Tosnjenski rejon
Tosnjenski rejon (rus. Тосненский район) administrativno-teritorijalna je jedinica drugog nivoa i opštinski rejon u centralnom delu Lenjingradske oblasti, na severozapadu evropskog dela Ruske Federacije.
| Tosnjenski rejon Tosnenskiй raйon | |
|---|---|
.svg) | |
 | |
| Država |  Rusija |
| Federalni okrug | Severozapadni |
| Administrativni subjekt |  Lenjingradska oblast |
| Admin. centar | Tosno |
| Status | opštinski rejon |
| Osnivanje | 19. avgust 1930. |
| Površina | 3.655,97 km2 |
| Stanovništvo | 2015. |
| — broj st. | 131.845 |
| — gustina st. | 36,06 st./km2 |
| Vremenska zona | UTC+3 |
| Registarske tablice | 47 |
| Pozivni broj | +7 81361 |
| Zvanični veb-sajt | |
.png)
Administrativni centar rejona je grad Tosno. Prema procenama nacionalne statističke službe Rusije za 2015, na teritoriji rejona je živela 131.845 stanovnika ili u proseku oko 36,06 st/km².
Geografija
uredi
Tosnjenski rejon smešten je u centralnom delu Lenjingradske oblasti. Obuhvata teritoriju površine 3.655,97 km², i po tom parametru nalazi se na 9. mestu među 17 rejona u oblasti. Rejonska teritorija je sa severoistoka ograničena područjem Kirovskog rejona, na istoku je Kiriški, dok su na zapadu i jugozapadu Gatčinjski i Luški rejon. Na jugu i jugoistoku su Čudovski i Novgorodski rejoni Novgorodske oblasti, a na severu teritorija federalnog grada Sankt Peterburga. Administrativni centar rejona grad Tosno nalazi se na svega 55 kilometara južnije od istorijskog centra Sankt Peterburga.[1]
Područje Tosnjenskog rejona u osnovi je ravničarskog karaktera sa gustom hidrografskom mrežom koju čine brojne reke i potoci, a nisko zemljište između vodotoka je prepuno močvara koje naročito dominiraju južnim delovima rejona. Severni delovi rejona koji su naslonjeni na Sankt Peterburg odlikuju se visokim stepenom urbanizacije, a zahvaljujući obimnim meliorativnim radovima močvare na tom području su isušene.
Celokupna rejonska teritorija nalazi se u slivnom području reke Neve i Ladoškog jezera, odnosno prostrane Prinevske nizije koja se pruža uz obe strane reke Neve i njenih južnih pritoka. Najvažnije reke na severu i zapadu rejona su Tosna i Ižora, obe leve pritoke reke Neve. Teritorija na jugu i istoku rejona odvodnjava se preko Tigode i Keresta ka reci Volhov i Ladoškom jezeru.
Istorija
urediTosnjenski rejon uspostavljen je 19. avgusta 1930. godine i u njegov sastav ušli su delovi teritorija nekadašnjih Ljubanjskog, Detskoseljskog i Kolpinskog rejona. U sadašnjim granicama rejon se nalazi od 2006. godine.
Demografija i administrativna podela
urediPrema podacima popisa stanovništva iz 2010. na teritoriji rejona je živelo ukupno 122.999 stanovnika,[2] dok je prema proceni iz 2015. tu živela 131.845 stanovnika, ili u proseku 36,06 st/km².[3] Po broju stanovnika Tosnjenski rejon se nalazi na 4. mestu u oblasti i njegova populacija čini oko 7,43% sveukupne oblasne populacije.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 83.795 | 74.227 | 81.182 | 78.500[4] | 77.194[5] | 122.999[2] | 131.845* |
Napomena:* Prema proceni nacionalne statističke službe. U broj stanovnika na popisima od 1970. do 2002. nisu uračunati stanovnici Tosna.
Tosnjenski rejon karakteriše dosta visok stepen urbanizacije, a oko 60% rejonske populacije živi u urbanim gradskim centrima, od čeha oko trećina rejonske populacije živi u njegovom administrativnom centru, gradu Tosnu. Na području rejona postoji ukupno 115 naseljenih mesta, od kojih su 3 grada (Tosno, Ljubanj i Nikoljskoje) i 4 varoši (rus. городской посёлок; Krasni Bor, Rjabovo, Uljanovka i Fornosovo).
Rejonska teritorija je administrativno podeljena na 13 drugostepenih opština, od kojih je 7 gradskih i 6 ruralnih.
Privreda i saobraćaj
urediPrivreda rejona počiva na jakoj industrijskoj proizvodnji baziranoj na građevinskoj i mašinskoj industriji, te na ekstrakciji treseta.[6]
Poljoprivreda počiva na mesno-mlečnom stočarstvu, te na uzgoju povrća i krompira. Godine 2011. na teritoriji Tosnjenskog rejona je proizvodeno oko 70% celokupne produkcije svinjskog mesa Lenjingradske oblasti.[6]
Preko rejonske teritorije prolaze značajni saobraćajni pravci koji povezuju najznačajnije gradove u tom delu Rusije. Saobraćajna mreža je naročito gusta u severnom delu rejona. Najvažnija saobraćajnica je nacionalni autoput „M10 Rosija” koji povezuje Moskvu sa Sankt Peterburgom koji prelazi preko teritorije rejona u smeru sever-jug. Najvažnija železnička čvorišta su u Tosnu, Ljubanju i Uljanovki.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Административно-территориальное деление Ленинградской области. — СПб., 2007, с. 24 Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2013)
- ^ a b "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 g. Čislennostь naličnogo naseleniя soюznыh i avtonomnыh respublik, avtonomnыh oblasteй i okrugov, kraёv, oblasteй, raйonov, gorodskih poseleniй i sёl-raйcentrov.”. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 goda (na jeziku: ruski). Demoscope Weekly. 1989. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- ^ a b „Arhivirana kopija” Tosnenskiй raйon smotrit v buduщee. Leningradskaя oblastь Эkonomika i Investicii (na jeziku: ruski). Saint Petersburg. 77. 2012. Arhivirano iz originala 16. 02. 2013. g. Pristupljeno 14. 10. 2015.
Spoljašnje veze
uredi
- Zvanični veb-sajt
- Podaci o rejonu na sajtu Lenjingradske oblasti
- Spisak arhitektonskih spomenika Tosnjenskog rejona
