Википедија

Testosteron

Testosteron je primarni polni hormon i anabolički steroid kod muškaraca.[7] Kod muškaraca, testosteron igra ključnu ulogu u razvoju muških reproduktivnih tkiva kao što su testisi i prostata, kao i promovisanje sekundarnih polnih karakteristika kao što su povećana mišićna i koštana masa, i rast telesne dlake.[8] Pored toga, testosteron doprinosi zdravlju i blagostanju,[9] i prevenciji osteoporoze.[10] Nedovoljni nivoi testosterona kod muškaraca mogu dovesti do abnormalnosti, uključujući krhkost i gubitak kostiju.

Testosteron
The chemical structure of testosterone.
A ball-and-stick model of testosterone.
Nazivi
IUPAC naziv
17β-Hidroksiandrost-4-en-3-on
Sistemski IUPAC naziv
(8R,9S,10R,13S,14S,17S)-17-Hidroksi-10,13-dimetil-1,2,6,7,8,9,11,12,14,15,16,17-dodekahidrociklopenta[a]fenantren-3-on
Drugi nazivi
Androst-4-en-17β-ol-3-on
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.336
KEGG[1]
UNII
  • InChI=1S/C19H28O2/c1-18-9-7-13(20)11-12(18)3-4-14-15-5-6-17(21)19(15,2)10-8-16(14)18/h11,14-17,21H,3-10H2,1-2H3/t14-,15-,16-,17-,18-,19-/m0/s1 DaY
    Ključ: MUMGGOZAMZWBJJ-DYKIIFRCSA-N DaY
  • O=C4\C=C2/[C@]([C@H]1CC[C@@]3([C@@H](O)CC[C@H]3[C@@H]1CC2)C)(C)CC4
Svojstva
C19H28O2
Molarna masa 288,43 g·mol−1
Tačka topljenja 151,0 °C (303,8 °F; 424,1 K)[4]
Farmakologija
G03BA03 (WHO)
Licenca
Načini upotrebe Transdermal (gel, krema, rastvor, flaster), oralno (kao testosteron undekanoat), bukalno, intranazalno (gel), intramaskularno (koa estri), potkožne pelete
Farmakokinetika:
Oralno: veoma niska (used ekstenzivnog metabolizma prvog prolaza)
97,0–99,5% (do SHBG i albumina)[5][6]
Jetra (uglavnom redukcija i konjugacija)
2–4 sata
Urin (90%), izmet (6%)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
DaY verifikuj (šta je DaYNeN ?)
Reference infokutije

Testosteron je steroid iz klase androstana koji sadrži keto i hidroksilne grupe na pozicijama tri, odnosno sedamnaest. Biosintetiše se u nekoliko koraka iz holesterola i u jetri pretvara u neaktivne metabolite.[11] Svoje delovanje vrši vezanjem i aktivacijom receptora androgena.[11] Kod ljudi i kod većine ostalih kičmenjaka, testosteron se izlučuje prvenstveno testisima mužjaka i, u manjoj meri, jajnicima ženki. U proseku, kod odraslih muškaraca, nivo testosterona je oko sedam do osam puta veći nego kod odraslih žena.[12] Kako je metabolizam testosterona kod muškaraca izraženiji, dnevna proizvodnja je oko 20 puta veća kod muškaraca.[13][14] Žene su takođe osetljivije na ovaj hormon.[15]

Pored uloge prirodnog hormona, testosteron se koristi i kao lek u lečenju hipogonadizma kod muškaraca i raka dojke kod žena.[16][17] Budući da se nivo testosterona smanjuje kako muškarci stare, testosteron se ponekad koristi kod starijih muškaraca da bi se suzbio ovaj nedostatak. Takođe se koristi nezakonito za poboljšanje telesne građe i performansi, na primer kod sportista.[18] i kao deo transrodne hormonske terapije za transrodne muškarce.

Funkcije uredi

  • pojačava i ubrzava razvijanje muških polnih organa
  • pojačava i ubrzava rast penisa
  • reguliše produkciju sperme
  • pojačava rast dlaka na tijelu, osim kose na glavi
  • pojačava i uveličava rast mišića
  • pojačava seksualnu želju
  • podiže i pojačava agresiju

Biološki efekti uredi

Generalno, androgeni poput testosterona podstiču sintezu proteina i time rast tkiva sa androgenim receptorima.[19] Može se reći da testosteron ima virilizirajuće i anaboličke efekte (iako su ovi kategorijski opisi pomalo proizvoljni, jer postoji veliko međusobno preklapanje).[20]

Efekti testosterona mogu se klasifikovati i prema dobi vidljivosti uobičajenih pojava. Za postnatalne efekte i kod muškaraca i kod žena oni uglavnom zavise od nivoa i trajanja cirkulirajućeg slobodnog testosterona.

Prenatalni period uredi

Učinci pre rođenja podeljeni su u dve kategorije, klasifikovane u odnosu na faze razvoja. Prvo razdoblje javlja se između 4. i 6. nedelje gestacije. Primeri uključuju genitalnu virilizaciju kao što je fuzija srednje linije, falusnog mokraćovoda, stanjivanje i grebenasto nabiranje (rugacija) skrotuma i uvećanje falusa, iako je uloga testosterona daleko manja od uloge dihidrotestosterona. Takođe se dešava razvoj prostate žlezde i seminalnih vezikula. Za vreme drugog tromesečja, nivo androgena povezan je s formiranjem pola.[21] Naime, testosteron, zajedno s antimulerovskim hormonom (AMH) podstiče rast Volfovog i degeneraciju Melerovog kanala.[22] Ovo razdoblje utiče na feminizaciju ili maskulinizaciju fetusa i može biti bolji prediktor ženskog ili muškog ponašanja, poput polno određenog ponašanja, nego nivoa kod odrasle osobe. Prenatalni androgeni očito utiču na interese i angažman u rodnim aktivnostima i imaju umerene efekte na prostorne sposobnosti.[23] Među ženama s CAH, oubičajena muško igra u djetinjstvu povezana je sa smanjenim zadovoljstvom ženskim polom i smanjenim heteroseksualnim interesom u odraslom dobu.[24]

Testosteron i doping uredi

Zbog uticaja na veličinu i razvoj mišića, testosteron se koristi i za doping u raznim oblicima.

Reference uredi

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  uredi
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Haynes WM, ur. (2011). CRC Handbook of Chemistry and Physics (92nd izd.). CRC Press. str. 3.304. ISBN 978-1439855119. 
  5. ^ Melmed, Shlomo; Polonsky, Kenneth S.; Larsen, P. Reed; Kronenberg, Henry M. (30. 11. 2015). Williams Textbook of Endocrinology. Elsevier Health Sciences. str. 711—. ISBN 978-0-323-29738-7. 
  6. ^ Becker, Kenneth L. (2001). Principles and Practice of Endocrinology and Metabolism. Lippincott Williams & Wilkins. str. 1116, 1119, 1183. ISBN 978-0-7817-1750-2. 
  7. ^ „Understanding the risks of performance-enhancing drugs”. Mayo Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 12. 2019. 
  8. ^ Mooradian AD, Morley JE, Korenman SG (februar 1987). „Biological actions of androgens”. Endocrine Reviews. 8 (1): 1—28. PMID 3549275. doi:10.1210/edrv-8-1-1. 
  9. ^ Bassil N, Alkaade S, Morley JE (jun 2009). „The benefits and risks of testosterone replacement therapy: a review”. Therapeutics and Clinical Risk Management. 5 (3): 427—48. PMC 2701485  . PMID 19707253. doi:10.2147/tcrm.s3025. 
  10. ^ Tuck SP, Francis RM (2009). „Testosterone, bone and osteoporosis”. Advances in the Management of Testosterone Deficiency. Frontiers of Hormone Research. 37. str. 123—32. ISBN 978-3-8055-8622-1. PMID 19011293. doi:10.1159/000176049. 
  11. ^ a b Luetjens, C. Marc; Weinbauer, Gerhard F. (2012). „Chapter 2: Testosterone: Biosynthesis, transport, metabolism and (non-genomic) actions”. Ur.: Nieschlag, Eberhard; Behre, Hermann M.; Nieschlag, Susan. Testosterone: Action, Deficiency, Substitution (4th izd.). Cambridge: Cambridge University Press. str. 15—32. ISBN 978-1-107-01290-5. 
  12. ^ Torjesen PA, Sandnes L (mart 2004). „Serum testosterone in women as measured by an automated immunoassay and a RIA”. Clinical Chemistry. 50 (3): 678; author reply 678—9. PMID 14981046. doi:10.1373/clinchem.2003.027565  . 
  13. ^ Southren AL, Gordon GG, Tochimoto S, Pinzon G, Lane DR, Stypulkowski W (maj 1967). „Mean plasma concentration, metabolic clearance and basal plasma production rates of testosterone in normal young men and women using a constant infusion procedure: effect of time of day and plasma concentration on the metabolic clearance rate of testosterone”. The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. 27 (5): 686—94. PMID 6025472. doi:10.1210/jcem-27-5-686. 
  14. ^ Southren AL, Tochimoto S, Carmody NC, Isurugi K (novembar 1965). „Plasma production rates of testosterone in normal adult men and women and in patients with the syndrome of feminizing testes”. The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. 25 (11): 1441—50. PMID 5843701. doi:10.1210/jcem-25-11-1441. 
  15. ^ Dabbs M, Dabbs JM (2000). Heroes, rogues, and lovers: testosterone and behavior . New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-135739-5. 
  16. ^ „Testosterone”. Drugs.com. American Society of Health-System Pharmacists. 4. 12. 2015. Arhivirano iz originala 20. 8. 2016. g. Pristupljeno 3. 9. 2016. 
  17. ^ „List of Gender Dysphoria Medications (6 Compared)”. OpiumDrugs.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 5. 2020. 
  18. ^ Institute of Medicine (US) Committee on Assessing the Need for Clinical Trials of Testosterone Replacement Therapy; Liverman, Catharyn T.; Blazer, Dan G. (2004). „Introduction”. Testosterone and Aging: Clinical Research Directions (Izveštaj) (na jeziku: engleski). National Academies Press (US). 
  19. ^ Sheffield-Moore M (2000). „Androgens and the control of skeletal muscle protein synthesis”. Annals of Medicine. 32 (3): 181—6. PMID 10821325. doi:10.3109/07853890008998825. 
  20. ^ Handelsman DJ (januar 2013). „Androgen Physiology, Pharmacology and Abuse”. Endotext [Internet]. WWW.ENDOTEXT.ORG. MDText.com, Inc. 
  21. ^ Swaab DF, Garcia-Falgueras A (2009). „Sexual differentiation of the human brain in relation to gender identity and sexual orientation”. Functional Neurology. 24 (1): 17—28. PMID 19403051. 
  22. ^ Xu HY, Zhang HX, Xiao Z, Qiao J, Li R (2019). „Regulation of anti-Müllerian hormone (AMH) in males and the associations of serum AMH with the disorders of male fertility”. Asian Journal of Andrology. 21 (2): 109—114. PMC 6413543  . PMID 30381580. doi:10.4103/aja.aja_83_18. 
  23. ^ Berenbaum SA (mart 2018). „Beyond Pink and Blue: The Complexity of Early Androgen Effects on Gender Development”. Child Development Perspectives. 12 (1): 58—64. PMC 5935256  . PMID 29736184. doi:10.1111/cdep.12261. 
  24. ^ Hines M, Brook C, Conway GS (februar 2004). „Androgen and psychosexual development: core gender identity, sexual orientation and recalled childhood gender role behavior in women and men with congenital adrenal hyperplasia (CAH)”. Journal of Sex Research. 41 (1): 75—81. PMID 15216426. doi:10.1080/00224490409552215. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тестостерон&oldid=27553395”