Sporazum Cvetković—Maček

споразум којим је креирана Бановина Хрватска

Sporazum Cvetković—Maček, takođe poznat jednostavnije kao Sporazum[1][2][3][4] je bio politički kompromis između predstavnika Vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiše Cvetkovića i vođe hrvatske opozicije Vlatka Mačeka.

Sporazum Cvetković—Maček
Granice novoosnovane Banovine Hrvatske
TipPolitički sporazum
Teritorijalni sporazum
Potpisan26. avgust 1939.
Efekti
  • Stvaranje Banovine Hrvatske
  • Pojava novih zahteva za daljim preuređivanjem, i autonomijama
PregovaračiKnez Pavle Karađorđević
Jugoslovenska radikalna zajednica
Hrvatska seljačka stranka
PotpisniciDragiša Cvetković
Vlatko Maček
Kraljevina Jugoslavija sa banovinama (1929—1939)

Potpisan je 26. avgusta 1939. godine.

Prema tom sporazumu uspostavljena je Banovina Hrvatska spajanjem Savske i Primorske banovine (u celosti) i delova Dunavske, Vrbaske, Drinske i Zetske banovine.

Situacija do donošenja sporazuma uredi

Knez Pavle Karađorđević je praktično je od početka svoje vladavine pozivao Vlatka Mačeka, vođu Hrvatske seljačke stranke da se pokrene razgovor o rešavanju hrvatskog pitanja. Na regentov zahtev, predsednik vlade Milan Stojadinović i Maček sastali su se u januaru 1937, ali bez dogovora, jer Stojadinović nije želeo preuređenje Jugoslavije. Zbog tog neuspeha da postigne bilo kakav napredak u rešenju hrvatskog pitanja, a delimično i zbog Stojadinovićevog sve izraženijeg pro-osovinskog stava, knez Pavle ga je smenio u februaru 1939.

Novu vladu sastavio je Dragiša Cvetković. Ovaj radikal iz Niša bio je najmanje poznat član prethodne Stojadinovićeve vlade, a trebalo je da sprovede kneževu želju da se konačno postigne sporazum sa Hrvatskom seljačkom strankom. Čim je došao na vlast Cvetković je priznao narodni individualitet Hrvata kao rezultat posebnog razvitka, a istaknuto je da je sporazum potreban radi učvršćivanja Jugoslavije i unutrašnjeg mira. Sa italijanskom okupacijom Albanije postalo je izvesno da se Jugoslavija neće moći sačuvati od potpunog uvlačenja u rat koji je skoro sigurno predstojao skoro. Njen geografski položaj u središtu strateški važnog balkanskog prostora činio ju je mestom verovatnog sukoba i predmet teritorijalnih pretenzija revanšističkih sila. Ako bi došlo do rata, nezadovoljni ne-srpski narodi, a posebno Hrvati, mogli bi izazvati veliki probleme Kraljevini Jugoslaviji.

U razgovoru o sporazumu sa Hrvatima Cvetkoviću je sagovornik bio Maček, koji je imao podršku HSS i Hrvatskog narodnog zastupstva, sačinjenog od svih poslanika HSS izabranih na izborima 11. decembra 1938. godine. Rezolucija ovog tela dala je Mačeku ovlašćenja za razgovore sa idejom da se drže principa „opstanak i sloboda hrvatskog naroda iznad svega“.

Donošenje sporazuma uredi

Iako je bilo dosta zastoja, sporazum je donet dosta brzo tako da je zaključen već 26. avgusta 1939. godine. Najviše nesuglasica je bilo oko određivanja granica Hrvatske, jer je Maček tražio Boku Kotorsku, Srem, deo Bačke, delove Bosne i Hercegovine i Dubrovnik. Konačan sporazum je značio spajanje dve dotadašnje administrativne jedinice: Savske i Primorske banovine, sa srezovima Dubrovnik, Šid, Ilok, Brčko (Derventa), Gradačac, Travnik i Fojnica.

Obim Banovine Hrvatske nije konačno određen, jer je ostavljeno da se granice naknadno odrede. Predviđeno je da se napravi zajednička vlada u koju bi ušao Maček, koja bi sprovela sporazum u život.

Banovina je dobila odgovarajuće kompetencije, a morala je da obezbedi ravnopravnost Srba, Hrvata i Slovenaca, jednakost pri učešću u vršenju javne službe, ravnopravnost priznatih veroispovesti. Morala su da se garantuju i jednaka osnovna građanska i politička prava. U nadležnost Banovine Hrvatske spadali su poljoprivreda, trgovina i industrija, šume i rudnici, građevinarstvo, socijalna politika, narodno zdravlje, fizičko vaspitanje, pravda, prosveta i unutrašnja uprava.[5] Ipak, ni u pogledu nadležnosti sporazum nije bio konačan.

Zakonodavna vlast u Banovini je pripadala zajednički kralju i Saboru, a upravnu vlast je vršio kralj preko bana, koga je on imenovao i razrešavao, i koji je odgovarao njemu i Saboru. Sudovi su izricali pravdu u ime kralja.

Sporazum Cvetković—Maček stupio je na snagu uredbom zasnovanom na članu 116. ustava iz 1931. Stvorena je Banovina Hrvatska, a odmah zatim i nova vlada u kojoj je Cvetković ostao predsednik vlade. Vlatko Maček je postao potpredsednik vlade, a HSS je dobio još pet ministarskih mesta.[5] Ivan Šubašić, zastupnik Hrvatske seljačke stranke, poznat po svojim jakim dinastičkim i jugoslavenskim sklonostima, imenovan je za bana Banovine Hrvatske.

Posledice uredi

Obrazovanjem Banovine Hrvatske izmenjeno je državno uređenje Jugoslavije predviđeno Oktroisanim ustavom. Od tada se kraljevina nalazila u fazi preuređivanja, što nije završeno zbog izbijanja Drugog svetskog rata. Autonomija je narušila dotadašnji princip centralizma, i pojavili su se zahtevi za daljim preuređivanjem, odnosno uvođenjem autonomije Slovenije, Bosne i Hercegovine...

Sporazumom nije bilo zadovoljno desno krilo u HSS. Vlatko Maček se pravdao da je sporazum samo privremen, što nije umirivalo kritike da nije dobio dovoljno za Hrvatsku. Sa druge strane, srpska politička elita je takođe bila nezadovoljna a pojedini njeni delovi su sporazum gledali kao kapitulaciju. Ipak, srpska politička elita je najviše bila nezadovoljna gubitkom dominantne pozicije, revizijom centralizma i podelom vlasti sa hrvatskom političkom elitom.

Drugi svetski rat u Evropi, koji je izbio samo nekoliko dana kasnije, trajno je odgodio izvršenja nekih tačaka sporazuma, uključujući tu i izbornu reformu i izglasavanje novog ustava. Ali sporazum je na širokom frontu dopuštao Hrvatima znatan stepen autonomije. Između ostalog, Hrvatska seljačka stranka ojačala je svoje poluvojničke organizacije, Seljačku zaštitu u seoskim područjima, i Građansku zaštitu u gradovima. U Zagrebu je Građanska zaštita proglašena pomoćnom policijskom snagom.

Reference uredi

  1. ^ Calic, Marie-Janine (2014). „The Serb-Croat Settlement (Sporazum)”. A History of Yugoslavia. West Lafayette: Purdue University Press. str. 119—120. ISBN 9781557538383. 
  2. ^ Jelavich, Barbara (1983). Twentieth Century. History of the Balkans. 2. Cambridge: Cambridge University Press. str. 203. ISBN 9780521274593. 
  3. ^ Djilas, Alexis (1991). The Contested Country: Yugoslav Unity and Communist Revolution, 1919-1953. London: Harvard University Press. str. 130. ISBN 0674166981. 
  4. ^ Tomasevich, Jozo (2001). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945. Stanford: Stanford University Press. str. 43. ISBN 0804736154. 
  5. ^ a b Jelić-Butić 1983, str. 17.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi