. Osmogodišnju gimnaziju završio je u Pirotu. Sa 16 godina Slobodan Sotirov primljen je na Akademiju likovnih umetnosti u Sofiji, Bugarska, u kojoj je studirao klasično crtanje i slikanje u klasi profesora Ilije Petrova. Rat je privremeno prekinuo njegovo studiranje. Tokom Drugog svetskog rata od 1944. godine kao partizan uzeo je učešće u Narodnooslobodilačkoj borbi naroda Jugoslavije. Po završetku rata nastavio je studije u Sofiji, a jedne školske godine (u vreme Rezolucije informbiroa) studirao je i na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Koste Hekmana i Ivana Tabakovića.

Od početka karijere bavio se i pedagoškim radom. Od 1949 do 1952.. predavao je crtanje, bugarsku i svetsku književnost u Manjinskoj srednjoj školi (gimnaziji) i Učiteljskoj školi u Dimitrovgradu. U tom periodu se oženio i po prvi put zasnovao porodicu.

Nakon seobe u Niš, u zvanju profesora, predavao je dekorativne tehnike i analitičko crtanje u srednjoj umetničkoj školi „Đorđe Krstić“ u Nišu.

Najduže je predavao, kao profesor crtanja i profesor tehnologije, na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu gde je bio i šef katedre u nekoliko navrata.

Imao je preko 50 samostalnik i učestvovao na preko 100 kolektivnih izložbi u Srbiji i drugim bivšim jugoslovenskim zemljama, Bugarskoj, Italiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Švedskoj, Japanu, Americi. Član je ULUS-a i dobitnik "Zlatne palete" 1964. godine. Medalju "Ivan Vazov" za doprinos u kulturi, dobija u Sofiji 1997. godine. Pored Srbije i Bugarske, živeo je dugi niz godina i stvarao u Italiji, Švedskoj i Švajcarskoj.

Poznanstvo iz mladosti sa dr Fedorom Vujovićem, stomatologom iz Švajcarske, Sotirova je godinama odvodilo u malo švajcarsko selo, gde je više od dvadesetak godina portretisao žitelje.

Pored maternjeg bugarskog jezika, govorio je srpski, francuski, engleski i nemački jezik.

O njegovom slikarskom opusu napisano je pet monografija.

Godine 1983. oženio se Draganom Milošević sa kojom ima dve ćerke, Mariju i Jordanku. Najveći deo života i stvaralaštva Sotirov je proveo u Beogradu.

Umro je u Beogradu 12. juna 2015. godine, u 89 godini života. Sahranjen je na groblju u Dimitrovgradu, u kome je proveo detinjstvo.

Delo

Već tokom studija, slikar Sotirov, pokazao je izuzetan talenat za slikanje portreta i od tada do danas naslikao je preko dve hiljade portreta. Slika mrtve prirode u ulju na platnu, a u mladosti je slikao i apstraktne enformel slike u akvarelu. Njegov likovni opus karakteriše specifičan spoj realizma i apsktrakcije koji je slikama dao samo njemu svojstven jedinstven, koloristički pečat.

Slobodan Sotirov izlaganje svojih umetničkih dela započeo je na kolektivnoj izlošbi ULUS-a u Beogradu i samostalnoj izložbi u Leskovcu (1947). godine. Od te godine do danas njegova likovna dela izlagana su na preko 100 kolektivnih i preko 50 samostalnih izložbi u Srbiji i drugim, danas bivšim, jugoslovenskim zemljama, Bugarskoj, Italiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Švedskoj, Japanu, Americi.

U hiperrealističkom slikarstvu Slobodan Sotirov, poslednjih godina uočava se sve više prožimanje realizma i apstrakcije, u kome se on odlično snalazi vođen Milunovićevim razmišljanjem...„da ne postoji stara ni nova umetnost već samo dobra i loša“.

Prema mišljenju likovnih kritičara Srbije Sotirov spada u grupu najstarijih predstavnika takozvane beogradske kolorističke škole, jer njegove slike, gledano na prvi pogled, zrače najlepšim spektrom boja u bezbroj varijanti. Dok na drugi pogled, pedantno oko ljubitelja umetnosti, koje slike gleda sa distance, u njegovim delima zapravo vidi; samo tri zvučne boje u tri valera, ili paletu boja koja ne može da se imitira. Boja je na njegovim slikama kao „otisak prsta“, svojstvan samo Slobodanu Sotirovu, ili kako to Aleksandar Jovanović Birilj, u svom kritičkom osvrtu na kolorit Sotirova zapaža;

„ Uđemo li okom u centar slike, mi u stvari ulazimo u bespredmetni svet gde su razrađeni zakoni harmonije i ravnoteže, gde Sotirov daje boji simboličke i zvučne vrednosti. ”

I Dejan Đorić, u predgovoru kataloga za izložbe Slobodana Sotirova (2014) „Slike života i život slike“ uočava razlike u tomnskoj skali na i to ovako opisuje:

„ Tajna ovog majstora nije samo u moći predstavljanja već i viđenja, jer uočava beskrajno fine razlike lokalnog tona i nijansi. ”

Slobodan Sotirov je najviše prepoznatljiv kao slikar mrtve prirode i portreta, imajući u vidu činjenicu da je do sada stvorio više od dve hiljade portreta u Srbiji, Švajcarskoj, Italiji, Nemačkoj, Švedskoj i SAD. Svoje opredeljenje, da slika porterte, u jednom od svojih intervjua Sotirov ovako objašnjava:

„ Portret je disciplina u kojoj se vidi koliko ko zna. U Sofiji, kad sam ja studirao pre 60 godina, u hodniku Akademije su stajali samo portreti dela profesora koji su tada predavali. Ko zna da nacrta dobro akt i portret, taj zna i da slika. Zanat se tu ogleda. Portret je na neki način i danas tradicija u zemljama koje drže do likovne kulture. Slikanje portreta je talenat i znanje da uočiš šta to u nečijem liku daje karakter toj osobi, šta je to baš njegovo, po čemu je taj čovek prepoznatljiv. Svaki portret, osim osobe, zabeleži i delić vremena u kojoj je taj čovek živeo. Odelo, frizura... ”

Nagrade i priznanja

• 1964. Srbija, „Zlatna paleta“ Udruženja Likovnih Umetnika Srbije.
• 1997. Bugarska, Medalja „Ivan Vazov“, za doprinos u kulturi.

Samostalne izložbe

Godina	U zemlji	Godina	U inostranstvu
2014.	Beograd, Galerija Narodne banke Srbije,
2010.	Inđija, Kulturni centar,	2010.	Flueli; Švajcarska, Hotel „Kurhaus“,
2009.		2009.	Lucern, Švajcarska, „Kunst und KulturZentrum Litau“, Luzern
2008.	Beograd, Galerija biblioteke grada Beograda, promocija monografije „Sotirov, modeli i prijatelji“ i izložba	2008.
2007.	Sombor, Kulturni centar, „Laza Kostić“	2007.
2005.	Beograd, Galerija biblioteke grada Beograda. Dimitrovgrad, „Gradska galerija“, povodom proslave 10 godina rada galerije Beograd, Galerija biblioteke grada Beograda, promocija monografije „Flühli: Sotirov, Porträts (1985-2005)“ Ivanovo, Srbija, Dom kulture	2005.	Fiueli, Švajcarska, Hotel „Kurhaus“, promocija monografije „Flühli: Sotirov, Porträts (1985-2005)“
2004.	Beograd Galerija španskog instituta „Servantes“, izložba portreta	2004.
2003.	Novi Beograd, Kulturni centar, „Politehnička akademija“	2003.
2002.	Smederevska Palanka, Galerija moderne umetnosti	2002.	Sofija, Bugarska, Narodna skupština Republike Bugarske
2001.	Beograd, Jugoslovenska galerija umetničkih dela Zemun, Galerija „Stara kapetanija“, izložba akvarela	2001.
1999.	Beograd, Jugoslovenska galerija umetničkih dela Apatin, Gradska galerija	1999.	Budva, Crna Gora, Hotel „Mogren“
1998.	Vršac, „Hemofarm“ Dimitrovgrad, Kulturno informativni centar (KIC) „Caribrod“	1998.
1997.	Dimitrovgrad, Gradska galerija Pirot, Gradska galerija	1997.
1996.	Beograd, Galerija „Železnički muzej“	1996.
1995.	Beograd, Diplomatski klub Dimitrovgrad, Gradska galerija Pirot, Galerija „Pirot“ Beograd, Galerija „GSP“	1995.	Sofija, Bugarska, Galerija „Sredec“ Pernik, Bugarska Blagoevgrad, Bugarska
1989.		1989.	Sepmach, (Švajcarska), Galerija „ZYT“
1988..		1988.	Sveti Stefan, Budva, Crna Gora, Galerija „Sveti Stefan“
1987.	Beograd, Pres centar „Tanjug“, Promocija prve monografije i izložba	1987.	Cirih, Švajcarska, Galerija „Haus zum Geiss bock“
1986..		1986.	Cirih, Švajcarska, Galerija „Dien i Partner AG“ Fiueli, Švajcarska
1985.	Beograd, Galerija nameštaja „Jugoeksport“	1985.
1984.	Beograd Velika galerija „Kulturnog centra“	1984.
1983.	Mladenovac, „Kulturni centar“	1983.
1982.	Beograd, Likovna galerija „Kulturnog centra“, izložba portreta Beograd Velika galerija „Kulturnog centra“	1982.
1980.	Dimitrovgrad, „Dom kulture“ Čačak, „Dom kulture“	1980.
1973.		1973.	Tokio, Japan, Galerija Tokuma
1971.		1971.	Milano, Italija, Galerija „Il Giorno“
1969.		1969.	Napulj, Italija, Galerija „D'Arte di San Carlo“ Erebro, Švedska, Galerija „Engelbrekt“ Fabriano, Italija, Galerija „La Virgola“
1968.	Zrenjanin, Mala galerija, umetnička kolonija Ečka	1968.	Rim, Italija, Galerija „SM-13 Studio d'Arte Moderna“, akvareli
1966.	Beograd, „Prodajna galerija“, akvareli	1966.
1963.	Beograd, Galerija „ULUS“, akvareli Zrenjanin, Mala galerija	1963.
1961.	Beograd, Galerija „ULUS“, akvareli Beograd, Galerija „Grafički kolektiv“, akvareli	1961.
1958.	Beograd, Galerija „ULUS“	1958.
1957.	Kraljevo, Pirot, „Dom kulture“	1957.
1956.	Beograd, Galerija Saveza umetnika Srbije (Terazije)	1956.	Skoplje, BJR Makedonija, Galerija „Somet i gradeznite“
1954.	Niš,	1954.
1950.	Pirot,	1950.
1948.	Dimitrovgrad	1948.
1947.	Leskovac	1947.

Monografije o umetniku

• Stanislav Živković, Slikarstvo Slobodana Sotirova, Monografija, Beograd, 1987.
• Stanislav Živković, Svet Slobodana Sotirova, Monografija, Beograd, 2000.
• Sreta Bošnjak, Od prirode do prirode slike, Monografija, Beograd, 2004.
• Slobodan Sotirov, Sotirov, Porträts (1985-2005), Poligraf, Beograd, 2005.
• Slobodan Sotirov, Prijatelji i modeli 1946/2007. Poligraf. Beograd, 2007.

Izvori

• Stanislav Živković Slikarstvo Slobodana Sotirova, Monografija, Beograd, 1987.
• Sotirov: prijatelji i modeli 1946/2007. Poligraf. 2007. ISBN 978-86-7648-028-9. 
• Iztochnik : Wikipedia (septembar 2011). Bulgari V Surbiy: Banatski Bulgari, Pomoravski Bulgari, Surbi Ot Bulgarski Proizkhod, Banatska Bulgarska Knizhovna Norma, Anton Lebanov. General Books LLC. ISBN 978-1-233-98254-7. 
• Sotirov, Slobodan (2005). Flühli: Sotirov, Porträts (1985-2005). Polygraf. ISBN 978-86-7648-021-0. 
• Slobodan Sotirov, Sreto Bošnjak, Nikola Kusovac, Stanislav Živković, Zoran Petrović, Miomira Branković, Dragana Sotirov, Milena Heraković, Predrag Simović, Vladimir Valešinski Sotirov: od prirode do prirode slike 2004, Narodna knjiga Beograd.
• Sotirov, Slobodan; Mitrović, Milun; Mala galerija umetničke kolonije Ečka (1968). Slobodan Sotirov: Samostalna izložba akvarela od 4. II-18. II 1968. Zrenjanin. Mala galerija Umetničke kolonije Ečka-Zrenjanin. Savremena galerija Umetničke kolonije. 
• Dejan Đorić, „Slika života ili život slike,“ Predgovor u katalogu za izložbu Slobodana Sotirova, Galerija Narodne banke Srbije, Beograd, 2014.. pp. 2
• Library of Congress (1964). The National union catalogs, 1963-: A cumulative author list representing Library of Congress printed cards and titles reported by other American libraries. Library of Congress. 

Spoljašnje veze

• Slobodan Sotirov, zvanični sajt umetnika.
• Preminuo Slobodan Sotirov