Spisak gravitaciono zaobljenih objekata u Sunčevom sistemu

списак на Викимедији

Međunarodna astronomska unija (engl. International Astronomical Union — IAU) je 2006. godine planetu definisala kao nebesko telo u orbiti oko Sunca koje je dovoljno veliko da postigne hidrostatičku ravnotežu i da obriše komšiluk oko svoje orbite.[1] Nebesko telo je u hidrostatičkoj ravnoteži ukoliko je dovoljno veliko da njegova gravitacija savlada unutrašnju čvrstoću, i tako se „opusti“ u zaobljen (elipsoidan) oblik. Termin „brisanje komšiluka“ u praksi znači da planeta ima dovoljnu masu da svojom gravitacijom može da kontroliše sve objekte u svojoj okolini. Po definiciji međunarodne astronomske unije u Sunčevom sistemu postoji osam planeta. Objekti u orbiti oko Sunca koji su postigli hidrostatičku ravnotežu, ali nisu uspeli da „obrišu komšiluk“ nazivaju se patuljaste planete, dok se ostali objekti nazivaju mala tela Sunčevog sistema. Pored toga, samo Sunce i još desetak prirodnih satelita su postali dovoljno masivni da postignu hidrostatičku ravnotežu.[2] Svi pomenuti objekti, osim Sunca, obuhvaćeni su terminom objekti planetarne mase (engl. planetary-mass object) ili planemo. Ispod su navedeni svi objekti planetarne mase u Sunčevom sistemu, uključujući Sunce, zajedno sa najvećim objektima čiji oblik još nije precizno definisan. Orbitalne karakteristike Sunca su navedene u odnosu na galaktičko jezgro. Svi ostali objekti su navedeni po svojoj udaljenosti od Sunca.

Sunce

uredi

Sunce je zvezda glavnog niza klase G. Sadrži 99,9 procenata mase svih objekata koji čine Sunčev sistem.[3]

 
Erupcija na površini Sunca 3. maja 2013. godine.
Tranzit Venere 2012. godine.
 
Potpuno pomračenje Sunca 1999. godine (snimljeno iz Francuske).
Sunce[4]
 
Astronomski simbol[q]  
Srednja udaljenost od
galaktičkog jezgra
km
svetlosnih godina
~2,5×1017
~26.000
Srednji poluprečnik km
:Z[f]
696.000
109
Površina km2
:Z[f]
6,0877×1012
11.990
Zapremina km3
:Z[f]
1,4122×1018
1.300.000
Masa kg
:Z[f]
1,9891×1030
332.946
Gustina g/cm³ 1,409
Ekvatorijalna gravitacija m/s2 274,0
Brzina oslobađanja km/s 617,7
Period rotacije dana[g] 25,38
Orbitalni period oko
galakičkog centra[5]
miliona godina 225–250
Srednja orbitalna brzina[5] km/s ~220
Nagib ose[i] u odnosu na
ekliptiku
stepeni 7,25
Nagib ose[i] u odnosu na
galktičku ravan
stepeni 67,23
Srednja temperatura površine °C 5.505
Srednja temperatura korone[6] °C 1–2×106
Sadržaj fotosfere HHeOCFeS

Planete

uredi

Planete su dovoljno velike da postignu hidrostatičku ravnotežu i obrišu komšiluk od sličnih objekata. U Sunčevom sistemu postoje četiri terestričke planete i četiri gasovita džina. Četiri gasovite planete čine preko 99 procenata mase Sunčevog sistema, kada se izuzme Sunce.

*Merkur[7] *Venera[8] *Zemlja[9] *Mars[10] °Jupiter[11] °Saturn[12] °Uran[13] °Neptun[14]
               
Astronomski simbol[q]                
Srednja udaljenost
od Sunca
km
AU
57.909.175
0,38709893
108.208.930
0,72333199
149.597.890
1,00000011
227.936.640
1,52366231
778.412.010
5,20336301
1.426.725.400
9,53707032
2.870.972.200
19,19126393
4.498.252.900
30,06896348
Ekvatorijalni
poluprečnik
km
:Z[f]
2.439,64
0,3825
6.051,59
0,9488
6.378,1
1
3.397,00
0,53226
71.492,68
11,209
60.267,14
9,449
25.557,25
4,007
24.766,36
3,883
Površina km2
:Z[f]
75.000.000
0,1471
460.000.000
0,9010
510.000.000
1
140.000.000
0,2745
64.000.000.000
125,5
44.000.000.000
86,27
8.100.000.000
15,88
7.700.000.000
15,10
Zapremina km³
:Z[f]
6,083×1010
0,056
9,28×1011
0,87
1,083×1012
1
1,6318×1011
0,151
1,431×1015
1.321,3
8,27×1014
763,59
6,834×1013
63,086
6,254×1013
57,74
Masa kg
:Z[f]
3,302×1023
0,055
4,8690×1024
0,815
5,9742×1024
1
6,4191×1023
0,107
1,8987×1027
318
5,6851×1026
95
8,6849×1025
14
1,0244×1026
17
Gustina g/cm³ 5,43 5,24 5,515 3,940 1,33 0,70 1,30 1,76
Ekvatorijalna 
gravitacija
m/s2 3,70 8,87 9,81 3,71 23,12 10,44 8,69 11,00
Brzina oslobađanja km/s 4,25 10,36 11,18 5,02 59,54 35,49 21,29 23,71
Period rotacije[g] dana 58,646225 −243,0187[h] 0,99726968 1,02595675 0,41354 0,44401 −0,71833[h] 0,67125
Orbitalni period[g] godina 0,2408467 0,61519726 1,0000174 1,8808476 11,862615 29,447498 84,016846 164,79132
Srednja orbitalna brzina km/s 47,8725 35,0214 29,7859 24,1309 13,0697 9,6724 6,8352 5,4778
Ekscentricitet 0,20563069 0,00677323 0,01671022 0,09341233 0,04839266 0,05415060 0,04716771 0,00858587
Inklinacija[f] stepeni 7,00 3,39 0[9] 1,85 1,31 2,48 0,76 1,77
Nagib ose[i] stepeni 0,0 177,3 23,44 25,19 3,12 26,73 97,86 29,58
Srednja temperatura
površine
°C 97 457 14 –46 –121 [j] –139 [j] –201 [j] –197 [j]
Srednja temperatura
vazduha[k]
°C 15 –108 –138 –200 –197
Sastav atmosfere He  Na+  P+  CO2  N2 N2  O2 CO2  N2  Ar H2  He H2  He H2  He  CH4 H2  He  CH4
Broj poznatih satelita[v] 0 0 1 2 67 62 27 13
Planetarni prstenovi Ne Ne Ne Ne Da Da Da Da
Soterova diskriminanta[l][o] 9,1×104 1,35×106 1,7×106 1,8×105 6,25×105 1,9×105 2,9×104 2,4×104

Patuljaste planete

uredi
Ključ

Cerera

Plutoid

Patuljaste planete su dovoljno velike da postignu hidrostatičku ravnotežu, ali ne i dovoljno masivne da obrišu komšiluk od sličnih objekata. Trenutno postoji pet patuljastih planeta koje je međunarodna astronomska unija svrstala u ovu kategoriju. Cerera se nalazi u glavnom asteroidnom pojasu, u orbiti između Marsa i Jupitera. Ostali objekti se nalaze u orbiti izvan orbite Neptuna, i klasifikovani su u podkategoriju kao plutoidi.

Cerera[15] Pluton[16] Haumea[17] Makemake[18] Erida[19]
         
Astronomski simbol[q]          
Srednja udaljenost
od Sunca
km
AU
413.700.000
2,766
5.906.380.000
39,482
6.484.000.000
43,335
6.850.000.000
45,792
10.210.000.000
67,668
Ekvatorijalni
poluprečnik
km
:Z[f]
471
0,0738
1.148,07
0,180
575
0,1537[20]
750+200−100
0,12[21]
1.200
0,19[21]
Zapremina km³
:Z[f]
4,37×108
0,0005[b]
6,33×109
0,007
1,3–1,6×109
0,001[y]
1,8×109
0,002[b]
7,23×109
0,008[b]
Površina km2
:Z[f]
2.800.000
0,0055[a]
17.000.000
0,0333
6.800.000
0,0133[z]
7.000.000
0,015[a]
18.000.000
0,0353[a]
Masa kg
:Z[f]
9,5×1020
0,00016
1,3×1022
0,0022
4,01 ± 0,04×1021
0,0007[22]
3×1021
0,0005
1,7×1022
0,0028[23]
Gustina g/cm³ 2,08 2,0 2,6–3,3[24] 2,0[c] 2,25[c]
Ekvatorijalna 
gravitacija
m/s2 0,27[d] 0,60 0,44[d] 0,5[d] ~0,8[d]
Brzina oslobađanja km/s[e] 0,51 1,23 0,84 0,8 1,37
Period rotacije[g] dana 0,3781 −6,38718[h] 0,167 ? ?
Orbitalni period[g] godina 4,599 247,92065 285,4 309,9 557
Srednja orbitalna brzina km/s 17,882 4,7490 4,484[o] 4,4[o] 3,436[n]
Ekscentricitet 0,080 0,24880766 0,18874 0,159 0,44177
Inklinacija[f] stepeni 10,587 17,14175 28,19 28,96 44,187
Nagib ose[i] stepeni 4 119,61 ? ? ?
Srednja temperatura
površine[w]
°C -106[25] -233[26] <-223[27] -243 -243
Sastav atmosfere H2O, O2 N2, CH4 N2, CH4.[28] N2, CH4[29]
Broj poznatih satelita[v] 0 5 2[30] 0[31] 1[31]
Soterova diskriminanta[l][o] 0,33 0,077 0,023 0,02 0,10

Sateliti

uredi

U Sunčevom sistemu postoji 19 prirodnih satelita koji imaju dovoljnu masu da budu blizu hidrostatičke ravnoteže, koje planetarni naučnik Alan Štern naziva planete sateliti. Neki od ovih objekata su ranije bili u ravnoteži, ali više nisu. Ovo važi za sve Saturnove satelite, osim Titana i Reje. Drugi sateliti koji su bili u ravnoteži ali su danas manje „loptasti“, kao što je slučaj sa Saturnovim mesecom Feba, nisu uključeni. Sateliti su sortirani prvo prema udaljenosti od Sunca, a zatim prema udaljenosti od matične planete.

Mesec[32] Io[33] Evropa[34] Ganimed[35] Kalisto[36] $Mimant[p] $Encelad[p] $Tetida[p] $Diona[p] $Reja[p]
                   
Astronomski simbol[q]  
Srednja udaljenost
od matičnog objekta
km 384.399 421.600 670.900 1.070.400 1.882.700 185.520 237.948 294.619 377.396 527.108
Ekvatorijalni
poluprečnik
km
:Z[f]
1.737,1
0,273
1.815
0,286
1.569
0,245
2.634,1
0,413
2.410,3
0,378
198,30
0,031
252,1
0,04
533
0,083
561,7
0,088
764,3
0,12
Površina[a] km2
:Z[f]
37.930.000
0,074
41.910.000
0,082
30.900.000
0,061
87.000.000
0,143
73.000.000
0,143
490.000
0,001
799.000
0,0016
4.940.000
0,01
3.965.000
0,0078
7.337.000
0,0144
Zapremina[b] km³
:Z[f]
2,2×1010
0,02
2,53×1010
0,02
1,59×1010
0,07
7,6×1010
0,15
5,9×1010
0,05
3,3×107
0,00003
6,7×107
0,00006
6,3×108
0,0006
7,4×108
0,0007
1,9 ×109
0,0017
Masa kg
:Z[f]
7,3477×1022
0,0123
8,94×1022
0,015
4,80×1022
0,008
1,4819×1023
0,025
1,0758×1023
0,018
3,75×1019
0,000006
1,08×1020
0,000018
6,174×1020
0,00132
1,095×1021
0,0003
2,306×1021
0,0004
Gustina[c] g/cm³ 3,3464 3,528 3,01 1,936 1,83 1,15 1,61 0,98 1,48 1,23
Ekvatorijalna 
gravitacija[d]
m/s2 1,622 1,796 1,314 1,428 1,235 0,0636 0,111 0,145 0,231 0,264
Brzina oslobađanja[e] km/s 2,38 2,56 2,025 2,741 2,440 0,159 0,239 0,393 0,510 0,635
Period rotacije dana[g] 27,321582
(sinh.)[m]
1,7691378
(sinh.)
3,551181
(sinh.)
7,154553
(sinh.)
16,68902
(sinh.)
0,942422
(sinh.)
1,370218
(sinh.)
1,887802
(sinh.)
2,736915
(sinh.)
4,518212
(sinh.)
Orbitalni period oko
matičnog objekta
dana[g] 27,32158 1,769138 3,551181 7,154553 16,68902 0,942422 1,370218 1,887802 2,736915 4,518212
Srednja orbitalna brzina[o] km/s 1,022 17,34 13,740 10,880 8,204 14,32 12,63 11,35 10,03 8,48
Ekscentricitet 0,0549 0,0041 0,009 0,0013 0,0074 0,0202 0,0047 0,02 0,002 0,001
Inklinacija u odnosu
na ekvator matičnog objekta
stepeni 18,29–28,58 0,04 0,47 1,85 0,2 1,51 0,02 1,51 0,019 0,345
Nagib ose[i][u] stepeni 6,68 0 0 0–0,33[37] 0 0 0 0 0 0
Srednja temperatura
površine[w]
°C –53 –143 –171 –163[38] –139 –209 –198 –209 –186 –197
Sastav atmosfere H  He Na+  K+ Ar SO2[39] O2[40] O2[41] O2  CO2[42] H2O, N2, CO2, CH4[43]
Prstenovi? Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Da?
$Titan[p] $Japet[p] Miranda[r] Ariel[r] Umbriel[r] Titanija[r] Oberon[r] Triton[44] Haron[16]
                 
Srednja udaljenost
od matičnog objekta
km 1.221.870 3.560.820 129.390 190.900 266.000 436.300 583.519 354.759 17.536
Ekvatorijalni
poluprečnik
km
:Z[f]
2.576
0,404
735,60
0,115
235,8
0,037
578,9
0,091
584,7
0,092
788,9
0,124
761,4
0,119
1.353,4
0,212
603,5
0,095
Površina[a] km2
:Z[f]
83.000.000
0,163
6.700.000
0,013
700.000
0,0014
4.211.300
0,008
4.296.000
0,008
7.820.000
0,015
7.285.000
0,014
23.018.000
0,045
4.580.000
0,009
Zapremina[b] km³
:Z[f]
7,16×1010
0,066
1,67×109
0,0015
5,5×107
0,00005
8,1×108
0,0008
8,4×108
0,0008
2,06×109
0,0019
1,85×109
0,0017
1×1010
0,00958
9,2×108
0,00085
Masa kg
:Z[f]
1,3452×1023
0,023
1,8053×1021
0,0003
6,59×1019
0,00001
1,35×1021
0,00022
1,2×1021
0,0002
3,5×1021
0,0006
3,014×1021
0,00046
2,14×1022
0,00358
1,52×1021
0,00025
Gustina[c] g/cm³ 1,88 1,08 1,20 1,67 1,40 1,72 1,63 2,061 1,65
Ekvatorijalna 
gravitacija[d]
m/s2 1,35 0,22 0,08 0,27 0,23 0,39 0,35 0,78 0,28
Brzina oslobađanja[e] km/s 2,64 0,57 0,19 0,56 0,52 0,77 0,73 1,46 0,58
Period rotacije dana[g] 15,945
(sinh.)[m]
79,322
(sinh.)
1,414
(sinh.)
2,52
(sinh.)
4,144
(sinh.)
8,706
(sinh.)
13,46
(sinh.)
5,877
(sinh.)
6,387
(sinh.)
Orbitalni period oko
matičnog objekta
dana 15,945 79,322 1,4135 2,520 4,144 8,706 13,46 −5,877[h] 6,387
Srednja orbitalna brzina[o] km/s 5,57 3,265 6,657 5,50898 4,66797 3,644 3,152 4,39 0,2
Ekscentricitet 0,0288 0,0286 0,0013 0,0012 0,005 0,0011 0,0014 0,00002 0,0022
Inklinacija u odnosu
na ekvator matičnog objekta
stepeni 0,33 14,72 4,22 0,31 0,36 0,14 0,10 157 ?
Nagib ose[i][u] stepeni 0 0 0 0 0 0 0 0 ?
Srednja temperatura
površine[w]
°C –179,3[45] –143 –214 –213 –212 –211 –212 –235[46] –220
Sastav atmosfere N2, CH4[47] N2, CH4[48]

Reference

uredi
  1. ^ „IAU 2006 General Assembly: Result of the IAU Resolution votes” (Saopštenje). International Astronomical Union (News Release – IAU0603). 24. 8. 2006. Pristupljeno 31. 12. 2007.  (orig link Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. januar 2007))
  2. ^ Brown, Mike. „The Dwarf Planets”. CalTech. Pristupljeno 25. 09. 2008. 
  3. ^ Woolfson, M (2000). „The origin and evolution of the solar system”. Astronomy & Geophysics. 41 (1): 1.12. Bibcode:2000A&G....41a..12W. doi:10.1046/j.1468-4004.2000.00012.x. 
  4. ^ NASA Solar System exploration Sun factsheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. novembar 2015) and NASA Sun factsheet NASA Pristupljeno 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  5. ^ a b Leong, Stacy (2002). Glenn Elert (ed.), ur. „Period of the Sun's Orbit around the Galaxy (Cosmic Year)”. The Physics Factbook (self-published). Pristupljeno 26. 06. 2008.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  6. ^ Aschwanden 2007, str. 80
  7. ^ NASA Mercury Fact Sheet and NASA Solar System Exploration Factsheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. april 2014) NASA Pristupljeno 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  8. ^ NASA Venus Factsheet and NASA Solar System Exploration Factsheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. septembar 2006) NASA Pristupljeno 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  9. ^ a b NASA Earth factsheet and NASA Solar System Exploration Factsheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. avgust 2009) NASA Pristupljeno 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  10. ^ NASA Mars Factsheet and NASA Mars Solar System Exploration Factsheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. januar 2003) NASA Pristupljeno 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  11. ^ NASA Jupiter factsheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. april 2011) and NASA Solar System Exploration Factsheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. decembar 2002) NASA Pristupljeno 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  12. ^ NASA Saturn factsheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. avgust 2011) and NASA Solar System Exploration Saturn Factsheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. novembar 2015) NASA Pristupljeno 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  13. ^ NASA Uranus factsheet and NASA Solar System Exploration Uranus Factsheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. novembar 2015) NASA Pristupljeno 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  14. ^ NASA Neptune factsheet and NASA Solar System Exploration Neptune Factsheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. decembar 2017) NASA Pristupljeno 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  15. ^ „NASA Asteroid Factsheet”. NASA. Arhivirano iz originala 18. 01. 2010. g. Pristupljeno 17. 11. 2008. 
  16. ^ a b NASA Pluto factsheet and NASA Solar System Exploration Pluto Factsheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. april 2014) Pristupljeno 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  17. ^ i)Rabinowitz, D. L.; K. M. Barkume; Brown, M. E.; H. G. Roe; Schwartz, M.; Tourtellotte, S. W.; C. A. Trujillo (2006). „Photometric Observations Constraining the Size, Shape, and Albedo of 2003 EL61, a Rapidly Rotating, Pluto-Sized Object in the Kuiper Belt”. The Astrophysical Journal. 639 (2): 1238—1251. Bibcode:2006ApJ...639.1238R. arXiv:astro-ph/0509401 . doi:10.1086/499575. 
    (ii)„Jet Propulsion Laboratory Small-Body Database Browser: 136108 Haumea”. NASA's Jet Propulsion Laboratory (2008-05-10 last obs). Pristupljeno 13. 11. 2008.  (unless otherwise cited
  18. ^ i)Buie, Marc W. (05. 4. 2008). „Orbit Fit and Astrometric record for 136472”. SwRI (Space Science Department). Pristupljeno 13. 07. 2008. 
    (ii)„NASA Small Bodies Database Browser: 136472 Makemake (2005 FY9)”. NASA JPL. Pristupljeno 03. 10. 2008.  (unless otherwise cited
  19. ^ „NASA Small Body Database Browser: Eris”. NASA JPL. Pristupljeno 13. 11. 2008.  (unless otherwise cited)
  20. ^ J. Stansberry; Grundy; Brown; Cruikshank; Spencer; Trilling; Margot (2007). „Physical Properties of Kuiper Belt and Centaur Objects: Constraints from Spitzer Space Telescope”. The Solar System beyond Neptune. University of Arizona Press: 161. Bibcode:2008ssbn.book..161S. arXiv:astro-ph/0702538 .  Pronađeni su suvišni parametri: |author2= i |last2= (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri: |author3= i |last3= (pomoć)
  21. ^ a b Stansberry 2007.
  22. ^ Brown, M. E.; A. H. Bouchez; Rabinowitz, D. L.; Sari, R.; Trujillo, C. A.; M. A. van Dam; Campbell, R.; J. Chin; Hartman, S.; E. Johansson; R. Lafon; D. LeMignant; P. Stomski; D. Summers; P. L. Wizinowich (2005). „Keck Observatory laser guide star adaptive optics discovery and characterization of a satellite to large Kuiper belt object 2003 EL61”. The Astrophysical Journal Letters. 632 (L45): L45. Bibcode:2005ApJ...632L..45B. doi:10.1086/497641. 
  23. ^ Brown, Michael E.; Schaller, Emily L. (15. 06. 2007). „The Mass of Dwarf Planet Eris”. Science. 316 (5831): 1585. Bibcode:2007Sci...316.1585B. PMID 17569855. doi:10.1126/science.1139415. 
  24. ^ D. L. Rabinowitz; K. M. Barkume, M. E. Brown, H. G. Roe, M. Schwartz, S. W. Tourtellotte, C. A. Trujillo (2006). „Photometric Observations Constraining the Size, Shape, and Albedo of 2003 EL61, a Rapidly Rotating, Pluto-Sized Object in the Kuiper Belt”. The Astrophysical Journal. 639 (2): 1238—1251. Bibcode:2006ApJ...639.1238R. arXiv:astro-ph/0509401 . doi:10.1086/499575. 
  25. ^ O. Saint-Pé (1993). N. Combes, F. Rigaut. „Ceres surface properties by high-resolution imaging from Earth”. Icarus. 105 (2): 271—281. Bibcode:1993Icar..105..271S. doi:10.1006/icar.1993.1125. 
  26. ^ T. Ker (2006). „Astronomers: Pluto colder than expected”. Space.com (via CNN.com).  Pristupljeno 2006-03-05.
  27. ^ Trujillo, Chadwick A.; Brown, Michael E.; Barkume, Kristina; Shaller, Emily; Rabinowitz, David L. (2007). „The Surface of 2003 EL61 in the Near Infrared”. The Astrophysical Journal. 655 (2): 1172—1178. Bibcode:2007ApJ...655.1172T. arXiv:astro-ph/0601618 . doi:10.1086/509861. 
  28. ^ Mike Brown; K. M. Barksume, G. L. Blake, E. L. Schaller, D. L. Rabinowitz, H. G. Roe and C. A. Trujillo (2007). „Methane and Ethane on the Bright Kuiper Belt Object 2005 FY9”. The Astronomical Journal. 133 (1): 284—289. Bibcode:2007AJ....133..284B. doi:10.1086/509734. 
  29. ^ Licandro, J.; Grundy, W. M.; N. Pinilla-Alonso; Leisy, P. (2006). „Visible spectroscopy of 2003 UB313: evidence for N2 ice on the surface of the largest TNO” (PDF). Astronomy and Astrophysics. 458 (1): L5—L8. Bibcode:2006A&A...458L...5L. arXiv:astro-ph/0608044 . doi:10.1051/0004-6361:20066028. 
  30. ^ Ragozzine, D.; Brown, M. E.; C. A. Trujillo; Schaller, E. L. „Orbits and Masses of the 2003 EL61 Satellite System”. AAS DPS conference 2008. Arhivirano iz originala 18. 07. 2013. g. Pristupljeno 17. 10. 2008. 
  31. ^ a b M. E. Brown; M. A. van Dam, A. H. Bouchez, D. LeMignant, C. A. Trujillo, R. Campbell, J. Chin, Conrad A., S. Hartman, E. Johansson, R. Lafon, D. L. Rabinowitz, P. Stomski, D. Summers, P. L. Wizinowich (2006). „Satellites of the largest Kuiper belt objects”. The Astrophysical Journal. 639 (1): L43—L46. Bibcode:2006ApJ...639L..43B. arXiv:astro-ph/0510029 . doi:10.1086/501524. 
  32. ^ NASA Moon factsheet and NASA Solar System Exploration Moon Factsheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jun 2015) NASA Pristupljeno 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  33. ^ „NASA Io Factsheet”. NASA. Arhivirano iz originala 22. 04. 1999. g. Pristupljeno 16. 11. 2008.  (unless otherwise cited)
  34. ^ „NASA Europa Factsheet”. NASA. Arhivirano iz originala 05. 01. 1997. g. Pristupljeno 16. 11. 2008.  (unless otherwise cited)
  35. ^ „NASA Ganymede Factsheet”. NASA. Arhivirano iz originala 05. 01. 1997. g. Pristupljeno 16. 11. 2008.  (unless otherwise cited)
  36. ^ „NASA Callisto Factsheet”. NASA. Arhivirano iz originala 05. 01. 1997. g. Pristupljeno 16. 11. 2008. 
  37. ^ Bills, Bruce G. (2005). „Free and forced obliquities of the Galilean satellites of Jupiter”. Icarus. 175 (1): 233—247. Bibcode:2005Icar..175..233B. doi:10.1016/j.icarus.2004.10.028. 
  38. ^ Orton, GS (1996). G.R. Spencer, L.D. Travis,. „Galileo Photopolarimeter-radiometer observations of Jupiter and the Galilean Satellites”. Science. 274 (5286): 389—391. Bibcode:1996Sci...274..389O. doi:10.1126/science.274.5286.389. 
  39. ^ Hanel, R.; Kunde, V.; Maguire, W.; Fox, K.; Gupta, S.; Ponnamperuma, C.; Raulin, F. (1979). „Identification of gaseous SO2 and new upper limits for other gases on Io”. Nature. 288 (5725): 755. Bibcode:1979Natur.280..755P. doi:10.1038/280755a0.  Pronađeni su suvišni parametri: author-name-list parameters (pomoć); Nedostaje |last1= u Authors list (pomoć)
  40. ^ D.T. Hall et al.; Detection of an oxygen atmosphere on Jupiter's moon Europa, Nature, Vol. 373 1995, 677–679 (accessed 2006-15-04)
  41. ^ DT Hall, PD Feldman, MA McGrath, (1998). „The Far-Ultraviolet Oxygen Airglow of Europa and Ganymede”. The Astrophysical Journal. 499 (1): 475—481. Bibcode:1998ApJ...499..475H. doi:10.1086/305604. 
  42. ^ Mao-Chang Liang, BF Lane, RT Pappalardo, (2005). „Atmosphere of Callisto” (PDF). Journal of Geophysics Research. 110 (E02003): E02003. Bibcode:2005JGRE..11002003L. doi:10.1029/2004JE002322. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 12. 2011. g. Pristupljeno 06. 12. 2013.  Pristupljeno 2008-11-17.
  43. ^ Combi, MR; Ip, WH; Cravens, TE; McNutt Jr, RL; Kasprzak, W; Yelle, R; Luhmann, J; Niemann, H (2006). „Cassini Ion and Neutral Mass Spectrometer: Enceladus Plume Composition and Structure”. Science. 311 (5766): 1419—1422. Bibcode:2006Sci...311.1419W. PMID 16527970. doi:10.1126/science.1121290.  Pronađeni su suvišni parametri: author-name-list parameters (pomoć); Nedostaje |last1= u Authors list (pomoć)
  44. ^ Triton info taken from NASA Neptunian Satellite Fact Sheet NASA Pristupljeno 2009-01-18 (unless otherwise cited)
  45. ^ C. A. Hasenkopf (2007). „Optical Properties of Titan Haze Laboratory Analogs Using Cavity Ring Down Spectroscopy” (PDF). Workshop on Planetary Atmospheres. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 08. 2021. g. Pristupljeno 16. 10. 2007. 
  46. ^ Tryka, Kimberly; Brown, Robert; V. Anicich (1993). „Spectroscopic Determination of the Phase Composition and Temperature of Nitrogen Ice on Triton”. Science. 261 (5122): 751—754. Bibcode:1993Sci...261..751T. PMID 17757214. doi:10.1126/science.261.5122.751. 
  47. ^ Niemann, H. B. (2005). „The abundances of constituents of Titan's atmosphere from the GCMS instrument on the Huygens probe”. Nature. 438 (7069): 779—784. Bibcode:2005Natur.438..779N. PMID 16319830. doi:10.1038/nature04122. 
  48. ^ A L Broadfoot, S K Bertaux, J E Dessler; et al. (15. 12. 1989). „Ultraviolet Spectrometer Observations of Neptune and Triton”. Science. 246 (4936): 1459—1466. Bibcode:1989Sci...246.1459B. PMID 17756000. doi:10.1126/science.246.4936.1459. 

Literatura

uredi
  • Aschwanden, Markus J. (2007). „The Sun”. Ur.: Lucy Ann McFadden, Paul R. Weissman, Torrence V. Johnsson. Encyclopedia of the Solar System. Academic Press. str. 80.